28.1.2013. NSPM, Centar za evroatlantske studije: Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

NSPM, 28.1.2013.

NSPMlogo

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali građani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

   

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja međunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, među kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.

28.1.2013. Tanjug, Konferencija "Srbija, Zapadni Balkan i EU"

Tanjug, 28.1.2013.

tanjug

Centar za evroatlantske studije organizovao je međunarodnu konferenciju "Srbija, Zapadni Balkan i EU: Šta nam je zajedničko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti za jačanje napretka i stabilnosti u regionu".

28.1.2013. Beta, Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

Beta, 28.1.2013.

beta-oms

BEOGRAD, 28. januara 2013. (Beta) - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali gradjani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja medjunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Mišćević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, medju kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.

24.1.2013, RTV - Komisija da istražuje i pogibiju radnika RTS-a

RTV, 24.1.2013.

RTV

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

24.1.2013. B92, CEAS: Ispitati ubistva novinara

B92, 24.1.2013.

b92

Beograd -- Vladi Srbije i njenom prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću predat zahtev za proširenje mandata međunarodne komisije za ispitivanje ubistva novinara.

Zahtev su predale Direktorka Centra za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) Jelena Milić i Žanka Stojanović, predstavnica porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine.

One su Vladi predale i spisak organizacija i pojedinaca koji su taj zahtev do sada podržali. O osnivanju komisije će se raspravljati na današnjoj sednici Vlade.
CEAS i predstavnici porodica radnika RTS prošle nedelje su pozdravili inicijativu za formiranje međunarodne komisije za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i izneli stav da komisija treba da radi i na slučaju pogibije 16 radnika RTS.

"Od nadležnih za formiranje komisije očekujemo javni odgovor u vezi sa našim zahtevom", navedeno je u zahtevu.

Zahtev su do sada, između ostalih, podržali: Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, YUCOM, Civil Rights Defenders, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Centar za razvoj civilnog društva, Inicijativa mladih za ljudska prava, Queeria centar, Medijski arhiv Ebart, Fond za otvoreno društvo i Balkanska istraživačka mreža za izveštavanje (BIRN).

Među novinarima koji su podržali zahtev su i Brankica Stanković, Snežana Čongradin, Tamara Kaliterna, Zoran Panović, Jelka Jovanović, Milica Jovanović, Biljana Pekušić, Miroslav Bojčić i drugi.

24.1.2013. e-Novine, Zahtev za proširenje istrage o nerešenim ubistvima novinara

e-Novine, 24.1.2013.

E-novine logo

Zahtev za proširenje mandata međunarodne komisije za ispitivanje ubistava novinara kao i spisak organizacija i pojedinaca koji su Zahtev do sada podržali, predat je u četvrtak Vladi Srbije uoči sednice na kojoj će se raspravljati o osnivanju komisije. Centar za evroatlantske studije iz Beograda i Žanka Stojanović, predstavnica porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine, uputili su zahtev da se u nadležnost međunarodne komisije za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, uvrsti i slučaj pogibije šesnaest radnika RTS

CEAS i porodice žrtava pozvali su pokretače inicijative za osnivanje komisije Verana Matića i Aleksandra Vučića, koji je u vreme pogibije radnika RTS bio ministar informisanja, kao i nadležna ministarstva da u mandat ovog tela odmah uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS. Zahtev su do sada podržali Nezavisno udruženje novinara Srbije - NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, YUCOM, Civil Rights Defenders i još trideset nevladinih organizacija kao i više novinara i pojedinaca.

Po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, sintagma “medijski radnici” odnosi se i na tehnička lica, što su u slučaju RTS bili svi pobijeni.

Posao komisije pre svega podrazumeva analizu svih dosadašnjih istraga i dokumentaciju o tim istragama kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti te na koji način se došlo u situaciju da nijedno od ubistava do sada nije razrešeno a počinioci kažnjeni. Porodice ubijenih radnika RTS i organizacije civilnog društva ističu da su već prikupile obiman dokazni materijal, dok za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi. Dosije Pravne uprave Ministarstva odbrane broj 466 iz 2001, na primer, nalazi se u arhivi Ministarstva odbrane. Takođe, za smrt ovih šesnaest medijskih radnika do sada je, i to za lakše delo nego što je trebalo, osuđen samo Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS. Po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele još 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, i pored neformalnih obećanja datih porodicama, još se ne postupa.

Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija, u radu komisije trebalo bi da učestvuju i ugledni međunarodni istražitelji.

Zahtev CEAS i porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine i dalje je otvoren za potpise podrške organizacija i pojedinaca.