18.1.2013. Blic online, Porodice traže da Komisija ispita i pogibiju radnika RTS-a 1999.

Blic online, 18.1.2013.

blic-online

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a.

   

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.
Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.
Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.


Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

18.1.2013. Večernje Novosti, Komisija istražuje i pogibiju radnika RTS-a

Večernje Novosti, 18.1.2013.

vecernje novosti

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine zatražili su da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a.

BEOGRAD - Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Churuvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

18.1.2013. Danas, Ispitati i ubistvo 16 radnika RTS-a za vreme bombardovanja

Danas, 18.1.2013.

danas

Beograd - Centar za evroatlantske studije i Žanka Stojanović, predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine, pozdravile su inicijativu za formiranje međunarodne komisije za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, i istakle da komisija treba da radi i na slučaju pogibije 16 radnika RTS-a.

Naime, Vlada Srbije je polovinom septembra 2012. donela odluku o formiranju međunarodne komisije koja će istražiti nerešena ubistva novinara u Srbiji, a odluka o tome biće doneta naredne sedmice na sednici Vlade Srbije. Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija, u radu komisije učestvovaće i međunarodni istražitelji.

18.1.2013. B92, "Istražiti i pogibiju radnika RTS"

B92, 18.1.2013.

b92

Beograd -- Centar za evroatlanske studije i porodice žrtava radnika RTS traže da se međunarodna komisija, koja treba da bude formirana, bavi i ubijenim radnicima RTS 1999.

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a.

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijative o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Jukom, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

14.1.2013. B92, "Ispitati pretnje rasformirane JSO"

B92, 14.1.2013.

b92

Beograd -- Na internetu se pojavilo navodno saopštenje rasformirane JSO u kome se preti Albancima s juga Srbije u slučaju sukoba zbog uklanjanja spomenika OVPBM u Preševu.

Za sada nema potvrde autentičnosti saopštenja, a pojedini analitičari i političke partije pozvali su nadležne da reaguju povodom ovog saopštenja.

U saopštenju, koje se pojavilo na društvenim mrežama i sajtovima pojedinih desničarskih oganizacija, stoji da će kosovski Albanci goreti u paklu, a da će im pripadnici rasformirane JSO obezbediti put do pakla.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić kaže da saopštenje ne bi trebalo marginalizovati bez obzira da li je autentično ili ne.

"Ne smemo nikako zaboraviti činjenicu da je broj pripadnika rasformirane JSO koji su u zatvoru u stvari jako mali, a da je većina njih ili u strukturama bezbednosti ili u vrlo nekontrolisanom privatnom sektoru, koji predstavlja veliki bezbednosni i politički problem još uvek za Srbiju. Ne sumnjam da su mnogi od njih aktivni u jednoj, drugoj ili trećoj desničarskoj organizaciji. Vrlo je bitan trenutak u kome se ovo saopšptenje pojavljuje, kao i ton", upozorila je ona.

U saopštenju se takođe najgrublje se vređaju stranke bivše vlade i nevladine organizacije. Bojan Đurić iz LDP-a kaže da bi, ukoliko se ispostavi da je saopštenje autentično državni organi morali da reaguju.

"Sve što je vezano za bivšu JSO, sve što se dešavalo u proteklih deset godina obavezuje u ovom trenutku državne organe da momentalno reaguju. To je jedna od najvećih, najdubljih i najopasnijih trauma srpskog društva i zbog toga reakcija mora da bude brza. Prvo mora da bude utvrđeno da li je reč o autentičnom saopštenju. Bilo bi strašno da je reč o nečemu što je autentično, jer bi to onda dodatno podiglo tenzije i u našem društvu i u čitavom regionu", smatra Đurić.

Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije rasformirana je 2003. posle ubistva premijera Zorana Đinđića jer su, zbog atentata na njega i brojnih političkih i drugih ubistava, kao i zbog pripadnosti kriminalnim klanovima, osuđeni njen komandant i neki od oficira i pripadnika.

14.1.2013. RFE, Ukidanje paralelnih institucija: Kosovske Srbe čekaju novi izbori

Radio Slobodna Evropa, 14.1.2013.

radio-slobodna-evropa

Javnost, nakon burne subotnje sednice parlamenta Srbije i odluke da Platforma Vlade Srbije bude javni dokument, analizira i pokušava da protumači šta se zapravo dogodilo, ozbiljan zaokret u politici prema Kosovu ili preciziranje uglavnom poznate pregovaračke pozicije Beograda?

Svetske agencije navode da je dat prvi jasan signal da Beograd smanjuje uticaj nad Srbima na Kosovu i da popušta u svojim zahtevima dotle da se govori i o velikom političkom zaokretu. Da li to znači i rešavanje pitanja severa koji je delovao van institucionalnog sistema Kosova i bio dirketno vezan za organe u Beogradu, sve u nadi da će doći do konačnog pripajanja Srbiji?

Najzanimljiviji deo vladine Platforme o Kosovu je promena stava prema paralelnim institucijama na severu ili, kako se to piše “institucionalnom paralelizmu na KIM “.

Beograd definiše kao svoj cilj “prevazilaženje institucionalnih paralelizama“ na području Kosova, uspostavljanje organa vlasti koji bi bili priznati za sve strane u procesu pregovaranja.

Predviđa se formiranje autonomne zajednice srpskih opština u čijem sastavu bi bile četiri opštine na severu kao posebna autonomija i sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Traži se i specijalni status za seoske sredine sa srpskim življem.

Autonomija srpskih opština bi bila garantovana, kako piše u Platformi, “Ustavom Pokrajine” i međunarodnom deklaracijom. Organi srpske autonomije bi bili dopunski finansirani iz budžeta Srbije, a bila bi i uspostavljena neposredna saradnja sa organima Srbije, što bi opet bilo garantovano Ustavom. Sudstvo i policija bi bile deo kosovskih institucija ali sa posebnim ingerencijama.

Ukidanje paralelizma ili dualizma vlasti, kako je to u Platformi zapisano, može samo da znači da će biti formirane institucije na osnovu izbora koji će biti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu i za lokalne Srbe”, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za KIM.

“A to znači izbori u organizaciji OEBS-a, koje bi raspisali i podržali istovremeno obe vlasti”, pojašnjava Ivanović i potvrđuje da bi autonomija srpkih opština bila deo kosovske vlasti, da se ne predviđa nikakva secesija ali da će detalji tek biti utvrđeni tokom pregovora.

Drugačije tumačenje

Zamenik direktora vladine Kancelarije Srbije za Kosovo i predsednik mitrovačke opštine Krstimir Pantić, inače član Nikolićevih naprednjaka, najpre kaže da Srbi sa severa Kosova i on lično podržavaju Platformu i Rezoluciju ali, pokazalo se da ih on nešto drugačije tumači Rezoluciju i Platformu.

“Premijer Dačić nije rekao da će biti ukinute paralelne institucije, odnosno paralelizam, već da se pronađe rešenje za taj paralelizam", ocenjuje Pantić.

A kako Krstić to shvata?

”Realnost je takva da Srbi prihvataju institucije Srbije a da Albanci imaju neke svoje institucije. Pa se mora pronaći takvo rešenje da Albanci jednostavno prihvate volju da Srbi ne ćele integraciju u kosvosko društvo. Ne žele albanske institucije, jer se pokazalo da tamo gde nema srpskih institucija, nema ni Srba”, kaže Krstić.

”Predsednik Nikolić je prihvatio naš zahtev da se za srpske opštine i naselja zatraži isti onaj stepen autonomije kao i stepen autonomije koju Albanci (tj. Kosovo) dobiju od Beograda”, navodi Krstć.

Na našu opasku da to ne piše u Platformi, Krstić primećuje da ne mora sve da piše, da bi se tako tumačilo. Sa druge strane, Krstić nije poverovao da se u tekstu Platforme kaže da bi autonomija za Srbe trebalo da bude garantovana Ustavom Kosova (“Pokrajine”). “

"Jeste li sigurno da to piše”, pitao nas je Krstić.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, misli da su ovim dokumentima napravljeni veliki iskoraci, naročito kada je u pitanju rešavanje panelogično preširoke nadležnosti opština biti reducirane tokom pregovora.

“Ovo je prvi put napuštanje politike i EU i Kosovo, u korist evropskih integracija Srbije”, kaže Jelena Milić.

Jelena Milić skreće pažnju na premijerovu izjavu da više ne treba da govorimo o srpskim institucijama na severu, već o institucijama Srba, koja, kako ona shvata, agoveštava suštinsku promenu tretmana institucija na severu Kosova.

Još jedna premijerova izjava se tumači kao odustajanje od paralelnih institucija na severu Kosova a to je izjava da bi za tamošnje Srbe bilo sada bolje da su pre 12 godina formirali organe vlasti na osnovu kosvoskih a ne nepriznatih izbora raspisanih u Beogradu.

Inače, nakon načelnog dogovora o prelazima izmedju severa Kosova i Srbije koje zvanični Beograd naziva administrativnim, iz Brisela je stigla poruka da je na dnevnom redu evropskog puta Srbije za dobijanje datuma pregovora ukidanje paralelnih institucija.

Kako će izgledati dalji pregovori o tome, možda će se naslutiti ili znati posle sastanka Dačić-Tači 17. januara. Jelena Milić ima rezerve:

“Ostaje pitanje iskrenih namera, ne samo vlasti u Beogradu, već i u Prištini, pa i u Tirani koja se sve česšće uključuje, da se sve ovo realizuje na terenu. Bojim se da ni u Beogradu ni u Prištini nemamo poliitčka rukovodstva koja iskreno žele da uvedu svoja društva u EU, već je sadašnja retorika plod činjenice da gradjani to žele i ucene medjunaordne zajednice vezane za njihova prethodna politička, kriminalna ili korumpcionaška delovanja.”