29.1.2013. BIRN, BIRN at CEAS International Conference on Security and Defense

BIRN, 29.1.2013.

BIRNlogo

BIRN Director Gordana Igric took part in a Centre for Euro-Atlantic Studies conference entitled ‘Serbia, the Western Balkans and the EU: What Do We Have in Common in the Areas of Security and Defence and How to Make the Most of it for Stability and Progress in the Region’ on January 29 in Belgrade, on a panel dedicated to the challenges facing transitional justice in Serbia and the Balkans region.

Together with Sandra Orlovic from the Humanitarian Law Centre, retired Serbian Army military prosecutor Lakic Djorovic, Dragan Popovic from the Policy Centre and publicist Zoran Janjic, Igric discussed the impact of security sector reforms on transitional justice.

All the participants agreed that Serbian society has failed to accept its responsibility for the crimes committed in the 1990s, and considered it unlikely that the Serbian government will raise new indictments for war crimes given that the great number of its members were part of the 1990s war machine. Orlovic said that the security sector reforms appear to be nominal because reform of the security sector’s personnel has failed - a fact that has direct implications on transitional justice processes.

The presence of compromised personnel at the security sector directly contributes to a climate of impunity, she said. Orlovic added that is unlikely that security sector reform will ever achieve its goal of re-establishing citizens’ trust if people who took part in the 1990s conflicts are still part of the sector.

Igric said that all ex-Yugoslav countries have developed their own war narratives which, through the media, have entered their education systems. Each country has declared the conflict to have been defensive and has no will to prosecute the perpetrators, while Serbia acknowledges only the NATO bombing as a genuine war. She added that the opening of secret files should lie at the core of security sector reform.

The Centre for Euro-Atlantic Studies, CEAS, is an independent, non-religious, socially-oriented left-liberal think-tank founded in 2007 in Belgrade. With its research work, CEAS generates precise analysis of Serbia's foreign, security and defense policies.

29.1.2013. CEDEM, Istraživač CEDEM-a na međunarodnoj konferenciji Centra za evroatlantske studije u Beogradu

CEDEM, 29.1.2013.

cedem

Istraživač bezbjednosne politike u CEDEM-u, Emir Kalač, učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom "Srbija, Zapadni Balkan i EU: šta nam je zajedničko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti za jačanje stabilnosti i napretka u regionu".

   

Konferenciju je organizovao Centar za evro-atlantske studije, 28. januara u Beogradu. Održana su 4 panela, na kojima je bilo riječi o različitim pitanjima: iskustvima država članica u oblasti Zajedničke bezbjednosne i odbrambene politike (ZSBP); uticaju ZSBP na zemlje Zapadnog Balkana; odnosu tranzicione pravde i reforme sektora bezbjednosti (RSB); izazovima zemalja u oblasti RSB, etnički-zasnovanim i drugim bezbjednosnim izazovima u Srbiji, itd. CEAS je takođe predstavnik „Novi vek" – onlajn-časopis koji objavljuje na tromjesečnom nivou.

Istraživač CEDEM-a je govorio o dostignućima Crne Gore u oblasti evropskih integracija, s posebnim fokusom na bezbjednosnu i odbrambenu politiku. Takođe, predstavljena su dostignuća i izazovi u oblasti reforme sektora bezbjednosti, čijim se praćenjem CEDEM bavi u poslednjih nekoliko godina. Tom prilikom je predstavljen Regionalni Konzorcijum, nastao uvezivanjem nezavisnih istraživačkih organizacija sa Zapadnog Balkana, u okviru projekta „Mapiranje i praćenje reforme sektora bezbjednosti na Zapadnom Balkanu", vođenog od strane DCAF-a iz Ženeve. S obzirom na centralnu temu konferencije, istraživač CEDEM-a je predstavio pravce mogućeg doprinosa Evropske unije u preostalim izazovima u RSB.

Centralni zaključak ove vrlo uspješne konferencije jeste taj da će Evropska unija, bez obzira na to što acquis (pravna tekovina) u oblasti RSB ne postoji, nastaviti da bude značajan akter u pogledu opštih bezbjednosti izazova sa kojim se suočava svaka država ponaosob, ali i region kao cjelina.

29.1.2013. RFE, Zašto Beograd i Priština različito vide dogovor o dažbinama

Radio Slobodna Evropa, 29.1.2013.

radio-slobodna-evropa

Iz Beograda poručuju da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Srpski zvaničnici insistiraju na tome da je u Briselu dogovoreno da novac od dažbina sa prelaza na severu Kosova ne ide u kosovski budžet.

U čemu je misterija puteva kojima će se slivati novac od dažbina sa prelaza između Srbije i Kosova? Dok Beograd tvrdi da će ta sredstva ići u fond za sever Kosova, ali ne i u kosovski budžet iz Prištine poručuju da će sredstva iz tog fonda biti uključena u budžet Kosova. Za to vreme na prelazima je i dalje na snazi dosadašnji režim. Direktor Uprave carina Tihomir Bogićević kaže da se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu i napominje da još nije u potpunosti postignuta saglasnost kuda će ići novac od plaćanja dažbina.

Beograd će se držati onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije, tvrdeći da se u dogovoru o naplati dažbina na prelazima na severu Kosova ne pominje kosovski budžet.

“Ja pred sobom imam zaključke sa sastanka koji je održan od 10. do 17. januara i u tim zaključcima potpuno jasno sve piše. Prvo, da je režim na administrativnim prelazima na severu u skladu sa CEFTA sporazumom, drugo, da će biti formiran poseban fond, i da će biti otvoren poseban račun u komercijalnoj banci u Prištini koju odredi EU, i da će biti tripartitnog upravljanja i kontrole tim fondom, i da će se taj fond koristiti za razvoj, odnosno infrastrukturne projekte na severu Kosova. Nema ni reči da će taj fond biti u budžetu tzv. Vlade Kosova, ali je uobičajena taktika Prištine da pokušava da obesmisli sve ono što njoj ne ide u prilog. Ne znam kako Hašim Tači zamišlja da se realizuje bilo kakav dogovor na severu ako se tome protivi srpski narod koji tamo živi i ako to nije u skladu sa onim što se dogovori na relaciji Beograd – Priština uz pokroviterljstvo EU”, kaže Drecun.

Kosovski premijer Hašim Tači je, kako su preneli beogradski mediji, rekao da je formiran poseban fond za razvoj severa, u koji će se slivati svi prihodi od carine i poreza koji se ubiraju na prelazima Brnjak i Jarinje na severu Kosova, a da će ta sredstva biti uključena u kosovski budžet. Međutim, Beograd insistira na tome da je dogovoreno da ta sredstva ne idu u kosovski budžet. Predstavnici Srba sa severa Kosova poručuju da neće prihvatiti dogovor o naplati dažbina ukoliko novac bude išao Prištini.

Miniranje osnovnih demokratskih procesa

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin uz ocenu da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija poručuje da Vlada Srbije nikada ne bi tražila od kosovskih Srba da učestvuju u sporazumu o naplati carina na prelazima Brnjak i Jarinje ukoliko bi se i jedan prikupljen dinar uplaćivao u kosovski budžet.

“Ja razumem nezadovoljstvo Srba, odnosno sumnju ja uvek razumem. Postoje stvari koje moramo da uradimo i koje ćemo uraditi kao ozbiljna i odgovorna država, ali sigurno nećemo uraditi ništa što će naterati Srbe na severu Kosova da priznaju državu koju ne žele da priznaju i državu koja, u krajnjoj liniji, ne postoji ni za Republiku Srbiju”, rekao je Vulin.

Nakon nedavnog susreta Dačića i Tačija u Briselu iz kabineta Ketrin Ešton je u pisanom saopštenju potvrđeno da su dvojica premijera zaključila privremeni dogovor o naplati dažbina na prelazima. Dačić je tada rekao da je to rešenje privremenog karaktera i da tek treba utvrditi neke tehničke detalje, ali da je dogovor u skladu sa nacionalnim interesom i stavom kosovskih Srba da ne plaćaju carine prištinskim institucijama.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije ocenjuje da je reč o kompromisnom, ali lošem rešenju EU da pušta oba premijera da tumače sporazum kako hoće zato što njih dvojica “nemaju političku podršku u svojim zemljama za njega”.

“Postoji opozicija i u Srbiji da se takvo neko rešenje prihvati, postoji jaka opozicija i na Kosovu da se takvo rešenje prihvati i onda je EU ostavila prostor i jednom i drugom premijeru da na različite načine tumače šta su se u stvari dogovorili. To, po meni, na duge staze nije dobro jer minira osnovne demokratske procese u obe zemlje”, ocenjuje Milić.

Na premijerima Srbije i Kosova je da svojoj javnosti predstave dogovore postignute u okviru dijaloga u Briselu - poruka je Brisela povodom različitih tumačenja dogovora o naplati carine za robu koja ide na sever Kosova.

28.1.2013. NSPM, Centar za evroatlantske studije: Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

NSPM, 28.1.2013.

NSPMlogo

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali građani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

   

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja međunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, među kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.

28.1.2013. Tanjug, Konferencija "Srbija, Zapadni Balkan i EU"

Tanjug, 28.1.2013.

tanjug

Centar za evroatlantske studije organizovao je međunarodnu konferenciju "Srbija, Zapadni Balkan i EU: Šta nam je zajedničko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti za jačanje napretka i stabilnosti u regionu".

28.1.2013. Beta, Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

Beta, 28.1.2013.

beta-oms

BEOGRAD, 28. januara 2013. (Beta) - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali gradjani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja medjunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Mišćević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, medju kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.