27.8.2012, Danas, „Novi vek“ za reformu odbrane

Danas, 27.08.2012.

Autor: B.C

 

Beograd - Nova vlast bi trebalo ozbiljno da pristupi pitanju evroatlantskih integracija Srbije kao države, a ne na osnovu partijskog interesa i dnevnopolitičkih potreba - istakla je doktorka političkih nauka Jasminka Simić na predstavljanju prvog broja časopisa „Novi vek“ Centra za evroatlantske studije, NVO čija je direktorka Jelena Milić.„Zabrinjavajuće je to što specifičan odnos Srbije s Rusijom u oblasti energetike i privrede utiče na bezbednosne reforme. S druge strane, još ne postoji jasno opredeljenje o ruskom konceptu evropske bezbednosti“, navela je Simićeva.

Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko rekla je da je saradnja s Moskvom dobrodošla, ali da „nije u interesu Srbije da bude puki instrument Rusije u sprečavanju širenja NATO“.

Poslanik LDP Bojan Đurić upozorio je da je Srbija postala vojno neutralna „na politički način“. „Rezolucija o neutralnosti je skupštinski akt koji se usvaja većinom i u svakom trenutku može da bude promenjena ukoliko postoji politička volja“, naglasio je Đurić.

U prvom broju tromesečnika „Novi vek“ glavne teme su vojna neutralnost Srbije, zajednička evropska odbrambena i bezbednosna politika, kao i izazovi sektora bezbednosti u Srbiji.

 

27.8.2012, B92, "Srbija ako hoće u EU mora u NATO"

B92, 27.8.2012.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić izjavio je da Srbija treba da postane punopravni član NATO-a ukoliko želi da uđe u EU."Danas NATO služi da održi evroatlantsku zajednicu i zapadni svet zajedno. Nijedna bivša komunistička zemlja nije ušla u EU, a da nije postala članica NATO", istakao je on na promociji novog broja časopisa "Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove".

Simić je istakao da se današnja "šestomajska Srbija" u velikoj meri razlikuje od petooktobarske Srbije, pre svega, zbog toga što politički akteri i građani nemaju jasnu viziju budućnosti.

On je naveo da je posle 5. oktobra 2000. vladajuće mišljenje bilo da Srbija ide na Zapad kroz evropske i evroatlantske integracije.

"Danas budućnost na Zapadu za Srbiju nije sasvim izvesna", rekao je Simić i objasnio da je to rezultat delovanja više faktora, a kao prvi je naveo to što ni EU, zbog unutrašnje krize, nije više sigurna kakva je budućnost očekuje.

Pored toga, kao razloge je naveo da se ni NATO na poslednjem samitu nije uopšte bavio daljim proširenjem, kao i pojačavanje uloge Rusije i Turske na prostoru Balkna.

"Možda će Srbija shvatiti da je, iako je geografski jednom nogom u Evropi, ona i deo šireg prostora Orijenta. Njena bezbednost zavisi i od situacije na Bliskom istoku", ukazao je Simić.

On je ocenio i da je pitanje severa Kosova trenutno "možda manje stvar Beograda i Prištine, a više Moskve i Vašingtona i njihovih odnosa".

Direktorka Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da "orijentacija Srbije ka vojnoj neutralnosti nije realna, jer sve zemlje u okruženju teže ka članstvu u NATO", ustvrdivši da vojna neutralnost, između ostalog, i više košta nego pristupanje nekom vojnom savezu.

"Nije problem što Srbija razvija odnose sa Rusijom, ali nije njen interes da bude puki instrument Rusije za sprečavanje širenja NATO-a", rekla je Sonja Biserko.

Ona je dodala da su reforme sistema bezbednosti započete uz pomoć NATO-a i da se ne zna da li će ih nova vlast nastaviti, ali da se zasad može zaključiti da "njihov odnos prema tim reformama neće biti najadekvatniji".

Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić smatra da je pitanje vojne neutralnosti "paradigma deformiteta srpskog političkog sistema".

On je ocenio da je pojam vojne neutralnosti "mantra koja se ponavlja već dva-tri izborna ciklusa" i posmatra kao prirodna pojava, iako iza njega stoji politički dogovor DSS i DS iz 2008. godine.

Đurić je ocenio i da naša vlast ima naviku da uspostavlja "lažnu ravnotežu između Zapada i Rusije" i dodao da je to često činio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, a da to nastavlja da čini i sadašnji predsednik Tomislav Nikolić.

On je kao primer naveo da je predsednik Nikolić istog dana kada se sastaje sa izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju Jelkom Kacinom "našao za shodno da organizuje susret i sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Konuzinom."

Centar za evroatlantske studije (CEAS) danas je predstavio prvi broj časopisa "Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove" u kome se analiziraju pitanja iz oblasti naše spoljne i bezbednosne politike, kao i očekivanja EU od Srbije.

27.8.2012, RTV, Zašto je Srbija stala uz Asanža

Radio Televizija Vojvodine, 27.08.2012.

BEOGRAD - Šef Kancelarije NATO u Srbiji brigadni general Ornelo Baron izjavio je danas da je Srbija važna za balkanske zemlje i Evropu i da će igrati važnu ulogu u Evropi u bliskoj budućnosti.
Baron je na panelu "Srbija u novom veku i osvrt na prvi broj časopisa Novi vek" rekao da je položaj Srbije u sredini između istočne i zapadne civilizacije, kao i da je Beograd grad burne istorije, koji je bio uništavan i građen više od 40 puta, što pokazuje da se nalazi na izuzetno značajnom geostrateškom položaju.

"Ako povučete krug oko Beograda od 300 kilometara, videćete da svi glavni putevi sa Balkana stižu do Beograda. Na Balkanu svi putevi vode kroz Beograd. Na dva sata vožnje od Beograda nalazi se većina balkanskih prestonica", podsetio je Baron.

Prema njegovim rečima, od izuzetnog je značaja i Koridor 10, koji će, kada bude završen, povezivati Istanbul i Berlin, odnosno južne i severne evropske koridore.

Glavni grad Srbije, naveo je Baron, povezuje i dve ključne pomorske zone na Balkanu i nalazi se u centru tri glavna plovna toka na Balkanskom poluostrvu.

Baron je dodao i da je trgovina iz EU ka Aziji veća nego ka SAD i da je važno napomenuti i da ti trgovački putevi prolaze kroz Beograd.

"Zato Rusija i Kina pokušavaju da investiraju u srpske saobraćajne i komunikacione sisteme", ocenio je Baron, dodajući i da kriminalni tokovi iz Turske i sa Kavkaza prelaze preko Beograda i Sofije.

Simić: Jasne poruke Moskve

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je danas da je u sever Kosova postao manje stvar Beograda i Prištine, a možda više Vašingtona i Moskve i njihovog odnosa i da Beograd dobija jasne poruke od ruskih zvaničnika da će Rusija, ukoliko Srbija uđe u NATO, priznati nezavisnost Kosova.

Simić je, na promociji prvog broja tromesečnika "Novi vek", istakao da je Berlinski zid" u Evropi pao 1989. godine, ali da danas na severu Kosova postoji, "samo što ne postoji bodljikava žica i mitraljezi".

Beograd dobija jasne poruke od ruskih zvaničnika da će Rusija, ukoliko Srbija uđe u NATO, priznati nezavisnost Kosova.

Simić je ocenio da SAD i Rusija u narednoj deceniji neće igrati ulogu kakvu su imale u proteklim i da će oni koji kroje politiku Srbije možda shvatiti da je zemlja geografski jednom nogom u Evropi, ali je ostalim, koje se navode kao stubovi spoljne politike, deo šireg prostora Orijenta.

27.8.2012, LDP, Pitanje vojne neutralnosti je paradigma deformiteta srpskog političkog sistema

www.ldp.rs, 27.08.2012.

Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Bojan Đurić rekao je da je pitanje vojne neutralnosti paradigma deformiteta srpskog političkog sistema i ocenio da je ta tema mantra koja se uporno ponavlja tokom prethodna dva ili tri izborna ciklusa. Srbija je, podsetio je Đurić, postala vojno neutralna zemlja na politički način, usvajanjem skupštinske rezolucije u decembru 2007. godine i ona u svakom trenutku može da bude promenjena ukoliko za to postoji politička volja. Zato su svi izgovori i tvrdnje da je Srbija tom rezolucijom postala neutralna i da se tu ništa ne može učiniti netačni, ocenio je on.

Poslanik LDP-a Bojan Đurić rekao je da nije optimista u pogledu mogućnosti da teme odbrambene i bezbednosne politike, i u tom kontekstu pitanje vojne neutralnosti Srbije, budu značajnije zastupljene u političkom životu zemlje za vreme mandata sadašnje vlade, bez obzira na, kako je istakao, sve napore koji će sigurno dolaziti iz civilnog sektora.
- Ulazimo u politički period u kome, između ostalog, većinu u Odboru za bezbednost čine i Milovan Drecun i bivši načelnici vojno-bezbednosnih službi iz 2003. i 2004. godine, koji javno u svojim političkim raspravama u Skupštini govore o ’zločinačkoj akciji ’Sablja’’ - rekao je Đurić na predstavljanju prvog broja elektronskog tromesečnika "Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove", u izdanju Centra za evroatlantske studije.
- Podsetio bih vas da je Srbija postala vojno neutralna zemlja na jedan vrlo politički način. Političke partije koje su činile tadašnju vladu, 2007. godine, kada su u vlasti participirale Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, u jednom trenutku su odlučile da u skupštinsku rezoluciju ugrade taj jedan pasus, odnosno rečenicu kojom se uspostavlja vojna neutralnost - ukazao je Đurić.
Stoga, kako je istakao, ne mogu imati osnova bilo kakvi izgovori da se po tom pitanju ne može ništa promeniti i da je Srbija navodno tom rezolucijom postala vojno neutralna.
- Rezolucija je akt koji se u skupštini usvaja većinom od 126 narodnih poslanika i u svakom trenutku, ako postoji politička volja za tako nešto, ona može da bude promenjena. Drugi je problem što su neke od stranaka, tu pre svega mislim na DS, olako pristale na upisivanje te odrednice u tu rezoluciju iz 2007. godine i sada došle u situaciju da imaju mnogo veći problem da javnosti objasne zbog čega su promenile svoju odluku, pošto su prethodno u javnosti ponovo reciklirana sva ona najčešće pominjana ili zloupotrebljena osećanja koja postoje prema NATO. Ali to je deo jednog manira koji je postojao i koji postoji u našoj politici i koji stalno pokušava da napravi lažnu ravnotežu između takozvanog Istoka i takozvanog Zapada - poručio je Đurić.
On je rekao da su i današnje aktivnosti predsednika Srbije Tomislava Nikolića najbolja potvrda za pokušaje stvaranja takve ravnoteže.
- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je danas primio (izaslanika Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu) Jelka Kacina, ali je osetio potrebu, ja bih rekao, da u isto vreme i u istom danu, ima susret i sa ruskim ambasadorom i sa predstavnicima NIS-a. Ne mogu da se otmem utisku da je to potreba da se stalno uspostavlja ravnovteža i održava neka vrsta patriotskog imidža - rekao je Đurić.
Takvo ponašanje, po njegovim rečima, nije nešto što je afirmisala sadašnja vlast.
- To je radila i prethodna vlast. I predsednik Tadić je bio sklon takvoj vrsti ponašanja u međunarodnim odnosima, pa i u nekim segmetima tih odnosa koje imaju itekako veze sa bezbednosnom i odbrambenom politikom - dodao je on.
Pitanje odnosa sa vojnim saveznicima, kako postojećim, tako i potencijalnim, je bilo marginalizovano kako bi se otvorio prostor za potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, ocenio je Đurić.
- Njegovi ne samo idejni tvorci, već i realizatori, nisu bili samo na strani onih koje tradicionalno percipiramo kao protivnike NATO saveza, već ih je bilo i na drugoj strani. Otuda svi oni problemi koji su kasnije javljali u parlamentu kada se o tom aranžmanu diskutovalo, kada je pre svega LDP, ali posle i neke druge političke partije, pokušavala da u tu raspravu, osim manje ili više besmislenih emocija zasnovanih na netačnoj interpretaciji, unese i malo racionalnosti i otvori pitanje eventualnog uticaja takvog aranžmana ne samo na proces naših evropskih integracija nego i na buduću energetsku i svaku drugu sigurnost i bezbednost zemlje - rekao je Đurić.
- Pitanje nesvrstanosti, koje se ovde vrlo često meša ili preklapa u interpretacijama sa neutralnošću, je takođe savršeno iskorišćeno ili zloupotrebljeno kada je kod bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića postojala vrlo jasna ambicija da se i kroz taj proces nametne kao predsedavajući Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija - istakao je Đurić.
U debati posvećenoj reformi sektora bezbednosti u “Aeroklubu” u Beogradu učestvovao je veliki broj ličnosti iz političkog i javnog života, kao i stručnjaci za ekonomsku i vojnu problematiku.

27.8.2012, Danas, Zašto je Srbija stala uz Asanža?

Jelena Milić

Danas, 27.8.2012.

Puno se vremena i prostora ovih dana, čak i u Srbiji, tradicionalno zagledanoj u svoj pupak ili, u najboljem slučaju, u raspad DS, posvetilo samom Asanžu i njegovom flertovanju sa opresivnim režimima Južne Amerike ili onima koji gube bitku sa narko-kartelima na najbrutalniji mogući način, jer nikad i nisu bili jake demokratije privržene vladavini prava i zaštiti ljudskih prava.

Šteta što se toliko vremena i prostora u Srbiji nije, a verovatno i neće, posvetilo velikim globalnim temama kao što su etika humanitarnih intervencija, borba protiv terorizma; kolateralne žrtve u ratnim sukobima, deficit globalnog upravljanja; jaz usled razlike u izvorima unutrašnjeg i međunarodnog prava; ljudskim pravima u načelu na kraju krajeva.

Nisu li sve one silne depeše američkih diplomata koje je Vikiliks objavljivao imale za cilj da se i te teme još pomnije razmotre? U savremenom zapadnom svetu se o spomenutim temama debatovalo i pre i posle Vikiliksa skoro podjednako. U Srbiji se o njima podjednako nije debatovalo ni pre ni posle. Efekat Vikiliksa se, na kraju, sveo na praćenje sudbine jednog od njegovih osnivača Džulijana Asanža, ni na šta drugo posebno, a još manje uspešno. Prisetimo se da je Asanž gromoglasno najavljivao i ruske depeše i još koješta i od toga ništa nije bilo. Naravno. Lakše je krasti i podrivati otvorenije i demokratičnije režime.

Asanž je u nacionalističkoj Srbiji zvezda, jer je „pokazao Amerikancima“. Kako? Tako što je prikazao snimke nekoliko i otkrio zataškavanje još nekoliko ratnih zločina u Iraku i Avganistanu? Ta ista nacionalistička Srbija pri tom izdajnicima smatra one koji zagovaraju tranzicionu pravdu, kažnjavanje pojedinaca i odgovornost institucija koje su devedesetih u ime države i naroda Srbije činili ratne zločine.

U srpskim samoproglašenim progresivnim krugovima, navodno i-ili levo liberalno orijentisanim, Asanž je takođe zvezda jer je „demontirao izopačenu Ameriku, koja je skliznula s demokratskog puta“. Ne razmatra se ni kako ni po koju cenu? Pri tome se, naravno, i pogodno, zaboravlja da je Vikiliks izneo i tone podataka o privatnim licima i kompanijama, ne samo o SAD.

Šta je to Vikiliks novo rekao što u vreme objavljivanja depeša već i američke serije nisu obrađivale: zataškavanje zločina, zataškavanje žrtava prijateljske vatre, pitanje broja kolateralnih žrtava u ratovima u Iraku i Avganistanu, pitanje opravdanosti tih ratova, pitanje cene.... O Amnesti internešenelu (AI), Hjuman rajts voču ( HRW), o drugima da i ne govorimo, sve do spomenutih serija. A cena načina na koji je to Vikiliks uradio je nedopustivo visoka. Ugroženi su ljudi na terenu, vojnici i drugi. Ugroženi su, bezobzirno u cilju samopromocije, slave i komercijalnog uspeha, što i sam Asanž priznaje u tekstu koji je Danas objavio, životi osoba - najčešće boraca protiv opresivnih režima sa kojima su američke diplomate komunicirale. Šta je sa ljudskim pravima tih ljudi?

Da li bi površnoj samoproklamovanoj intelektualnoj eliti u Srbiji, koja Asanža doživljava kao heroja, bilo milo da su se njihova imena recimo razvlačila po medijima 98-99 zahvaljujući Vikiliksu, u vreme ludila Mire i Slobe i sezone otvorenog lova na političke oponente? Da li bi im i tad Asanž bio zvezda? Pa i danas. Dva teksta u našim tabloidima na tu temu se pri tom od sličnih krugova, koji podržavaju Asanža, nazivaju linčovanje - silovanje onoga/one čiji se detalji iz života iznose!

Isti krugovi drznuli su se da Asanža i njegovu sudbinu uporede sa devojkama iz Pussy Riots. Upravo je u mehanizmima koji stoje na raspolaganju Asanžu i Co i onima koji ne stoje na raspolaganju Pussy Riot da se bore protiv loših stvari ta suštinska razlika između njega i njih. Asanž je samopromoter koji nije imao strpljenje da se poput AI i HRW, da spomenem samo neke ugledne globalne organizacije, jasno i dosledno bori protiv loših trendova u demokratijama i šire, ne podrivajući pri tom same temelje demokratije 21. veka (a pravna država koja bar u načelu štiti ljudska prava to jeste). Pussy Riot deluju u jednom nedemokratskom režimu, koji im uskraćuje mehanizme koji su Asanžu i te kako bili na raspolaganju. On bi i da bude globalni spasilac sveta od Obame, ali i da ga Obama spase lova na veštice. One, mnogo principijelnije, nisu ni tražile Putinovo pomilovanje. Ostaje otvoreno i pitanje da li Asanž ruši koncept azila, i ga time otežava stvarnim političkim azilantima, bežeći od saslušanja za delo koje nije politički progon. Da li bi ga Švedska izručila SAD i zašto tačno su tek puke spekulacije.

Prateći samo srpske medije - nacionalističke, tabloide, samoproglašeno progresivne, bilo koje i socijalne mreže čovek bi zaključio da je Ekvador bastion demokratije i zaštite ljudskih prava u odnosu na Švedsku.

18-19.8.2012, Danas, Koji je vaš sledeći potez?

Danas, 18 - 19. 8. 2012

Jelena Milić:

Spremamo promociju prvog broja tromsečnika „Novi vek / liberalni odgovori na globalne izazove“ u izdanju CEAS, u kome se, između ostalog, razmatra budućnost humanitarnih intervencija. Aktuelizujemo i potrebu suštinske reforme sektora bezbednosti u Srbiji, uključujući skladištenje viška municije i naoružanja, uslove rada u namenskoj industriji...