18.1.2013. B92, "Istražiti i pogibiju radnika RTS"

B92, 18.1.2013.

b92

Beograd -- Centar za evroatlanske studije i porodice žrtava radnika RTS traže da se međunarodna komisija, koja treba da bude formirana, bavi i ubijenim radnicima RTS 1999.

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a.

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijative o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Jukom, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

14.1.2013. B92, "Ispitati pretnje rasformirane JSO"

B92, 14.1.2013.

b92

Beograd -- Na internetu se pojavilo navodno saopštenje rasformirane JSO u kome se preti Albancima s juga Srbije u slučaju sukoba zbog uklanjanja spomenika OVPBM u Preševu.

Za sada nema potvrde autentičnosti saopštenja, a pojedini analitičari i političke partije pozvali su nadležne da reaguju povodom ovog saopštenja.

U saopštenju, koje se pojavilo na društvenim mrežama i sajtovima pojedinih desničarskih oganizacija, stoji da će kosovski Albanci goreti u paklu, a da će im pripadnici rasformirane JSO obezbediti put do pakla.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić kaže da saopštenje ne bi trebalo marginalizovati bez obzira da li je autentično ili ne.

"Ne smemo nikako zaboraviti činjenicu da je broj pripadnika rasformirane JSO koji su u zatvoru u stvari jako mali, a da je većina njih ili u strukturama bezbednosti ili u vrlo nekontrolisanom privatnom sektoru, koji predstavlja veliki bezbednosni i politički problem još uvek za Srbiju. Ne sumnjam da su mnogi od njih aktivni u jednoj, drugoj ili trećoj desničarskoj organizaciji. Vrlo je bitan trenutak u kome se ovo saopšptenje pojavljuje, kao i ton", upozorila je ona.

U saopštenju se takođe najgrublje se vređaju stranke bivše vlade i nevladine organizacije. Bojan Đurić iz LDP-a kaže da bi, ukoliko se ispostavi da je saopštenje autentično državni organi morali da reaguju.

"Sve što je vezano za bivšu JSO, sve što se dešavalo u proteklih deset godina obavezuje u ovom trenutku državne organe da momentalno reaguju. To je jedna od najvećih, najdubljih i najopasnijih trauma srpskog društva i zbog toga reakcija mora da bude brza. Prvo mora da bude utvrđeno da li je reč o autentičnom saopštenju. Bilo bi strašno da je reč o nečemu što je autentično, jer bi to onda dodatno podiglo tenzije i u našem društvu i u čitavom regionu", smatra Đurić.

Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije rasformirana je 2003. posle ubistva premijera Zorana Đinđića jer su, zbog atentata na njega i brojnih političkih i drugih ubistava, kao i zbog pripadnosti kriminalnim klanovima, osuđeni njen komandant i neki od oficira i pripadnika.

14.1.2013. RFE, Ukidanje paralelnih institucija: Kosovske Srbe čekaju novi izbori

Radio Slobodna Evropa, 14.1.2013.

radio-slobodna-evropa

Javnost, nakon burne subotnje sednice parlamenta Srbije i odluke da Platforma Vlade Srbije bude javni dokument, analizira i pokušava da protumači šta se zapravo dogodilo, ozbiljan zaokret u politici prema Kosovu ili preciziranje uglavnom poznate pregovaračke pozicije Beograda?

Svetske agencije navode da je dat prvi jasan signal da Beograd smanjuje uticaj nad Srbima na Kosovu i da popušta u svojim zahtevima dotle da se govori i o velikom političkom zaokretu. Da li to znači i rešavanje pitanja severa koji je delovao van institucionalnog sistema Kosova i bio dirketno vezan za organe u Beogradu, sve u nadi da će doći do konačnog pripajanja Srbiji?

Najzanimljiviji deo vladine Platforme o Kosovu je promena stava prema paralelnim institucijama na severu ili, kako se to piše “institucionalnom paralelizmu na KIM “.

Beograd definiše kao svoj cilj “prevazilaženje institucionalnih paralelizama“ na području Kosova, uspostavljanje organa vlasti koji bi bili priznati za sve strane u procesu pregovaranja.

Predviđa se formiranje autonomne zajednice srpskih opština u čijem sastavu bi bile četiri opštine na severu kao posebna autonomija i sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Traži se i specijalni status za seoske sredine sa srpskim življem.

Autonomija srpskih opština bi bila garantovana, kako piše u Platformi, “Ustavom Pokrajine” i međunarodnom deklaracijom. Organi srpske autonomije bi bili dopunski finansirani iz budžeta Srbije, a bila bi i uspostavljena neposredna saradnja sa organima Srbije, što bi opet bilo garantovano Ustavom. Sudstvo i policija bi bile deo kosovskih institucija ali sa posebnim ingerencijama.

Ukidanje paralelizma ili dualizma vlasti, kako je to u Platformi zapisano, može samo da znači da će biti formirane institucije na osnovu izbora koji će biti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu i za lokalne Srbe”, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za KIM.

“A to znači izbori u organizaciji OEBS-a, koje bi raspisali i podržali istovremeno obe vlasti”, pojašnjava Ivanović i potvrđuje da bi autonomija srpkih opština bila deo kosovske vlasti, da se ne predviđa nikakva secesija ali da će detalji tek biti utvrđeni tokom pregovora.

Drugačije tumačenje

Zamenik direktora vladine Kancelarije Srbije za Kosovo i predsednik mitrovačke opštine Krstimir Pantić, inače član Nikolićevih naprednjaka, najpre kaže da Srbi sa severa Kosova i on lično podržavaju Platformu i Rezoluciju ali, pokazalo se da ih on nešto drugačije tumači Rezoluciju i Platformu.

“Premijer Dačić nije rekao da će biti ukinute paralelne institucije, odnosno paralelizam, već da se pronađe rešenje za taj paralelizam", ocenjuje Pantić.

A kako Krstić to shvata?

”Realnost je takva da Srbi prihvataju institucije Srbije a da Albanci imaju neke svoje institucije. Pa se mora pronaći takvo rešenje da Albanci jednostavno prihvate volju da Srbi ne ćele integraciju u kosvosko društvo. Ne žele albanske institucije, jer se pokazalo da tamo gde nema srpskih institucija, nema ni Srba”, kaže Krstić.

”Predsednik Nikolić je prihvatio naš zahtev da se za srpske opštine i naselja zatraži isti onaj stepen autonomije kao i stepen autonomije koju Albanci (tj. Kosovo) dobiju od Beograda”, navodi Krstć.

Na našu opasku da to ne piše u Platformi, Krstić primećuje da ne mora sve da piše, da bi se tako tumačilo. Sa druge strane, Krstić nije poverovao da se u tekstu Platforme kaže da bi autonomija za Srbe trebalo da bude garantovana Ustavom Kosova (“Pokrajine”). “

"Jeste li sigurno da to piše”, pitao nas je Krstić.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, misli da su ovim dokumentima napravljeni veliki iskoraci, naročito kada je u pitanju rešavanje panelogično preširoke nadležnosti opština biti reducirane tokom pregovora.

“Ovo je prvi put napuštanje politike i EU i Kosovo, u korist evropskih integracija Srbije”, kaže Jelena Milić.

Jelena Milić skreće pažnju na premijerovu izjavu da više ne treba da govorimo o srpskim institucijama na severu, već o institucijama Srba, koja, kako ona shvata, agoveštava suštinsku promenu tretmana institucija na severu Kosova.

Još jedna premijerova izjava se tumači kao odustajanje od paralelnih institucija na severu Kosova a to je izjava da bi za tamošnje Srbe bilo sada bolje da su pre 12 godina formirali organe vlasti na osnovu kosvoskih a ne nepriznatih izbora raspisanih u Beogradu.

Inače, nakon načelnog dogovora o prelazima izmedju severa Kosova i Srbije koje zvanični Beograd naziva administrativnim, iz Brisela je stigla poruka da je na dnevnom redu evropskog puta Srbije za dobijanje datuma pregovora ukidanje paralelnih institucija.

Kako će izgledati dalji pregovori o tome, možda će se naslutiti ili znati posle sastanka Dačić-Tači 17. januara. Jelena Milić ima rezerve:

“Ostaje pitanje iskrenih namera, ne samo vlasti u Beogradu, već i u Prištini, pa i u Tirani koja se sve česšće uključuje, da se sve ovo realizuje na terenu. Bojim se da ni u Beogradu ni u Prištini nemamo poliitčka rukovodstva koja iskreno žele da uvedu svoja društva u EU, već je sadašnja retorika plod činjenice da gradjani to žele i ucene medjunaordne zajednice vezane za njihova prethodna politička, kriminalna ili korumpcionaška delovanja.”

12.1.2013. Al Jazeera Balkans, Recept za balkanski oporavak od prošlosti

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 12.1.2013.

aljazeera

“Tabla mora da bude uklonjena i bolje je da je sami uklone. Mi nemamo dilemu da su Preševo i Bujanovac deo Srbije. Neka to kaže i međunarodna zajednica, jer nemoj sutra da bude - prekomerna upotreba sile.” Ivica Dačić, premijer Srbije i ministar policije.

U spomenutoj izjavi Dačić zamenjuje teze, spomenik je podignut da bi se obeležilo sećanje na poginule.

Oni koji su ga podigli ne tvrde da Preševo, Bujanovac i Medveđa ne treba da budu deo Srbije. Još je indikativniji cinizam kojim Dačić spominje frazu “prekomerna upotreba sile.”

Dačić vrlo dobro zna da je u sukobima 1998-99 na Kosovu itekako bilo prekomerne upotrebe, sile, i to pre svega prema civilima albanske narodnosti, od strane zvaničnih srpskih snaga bezbednosti.

Bilo je streljanja zarobljenika. U njima su, između ostalog, učestvovale i jedinice pod direktnom komandom sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića.

Zajedničko delovanje

Ovoga u pobuni na jugu Srbije nije bilo, bez obzira što je ona buknula neposredno po smeni Miloševićevog režima, što uveliko delegitimiše razloge pobune.

Na sreću, u pobuni nije bilo civilnih žrtava, a snage Srbije nisu primenjivale prekomernu upotrebu sile.

Oružana pobuna je uspešno okončana zajedničkim delovanjem tadašnjih beogradskih vlasti na čelu sa premjerom Đinđićem u saradnji sa UNMIK-om, KFOR-om i drugim međunarodnim akterima.

Tada je zaključen i tzv. Končuljski mir, koji je podrazumevao i amnestiju za pripadnike tamošnje Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), što Ivica Dačić zasigurno zna.

Od potpisanog primirja i amnestije, međutim, nisu ostvareni suštinski pomaci u poboljšanju političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u tri spomenute opštine. Posebno napeto bilo je 2009. godine kada su se desili napad na srpske policajce, eksplozija pred stambenom zgradom u Preševu i problematična intervencija Žandarmerije tim povodom.

Ovi događaji samo su podsetili na svu kompleksnost i delikatnost stanja u tri opštine na jugu Srbije. Usledio je opravdan zahtev lokalnih vlasti Preševa i Bujanovca za povlačenje Žandarmerije, čije su jedinice tokom „potrage za počiniocima” pretresajući kuće brutalno delovale, malteritarujći čak i decu. Na njega nije adekvatno reagovano.

U međuvremenu, u Srbiji su na vlast došli Alekdandar Vučić i Tomislav Nikolić, koji su se donedavno zalagali da se u Beogradu Bulevar Zorana Đinđića preimenuje u Bulevar Ratka Mladića.

Nikolić i pored pravosnažnih presuda tvrdi da u Srebrenici nije počinjen genocid. Na vlasti je odranije, a sada u koaliciji sa spomenutima, i Ivica Dačić, za čijeg je mandata u Beogradu podignut spomenik azerbejdžanskom diktatoru, neosnovano su hapšeni Albanci sa Kosova oslobođeni Zakonom o amnestiji.

UNovom Pazaru postavljena je table Aćif efendiji, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio upravnik Novog Pazara.

Na dušu mu se stavlja stradanje jednog broja Srba i Jevreja. Odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom drugog reda. Zbog saradnje sa okupatorom streljan je u januaru 1945.

Vlada je pre nekoliko meseci naložila nadležnima da preispitaju slučaj i nađu način da spornu tablu uklone, ali to nije učinjeno, iako je rok za uklanjanje table istekao još 9. septembra.

Zašto bode oči?

Dačić nije spominjao prekomernu upotrebu sile tim povodom, Nikolić nije predlagao da se tabla ukloni u po bela dana kao što je sugerisao za spomenik u Preševu. Nisu reagovali ni na činjenicu da su proteklih godina na jugu Srbije već postavljeni spomenici pripadnicima OVPBM.

Srbija je, inače, puna obeležja kompromitovanim ličnostima raznih nacionalnosti, za koje redom nema dokumenta koji kaže da su oslobođeni krivične odgovornosti kao što ima za one kojima je podignut spomenik u Preševu.

Zašto onda baš spomenik u Preševu bode oči?

U pitanju vrlo opasna prekomerna upotreba reči, koja za cilj ima da hipnotiše domaću javnost, da ne primeti da je vladajuća garnitura, ucenjenja vezama sa Darkom Šarićem i drugim stvarima, ipak na putu neformalnog priznavanja da je Kosovo nezavisno od Srbije. Problem je u tome što je i Zapadna međunarodna zajednica, spremna da ovoj garnituri za taj akt suviše progleda kroz prste.

Pre neki dan neko na Twitteru napisa: Ako Zapad bude zadovoljan srpskom platformom i rezolucijom o Kosovu, ode spomenik u neko dvorište.

U Sluđenoj Srbiji, inače, samo je Slobodan Milošević sahranjen u dvorištu. Poginule kolege Jonuza Muslijua iz OVPMB-anemaju pravo na spomenik u zemlji u kojoj je on lider Pokreta za demokratski progres (PDP), legitimne političke partije, on koji je u vreme međuetničkih sukoba na jugu bio politički komesar OVPMB-a, a sada je član Udruženja veterana ove organizacije!

Ako sporni spomenik ode u dvorište, problem će samo otići pod tepih. Kako bi se sistemski trebalo raditi na uspostavljanju što šireg konsenzusa oko karaktera nekih događaja i aktera nedavne i daljnje prošlosti koji svako malo potpiruju građanski rat sećanja u regionu?

Neko mora početi

Beogradski profesor Todor Kuljić nudi sledeći recept:

“Omekšavati hegemono nacionalističko pamćenje, koje je monološki organizovano, jer ga čuvaju higijeničari nacionalnog identiteta. Nacija jeste zajednica sećanja, ali je i zajednica zaborava.

Počiva na domišljenim i izmišljenim nacionalnim mitovima. Zato još nema dijaloga između onih koji se i ne čuju. Brisel se naizgled ne meša u tekući građanski rat sećanja, ali ga haškim presudama povremeno uspešno razgoreva.

Hag konstruiše heroje i time jednu stranu hrabri, a drugu žesti… Zato Hag treba produktivno zaboravljati i okretati se susedima. Koliko se može, naravno. Treba suzbijati monološki dijalog gluvih. To podrazumeva uzajamno priznavanje tuđih žrtava i vlastitih dželata, ali i ignorisanje heroja i mučenika. Neko mora početi.”

28.12.2012. RFE, Jug Srbije: Politički lideri Albanaca pozivaju na dijalog

Radio Slobodna Evropa, 28.12.2012.

radio-slobodna-evropa

Politički lideri Albanaca sa juga Srbije pozivaju na dijalog nakon što su premijer Ivica Dačić i pojedini bivši pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još jednom razmenili pretnje u vezi sa spomenikom koji je nedavno podignut u Preševu poginulim borcima ove vojske u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije.

Spomenik sa 27 ispisanih imena poginulim pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još od kako je podignut u novembru predstavlja predmet odmeravanja snage između zvaničnog Beograda i dela Albanaca sa juga Srbije.

Pojedini pripadnici rasformirane OVPMB poručili su premijeru Ivici Dačiću da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu „vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke“. Premijer Srbije Ivica Dačić, koji insistira na uklanjanju spomenika, odgovorio je da će spomenik biti uklonjen silom ako sami to ne urade.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže za RSE da pretnje, čije god bile, ne vode ničemu dobrom. Ne dolaze u obzir nikakvi oružani sukobi sa državom Srbijom, poručuje čelnik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) i navodi da se u javnosti pojačava utisak o tenziji nego što je ona zapravo.

“Nije u redu da se te tenzije podignu do tog nivoa kada ne postoji ništa između Albanaca i lokalnih Srba. Ja molim i pozivam medije ponovo da što manje prave tenzije oko ovog spomenika“, rekao je Mustafa.

Još kada je spomenik podignut u novembru na trgu ispred sedišta lokalne samouprave Preševa Beograd je odmah reagovao. Dačić je tada smatrajući spomenik nepotrebnom provokacijom jer je podignut “onima koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije” i tražeći da se ukloni čak poručio “nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile, jer skidanje table može da dovede do određenih bezbednosnih problema". Na to su mu pojedini bivši komandati rasformirane OVPMB poručili da dođe da ga sam ukloni ako sme.

Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi kaže da mu je neshvatljiva situacija u kojoj se prepucavaju državni vrh i lokalne vlasti.

„Kompetenciju lokalne samouprave niko ne može da ospori, ali ako se pojavljuju problemi moraju oba nivoa vlasti da sednu, razgovaraju i reše taj problem. Određene strukture u ovoj državi kao da su sklone da traže povoda da čitavo vreme opstane vanredno stanje na tom području“, poručio je Halimi.

Rešiti problem dijalogom

Koordinаciono telo Vlаde Srbije zа opštine Preševo, Bujаnovаc i Medveđа misli dа je u jаvnosti podignutа nepotrebnа tenzijа zаpаljivim, pretećim izjаvаmа bivših pripаdnikа rаsformirаne „Oslobodilаčke vojske PBM“. Problem vezаn zа podizаnje spomenikа rešаvа se kroz nаdležne institucije Republike Srbije, а ne putem medijа, odgovor je ove kanclearije na objavljivanje pretnji pojedinih bivših pripadnika rasformirane OVPMB na jednom sajtu.

A Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije misli da su spomenik i pretnje premijeru provokacija Prištine koja pokušava da spreči snažnu političku aktivnost Beograda.

„Provokacija na koju država Srbija mora da odgovori da bi pokazala da ima odlučnost i kapacitet da spreči sve one koji žele da izazivajem destabilizacije i nasilja rešavaju neke probleme“, rekao je Drecun.

Na drugoj strani Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da ne veruje da može doći do nekog sukoba i poručuje da ovaj slučaj treba rešavati dijalogom.

„Mislim da jednom premijeru ne dolikuju takve izjave. Premijer može da razgovara sa predsednikom opštine Preševo i da dijalogom reše problem. Što se tiče pretnji koje su došle sa obe strane ja hoću da kažem da sam ja za dijalog i da se pretnjama ne može postići ništa“, rekao je Bećiri.

Tokom 2000. i 2001. godine, državni organi Republike Srbije (MUP, tužilaštvo i sudovi) tretirali su OVPBM kao terorističku organizaciju, ali je 2002. donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije.

Upravo na taj Zakon o amnestiji podseća i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i ocenjuje da su danas tenzije na jugu Srbije podignute nesmotrenošću i jedne i druge i strane.

„Nikada nije jasno građanima Srbije objašnjeno da je Srbija potpisala sporazum o primirju i amnestiji ljudi koji su učestvovali u pobuni na jugu Srbije. Medjutim, bez obzira na tu amnestiju ostaje problem kako se ti ljudi doživljavaju u srpskoj javnosti i mislim da je zato bilo mnogo bolje prvo napraviti javnu debatu, objasiti zašto se spomenik podiže, reći da su ljudi poginuli, da su oni amnestirani“, kaže Milić.

S druge strane, navodi ona, srpske vlasti su vrlo neprimereno reagovale.

„Ova pretnja Dačićeva od pre mesec dana kada je rekao ’nemoj sutra da vam bude prekomerna upotreba sile’ je jedna cinična i neodmerena izjava zato što država Srbija jeste neprimereno i prekomerno koristila silu i na kraju krajeva zato je i kažnjena NATO bombardovanjem i novim statusom Kosova. Ali, takođe nema mesta ni za poziv određenih ekstremista sa juga Srbije da će se ponovo dići na oružje“, zaključuje Milić.