7.11.2012, Novi Magazin, Amerikanci ne žele Bulatovića?

Novi Magazin, 7.11.2012.

danas

Odnosi Srbije i Amerike mogli bi dodatno da se zakomplikuju zbog odluke vlade u Beogradu da Rade Bulatović postane šef Odeljenja za Pokret nesvrstanih u Ministarstvu spoljnih poslova, jer Vašington bivšeg šefa BIA smatra jednim od najodgovornijih za neometano paljenje američke ambasade februara 2008.

Kako piše dnevnik Danas, Amerikanci smatraju da je BIA jedna od institucija tadašnjih državnih struktura Srbije koja je stajala iza napada na Ambasadu SAD i ceo slučaj posmatraju kao politički problem dve zemlje. Vašington smatra da je Bulatović imao informacije da će ambasada biti napadnuta, ali da ništa nije učinio da to spreči.

Takođe, činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu odmah nakon odlaska Bulatovića s funkcije u BIA potvrdila je američke sumnje da je bio jedan od povezanih sa skrivanjem najtraženijih haških optuženika. Te sumnje su dodatno pojačane nakon zvanične izjave tužioca Vladimira Vukčevića iz juna 2012. da je bivši šef BIA možda ometao pronalaženje Ratka Mladića.

Rade Bulatović, dugogodišnji bliski saradnik Vojislava Koštunice, dobio je državnu funkciju u MSP iako je član Glavnog odbora DSS. Portparol ove opozicione stranke Petar Petković rekao je da je Bulatović "više od 20 godina radio u Ministarstvu, tako da je prirodno da svoj profesionalni angažman nastavi u matičnoj kući”.

"Isključivo stručni i profesionalni razlozi, a ne političko i stranačko uverenje, opredelilo je Bulatovića da se vrati na svoje dugogodišnje radno mesto”, ističe portparol DSS.

Odluka da Rade Bulatović dobije funkciju u MSP doneta je u ponedeljak, 5. novembra. Kako Danasovi izvori navode, ova pozicija je najverovatnije samo formalna „priprema“ za njegov odlazak za ambasadora u inostranstvu, "verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.

Bojan Đurić, član Predsedništva i poslanik LDP, kaže za Danas da "zvuči cinično“ to što Bulatović, kao predstavnik DSS, koja se zalaže za političku neutralnost, vodi sektor za nesvrstane u MSP.

"Bojim se da je situacija i da su posledice takvog imenovanja mnogo ozbiljnije, da MSP pod ministrom Ivanom Mrkićem i dalje funkcioniše kao ministarstvo koje se na svaki način trudi da izoluje Srbiju i pokvari njene odnose s najznačajnijim centrima političke moći u međunarodnoj zajednici i da je to još jedno pojačanje izolacionističke politike koju je vodio Vuk Jeremić, politička ličnost koja i sada u suštini diktira i tempo i političko usmerenje i način rada MSP“, ističe Đurić.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, međutim smatra da Bulatovićevo "novo radno mesto“ neće biti kamen spoticanja Srbije i Amerike, jer je upravo on, dok je bio šef BIA, razmenjivao tajne arhive sa američkom obaveštajnom agencijom (CIA). S druge strane, ukazuje Milićeva, kada se pogleda ko čini državni vrh, nije iznenađenje što je Rade Bulatović dobio poziciju u MSP, "ali sada treba postaviti pitanje da li je to jedan od pokazatelja da će doći do smene vlasti u Beogradu“ gde DSS može da odluči o smenjivanju Dragana Đilasa i DS.

7.11.2012, Danas, Amerikanci neće Bulatovića zbog paljenja ambasade

Danas, 7.11.2012.

danas

Beograd - Odnosi Srbije i Amerike mogli bi dodatno da se zakomplikuju zbog odluke vlade u Beogradu da Rade Bulatović postane šef Odeljenja za Pokret nesvrstanih u Ministarstvu spoljnih poslova, jer Vašington ovog bivšeg šefa BIA smatra jednim od najodgovornijih za neometano spaljivanje američke ambasade februara 2008, saznaje Danas iz više pouzdanih diplomatskih izvora.

Amerikanci smatraju da je BIA jedna od institucija tadašnjih državnih struktura Srbije koja je stajala iza napada na Ambasadu SAD i ceo slučaj posmatraju kao politički problem dve zemlje. Vašington smatra da je Bulatović imao informacije da će ambasada biti napadnuta, ali da ništa nije učinio da to spreči.

Takođe, činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu odmah nakon odlaska Bulatovića s funkcije u BIA potvrdila je američke sumnje da je bio jedan od povezanih sa skrivanjem najtraženijih haških optuženika. Te sumnje su dodatno pojačane nakon zvanične izjave tužioca Vladimira Vukčevića iz juna 2012. da je bivši šef BIA možda ometao pronalaženje Ratka Mladića.

SVE PO PROPISU

Rade Bulatović, dugogodišnji bliski saradnik Vojislava Koštunice, dobio je državnu funkciju u MSP iako je član Glavnog odbora DSS. Portparol ove opozicione stranke Petar Petković kaže za Danas da je Bulatović „više od 20 godina radio u Ministarstvu, tako da je prirodno da svoj profesionalni angažman nastavi u matičnoj kući”. „Isključivo stručni i profesionalni razlozi, a ne političko i stranačko uverenje, opredelilo je Bulatovića da se vrati na svoje dugogodišnje radno mesto”, ističe portparol DSS.

Marko Đurić, savetnik za spoljnu politiku predsednika Republike Tomislava Nikolića, rekao je za RTS da nije upoznat s „kompletnom kombinatorikom vlade“, podsećajući da je Bulatović ranije radio u MSP. „Dugo je bio karijerni diplomata. Ne znam konkretne radno-pravne aspekte, da li se on vratio u status koji je ranije zamrznuo ili je ponovo zaposlen“, naveo je Đurić.

„ZVUČI CINIČNO“

Podsetimo, odluka da Rade Bulatović dobije funkciju u MSP doneta je u ponedeljak, 5. novembra. Kako Danasovi izvori navode, ova pozicija je najverovatnije samo formalna „priprema“ za njegov odlazak za ambasadora u inostranstvu, „verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.

Bojan Đurić, član Predsedništva i poslanik LDP, kaže za Danas da „zvuči cinično“ to što Bulatović, kao predstavnik DSS, koja se zalaže za političku neutralnost, vodi sektor za nesvrstane u MSP. „Bojim se da je situacija i da su posledice takvog imenovanja mnogo ozbiljnije, da MSP pod ministrom Ivanom Mrkićem i dalje funkcioniše kao ministarstvo koje se na svaki način trudi da izoluje Srbiju i pokvari njene odnose s najznačajnijim centrima političke moći u međunarodnoj zajednici i da je to još jedno pojačanje izolacionističke politike koju je vodio Vuk Jeremić, politička ličnost koja i sada u suštini diktira i tempo i političko usmerenje i način rada MSP“, ističe Đurić.

PROMENA VLASTI?

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, međutim smatra da Bulatovićevo „novo radno mesto“ neće biti kamen spoticanja Srbije i Amerike, jer je upravo on, dok je bio šef BIA, razmenjivao tajne arhive sa američkom obaveštajnom agencijom (CIA). S druge strane, ukazuje Milićeva za Danas, kada se pogleda ko čini državni vrh, nije iznenađenje što je Rade Bulatović dobio poziciju u MSP, „ali sada treba postaviti pitanje da li je to jedan od pokazatelja da će doći do smene vlasti u Beogradu“.

7.11.2012, SETimes, Kosovo, Serbia deploy police attachés

SETimes, 7.11.2012.

setimes

In what legal experts are calling a "significant step," Serbia and Kosovo have deployed police attachés abroad to support judicial authorities against transnational crime.

Serbia currently has attachés in five nations -- United States, Russia, Macedonia, Romania and Slovenia. The interior and foreign affairs ministries in Kosovo also recently reached an agreement to send as many as five attachés abroad.

Afrim Hoti, lecturer of international law and politics at the University of Pristina, told SETimes it is important for Kosovo to have permanent contacts with members of the EU. "In this respect, it is very necessary through these channels to exchange information in order to act and co-ordinate the prevention and fight against crime," Hoti said.

Hoti added that it is critical for authorities to focus on fighting crime in Kosovo, "but I do not see anything wrong to send such personnel in our [diplomatic] missions abroad, as long as they stick to professional criteria and respect budgetary possibilities."

Dragan Djukanovic, from the European Movement in Serbia, said the police attaché positions -- which are delegated and financed by the interior ministry -- are part of interpolice relations.

"This position is very important for the establishment of co-operation among organs of internal affairs of some states," Djukanovic said. Baki Kelani, Kosovo police spokesperson, told SETimes the country is still determining how many attachés it will deploy and their destinations.

While attachés can play key roles in international police work, experts in Serbia and Kosovo say there are still issues that need to be addressed.

Jan Litavski, security adviser at the Centre for Euro-Atlantic Studies in Belgrade, said the method of police attaché selection has to be transparent in order for their work to be effective.

"Their status, powers and responsibilities are not regulated by current police law, and this should be done by changes and amendment," Litavski told SETimes.

Dalibor Kekic, professor at the Criminal Police Academy in Belgrade, said police attachés don't always have full diplomatic immunity, but argues that they should.

"In order to improve security situations on regional and global levels, as well as international relations in this field, it is necessary to empower police attaches with the same authorities as other diplomats have, even like military," Kekic said.

In Kosovo, police co-operation with other countries and international organisations is difficult, as many nations do not formally recognise the country's independence. Co-operation with Interpol and its centres is done through Interpol UNMIK, an office which functions as part of the UN Mission in Kosovo. Co-operation with Serbia is done through EULEX.

By Muhamet Brajshori and Ivana Jovanovic for Southeast European Times in Pristina and Belgrade

6.11.2012, DW, Nemačka: Tajne službe na proveri

DW, 6.11.2012.

DW-logo

Koliko tesna sme da bude saradnja između policije i Službe za zaštitu ustavnog poretka i kakve podatke oni smeju da pri tome sakupljaju? Tim škakljivim pitanjem se upravo bavi Ustavni sud u Karlsrueu.

Podnosilac tužbe je ubeđen da postoji obaveza razdvajanja delatnosti, odnosno stroga zabrana razmene podataka između policije i Državne bezbednosti, te da ona proizilazi iz člana 87 Osnovnog zakona.

Osim toga, podnosilac tužbe smatra da je, u slučaju kada ne mogu biti garantovani nepovredivost stana i tajnost telekomunikacije, izvršena povreda prava na informaciono samodređenje. Ako najviše nemačke sudije budu prihvatile tu argumentaciju, politika će imati veliki problem. Antiteroristička baza podataka formirana pri Saveznom kriminalističkom uredu (BKA) će u tom slučaju postati - bezubi tigar. Jer, na osnovu Zakona donetog krajem 2006, pored BKA i Službe za zaštitu ustavnog poretka, i pokrajinski kriminalistički uredi smeju da koriste centralnu banku podataka. To važi i za Vojnu tajnu službu MAD, Saveznu obaveštajnu službu BND i Carinski kriminalistički ured.

Obuhvaćeno oko 16.000 osoba

Pristup pomenutoj bazi podataka imaju ovlašćena lica "na zadacima u borbi protiv međunarodnog terorizma", rečeno je u jednom objašnjenju nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada je u proleće 2007. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble označio početak rada baze podataka, njome je bilo obuhvaćeno oko 13.000, a sada je obuhvaćeno 16.000 lica.

Kritičari zakona smatraju da je već i sama definicija kruga osoba koje mogu da se nađu u bazi podataka preterano široka. Zakon kaže da se radi o članovima ili pomoćnicima terorističkih udruženja i osobama koje im služe za kontakte, ali i o "licima koja se sumnjiče da su članovi ili pomagači grupacije koja pruža podršku nekom terorističkom udruženju". Osim toga, mogu se čuvati i informacije o "ekstremistima spremnim na nasilje ili osobama preko kojih održavaju kontakte". Pod tim se mogu podrazumevati i teroristi-pojedinci, ali i takozvani propovednici mržnje."

Optužba da se ispituju opredeljenja

Podnosilac tužbe smatra da povod za unošenje nekog imena u bazu podataka o terorizmu može biti i nečije opredeljenje. On strahuje da bi u bazi mogli da se nađu i podaci o osobama koje nemaju nikakve veze sa terorizmom. To znači da bi krug građana koji mogu da potpadnu pod odgovarajuće kriterijume mogao "nesagledivo i nesrazmerno da se proširi", kako je to argumentovao podnosilac tužbe. Sa svim tim optužbama će u Karlsrueu morati da se suoče mnogobrojni veštaci, među njima i šefovi Službi državne bezbednosti, obaveštajne službe i Saveznog kriminalističkog ureda - kao i stručnjaci za zaštitu podataka.

Savezni opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar je prošle godine podneo iziveštaj u kome kritički primećuje da je prag za unošenje u antiterorističku bazu podataka - prenizak. On smatra da za unošenje u tu bazu ne sme da bude stvar procene Službe državne bezbednosti, već "veza sa konkretnim činom i svesno i namerno pružanje podrške terorizmu". Tu se Šar slaže sa podnosiocem tužbe.

Sumnje u sudu

U saopštenju za novinare Ustavnog suda kao da su prisutne određene sumnje u to da je antiteroristička baza podataka bezuslovnko u skladu sa Osnovnim zakonom. Jedan od problema je i to što različiti organi vlasti imaju različite zadatke, pa bankom podataka smeju da se služe pod sasvim različitim pravnim pretpostavkama. Sud je saopštio da treba ispitati da li bi objedinjavanje tih podataka moglo da podrije te odredbe. Glavni zadatak policije je da goni počinjena krivična dela. A tajna služba poput Službe za zaštitu ustavnog poretka sakuplja informacije bez sudskog naloga, prisluškivanjem telefona ili nadgledanjem bankovnih računa ili elektronske pošte.

U Karslrueu bi i kvalitet podataka mogao da ima važnu ulogu. U Zakonu o antiterorističkoj bazi podataka pravi se razlika između "osnovnih podataka" i "proširenih osnovnih podataka". U prvu grupu spadaju ime, pol, datum rođenja, maternji jezik. U drugoj su detalji poput podataka o telekomunikaciji, računima u bankama, ali i o posedovanju oružja ili spremnosti na primenu sile.

Povod su bili "bombaši sa koferima"

Presuda će biti izrečena najranije krajem ove godine. Ako podnosiocu tužbe bude dato za pravo u najvažnijim pitanjima, zakonodavci će imati dosta posla u svojoj borbi protiv međunarodnog terorizma. Jer, banka podataka je stvorena posle neuspelih atentata takozvanih bombaša sa koferima iz 2006. godine. Tada su islamski teroristi sakrili eksploziv u nemačke regionalne vozove, ali do detonacije nije došlo zbog tehničke greške.

Autori: Marsel Firstenau/Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković

6.11.2012, Danas, U zmijskom gnezdu

Lični stav: Jelena Milić, Danas, 6.11.2012.

danas

„Mi smo tu upali u ‘zmijsko gnezdo’, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima, među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene, pa onda i Aleksandra Vučića. To će morati da se istraži do kraja, tako u Srbiji ne može da se živi.“

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije

Medijsko-stručna rasprava oko činjenice da je Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije protivustavno pre par dana naložila praćenje listinga razgovora potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, fokusira se, nažalost, mahom više na to ko radi za koga i zašto baš sada, nego na suštinu problema - na protivustavnost dela.

Činjenicu da je deo MUP delovao protiustavno potpuno su marginalizovali i sami „objekti“ praćenja - Vučić i Nikolić. Za razliku od njih, poverenik Rodoljub Šabić i ombudsman Saša Janković ponovo ukazuju na srž problema koji i ova afera (pogrešno nazvana srpski Votergejt, jer tamo je državni vrh prisluškivao druge) potencira - nezakonitost rada određenih institucija sektora bezbednosti, to jest odsustvo demokratskog nadzora nad njima.

U Srbiji je 2003. ubijen premijer, a ubice su bile iz delova nekontrolisanih službi. Ova afera morala bi i zato da bude shvaćena kao sirena za uzbunu da se konačno prizna koliko je opasno ovo stanje u Srbiji, izazvano odsustvom demokratskog nadzora nad sektorom bezbednosti, na šta i organizacija na čijem sam čelu, Centar za evroatlantske studije, uporno podseća.

Predsednik Nikolić oglasio se oko ovog velikog problema tek kada se nekontrolisani sektor bezbednosti drznuo da neustavno prati njega i ministra odbrane, koordinatora rada svih službi bezbednosti i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Nedavno je obelodanjeno, i niko nije demantovao, da se u Srbiji, na ovaj ili onaj način, prati privatna komunikacija oko 400.000 građana, od čega navodno „samo“ 15.000 legalno. I brojka od „samo“ 15.000 je takođe diskutabilna, imajući u vidu nedavne presude Ustavnog suda oko neustavnosti pojedinih odredbi zakona o osnovama rada Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, koje predviđaju da direktor agencije, a ne sud, odobrava primenu mere nadzora nad komunikacijama građana, te neusklađenosti Zakona o krivičnom postupku s Ustavom Srbije, koji u Članu 41 izričito kaže da samo sud može da donese odluku o odstupanju od ustavne garancije o tajnosti komunikacija.

Vučić nadalje, bez dovoljno dokaza, pre nego što je i zvanična istraga otvorena, ide po medijima i tvrdi da tajkuni hoće da ga ubiju. Ko god da je i kakve namere imao, makar i ubilačke, mogao bi se na sudu izvući pozivajući se na nezakonitost prikupljenih dokaza, što on vrlo dobro zna. Ostaje i pitanje zašto SNS s ponosom ističe „lojalnost“ novoizabranog rukovodstva BIA u ovom slučaju. Njen rad koordinira aktuelni ministar odbrane, čime je i potvrđena namera limitiranja njene autonomije i uspostavljanja pune partijske umesto demokratske kontrole nad njenim radom.

Ovako gledano - Vučić pre svih - izgleda kao onaj dečko što je tri puta vikao vuk. Nikog još nije definitivno osudio za korupciju, a toliko je jahao na toj temi. Istovremeno, Vučić o institucionalnom jačanju i nezavisnosti institucija, kao jedinoj logičnoj meri u sistemskoj borbi protiv korupcije, pritom nikad reč nije rekao. Možda on ni u samoj SNS, a kamo li u celoj Vladi, nema podršku taman i da ima nameru, pa se malo brani ovom aferom. Ni on sam nije nešto mnogo rekao da je potrebno i sektor staviti pod demokratski nadzor, a samo priča da njega ništa neće zaustaviti i da će država pobediti. Postoji razlika u tome da li se misli na jaku autoritarnu državu, vojnu huntu ili demokratsku državu.

Poražavajuća je i činjenica da predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić smatra da ovaj skandal nema nikakve veze s njim. Očito je, nažalost, da i serija nedopustivih dešavanja u i oko MUP-a Srbije, čiji smo ovih dana svedoci, počev od Vranja i Kragujevca preko Beograda pa do pobune dela policijskih sindikata takođe „nema veze“ s resornim ministrom.

Šta li će tek biti u MUP-u ako Vlada, u skladu sa obećanjima koje je državni vrh dao Klintonovoj i Eštonovoj, krene da demontira MUP-ove strukture po Severu Kosova? Hoće li one tek tako pristati na to? Šta će im VBA reći šta da rade? Iskreno, nije mi jasno odakle zapadnjaci, koji su tokom prošle nedelje bili u Beogradu, crpu svoj optimizam oko nove Vlade i Kosova. I pre ovog srpskog kontra-Votergejta bilo je toliko dokaza da je stanje u sektoru bezbednosti u Srbiji zabrinjavajuće - organizaciono i kadrovski.

Ovo drugo se mnogo ređe spominje, ali ako se obrati pažnja ko je na čelu Generalštaba i VBA, kakve su im kosovske biografije, može se pomisliti da pozadina afere kontra-Votergejt može lako da bude i zbog namere Vlade da iskorači u dijalogu sa Prištinom.

Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije