12.1.2013. Al Jazeera Balkans, Recept za balkanski oporavak od prošlosti

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 12.1.2013.

aljazeera

“Tabla mora da bude uklonjena i bolje je da je sami uklone. Mi nemamo dilemu da su Preševo i Bujanovac deo Srbije. Neka to kaže i međunarodna zajednica, jer nemoj sutra da bude - prekomerna upotreba sile.” Ivica Dačić, premijer Srbije i ministar policije.

U spomenutoj izjavi Dačić zamenjuje teze, spomenik je podignut da bi se obeležilo sećanje na poginule.

Oni koji su ga podigli ne tvrde da Preševo, Bujanovac i Medveđa ne treba da budu deo Srbije. Još je indikativniji cinizam kojim Dačić spominje frazu “prekomerna upotreba sile.”

Dačić vrlo dobro zna da je u sukobima 1998-99 na Kosovu itekako bilo prekomerne upotrebe, sile, i to pre svega prema civilima albanske narodnosti, od strane zvaničnih srpskih snaga bezbednosti.

Bilo je streljanja zarobljenika. U njima su, između ostalog, učestvovale i jedinice pod direktnom komandom sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića.

Zajedničko delovanje

Ovoga u pobuni na jugu Srbije nije bilo, bez obzira što je ona buknula neposredno po smeni Miloševićevog režima, što uveliko delegitimiše razloge pobune.

Na sreću, u pobuni nije bilo civilnih žrtava, a snage Srbije nisu primenjivale prekomernu upotrebu sile.

Oružana pobuna je uspešno okončana zajedničkim delovanjem tadašnjih beogradskih vlasti na čelu sa premjerom Đinđićem u saradnji sa UNMIK-om, KFOR-om i drugim međunarodnim akterima.

Tada je zaključen i tzv. Končuljski mir, koji je podrazumevao i amnestiju za pripadnike tamošnje Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), što Ivica Dačić zasigurno zna.

Od potpisanog primirja i amnestije, međutim, nisu ostvareni suštinski pomaci u poboljšanju političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u tri spomenute opštine. Posebno napeto bilo je 2009. godine kada su se desili napad na srpske policajce, eksplozija pred stambenom zgradom u Preševu i problematična intervencija Žandarmerije tim povodom.

Ovi događaji samo su podsetili na svu kompleksnost i delikatnost stanja u tri opštine na jugu Srbije. Usledio je opravdan zahtev lokalnih vlasti Preševa i Bujanovca za povlačenje Žandarmerije, čije su jedinice tokom „potrage za počiniocima” pretresajući kuće brutalno delovale, malteritarujći čak i decu. Na njega nije adekvatno reagovano.

U međuvremenu, u Srbiji su na vlast došli Alekdandar Vučić i Tomislav Nikolić, koji su se donedavno zalagali da se u Beogradu Bulevar Zorana Đinđića preimenuje u Bulevar Ratka Mladića.

Nikolić i pored pravosnažnih presuda tvrdi da u Srebrenici nije počinjen genocid. Na vlasti je odranije, a sada u koaliciji sa spomenutima, i Ivica Dačić, za čijeg je mandata u Beogradu podignut spomenik azerbejdžanskom diktatoru, neosnovano su hapšeni Albanci sa Kosova oslobođeni Zakonom o amnestiji.

UNovom Pazaru postavljena je table Aćif efendiji, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio upravnik Novog Pazara.

Na dušu mu se stavlja stradanje jednog broja Srba i Jevreja. Odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom drugog reda. Zbog saradnje sa okupatorom streljan je u januaru 1945.

Vlada je pre nekoliko meseci naložila nadležnima da preispitaju slučaj i nađu način da spornu tablu uklone, ali to nije učinjeno, iako je rok za uklanjanje table istekao još 9. septembra.

Zašto bode oči?

Dačić nije spominjao prekomernu upotrebu sile tim povodom, Nikolić nije predlagao da se tabla ukloni u po bela dana kao što je sugerisao za spomenik u Preševu. Nisu reagovali ni na činjenicu da su proteklih godina na jugu Srbije već postavljeni spomenici pripadnicima OVPBM.

