6.11.2012, Danas, U zmijskom gnezdu

Lični stav: Jelena Milić, Danas, 6.11.2012.

danas

„Mi smo tu upali u ‘zmijsko gnezdo’, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima, među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene, pa onda i Aleksandra Vučića. To će morati da se istraži do kraja, tako u Srbiji ne može da se živi.“

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije

Medijsko-stručna rasprava oko činjenice da je Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije protivustavno pre par dana naložila praćenje listinga razgovora potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, fokusira se, nažalost, mahom više na to ko radi za koga i zašto baš sada, nego na suštinu problema - na protivustavnost dela.

Činjenicu da je deo MUP delovao protiustavno potpuno su marginalizovali i sami „objekti“ praćenja - Vučić i Nikolić. Za razliku od njih, poverenik Rodoljub Šabić i ombudsman Saša Janković ponovo ukazuju na srž problema koji i ova afera (pogrešno nazvana srpski Votergejt, jer tamo je državni vrh prisluškivao druge) potencira - nezakonitost rada određenih institucija sektora bezbednosti, to jest odsustvo demokratskog nadzora nad njima.

U Srbiji je 2003. ubijen premijer, a ubice su bile iz delova nekontrolisanih službi. Ova afera morala bi i zato da bude shvaćena kao sirena za uzbunu da se konačno prizna koliko je opasno ovo stanje u Srbiji, izazvano odsustvom demokratskog nadzora nad sektorom bezbednosti, na šta i organizacija na čijem sam čelu, Centar za evroatlantske studije, uporno podseća.

Predsednik Nikolić oglasio se oko ovog velikog problema tek kada se nekontrolisani sektor bezbednosti drznuo da neustavno prati njega i ministra odbrane, koordinatora rada svih službi bezbednosti i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Nedavno je obelodanjeno, i niko nije demantovao, da se u Srbiji, na ovaj ili onaj način, prati privatna komunikacija oko 400.000 građana, od čega navodno „samo“ 15.000 legalno. I brojka od „samo“ 15.000 je takođe diskutabilna, imajući u vidu nedavne presude Ustavnog suda oko neustavnosti pojedinih odredbi zakona o osnovama rada Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, koje predviđaju da direktor agencije, a ne sud, odobrava primenu mere nadzora nad komunikacijama građana, te neusklađenosti Zakona o krivičnom postupku s Ustavom Srbije, koji u Članu 41 izričito kaže da samo sud može da donese odluku o odstupanju od ustavne garancije o tajnosti komunikacija.

Vučić nadalje, bez dovoljno dokaza, pre nego što je i zvanična istraga otvorena, ide po medijima i tvrdi da tajkuni hoće da ga ubiju. Ko god da je i kakve namere imao, makar i ubilačke, mogao bi se na sudu izvući pozivajući se na nezakonitost prikupljenih dokaza, što on vrlo dobro zna. Ostaje i pitanje zašto SNS s ponosom ističe „lojalnost“ novoizabranog rukovodstva BIA u ovom slučaju. Njen rad koordinira aktuelni ministar odbrane, čime je i potvrđena namera limitiranja njene autonomije i uspostavljanja pune partijske umesto demokratske kontrole nad njenim radom.

Ovako gledano - Vučić pre svih - izgleda kao onaj dečko što je tri puta vikao vuk. Nikog još nije definitivno osudio za korupciju, a toliko je jahao na toj temi. Istovremeno, Vučić o institucionalnom jačanju i nezavisnosti institucija, kao jedinoj logičnoj meri u sistemskoj borbi protiv korupcije, pritom nikad reč nije rekao. Možda on ni u samoj SNS, a kamo li u celoj Vladi, nema podršku taman i da ima nameru, pa se malo brani ovom aferom. Ni on sam nije nešto mnogo rekao da je potrebno i sektor staviti pod demokratski nadzor, a samo priča da njega ništa neće zaustaviti i da će država pobediti. Postoji razlika u tome da li se misli na jaku autoritarnu državu, vojnu huntu ili demokratsku državu.

Poražavajuća je i činjenica da predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić smatra da ovaj skandal nema nikakve veze s njim. Očito je, nažalost, da i serija nedopustivih dešavanja u i oko MUP-a Srbije, čiji smo ovih dana svedoci, počev od Vranja i Kragujevca preko Beograda pa do pobune dela policijskih sindikata takođe „nema veze“ s resornim ministrom.

Šta li će tek biti u MUP-u ako Vlada, u skladu sa obećanjima koje je državni vrh dao Klintonovoj i Eštonovoj, krene da demontira MUP-ove strukture po Severu Kosova? Hoće li one tek tako pristati na to? Šta će im VBA reći šta da rade? Iskreno, nije mi jasno odakle zapadnjaci, koji su tokom prošle nedelje bili u Beogradu, crpu svoj optimizam oko nove Vlade i Kosova. I pre ovog srpskog kontra-Votergejta bilo je toliko dokaza da je stanje u sektoru bezbednosti u Srbiji zabrinjavajuće - organizaciono i kadrovski.

Ovo drugo se mnogo ređe spominje, ali ako se obrati pažnja ko je na čelu Generalštaba i VBA, kakve su im kosovske biografije, može se pomisliti da pozadina afere kontra-Votergejt može lako da bude i zbog namere Vlade da iskorači u dijalogu sa Prištinom.

Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije

2.11.2012, Kurir, Prisluškivanje Srbije u odsustvu demokratske kontrole

Kurir, 2.11.2012.

kurir-velika-slika

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije (CEAS) ističe da činjenica da je Uprava kriminalističke policije MUP Srbije naložila praćenje listinga razgovora potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i način na koji su javnosti predstavljene, potvrda odsustva demokratskog nadzora nad sektorom bezbednosti.

Dodatno zabrinjava što se iz Srpske napredne stranke s ponosom ističe "lojalnost" novoizabranog rukovodstva BIA u ovom slučaju, imajući u vidu da njen rad koordinira aktuelni ministar odbrane, čime je potvrđena namera limitiranja njene autonomije i uspostavljanja pune partijske, umesto demokratake kontrole nad njenim radom, kaže se u saopštenju.

CEAS je ocenio da je "poražavajuća činjenica da predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, smatra da ovaj skandal nema nikave veze s njim.

CEAS je konstatovao da će se "rupe u demokratskom nadzoru nad sektorom bezbednosti sve češće i ozbiljnije negativno odražavati na bezbednost i osnovna ljudska prava građana Srbije, ali i na pravni poredak u zemlji.

Nedavno je obelodanjeno, podseća CEAS, da se u Srbiji, na ovaj ili onaj način, prati privatna komunikacija oko 400 000 građana, od čega "samo" 15.000 legalno.

U saopštenju se takođe podseća na osene Ustavnog suda Srbije o neustavnosti pojedinih odredbi zakona o osnovama rada Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, a koje predviđaju da direktor agencije, a ne sud, odobrava primenu mere nadzora nad komunikacijama građana.

Sud je takođe utvrdio da je neusklađen Zakona o krivičnom postupku s Ustavom Srbije, a koji izričito kaže da samo sud može da donese odluku o odstupanju od ustavne garancije o tajnosti komunikacija.

U saopštenju, CEAS ističe da podržava sve mere koje u pravcu poboljšanja situacije predlažu Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Zaštitnik građana Saša Janković.

Oni su, kako navodi CEAS, jedni od retkih aktera koji na ove probleme sistemski upozoravaju.

CEAS je pozvao sve iskrene proevropske snage u Srbiji da zahtevaju što hitnije usvajanje potrebnih zakona i drugih akata koji bi doveli do njihove primene.

31.10.2012, BHRT, Jelena Milić gost Dnevnika BHT1

BHRT, 31.10.2012.

BHRT

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić bila je gost Dnevnika Radio-televizije Bosne i Hercegovine komentarišući posetu Državne Sekretarke SAD Hilari Klinton i Visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton Beogradu.

31.10.2012, DW, Podrška ili pritisak na Beograd?

DW, 31.10.2012

Diplomatska dinamika pokazuje da je međunarodnoj zajednici stalo da ubrza rešavanje kosovskog problema. Analitičari upozoravaju na to da li će srpska strana uspeti da isporuči sve od onoga što je obećano.

Američka državna sekretarka Hilari Klinon i visoka predstavnica Evropske unije (EU) Ketrin Ešton poručile su, nakon razgovora, da u Beograd nisu došle da bi postavljale uslove. Ne postoje nikakvi ultimatumi oko priznanja Kosova, istakle su visoke gošće i naglasile da je Kosovo nezavisna država i da se granice neće menjati. Ketrin Ešton je takođe naglasila da dijalog na kome insistira međunarodna zajednica i normalizacija odnosa sa Prištinom ne znače priznavanje Kosova.

Amerika iza EU

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, smatra da je ova poseta podrška Beogradu za nastavak dijaloga sa Prištinom, i pokušaj traženja pragmatičnih i fleksibilnih rešenja kako za srpsku tako i za albansku stranu:

„Mislim da je poseta imala i to obeležje da Amerika pokazuje da podržava u svakom pogledu napore Evropske unije i da stoji iza EU u toj nameri da se dovrše evropske integracije. I da će Amerika stoga ostati do kraja privržena iznalaženju rešenja, i naravno da pomogne tamo gde bude trebalo ako dođe do nekog zastoja“.

Ko će priznati pritisak?

Uoči ove posete dosta se govorilo o tome da je ona neka vrsta ohrabrenja Beogradu za dijalog sa Prištinom, kao i za proces evropskih integracija Srbije. Ali, navodilo se i to da će poseta biti neka vrsta pritiska na Beograd za veće ustupke oko Kosova. Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ocenjuje da je poseta bila kombinacija ohrabrenja i pritisaka:

„U svakom slučaju kombinacija. Ali, mislim da je ovog puta bila dobro upakovana. Mogu da razumem i tu činjenicu da niko neće da kaže da je to zapravo pritisak jer, uzima se u obzir da nijednoj vladi ne bi bilo jednostavno da uradi neke stvari.“

Žuri se i Srbiji

Diplomatska dinamika koja se proteklih dana odvija u Beogradu pokazuje da je međunarodnoj zajednici stalo da ubrza proces rešavanja kosovskog problema. Ivan Vejvoda ocenjuje da se međunarodnoj zajednici možda žuri, ali da se isto tako žuri i Srbiji:

„Znači, zajedno imamo jedan izazov u regionu, u ovom slučaju između Beograda i Prištine, ali gde su parametri potpuno jasni već dugi niz godina. I da se sada, s obzirom na poznatu realnost koja se neće menjati i, rekao bih stoga u suženom manevarskom prostoru za Beograd, ide na iznalaženje rešenja. Dakle, čini mi se da nije samo u interesu međunarodne zajednice da zatvori jedno pitanje u pravcu dalje stabilnosti i mira, nego je u interesu Beograda, ali i Prištine, da nemaju takozvani zamrznuti sukob“.

Kako ispuniti obećano?

Bez obzira na to što je poseta Klinton-Ešton odisala nekom vrstom optimizma, postoji ipak skepsa da li će srpska strana uspeti da isporuči sve od onoga što je obećano, kaže Jelena Milić:

„Pogotovu se brinem šta će se dešavati kada dođe do pokušaja demontiranja paralelnih institucija na Kosovu. I to ne samo onih institucija koje se tiču struktura bezbednosti, znači paralelnih policijskih jedinica i ostalog, već i onoga što smo tek u najavi ove posete čuli ovih dana, a to je demontiranje paralelnih finansijskih institucija“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković