21.4.2012, RTV, Drašković o otvaranju tajnih dosijea

RTV, 21.4.2012.

BEOGRAD - Otvaranje tajnih dosijea, "knjige smrti i zločina", predstavlja prvorazredno političko, moralno, bezbednosno, regionalno i evropsko pitanje, izjavio je danas predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković.
Na okruglom stolu o otvaranju tajnih dosijea, Drašković je naveo podatak da je Državna komisija za istrage o zločinima komunističkog režima samo u 2010. godini na teritoriji Srbije otkrila masovne grobnice koje, kako je rekao, odgovaraju grobnicama iz "pet Srebrenica".
Prema njegovim rečima, narod u Srbiji je na takav podatak reagovao kao da je saznao vest da je zaklano pet kokošaka.
Drašković je poručio da su grobnice iz Srebrenice i Vukovara "samo nastavak" grobnica iz 1944. i 1945. godine, i ocenio da bi, da je živ, Josip Broz Tito danas pobedio na izborima.
"Kada bi se vrhovni komandant tog totalitarnog sistema zločina digao iz groba, u Srbiji mu sada na izborima ne bi bio potreban naročiti napor ni spotovi: ubedljivo bi pobedio", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, Tito bi "pobedio i u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji, a uz malo dobre izborne kampanje pobedio bi i u Hrvatskoj".
Drašković je ukazao da je sistem službi bezbednosti ostao isti i rekao da je služba bezbednosti "stonoga sa hiljadu nogu i krakova", koja ima svoje ljude u pravosuđu, Vladi, medijima, raznim organizacijama, ali i u podzemlju.
Interesantno je, napomenuo je, kako se "od Akademije nauka pa do najzibitijeg sela u Srbiji" govori ista stvar - da ne smemo u Evropu i da je Evropa naš neprijatelj.
"Govori se", istakao je Drašković, "kako obavezno treba da se okrenemo ka nekim našim majkama na istoku".
Uzgred budi rečeno, dodao je on, "veoma bi bilo važno kada bi se ustanovila uloga Rusije i njenih organa u pritiscima na vlast u Beogradu da nipošto ne otvara tajne dosijee".
Potpredsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Ivan Andrić smatra da je Zakon o otvaranju tajnih dosijea za Srbiju podjednako važan kao i Zakon o privatizaciji jer bi, prema njegovim rečima, promenio sistem političkih odnosa koji trenutno vladaju u Srbiji.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, koji je i organizator skupa, kao "ciničnu i bezobraznu" ocenila je izjavu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića kako "jedva čeka" da se otvore tajni dosijei.
"Krajnje neobična je i reakcija ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji tvrdi da nikad nije video vojne dosijee, a onda kaže da otvaranje tih dosijea neće doneti rešenje, što malo nije jasno", rekla je Milić.
Na skupu je pročitano i pismo izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, koji je poručio da je pitanje dosijea "važan test u kojoj meri postoji politička volja da se tajne službe oslobode balasta iz ere komunizma i vladavine Slobodana Miloševića".

21.4.2012, B92, Dosijei test političke volje

B92, 21.4.2012.

Otvaranje tajnih dosijea u Srbiji je važan test političke volje da se tajne službe oslobode tereta iz prošlosti, ocenio je izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.
Kacin je u pismu Centru za evroatlantske studije naveo da je u Srbiji u oblasti otvaranja tajnih dosijea postignut napredak u nekim segmentima, ističući, međutim, da treba uraditi još mnogo toga, poput rasvetljavanja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.
"To su ti konkretni slučajevi koji će pokazati da vladavina prava zaista funkcioniše u Srbiji", naveo je Kacin u pismu koje je pročitano danas na okruglom stolu CEAS-a u Beogradu.
"Bez konkretnih primera okončanih slučajeva i pravosnažnih odluka suda biće onemogućeno zatvaranje poglavlja 23 kada se pregovori o članstvu u EU otvore", naveo je Kacin.
On je izrazio želju da u Srbiji skupštinski Odbor za bezbednost ima "vidljiviju i jaču ulogu" u kontroli nad službama bezbednosti, koju, kako je ocenio, stalno treba nadgrađivati.
Jasno je da u državi moraju postojati službe bezbednosti, ali pod demokratskim nadzorom, i ne smeju biti zloupotrebljene, istakla je direktorka CEAS-a Jelena Milić, navodeći da se CEAS zalaže i za otvaranje arhiva vojne službe.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković naveo je da u Srbiji, osim pokreta Preokret, druge političke opcije ne traže otvaranje tajnih dosijea, ističući da u zemlji ne postoji politička volja za tim.
"U ovoj predizbornoj kampanji ko, sem Preokreta, traži da se otvore dosijei? Niko", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je zločin još tajna, a zločinci su zaštićeni.
"Izgleda da su čelni ljudi u zemlji ucenjeni od strane službe bezbednosti za nešto, pa ćute", dodao je Drašković.
Potpredsednik Liberalnodemokratske partije Ivan Andrić je istakao da je otvaranje tajnih dosijea od presudnog značaja za razvoj države.
"Usvajanjem Zakona o otvaranju tajnih dosijea pokazali bi političku volju da raskrstite sa sistemom odnosa koji postoji u društvu", rekao je Andrić.

21.4.2012, Studio B, Kacin: Pitanje otvaranja dosijea test političke volje

Studio B, 21.4.2012.

Pitanje otvaranja tajnih dosijea u Srbiji je važan test o političkoj volji da se tajne službe oslobode tereta iz perioda vladavine Slobodana Miloševića, ocenio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
Kacin je u pismu Centru za Evroatlantske studije (CEAS) naveo da je u Srbiji u oblasti otvaranja tajnih dosijea postignut napredak u nekim segmentima, ističući, međutim, da još mnogo toga treba uraditi, poput rasvetljavanja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.
"To su ti konkretni slučajevi koji će pokazati da vladavina prava zaista funkcioniše u Srbiji", naveo je Kacin u pismu koje je pročitano danas na okruglom stolu CEAS-a u Beogradu. "Bez konkretnih primera okončanih slučajeva i pravosnažnih odluka suda biće onemogućeno zatvaranje poglavlja 23 kada se pregovori o članstvu u EU otvore", naveo je Kacin.
On je izrazio želju da u Srbiji skupštinski Odbor za bezbednost ima "vidljiviju i jaču ulogu" u kontroli nad službama bezbednosti, koju kako je ocenio stalno treba nadgrađivati.
Jasno je da u državi moraju postojati službe bezbednosti, ali pod demokratskim nadzorom, i ne smeju biti zloupotrebljene, istakla je direktorka CEAS-a Jelena Milić, navodeći da se CEAS zalaže i za otvaranje arhiva vojne službe.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković naveo je da u Srbiji osim pokreta Preokret druge političke opcije ne traže otvaranje tajnih dosijea, ističući da u zemlji ne postoji politička volja za tim.
"U ovoj predizbornoj kampanji ko sem Preokreta traži da se otvore dosijei? Niko", rekao je Drašković. Prema njegovim rečima u Srbiji je zločin još uvek tajna, a zločinci su zaštićeni.
"Izgleda da su čelni ljudi u zemlji ucenjeni od strane službe bezbednosti za nešto pa ćute", dodao je Drašković. Potpredsednik Liberalno demokratske partije Ivan Andrić je istakao da je otvaranje tajnih dosijea od presudnog značaja za razvoj države.
"Usvajanjem Zakona o otvaranju tajnih dosijea pokazali bi političku volju da raskrstite sa sistemom odnosa koji postoji u društvu", rekao je Andrić.

21.4.2012, Press, Za otvaranje tajnih dosijea potrebna politička volja

Press, 21.4.2012.

Politička volja je neophodna uslov za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea u Srbiji, rekli su danas učesnici skupa, gde je pročitano i pismo izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina koji je naveo da je to pitanje volje da se tajne službe oslobode "balasta iz ere komunizma i vladavine Slobodana Miloševića".
Na Okruglom stolu posvećenom reformi sektora bezbednosti i otvaranju tajnih dosijea, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) poručeno je da je "demontiranje službi bezbednosti" u stvari i demontiranje ključnih institucija koje su temelj totalitarnog režima i da to mora biti urađeno.
Kacin je u pismu, koje je pročitano učesnicima, naveo da je važan napredak u nekim segmentima postignut i navodi kao primer da "BIA više nije svemoćni RDB čiji članovi mogu da traže smene ministara, niti u njoj ima potencijala ili želje za udarom na demokratski poredak kakav se desio marta 2003. godine kada je Zoran Đinđić ubijen".
On ističe i da postoji još mnogo toga što treba uraditi pre svega na rasvetljavanju "slučaja državnog terorizma poput ubistva Slavka Ćuruvije ili političke pozadine atentata na Đinđića".
Pitanje otvoranja dosijea je važan test u kojoj meri postoji politička volja da se tajne službe oslobode balasta iz ere komunizma ili vladavine Slobodana Miloševića, naveo je Kacin.
Lider SPO Vuk Drašković je rekao da je zločin "još uvek u Srbiji tajna" a zločinci zaštićeni i ocenio da izgleda da su veoma često čelni ljudi države ucenjeni od službi bezbednosti za nešto te se stoga reforma i otvaranje dosijea ne mogu izvesti.
On je podsetio da su u SPO pripremili Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea još 2004. godine, ali da nikako da o njemu parlament raspravlja i ocenio da služba ima svuda svoje krake i mrežu i da se "svuda udara u istu notu - nipošto ka Evropi - Evropa je naš neprijatelj i obavezno se okretati prema nekim našim majkama na Istoku".
"Veoma bi bilo važno kada bi se ustanovila i uloga Rusije i njenih organa u zabrani i pritiscima na vlast u Beogradu da se nipošto ne smeju otvarati tajni dosije", smatra Drašković.
Potpredsednik LDP Ivan Andrić je rekao da se ta partija, pored otvaranja dosijea, zalaže i za lustraciju i da ta dva zakona idu u paru i ocenio da se otvaranje dosijea ne dešava zbog pokušaja tajnih službi da zadrže uticaj ali i pojedinaca koji ne žele da se sazna njihova uloga u pojedinim zbivanjima.
Usvajanjem tih zakona pokazala bi se želja da se raskrsti sa sistemom odnosa koji su prepreka razvoju društva, rekao je Andrić.
Direktorka CEAS-a Jelena Milić je rekla da pitanje otvaranja dosijea nije tema koja se pominje u tekućoj izbornoj kampanji i pozdravila preporuke Evropskog parlamenta i podršku za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea.
O neophodnopsti otvaranja dosijea i donošenja jednog takovog zakona govorile su i istoričarka Branka Prpa, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i drugi predstavnici civilnog sektora i javne ličnosti.

21.4.2012, Mondo, Tajna služba ucenama drži dosijee tajnim

Mondo, 21.4.2012.

U Srbiji BIA nije svemoćna kao nekad Državna bezbednost, ali još mnogo treba da se uradi do potpunog demontiranja ostataka totaliratnog režima.
Politička volja je neophodna uslov za za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea u Srbiji, rekli su danas učesnici skupa, gde je pročitano i pismo izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina koji je naveo da je to pitanje volje da se tajne službe oslobode "balasta iz ere komunizma i vladavine Slobodana Miloševića".
Na Okruglom stolu posvećenom reformi sektora bezbednosti i otvaranju tajnih dosijea, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) poručeno je da je "demontiranje službi bezbednosti" u stvari i demontiranje ključnih institucija koje su temelj totalitarnog režima i da to mora biti urađeno.
Kacin je u pismu, koje je pročitano učesnicima, naveo da je važan napredak u nekim segmentima postignut i navodi kao primer da "BIA više nije svemoćni RDB čiji članovi mogu da traže smene ministara, niti u njoj ima potencijala ili želje za udarom na demokratski poredak kakav se desio marta 2003. godine kada je Zoran Đinđić ubijen".
On ističe i da postoji još mnogo toga što treba uraditi pre svega na rasvetljavanju "slučaja državnog terorizma poput ubistva Slavka Ćuruvije ili političke pozadine atentata na Đinđića".
Pitanje otvoranja dosijea je važan test u kojoj meri postoji politička volja da se tajne službe oslobode balasta iz ere komunizma ili vladavine Slobodana Miloševića, naveo je Kacin.
Lider SPO Vuk Drašković je rekao da je zločin "još uvek u Srbiji tajna" a zločinci zaštićeni i ocenio da izgleda da su veoma često čelni ljudi države ucenjeni od službi bezbednosti za nešto te se stoga reforma i otvaranje dosijea ne mogu izvesti.
On je podsetio da su u SPO pripremili Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea još 2004. godine, ali da nikako da o njemu parlament raspravlja i ocenio da služba ima svuda svoje krake i mrežu i da se "svuda udara u istu notu - nipošto ka Evropi - Evropa je naš neprijatelj i obavezno se okretati prema nekim našim majkama na Istoku".
"Veoma bi bilo važno kada bi se ustanovila i uloga Rusije i njenih organa u zabrani i pritiscima na vlast u Beogradu da se nipošto ne smeju otvarati tajni dosije", smatra Drašković.
Potpredsednik LDP Ivan Andrić je rekao da se ta partija, pored otvaranja dosijea, zalaže i za lustraciju i da ta dva zakona idu u paru i ocenio da se otvaranje dosijea ne dešava zbog pokušaja tajnih službi da zadrže uticaj ali i pojedinaca koji ne žele da se sazna njihova uloga u pojedinim zbivanjima.
Usvajanjem tih zakona pokazala bi se želja da se raskrsti sa sistemom odnosa koji su prepreka razvoju društva, rekao je Andrić.
Direktorka CEAS-a Jelena Milić je rekla da pitanje otvaranja dosijea nije tema koja se pominje u tekućoj izbornoj kampanji i pozdravila preporuke Evropskog parlamenta i podršku za usvajanje zakona o otvaranju tajnih dosijea.
O neophodnopsti otvaranja dosijea i donošenja jednog takovog zakona govorile su i istoričarka Branka Prpa, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i drugi predstavnici civilnog sektora i javne ličnosti.

(Tanjug)

21.4.2012, BETA, Otvaranja dosijea test političke volje

Beta, 21.4.2012.


BEOGRAD, 21. aprila 2012.
- Pitanje otvaranja tajnih dosijea u Srbiji je važan test o političkoj volji da se tajne službe oslobode tereta iz perioda vladavine Slobodana Miloševića, ocenio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
Kacin je u pismu Centru za Evroatlantske studije (CEAS) naveo da je u Srbiji u oblasti otvaranja tajnih dosijea postignut napredak u nekim segmentima, ističući, medjutim, da još mnogo toga treba uraditi, poput rasvetljavanja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i političke pozadine ubistva Zorana Djindjića.
"To su ti konkretni slučajevi koji će pokazati da vladavina prava zaista funkcioniše u Srbiji", naveo je Kacin u pismu koje je pročitano u subotu na okruglom stolu CEAS-a u Beogradu.
"Bez konkretnih primera okončanih slučajeva i pravosnažnih odluka suda biće onemogućeno zatvaranje poglavlja 23 kada se pregovori o članstvu u EU otvore", naveo je Kacin.