Srbija je, inače, puna obeležja kompromitovanim ličnostima raznih nacionalnosti, za koje redom nema dokumenta koji kaže da su oslobođeni krivične odgovornosti kao što ima za one kojima je podignut spomenik u Preševu.

Zašto onda baš spomenik u Preševu bode oči?

U pitanju vrlo opasna prekomerna upotreba reči, koja za cilj ima da hipnotiše domaću javnost, da ne primeti da je vladajuća garnitura, ucenjenja vezama sa Darkom Šarićem i drugim stvarima, ipak na putu neformalnog priznavanja da je Kosovo nezavisno od Srbije. Problem je u tome što je i Zapadna međunarodna zajednica, spremna da ovoj garnituri za taj akt suviše progleda kroz prste.

Pre neki dan neko na Twitteru napisa: Ako Zapad bude zadovoljan srpskom platformom i rezolucijom o Kosovu, ode spomenik u neko dvorište.

U Sluđenoj Srbiji, inače, samo je Slobodan Milošević sahranjen u dvorištu. Poginule kolege Jonuza Muslijua iz OVPMB-anemaju pravo na spomenik u zemlji u kojoj je on lider Pokreta za demokratski progres (PDP), legitimne političke partije, on koji je u vreme međuetničkih sukoba na jugu bio politički komesar OVPMB-a, a sada je član Udruženja veterana ove organizacije!

Ako sporni spomenik ode u dvorište, problem će samo otići pod tepih. Kako bi se sistemski trebalo raditi na uspostavljanju što šireg konsenzusa oko karaktera nekih događaja i aktera nedavne i daljnje prošlosti koji svako malo potpiruju građanski rat sećanja u regionu?

Neko mora početi

Beogradski profesor Todor Kuljić nudi sledeći recept:

“Omekšavati hegemono nacionalističko pamćenje, koje je monološki organizovano, jer ga čuvaju higijeničari nacionalnog identiteta. Nacija jeste zajednica sećanja, ali je i zajednica zaborava.

Počiva na domišljenim i izmišljenim nacionalnim mitovima. Zato još nema dijaloga između onih koji se i ne čuju. Brisel se naizgled ne meša u tekući građanski rat sećanja, ali ga haškim presudama povremeno uspešno razgoreva.

Hag konstruiše heroje i time jednu stranu hrabri, a drugu žesti… Zato Hag treba produktivno zaboravljati i okretati se susedima. Koliko se može, naravno. Treba suzbijati monološki dijalog gluvih. To podrazumeva uzajamno priznavanje tuđih žrtava i vlastitih dželata, ali i ignorisanje heroja i mučenika. Neko mora početi.”

28.12.2012. RFE, Jug Srbije: Politički lideri Albanaca pozivaju na dijalog

Radio Slobodna Evropa, 28.12.2012.

radio-slobodna-evropa

Politički lideri Albanaca sa juga Srbije pozivaju na dijalog nakon što su premijer Ivica Dačić i pojedini bivši pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još jednom razmenili pretnje u vezi sa spomenikom koji je nedavno podignut u Preševu poginulim borcima ove vojske u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije.

Spomenik sa 27 ispisanih imena poginulim pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još od kako je podignut u novembru predstavlja predmet odmeravanja snage između zvaničnog Beograda i dela Albanaca sa juga Srbije.

Pojedini pripadnici rasformirane OVPMB poručili su premijeru Ivici Dačiću da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu „vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke“. Premijer Srbije Ivica Dačić, koji insistira na uklanjanju spomenika, odgovorio je da će spomenik biti uklonjen silom ako sami to ne urade.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže za RSE da pretnje, čije god bile, ne vode ničemu dobrom. Ne dolaze u obzir nikakvi oružani sukobi sa državom Srbijom, poručuje čelnik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) i navodi da se u javnosti pojačava utisak o tenziji nego što je ona zapravo.

“Nije u redu da se te tenzije podignu do tog nivoa kada ne postoji ništa između Albanaca i lokalnih Srba. Ja molim i pozivam medije ponovo da što manje prave tenzije oko ovog spomenika“, rekao je Mustafa.

Još kada je spomenik podignut u novembru na trgu ispred sedišta lokalne samouprave Preševa Beograd je odmah reagovao. Dačić je tada smatrajući spomenik nepotrebnom provokacijom jer je podignut “onima koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije” i tražeći da se ukloni čak poručio “nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile, jer skidanje table može da dovede do određenih bezbednosnih problema". Na to su mu pojedini bivši komandati rasformirane OVPMB poručili da dođe da ga sam ukloni ako sme.

Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi kaže da mu je neshvatljiva situacija u kojoj se prepucavaju državni vrh i lokalne vlasti.

„Kompetenciju lokalne samouprave niko ne može da ospori, ali ako se pojavljuju problemi moraju oba nivoa vlasti da sednu, razgovaraju i reše taj problem. Određene strukture u ovoj državi kao da su sklone da traže povoda da čitavo vreme opstane vanredno stanje na tom području“, poručio je Halimi.

Rešiti problem dijalogom

Koordinаciono telo Vlаde Srbije zа opštine Preševo, Bujаnovаc i Medveđа misli dа je u jаvnosti podignutа nepotrebnа tenzijа zаpаljivim, pretećim izjаvаmа bivših pripаdnikа rаsformirаne „Oslobodilаčke vojske PBM“. Problem vezаn zа podizаnje spomenikа rešаvа se kroz nаdležne institucije Republike Srbije, а ne putem medijа, odgovor je ove kanclearije na objavljivanje pretnji pojedinih bivših pripadnika rasformirane OVPMB na jednom sajtu.

A Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije misli da su spomenik i pretnje premijeru provokacija Prištine koja pokušava da spreči snažnu političku aktivnost Beograda.

„Provokacija na koju država Srbija mora da odgovori da bi pokazala da ima odlučnost i kapacitet da spreči sve one koji žele da izazivajem destabilizacije i nasilja rešavaju neke probleme“, rekao je Drecun.

Na drugoj strani Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da ne veruje da može doći do nekog sukoba i poručuje da ovaj slučaj treba rešavati dijalogom.

„Mislim da jednom premijeru ne dolikuju takve izjave. Premijer može da razgovara sa predsednikom opštine Preševo i da dijalogom reše problem. Što se tiče pretnji koje su došle sa obe strane ja hoću da kažem da sam ja za dijalog i da se pretnjama ne može postići ništa“, rekao je Bećiri.

Tokom 2000. i 2001. godine, državni organi Republike Srbije (MUP, tužilaštvo i sudovi) tretirali su OVPBM kao terorističku organizaciju, ali je 2002. donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije.

Upravo na taj Zakon o amnestiji podseća i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i ocenjuje da su danas tenzije na jugu Srbije podignute nesmotrenošću i jedne i druge i strane.

„Nikada nije jasno građanima Srbije objašnjeno da je Srbija potpisala sporazum o primirju i amnestiji ljudi koji su učestvovali u pobuni na jugu Srbije. Medjutim, bez obzira na tu amnestiju ostaje problem kako se ti ljudi doživljavaju u srpskoj javnosti i mislim da je zato bilo mnogo bolje prvo napraviti javnu debatu, objasiti zašto se spomenik podiže, reći da su ljudi poginuli, da su oni amnestirani“, kaže Milić.

S druge strane, navodi ona, srpske vlasti su vrlo neprimereno reagovale.

„Ova pretnja Dačićeva od pre mesec dana kada je rekao ’nemoj sutra da vam bude prekomerna upotreba sile’ je jedna cinična i neodmerena izjava zato što država Srbija jeste neprimereno i prekomerno koristila silu i na kraju krajeva zato je i kažnjena NATO bombardovanjem i novim statusom Kosova. Ali, takođe nema mesta ni za poziv određenih ekstremista sa juga Srbije da će se ponovo dići na oružje“, zaključuje Milić.

17.12.2012. RFE, Blokada Jarinja zbog problema sa carinom

Radio Slobodna Evropa, 17.12.2012.

radio-slobodna-evropa

Privrednici iz četiri opštine sa severa Kosova najavili su za ponedeljak dvočasovnu blokadu prelaza Jarinje i davanje roka od tri dana nadležnima da reše problem uvoza robe iz Srbije na sever Kosova.

Privrednici sa severa Kosovoa najavili su da će blokirati Jarinje jer kosovske institucije, kako oni tvrde, krše sporazum o integrisanom upravljanju prelazima.

Tokom blokade koja će trajati od 10 do 12 časova propuštaće se samo sanitetska vozila. U znak protesta na severu Kosova biće zatvorene i sve prodavnice. Privrednici sa severa Kosova su ponovo bezuspešno razgovarali sa predstavnicima EULEX-a. Iako je Vlada Srbije garantovala da neće biti plaćanja carina i drugih dažbina na prelazima na severu Kosova, EULEX insistira da se na severu Kosova akcizna roba šalje i carini na prelazu Merdare, a komercijalna roba na terminalu u južnom delu Mitrovice.

U EULEX-u tvrde da nisu obavešteni o drugačijem carinskom režimu na prelazu Jarinje i prete kaznama zbog neplaćanja carina. A jedan od predstavnika privrednika sa severa Kosova, Slaviša Milentijević, izjavio je da privrednici sa severa Kosova ne žele da plaćaju porez kosovskim institucijama već Srbiji što je razlog za njihovo negodovanje.

"Ako kosovski carinici nastave da insistiraju na carinjenju robe, privrednici će radikalizovati svoje proteste", kazao je Milentijević.

Gde je nastao problem u dogovoru o carinama? Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije kaže da joj se čini da je problem u neiskrenosti Beograda:

“Po mom saznanju još je u decembru prošle godine dogovorena čitava procedura carinjenja i gde ide akzicna roba i da tu nikakvih izmena nije bilo. Tako da mi s ečini da je problem u tome što srpska vlada nije iskrena prema Srbima sa severa Kosova. Da li je razlog što strahuje od incidenata ili oni imaju interesa u tom nekontrolisanom kretanju robe i finasija to je nešto drugo. Takođe je vrlo interesantno da se Vučić i Dačić pozivaju na to da moraju da se poštuju dogovori koje je prošla vlada napravila sa međunarodnim zvaničnicima da bi Srbija ostala kredibilna država i da ne bi ispalo da ne poštuje svoje ranije preuzete obaveze. Čini mi se da ovaj deo, onaj deo koji oni za javnost u Srbiji neće da kažu i da to ide u ovu priču, jednu poruku za javnost u Srbiji, a drugu poruku, nažalost, za Brisel", kazala je Milićeva za RSE.

11.12.2012. Al Jazeera Balkans, Kontekst: EU dobila Nobelovu nagrada za mir

Al Jazeera Balkans, 11.12.2012.

aljazeera

Je li Evropska unija zaslužila Nobelovu nagradu za mir? Koji su argumenti za podršku, a koji razlozi osporavanja? Šta je Unija učinila za pojedine države i regione? Je li obezvrijeđen cjelokupni koncept dodjele Nobelove nagrade?

Evropskoj uniji je u ponedjeljak u Oslu svečano uručena Nobelova nagrada za mir. Dobila ju je zbog ujedinjenja kontinenta te politike koja je Evropi donijela mir i demokratiju. Još od 12. oktobra, kada je odlučio da priznanje dodijeli Evropskoj uniji, Nobelov komitet je na meti brojnih kritika jer je nagradu dodijelio u vrijeme političkih podjela, nasilnih protesta i teške ekonomske krize.

Gosti ovog izdanja Konteksta su: u Sarajevu - profesor na Fakultetu političkih nauka dr. Nerzuk Ćurak, u Zagrebu - osnivač i voditelj Centra za politološka istraživanja, profesor na Fakultetu političkih znanosti, dr. Anđelko Milardović i u Beogradu - direktorica Centra za evroatlanske studije Jelena Milić.

Kontekst vodi Marko Radoja.

Snimak cele emisije možete pogledati ovde.

10.12.2012. Blic, Ulazak u ruski vojni savez prst u oko EU

Blic, 10.12.2012.

blic-online

Odluka poslanika Srpske napredne stranke da naprečac uvedu Srbiju u vojni savez Rusije i zemalja centralne Azije u kome nema ni jedne evropske zemlje ne znači mnogo u vojnom i bezbednosnom smislu, ali šalje konfuznu poruku o pro-ruskoj orjentaciji u trenutku kada se sa zemljama Evropske unije dogovaramo o Kosovu. Pokazuje i da smo spremni da obećanja Rusiji ispunimo brzo, bez mnogo argumenata i bez javne rasprave.

Odbor za spoljne poslove usvojio je glasovima vladajuće većine i DSS inicijativu SNS da se formira stalna delegacija Skupštine koja bi imala status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (PS ODKB).

Odluka je usledila nepunih nedelju dana nakon posete potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina Beogradu, kada su mu predsednik Tomislav Nikolić i predsednik Skupštine Nebojša Stefanović to i obećali. Za uzvrat Rogozin je uzvratio mnogocitiranom rečenicom da će “Srbija postati jača država i to toliko jača da će svako prvo morati da razmisli pre nego što upotrebi oružje protiv nje”.

U javnosti o tome nije bilo rasprave, niti nam je objašnjeno šta znači odluka da se uključimo u vojni savez Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog saveza Jermenije, Kazahstana, Tadžikistana, Uzbekistana, Azerbejdžana, Gruzije i Belorusije.

Predsednik Odbora Miloš Aligrudić (DSS) istakao je tokom rasprave da se ulaskom srpske delegacije u Parlamentarnu skupštinu ODKB ne narušava princip neutralnosti, nego se naprotiv uspostavlja ravnoteža jer je Srbija već u Parlamentarnoj skupštini NATO u istom statusu posmatrača.

Politički potez

Eksperti za vojno-bezbednosna pitanja kažu za “Blic” da je pre svega u pitanju politički potez koji može da negativno utiče na spoljno-politički položaj Srbije u osetljivom trenutku, a da o vojnoj neutralnosti, ravnoteži između zapadnog i istočnog vojnog saveza ne može biti reči jer za razliku od NATO, ruska vojna organizacija ODKB nije operativna, nema zajedničku komandnu strukturu, nema infrastrukturu i verovatno će im trebati godine da dostignu nivo zajedničkog delovanja kakav ima evro-atlantska alijansa.

- Najveći problem sa ovom odlukom je što je ona doneta bez racionalnih argumenata i bez ekspertske rasprave, a da se javno ne znaju ni elementi Strateškog partnerstva sa Rusijom koji bi trebalo da bude potpisan sledeće godine. Uključivanje u ODKB u svojstvu posmatrača samo po sebi nije alarmantno jer ta organizacija postoji samo na papiru, ali je zabrinjavajuć trend i ukupna proruska atmosfera u trenutku kada se više približavamo EU. Uvek kada Srbija pravi korake u evropskim integracijama dešavaju se ili diplomatski incidenti ili neke neprikladni predlozi i odluke koji vuku na drugu stranu - kaže za “Blic” Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.

Ona podseća da je proglašavanje vojne neutralnosti Srbije izvedeno takođe na neozbiljan način jer država nema usvojenu strategiju spoljne politike na osnovu koje bi se vojna neutralnost mogla proglasiti, kako to rade ozbiljne zemlje. S druge strane, ističe Milićeva, uključivanje u rusku alijansu nema mnogo smisla sa stanovišta bezbednosne politike jer su bezbednosni izazovi u najvećem broju regionalni, a ruski partneri su geografski veoma udaljene zemlje.

- Većina bezbednosnih pretnji je regionalnog karakreta, poput klimatskih promena i katastrofa, i logično je da se bezbednosna saradnja ostvaruje sa bliskim susedima koji imaju slične probleme, a ne sa udaljenim zemljama - ističe Jelena Milić.

Šta donosi posmatrački status

Ne bi bilo prvi put da Srbija vuče suprotne poteze od svih drugih evropskih zemalja u čije ekskluzivno društvo želi da uđe i sa kojima ima najveću trgovinsku razmenu. Odluka o ulasku u ruski vojni savez posebno je problematična nakon poslednjeg samita Oebsa na kome je došlo do oštrog sukoba zapadnih zemalja sa Rusijom kojoj je zamereno sprečavanje demokratskih promena u zemljama jugoistočne Evrope. Zemlje koje su deo ruskog vojnog saveza ne svrstavaju se u zemlje sa demokratskim poretkom, a Gruzija je u taj vojni savez ušla priterana sistemom ucena.

- Odluka o priključenju ruskom vojnom savezu imaće dalekosežne negativne posledice. Od posmatračkog statusa u PS ODKB se ne može očekivati nikakva korist, jer takav status ništa ne donosi, ali se odluka doneta u dnevno-političke svrhe može veoma negativno odraziti na naše evropske integracije, razgovore o Kosovu i one koji će biti otvoreni o Republici Srpskoj. Kako nama u Srbiji može pomoći Tadžikistan. U vojni savez sa Rusijom ušle su slabe države koje imaju resurse za koje postoji ruski interes - komentariše za “Blic” Zoran Dragišić, profesor i programski direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.

Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, i jedan od istaknutih eksperata iz krugova koji se zalažu za tešnju saradnju sa Rusijom, smatra takođe da bi ulazak Srbije u ODKB mogao izazvati negativne reakcije Zapada jer se to do sada najčešće tako događalo.

- Svako otvaranje ka Rusiji izaziva antikampanju sa Zapada jer kod njih postoji strah da bi se Srbija mogla geo-politički okrenuti ka Istoku. Međutim, smatram da bi i Zapadu, a ne samo nama bilo u interesu da imamo balansiran pristup.

Prethodna vlada je zagovarala vojnu neutralnost, a nije dozvoljavala ulazak u ODKB, a takav bezalternativni pristup nije dobar. Smatram da će i ova vlada nastaviti istu takvu politiku, a da je odluka o ulasku u ODKB samo maska.

Održavanje balansiranog pristupa sa Zapadom i Istokom omogućava da izbegnemo uslovljavanja koja su dolazila sa Zapada - kaže za “Blic” Deđanski i ističe da će od ulaska u ruski savez biti najviše ekonomske koristi.

Ishitrenom donošenju odluke o ulasku u ruski vojni savez o kojoj će konačnu reč dati Skupština Srbije, usprotivili su se članovi Odbora iz iz Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije, koji su tražili da pre ove odluke treba pribaviti mišljenje ministara odbrane i spoljnih poslova i upozorili da odluka može imati ozbiljne posledice. Vladajuća većina, predvođena naprednjacima, ignorisala je ovo upozorenje.

*****
Spisak “antiruskih” poslanika
Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović je nakon glasanja na sednici Odbora za spoljnu politiku poimence pročitao imena poslanika DS i LDP koji su glasali protiv ulaska u PS ODKB i konstatovao da su oni “protiv Rusije”. Neobičan postupak, a u atmosferi koja je napravljena nakon što je desničarska organizacija Naši izašla sa spiskovima nepodobnih medija i nevladinih organizacija, demokrate je podsetilo na devedesete i spiskove Vojislava Šešelja.
- Ne čudi me postupak, jer stranka g. Stefanovića jako voli spiskove, ali je činjenica da je zloupotrebio svoju funkciju da javno iznese naša imena i obeleži nas izjavom da smo protiv Ruske federacije. To naprosto nije tačno. Mi smo samo tražili da se pre odluke čuje mišljenje ministra odbrane Aleksandra Vučića - kaže za “Blic” Borko Stefanović.