14.11.2012, Beta OMS, Centar za evroatlantske studije iz Beograda predstavlja drugi broj svog elektronskog časopisa NOVI VEK

Beta OMS, 14.11.2012.

beta-oms

Centar za evroatlantske studije - (CEAS): Centar za evroatlantske studije iz Beograda predstavlja drugi broj svog elektronskog časopisa NOVI VEK

Novi Lek - liberalni odgovori na globalne izazove, koji možete pogledati i na sledećoj Internet adresi: http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2.pdf

U ovom broju, pored uvodnika direktorke CEAS Jelene Milić o sto dana nove vlade “U zmijskom gnezdu” možete pročitati:

-tekst prof.dr Tanje Mišćević “Obaveze prema Zajedničkoj bezbednosnoji odbrambenoj politici u daljem procesu evropske integracije Srbije”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Tanja-Miscevic.pdf

- tekst Dimitra Bečeva, šefa kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove u Sofiji (ECFR) “ Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Dimitar-Becev.pdf

-analizu Jana Litavskog, CEAS istraživača,” Izazovi privatnog sektora bezbednosti u novom veku”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Jan-Litavski.pdf

- analizu Irine Rizmal “Uloga Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU i NATO u reformi sektora bezbednosti”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Irina-Rizmal.pdf

- CEAS-ov izveštaj “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti u Srbiji”-Analiza rezultata ankete o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim neophodnim reformskim koracima. http://www.ceas-serbia.org/root/index.php/sr/publikacije/517-za-dinamicniju-reformu-sektora-bezbednosti-u-srbiji

9.11.2012, RFE, Srbija: Dve trećine građana bira Kosovo umesto EU

Radio Slobodna Evropa, 9.11.2012.

radio-slobodna-evropa

Na pitanje za šta bi se odlučili na eventualnom referendumu "Kosovo ili Evropska Unija", čak dve trećine građana Srbije odgovorilo bi – Kosovo, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja. Stručnjaci za takav stav građana najviše krive aktuelnu političku garnituru, koja, iako evrointegracije označava važnim prioritetom, istovremeno poručuje da bi se u „ili - ili“ situaciji, od Evrope moglo odustati, ali ne i od Kosova.

Mnogo puta do sada iznet stav političkog vrha Srbije da bi se u slučaju uslova „ili Evropa ili Kosovo“ opredelili za Kosovo, preneo se i na građane koji bi, sudeći po poslednjem istraživanju javnog mnjenja, dvotrećinskom većinom napravili isti izbor.

Podrška građana Srbije evropskom putu zemlje, poslednjh godina je dosta varirala, a naročito u poslednje dve godine kada je sa 70 odsto podrške 2010., početkom 2012. pala na ispod 50 procenata.

Poslednjih meseci, ponovo je zabeležen blag rast, ali, kada su ispitivači podršku evropskom putu uslovili Kosovom, rezultat se drastično promenio.

„Smanjio se gotovo za pola. Dakle, imamo tek nekih 25 odsto, četvrtinu građana, koji bi se u takvoj situaciji odlučilo za Evropu, dok bi 60 procenata njih ipak izabralo da Kosovo ostane unutar Srbije“, rekao nam je Predrag Kurčubić, direktor socio-političkih i medijskih istraživanja IPSOS Stratedžik marketinga, agencije koja je sprovela istraživanje u saradnji sa B92.

Dobijene rezultate potvrđuje i razgovor sa Beograđanima. U velikoj su manjini bili oni koji bi pristali da se Srbija priduži Evropi, po cenu da se odrekne Kosova:

Beograđani o odricanju od Kosova

Stavovi građana ne iznenađuju ako se ima u vidu da i političke elite stalno balansiraju između Kosova i Evrope. Tako je i predsednik Tomislav Nikolić, u najnovijoj izjavi, datoj tokom posete Grčkoj, rekao „da će Srbija ispuniti sve uslove koje EU pred nju postavlja, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova“.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić odgovornost zato pre svega nalazi u vlasti. Ipak ukazuje da bi realan odgovor na eventualno referendumsko pitanje o izboru između Kosova i Evrope, zavisio i od referendumske kampanje i toga ko bi tu kampanju i kako vodio. Međutim, ako bi se pretpostavilo da bi kampanja išla na osnovu sadašnje političke postavke:

"Onda bi moglo da se kaže da su najdogovorniji političari zato još uvek Srbiji nude i tvrde nešto što je jednostavno lažna teza. Srbija trenutno ne bira između Kosova i EU. Srbija ne kontroliše Kosovo, niti će ga u budućnosti kontrolisati. Srbija samo bira između toga da u saradnji sa EU, ne gubeći svoju evropsku perspektivu pokuša da izdejstvuje što bolji status za sever i položaj srpske zajednice generalno ili da izgubi i evropsku perspektivu i mogućnost da sa EU zajedno radi. To su neki maksimalni okviri koji su mogući“, ocenila je Jelena Milić.

Razlog za porast antievropskog raspoloženja se osim u aktuelnoj, može tražiti i u prethodnoj vlasti, smatra reditelj Gorčin Stojanović. Tadašnja vladajuća garnitura, kako ukazuje, građanima nije uspela da adekvatno objasni šta su objektivne prednosti ulaska u EU, već se stalno utrkivala sa nacionalistima koji su na kraju i odneli pobedu na izborima.

„Prostije rečeno, Boris Tadić je stalno ubeđivao birače da je on veći Tomislav Nikolić od Tomislava Nikolića i uspeo je da ih ubedi u to da onda bolje uzmu original nego bledu kopiju. A ta stvar, simbolički, generiše i drugih stvari. Dakle, od Kosova je napravljena ona vrsta ideološkog sada već znaka kao što je svojevremeno, recimo, bio Tito – mogli ste da budete protiv Tita koliko god ste hteli, samo je važno da to ne kažete. Po istom principu, te dve trećine građana Srbije znaju da Kosovo nije deo Srbije i verujem da su negde intimno svesni da to više nikada neće ni biti, ali, naravno, to nije lepo reći“, rekao je Stojanović

Interesantno je i kako na pitanje „Evropa ili Kosovo“ gledaju simpatizeri i birači političkih partija u Srbiji. Među građanima koji bi se opredelili za Kosovo, najviše je pristalica stranaka - stožera vladajuće koalicije – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. U tom procentu su pretekli i glasače partija sa otvoreno desnom politikom.

Birači do skora vladajuće, a danas najveće opozcione Demokratske stranke, takođe su iznenadili - u potpunosti su podeljeni, dok je Liberalno demokratksa partija jedina čiji bi se glasači u većini opredelili za Evropu.

Druga zanimljivost na koju ukazuje Predrag Kurčubić iz Stratedžik marketinga jeste da je među građanima koji podržavaju evropski put Srbije veliki broj onih koji zapravo i nemaju pozitivno mišljenje o EU.

„Evropa i Kosovo nisu trenutno najvažniji problemi sa kojima se građani i država suočavaju. Trenutno dominiraju ekonomski problemi – pre svega nezaposlenost, nizak standard, korupcija, kriminal... Međutim, vrlo često možete čuti od građana koji dolaze na fokus grupe, sa kojima razgovaramo u okviru nekih drugih istraživanja, da bi eventualno Evropa mogla da bude sredstvo ili put ka rešavanju tih problema. Otuda je ta podrška ulasku u EU relativno velika u odnosu na broj onih koji imaju pozitivno mišljenje o EU kao takvoj“, kaže Kurčubić

A da su građani zaista okupirani drugim problemima, primećuje i jedan stariji Beograđanin:

Građane muče drugi problemi

7.11.2012, Novi Magazin, Amerikanci ne žele Bulatovića?

Novi Magazin, 7.11.2012.

danas

Odnosi Srbije i Amerike mogli bi dodatno da se zakomplikuju zbog odluke vlade u Beogradu da Rade Bulatović postane šef Odeljenja za Pokret nesvrstanih u Ministarstvu spoljnih poslova, jer Vašington bivšeg šefa BIA smatra jednim od najodgovornijih za neometano paljenje američke ambasade februara 2008.

Kako piše dnevnik Danas, Amerikanci smatraju da je BIA jedna od institucija tadašnjih državnih struktura Srbije koja je stajala iza napada na Ambasadu SAD i ceo slučaj posmatraju kao politički problem dve zemlje. Vašington smatra da je Bulatović imao informacije da će ambasada biti napadnuta, ali da ništa nije učinio da to spreči.

Takođe, činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu odmah nakon odlaska Bulatovića s funkcije u BIA potvrdila je američke sumnje da je bio jedan od povezanih sa skrivanjem najtraženijih haških optuženika. Te sumnje su dodatno pojačane nakon zvanične izjave tužioca Vladimira Vukčevića iz juna 2012. da je bivši šef BIA možda ometao pronalaženje Ratka Mladića.

Rade Bulatović, dugogodišnji bliski saradnik Vojislava Koštunice, dobio je državnu funkciju u MSP iako je član Glavnog odbora DSS. Portparol ove opozicione stranke Petar Petković rekao je da je Bulatović "više od 20 godina radio u Ministarstvu, tako da je prirodno da svoj profesionalni angažman nastavi u matičnoj kući”.

"Isključivo stručni i profesionalni razlozi, a ne političko i stranačko uverenje, opredelilo je Bulatovića da se vrati na svoje dugogodišnje radno mesto”, ističe portparol DSS.

Odluka da Rade Bulatović dobije funkciju u MSP doneta je u ponedeljak, 5. novembra. Kako Danasovi izvori navode, ova pozicija je najverovatnije samo formalna „priprema“ za njegov odlazak za ambasadora u inostranstvu, "verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.

Bojan Đurić, član Predsedništva i poslanik LDP, kaže za Danas da "zvuči cinično“ to što Bulatović, kao predstavnik DSS, koja se zalaže za političku neutralnost, vodi sektor za nesvrstane u MSP.

"Bojim se da je situacija i da su posledice takvog imenovanja mnogo ozbiljnije, da MSP pod ministrom Ivanom Mrkićem i dalje funkcioniše kao ministarstvo koje se na svaki način trudi da izoluje Srbiju i pokvari njene odnose s najznačajnijim centrima političke moći u međunarodnoj zajednici i da je to još jedno pojačanje izolacionističke politike koju je vodio Vuk Jeremić, politička ličnost koja i sada u suštini diktira i tempo i političko usmerenje i način rada MSP“, ističe Đurić.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, međutim smatra da Bulatovićevo "novo radno mesto“ neće biti kamen spoticanja Srbije i Amerike, jer je upravo on, dok je bio šef BIA, razmenjivao tajne arhive sa američkom obaveštajnom agencijom (CIA). S druge strane, ukazuje Milićeva, kada se pogleda ko čini državni vrh, nije iznenađenje što je Rade Bulatović dobio poziciju u MSP, "ali sada treba postaviti pitanje da li je to jedan od pokazatelja da će doći do smene vlasti u Beogradu“ gde DSS može da odluči o smenjivanju Dragana Đilasa i DS.

7.11.2012, Danas, Amerikanci neće Bulatovića zbog paljenja ambasade

Danas, 7.11.2012.

danas

Beograd - Odnosi Srbije i Amerike mogli bi dodatno da se zakomplikuju zbog odluke vlade u Beogradu da Rade Bulatović postane šef Odeljenja za Pokret nesvrstanih u Ministarstvu spoljnih poslova, jer Vašington ovog bivšeg šefa BIA smatra jednim od najodgovornijih za neometano spaljivanje američke ambasade februara 2008, saznaje Danas iz više pouzdanih diplomatskih izvora.

Amerikanci smatraju da je BIA jedna od institucija tadašnjih državnih struktura Srbije koja je stajala iza napada na Ambasadu SAD i ceo slučaj posmatraju kao politički problem dve zemlje. Vašington smatra da je Bulatović imao informacije da će ambasada biti napadnuta, ali da ništa nije učinio da to spreči.

Takođe, činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu odmah nakon odlaska Bulatovića s funkcije u BIA potvrdila je američke sumnje da je bio jedan od povezanih sa skrivanjem najtraženijih haških optuženika. Te sumnje su dodatno pojačane nakon zvanične izjave tužioca Vladimira Vukčevića iz juna 2012. da je bivši šef BIA možda ometao pronalaženje Ratka Mladića.

SVE PO PROPISU

Rade Bulatović, dugogodišnji bliski saradnik Vojislava Koštunice, dobio je državnu funkciju u MSP iako je član Glavnog odbora DSS. Portparol ove opozicione stranke Petar Petković kaže za Danas da je Bulatović „više od 20 godina radio u Ministarstvu, tako da je prirodno da svoj profesionalni angažman nastavi u matičnoj kući”. „Isključivo stručni i profesionalni razlozi, a ne političko i stranačko uverenje, opredelilo je Bulatovića da se vrati na svoje dugogodišnje radno mesto”, ističe portparol DSS.

Marko Đurić, savetnik za spoljnu politiku predsednika Republike Tomislava Nikolića, rekao je za RTS da nije upoznat s „kompletnom kombinatorikom vlade“, podsećajući da je Bulatović ranije radio u MSP. „Dugo je bio karijerni diplomata. Ne znam konkretne radno-pravne aspekte, da li se on vratio u status koji je ranije zamrznuo ili je ponovo zaposlen“, naveo je Đurić.

„ZVUČI CINIČNO“

Podsetimo, odluka da Rade Bulatović dobije funkciju u MSP doneta je u ponedeljak, 5. novembra. Kako Danasovi izvori navode, ova pozicija je najverovatnije samo formalna „priprema“ za njegov odlazak za ambasadora u inostranstvu, „verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.

Bojan Đurić, član Predsedništva i poslanik LDP, kaže za Danas da „zvuči cinično“ to što Bulatović, kao predstavnik DSS, koja se zalaže za političku neutralnost, vodi sektor za nesvrstane u MSP. „Bojim se da je situacija i da su posledice takvog imenovanja mnogo ozbiljnije, da MSP pod ministrom Ivanom Mrkićem i dalje funkcioniše kao ministarstvo koje se na svaki način trudi da izoluje Srbiju i pokvari njene odnose s najznačajnijim centrima političke moći u međunarodnoj zajednici i da je to još jedno pojačanje izolacionističke politike koju je vodio Vuk Jeremić, politička ličnost koja i sada u suštini diktira i tempo i političko usmerenje i način rada MSP“, ističe Đurić.

PROMENA VLASTI?

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, međutim smatra da Bulatovićevo „novo radno mesto“ neće biti kamen spoticanja Srbije i Amerike, jer je upravo on, dok je bio šef BIA, razmenjivao tajne arhive sa američkom obaveštajnom agencijom (CIA). S druge strane, ukazuje Milićeva za Danas, kada se pogleda ko čini državni vrh, nije iznenađenje što je Rade Bulatović dobio poziciju u MSP, „ali sada treba postaviti pitanje da li je to jedan od pokazatelja da će doći do smene vlasti u Beogradu“.

7.11.2012, SETimes, Kosovo, Serbia deploy police attachés

SETimes, 7.11.2012.

setimes

In what legal experts are calling a "significant step," Serbia and Kosovo have deployed police attachés abroad to support judicial authorities against transnational crime.

Serbia currently has attachés in five nations -- United States, Russia, Macedonia, Romania and Slovenia. The interior and foreign affairs ministries in Kosovo also recently reached an agreement to send as many as five attachés abroad.

Afrim Hoti, lecturer of international law and politics at the University of Pristina, told SETimes it is important for Kosovo to have permanent contacts with members of the EU. "In this respect, it is very necessary through these channels to exchange information in order to act and co-ordinate the prevention and fight against crime," Hoti said.

Hoti added that it is critical for authorities to focus on fighting crime in Kosovo, "but I do not see anything wrong to send such personnel in our [diplomatic] missions abroad, as long as they stick to professional criteria and respect budgetary possibilities."

Dragan Djukanovic, from the European Movement in Serbia, said the police attaché positions -- which are delegated and financed by the interior ministry -- are part of interpolice relations.

"This position is very important for the establishment of co-operation among organs of internal affairs of some states," Djukanovic said. Baki Kelani, Kosovo police spokesperson, told SETimes the country is still determining how many attachés it will deploy and their destinations.

While attachés can play key roles in international police work, experts in Serbia and Kosovo say there are still issues that need to be addressed.

Jan Litavski, security adviser at the Centre for Euro-Atlantic Studies in Belgrade, said the method of police attaché selection has to be transparent in order for their work to be effective.

"Their status, powers and responsibilities are not regulated by current police law, and this should be done by changes and amendment," Litavski told SETimes.

Dalibor Kekic, professor at the Criminal Police Academy in Belgrade, said police attachés don't always have full diplomatic immunity, but argues that they should.

"In order to improve security situations on regional and global levels, as well as international relations in this field, it is necessary to empower police attaches with the same authorities as other diplomats have, even like military," Kekic said.

In Kosovo, police co-operation with other countries and international organisations is difficult, as many nations do not formally recognise the country's independence. Co-operation with Interpol and its centres is done through Interpol UNMIK, an office which functions as part of the UN Mission in Kosovo. Co-operation with Serbia is done through EULEX.

By Muhamet Brajshori and Ivana Jovanovic for Southeast European Times in Pristina and Belgrade

6.11.2012, DW, Nemačka: Tajne službe na proveri

DW, 6.11.2012.

DW-logo

Koliko tesna sme da bude saradnja između policije i Službe za zaštitu ustavnog poretka i kakve podatke oni smeju da pri tome sakupljaju? Tim škakljivim pitanjem se upravo bavi Ustavni sud u Karlsrueu.

Podnosilac tužbe je ubeđen da postoji obaveza razdvajanja delatnosti, odnosno stroga zabrana razmene podataka između policije i Državne bezbednosti, te da ona proizilazi iz člana 87 Osnovnog zakona.

Osim toga, podnosilac tužbe smatra da je, u slučaju kada ne mogu biti garantovani nepovredivost stana i tajnost telekomunikacije, izvršena povreda prava na informaciono samodređenje. Ako najviše nemačke sudije budu prihvatile tu argumentaciju, politika će imati veliki problem. Antiteroristička baza podataka formirana pri Saveznom kriminalističkom uredu (BKA) će u tom slučaju postati - bezubi tigar. Jer, na osnovu Zakona donetog krajem 2006, pored BKA i Službe za zaštitu ustavnog poretka, i pokrajinski kriminalistički uredi smeju da koriste centralnu banku podataka. To važi i za Vojnu tajnu službu MAD, Saveznu obaveštajnu službu BND i Carinski kriminalistički ured.

Obuhvaćeno oko 16.000 osoba

Pristup pomenutoj bazi podataka imaju ovlašćena lica "na zadacima u borbi protiv međunarodnog terorizma", rečeno je u jednom objašnjenju nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada je u proleće 2007. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble označio početak rada baze podataka, njome je bilo obuhvaćeno oko 13.000, a sada je obuhvaćeno 16.000 lica.

Kritičari zakona smatraju da je već i sama definicija kruga osoba koje mogu da se nađu u bazi podataka preterano široka. Zakon kaže da se radi o članovima ili pomoćnicima terorističkih udruženja i osobama koje im služe za kontakte, ali i o "licima koja se sumnjiče da su članovi ili pomagači grupacije koja pruža podršku nekom terorističkom udruženju". Osim toga, mogu se čuvati i informacije o "ekstremistima spremnim na nasilje ili osobama preko kojih održavaju kontakte". Pod tim se mogu podrazumevati i teroristi-pojedinci, ali i takozvani propovednici mržnje."

Optužba da se ispituju opredeljenja

Podnosilac tužbe smatra da povod za unošenje nekog imena u bazu podataka o terorizmu može biti i nečije opredeljenje. On strahuje da bi u bazi mogli da se nađu i podaci o osobama koje nemaju nikakve veze sa terorizmom. To znači da bi krug građana koji mogu da potpadnu pod odgovarajuće kriterijume mogao "nesagledivo i nesrazmerno da se proširi", kako je to argumentovao podnosilac tužbe. Sa svim tim optužbama će u Karlsrueu morati da se suoče mnogobrojni veštaci, među njima i šefovi Službi državne bezbednosti, obaveštajne službe i Saveznog kriminalističkog ureda - kao i stručnjaci za zaštitu podataka.

Savezni opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar je prošle godine podneo iziveštaj u kome kritički primećuje da je prag za unošenje u antiterorističku bazu podataka - prenizak. On smatra da za unošenje u tu bazu ne sme da bude stvar procene Službe državne bezbednosti, već "veza sa konkretnim činom i svesno i namerno pružanje podrške terorizmu". Tu se Šar slaže sa podnosiocem tužbe.

Sumnje u sudu

U saopštenju za novinare Ustavnog suda kao da su prisutne određene sumnje u to da je antiteroristička baza podataka bezuslovnko u skladu sa Osnovnim zakonom. Jedan od problema je i to što različiti organi vlasti imaju različite zadatke, pa bankom podataka smeju da se služe pod sasvim različitim pravnim pretpostavkama. Sud je saopštio da treba ispitati da li bi objedinjavanje tih podataka moglo da podrije te odredbe. Glavni zadatak policije je da goni počinjena krivična dela. A tajna služba poput Službe za zaštitu ustavnog poretka sakuplja informacije bez sudskog naloga, prisluškivanjem telefona ili nadgledanjem bankovnih računa ili elektronske pošte.

U Karslrueu bi i kvalitet podataka mogao da ima važnu ulogu. U Zakonu o antiterorističkoj bazi podataka pravi se razlika između "osnovnih podataka" i "proširenih osnovnih podataka". U prvu grupu spadaju ime, pol, datum rođenja, maternji jezik. U drugoj su detalji poput podataka o telekomunikaciji, računima u bankama, ali i o posedovanju oružja ili spremnosti na primenu sile.

Povod su bili "bombaši sa koferima"

Presuda će biti izrečena najranije krajem ove godine. Ako podnosiocu tužbe bude dato za pravo u najvažnijim pitanjima, zakonodavci će imati dosta posla u svojoj borbi protiv međunarodnog terorizma. Jer, banka podataka je stvorena posle neuspelih atentata takozvanih bombaša sa koferima iz 2006. godine. Tada su islamski teroristi sakrili eksploziv u nemačke regionalne vozove, ali do detonacije nije došlo zbog tehničke greške.

Autori: Marsel Firstenau/Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković