18.11.2012, e-Novine, Beograd snižava saradnju sa Tribunalom

e-Novine, 18.11.2012.

E-novine logo

Vlada Srbije neće mijenjati svoju odluku o snižavanju nivoa saradnje s Haškim tribunalom poslije odluke Apelacionog vijeća da na slobodu pusti hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, poručio je premijer Srbije Ivica Dačić, prenosi balkanska Al Jazeera.

Iako niko iz državnog vrha Srbije nije želio objasniti kako će dalje funkcionirati saradnja Beograda i Haga, iz Vlade je samo saopćeno da tužilaštvu ubuduće neće biti dostavljana tražena dokumentacija, izveštava Al Jazeera navodeći Dačićev stav da presuda od petka može ostaviti teške posljedice i po regionalu saradnju.

Umjesto dosadašnjih susreta i sastanaka, zvaničnici Beograda i ICTY-ja od sada će komunicirati samo pisanim putem. Odluka Vlade Srbije da svede saradnju s tim međunarodnim sudom na tehnički nivo podrazumijeva formalnu korespodenciju i skidanje sa dnevnog reda svih zahteva iz Haga za dostavu dokumentacije.

Takav odgovor Beograda na presudu Apelacionog veća u slučaju Gotovina-Markač tražio je premijer Dačić.

"Haški sud može da donese bilo kakvu presudu, ali mislim da će u anale ući to da su dva veća jednog istog suda doneli doneli dve tako oprečne presude", kaže Dačić. "Ovo će ostaviti teške posledice, pre svega po proces pomirenja u regionu. Kako neko od nas traži da osudimo sve zločine, a drugi mogu da ne osude zločin prema srpskom narodu?", pita Dačić.

Izručenjem Ratka Mladića, a potom i Gorana Hadžića, Srbija je zvanično završila saradnju s ICTY-jem. Poslije hapšenja preostalih bjegunaca, saradnja se svodila na dostavljanje potrebne dokumentacije. S druge strane, Srbija iz Haga pokušava dobiti arhivsku građu, ali i dozvolu da pojedini osuđenici kazne izdržavaju u Srbiji.

Zbog toga je za Jelenu Milić iz Centra za evroatlanske studije odluka Vlade u Beogradu bila "histerična". Milić je za Al Jazzeru rekla da je poznato da je bilo pokušaja da se evenutalno nekima od osuđenih omogući služenje kazni u Srbiji te da ostaje da se vidi hoće li vlada sad tu granu da preseče.

Odnos Beograda s Tužilaštvom ICTY-ja u velikoj mjeri utjecao je u posljednjih 12 godina na kretanje zemlje ka Evropskoj uniji. Zbog toga će Milanu Antoniću iz Komiteta pravnika za ljudska prava biti zanimljiva reakcija iz Brisela. "Ja očekujem da će ukoliko srpska država bude istrajavala u ovakvoj retorici prema Hagu i EU zaoštriti pojedine stavove i sa pravom tražiti da Srbija nastavi saradnju sa Hagom", kazao je on.

14.11.2012, Danas, Krupne promene u srpskoj diplomatiji

Danas, 14.11.2012.

danas

Beograd - Pismo ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića upućeno svim ambasadorima i konzulima Srbije u kojem se izriču žestoke kritike na njihov rad nedvosmisleno pokazuje da će u najskorijem roku biti sprovedene krupne promene u srpskoj diplomatskoj mreži, saglasni su sagovornici Danasa, eksperti za spoljnu politiku.

Ipak, oni upozoravaju da postoji opasnost da će diplomate biti u najvećoj meri po birane „stranačkom ključu“, dok će „stručnost biti u drugom planu“. Podsetimo, naš list je juče ekskluzivno objavio izvode iz Mrkićevog pisma u kojem se ambasadori i konzulu kritikuju, između ostalog, i zbog otpora novoj vlasti u Beogradu.

Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka i bivši ambasador u Nemačkoj, kaže za Danas da „svaka vlada ima pravo da u ključnim državama za ambasadore postavi ljude od poverenja, ali ukoliko su Mrkićevi navodi tačni, to pismo treba tumačiti i kao samokritiku, jer diplomate ne deluju samostalno od MSP u Beogradu“.

„Imajući u vidu činjenicu da šef srpske diplomatije deli packe diplomatama možemo da zaključimo da postoje krupni problemi u čitavom Ministarstvu, od ministra do poslednjeg radnika. Ključno pitanje glasi ko će doći na mesto ambasadora koji budu povučeni. Bojim se da će se u diplomatiji ispoljiti problem ograničenih ljudskih resursa koji je evidentan na svim nivoima vlasti, počev od opština“, komentariše Pribićević.

Dragomir Anđelković, istoričar i analitičar, ocenjuje za Danas da u diplomatskoj mreži Srbije „dominiraju kadrovi DS koji se ne ponašaju kao diplomate već kao nameštenici stranke, pa je logično što je Mrkić uputio te kritike“. „Nema ničeg neobičnog u zahtevu nove vlasti da diplomate isprate njene aktivnosti, ali druga strana medalje odnosi se na pitanje da li nama uopšte treba partijska diplomatija ili je neophodna puna profesionalizacija“, ukazuje Anđelković.

Prema mišljenju Seške Stanojlović, spoljnopolitičke novinarke, „očigledna je namera nove vlade da promeni kadrove u svim državnim institucijama i strukturama, ali nažalost, te promene su nagore, a ne nabolje“.

„Na najodgovornije funkcije postavljaju se ljudi koji nisu dorasli važnim zadacima. Na primer, umesto izuzetne ambasadorke Jelice Kurjak novi ambasador u Moskvi biće Slavenko Terzić, koji je diplomatski anonimus“, ocenjuje Stanojlovićeva za Danas.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, kaže za Danas da je Mrkićevo pismo „pre svega potvrda koliko je nova vlast raštimovana i klimava, što ne ostavlja dobar utisak u svetu“. „Ne postoji nacionalna strategija spoljne politike, a ciljevi i prioriteti se suviše često menjaju i neretko su u neskladu jedni s drugima, pa donekle mogu da razumem da naše diplomate rade u teškim uslovima i da ponekad nemaju adekvatne smernice. Ipak, ako se nova vlast ne sviđa našim diplomatskim predstavnicima, treba da se povuku, a ne da otaljavaju posao“, ističe Milićeva.

**********

„Bez komentara“

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nisu želeli da daju ikakav komentar na saznanja Danasa o pismu šefa diplomatije Ivana Mrkića. „Nemamo ništa protiv Danasa, već samo ne želimo da u medijima komentarišemo tu temu“, rekli su nam u Mrkićevom kabinetu povodom saznanja o njegovim kritikama na račun ambasadora zbog „nerada, ležernosti i otaljavanja posla“.

14.11.2012, Beta OMS, Centar za evroatlantske studije iz Beograda predstavlja drugi broj svog elektronskog časopisa NOVI VEK

Beta OMS, 14.11.2012.

beta-oms

Centar za evroatlantske studije - (CEAS): Centar za evroatlantske studije iz Beograda predstavlja drugi broj svog elektronskog časopisa NOVI VEK

Novi Lek - liberalni odgovori na globalne izazove, koji možete pogledati i na sledećoj Internet adresi: http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2.pdf

U ovom broju, pored uvodnika direktorke CEAS Jelene Milić o sto dana nove vlade “U zmijskom gnezdu” možete pročitati:

-tekst prof.dr Tanje Mišćević “Obaveze prema Zajedničkoj bezbednosnoji odbrambenoj politici u daljem procesu evropske integracije Srbije”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Tanja-Miscevic.pdf

- tekst Dimitra Bečeva, šefa kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove u Sofiji (ECFR) “ Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Dimitar-Becev.pdf

-analizu Jana Litavskog, CEAS istraživača,” Izazovi privatnog sektora bezbednosti u novom veku”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Jan-Litavski.pdf

- analizu Irine Rizmal “Uloga Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU i NATO u reformi sektora bezbednosti”; http://www.ceas-serbia.org/root/tromesecnik/Novi-vek-broj-2-Irina-Rizmal.pdf

- CEAS-ov izveštaj “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti u Srbiji”-Analiza rezultata ankete o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim neophodnim reformskim koracima. http://www.ceas-serbia.org/root/index.php/sr/publikacije/517-za-dinamicniju-reformu-sektora-bezbednosti-u-srbiji

9.11.2012, RFE, Srbija: Dve trećine građana bira Kosovo umesto EU

Radio Slobodna Evropa, 9.11.2012.

radio-slobodna-evropa

Na pitanje za šta bi se odlučili na eventualnom referendumu "Kosovo ili Evropska Unija", čak dve trećine građana Srbije odgovorilo bi – Kosovo, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja. Stručnjaci za takav stav građana najviše krive aktuelnu političku garnituru, koja, iako evrointegracije označava važnim prioritetom, istovremeno poručuje da bi se u „ili - ili“ situaciji, od Evrope moglo odustati, ali ne i od Kosova.

Mnogo puta do sada iznet stav političkog vrha Srbije da bi se u slučaju uslova „ili Evropa ili Kosovo“ opredelili za Kosovo, preneo se i na građane koji bi, sudeći po poslednjem istraživanju javnog mnjenja, dvotrećinskom većinom napravili isti izbor.

Podrška građana Srbije evropskom putu zemlje, poslednjh godina je dosta varirala, a naročito u poslednje dve godine kada je sa 70 odsto podrške 2010., početkom 2012. pala na ispod 50 procenata.

Poslednjih meseci, ponovo je zabeležen blag rast, ali, kada su ispitivači podršku evropskom putu uslovili Kosovom, rezultat se drastično promenio.

„Smanjio se gotovo za pola. Dakle, imamo tek nekih 25 odsto, četvrtinu građana, koji bi se u takvoj situaciji odlučilo za Evropu, dok bi 60 procenata njih ipak izabralo da Kosovo ostane unutar Srbije“, rekao nam je Predrag Kurčubić, direktor socio-političkih i medijskih istraživanja IPSOS Stratedžik marketinga, agencije koja je sprovela istraživanje u saradnji sa B92.

Dobijene rezultate potvrđuje i razgovor sa Beograđanima. U velikoj su manjini bili oni koji bi pristali da se Srbija priduži Evropi, po cenu da se odrekne Kosova:

Beograđani o odricanju od Kosova

Stavovi građana ne iznenađuju ako se ima u vidu da i političke elite stalno balansiraju između Kosova i Evrope. Tako je i predsednik Tomislav Nikolić, u najnovijoj izjavi, datoj tokom posete Grčkoj, rekao „da će Srbija ispuniti sve uslove koje EU pred nju postavlja, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova“.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić odgovornost zato pre svega nalazi u vlasti. Ipak ukazuje da bi realan odgovor na eventualno referendumsko pitanje o izboru između Kosova i Evrope, zavisio i od referendumske kampanje i toga ko bi tu kampanju i kako vodio. Međutim, ako bi se pretpostavilo da bi kampanja išla na osnovu sadašnje političke postavke:

"Onda bi moglo da se kaže da su najdogovorniji političari zato još uvek Srbiji nude i tvrde nešto što je jednostavno lažna teza. Srbija trenutno ne bira između Kosova i EU. Srbija ne kontroliše Kosovo, niti će ga u budućnosti kontrolisati. Srbija samo bira između toga da u saradnji sa EU, ne gubeći svoju evropsku perspektivu pokuša da izdejstvuje što bolji status za sever i položaj srpske zajednice generalno ili da izgubi i evropsku perspektivu i mogućnost da sa EU zajedno radi. To su neki maksimalni okviri koji su mogući“, ocenila je Jelena Milić.

Razlog za porast antievropskog raspoloženja se osim u aktuelnoj, može tražiti i u prethodnoj vlasti, smatra reditelj Gorčin Stojanović. Tadašnja vladajuća garnitura, kako ukazuje, građanima nije uspela da adekvatno objasni šta su objektivne prednosti ulaska u EU, već se stalno utrkivala sa nacionalistima koji su na kraju i odneli pobedu na izborima.

„Prostije rečeno, Boris Tadić je stalno ubeđivao birače da je on veći Tomislav Nikolić od Tomislava Nikolića i uspeo je da ih ubedi u to da onda bolje uzmu original nego bledu kopiju. A ta stvar, simbolički, generiše i drugih stvari. Dakle, od Kosova je napravljena ona vrsta ideološkog sada već znaka kao što je svojevremeno, recimo, bio Tito – mogli ste da budete protiv Tita koliko god ste hteli, samo je važno da to ne kažete. Po istom principu, te dve trećine građana Srbije znaju da Kosovo nije deo Srbije i verujem da su negde intimno svesni da to više nikada neće ni biti, ali, naravno, to nije lepo reći“, rekao je Stojanović

Interesantno je i kako na pitanje „Evropa ili Kosovo“ gledaju simpatizeri i birači političkih partija u Srbiji. Među građanima koji bi se opredelili za Kosovo, najviše je pristalica stranaka - stožera vladajuće koalicije – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. U tom procentu su pretekli i glasače partija sa otvoreno desnom politikom.

Birači do skora vladajuće, a danas najveće opozcione Demokratske stranke, takođe su iznenadili - u potpunosti su podeljeni, dok je Liberalno demokratksa partija jedina čiji bi se glasači u većini opredelili za Evropu.

Druga zanimljivost na koju ukazuje Predrag Kurčubić iz Stratedžik marketinga jeste da je među građanima koji podržavaju evropski put Srbije veliki broj onih koji zapravo i nemaju pozitivno mišljenje o EU.

„Evropa i Kosovo nisu trenutno najvažniji problemi sa kojima se građani i država suočavaju. Trenutno dominiraju ekonomski problemi – pre svega nezaposlenost, nizak standard, korupcija, kriminal... Međutim, vrlo često možete čuti od građana koji dolaze na fokus grupe, sa kojima razgovaramo u okviru nekih drugih istraživanja, da bi eventualno Evropa mogla da bude sredstvo ili put ka rešavanju tih problema. Otuda je ta podrška ulasku u EU relativno velika u odnosu na broj onih koji imaju pozitivno mišljenje o EU kao takvoj“, kaže Kurčubić

A da su građani zaista okupirani drugim problemima, primećuje i jedan stariji Beograđanin:

Građane muče drugi problemi

7.11.2012, Novi Magazin, Amerikanci ne žele Bulatovića?

Novi Magazin, 7.11.2012.

danas

Odnosi Srbije i Amerike mogli bi dodatno da se zakomplikuju zbog odluke vlade u Beogradu da Rade Bulatović postane šef Odeljenja za Pokret nesvrstanih u Ministarstvu spoljnih poslova, jer Vašington bivšeg šefa BIA smatra jednim od najodgovornijih za neometano paljenje američke ambasade februara 2008.

Kako piše dnevnik Danas, Amerikanci smatraju da je BIA jedna od institucija tadašnjih državnih struktura Srbije koja je stajala iza napada na Ambasadu SAD i ceo slučaj posmatraju kao politički problem dve zemlje. Vašington smatra da je Bulatović imao informacije da će ambasada biti napadnuta, ali da ništa nije učinio da to spreči.

Takođe, činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu odmah nakon odlaska Bulatovića s funkcije u BIA potvrdila je američke sumnje da je bio jedan od povezanih sa skrivanjem najtraženijih haških optuženika. Te sumnje su dodatno pojačane nakon zvanične izjave tužioca Vladimira Vukčevića iz juna 2012. da je bivši šef BIA možda ometao pronalaženje Ratka Mladića.

Rade Bulatović, dugogodišnji bliski saradnik Vojislava Koštunice, dobio je državnu funkciju u MSP iako je član Glavnog odbora DSS. Portparol ove opozicione stranke Petar Petković rekao je da je Bulatović "više od 20 godina radio u Ministarstvu, tako da je prirodno da svoj profesionalni angažman nastavi u matičnoj kući”.

"Isključivo stručni i profesionalni razlozi, a ne političko i stranačko uverenje, opredelilo je Bulatovića da se vrati na svoje dugogodišnje radno mesto”, ističe portparol DSS.

Odluka da Rade Bulatović dobije funkciju u MSP doneta je u ponedeljak, 5. novembra. Kako Danasovi izvori navode, ova pozicija je najverovatnije samo formalna „priprema“ za njegov odlazak za ambasadora u inostranstvu, "verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.

Bojan Đurić, član Predsedništva i poslanik LDP, kaže za Danas da "zvuči cinično“ to što Bulatović, kao predstavnik DSS, koja se zalaže za političku neutralnost, vodi sektor za nesvrstane u MSP.

"Bojim se da je situacija i da su posledice takvog imenovanja mnogo ozbiljnije, da MSP pod ministrom Ivanom Mrkićem i dalje funkcioniše kao ministarstvo koje se na svaki način trudi da izoluje Srbiju i pokvari njene odnose s najznačajnijim centrima političke moći u međunarodnoj zajednici i da je to još jedno pojačanje izolacionističke politike koju je vodio Vuk Jeremić, politička ličnost koja i sada u suštini diktira i tempo i političko usmerenje i način rada MSP“, ističe Đurić.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, međutim smatra da Bulatovićevo "novo radno mesto“ neće biti kamen spoticanja Srbije i Amerike, jer je upravo on, dok je bio šef BIA, razmenjivao tajne arhive sa američkom obaveštajnom agencijom (CIA). S druge strane, ukazuje Milićeva, kada se pogleda ko čini državni vrh, nije iznenađenje što je Rade Bulatović dobio poziciju u MSP, "ali sada treba postaviti pitanje da li je to jedan od pokazatelja da će doći do smene vlasti u Beogradu“ gde DSS može da odluči o smenjivanju Dragana Đilasa i DS.