10.7.2011, DW, Ulazak u EU, ne znači i bolji život?

DW, 10.7.2011,
Autor: Vesna Rajković
Odgovorni urednik: Jakov Leon

Broj građana Srbije koji su za ulazak zemlje u EU i dalje se smanjuje, ali raste podrška reformama koje zahteva Evropska unija, pokazalo je istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije.
U svesti građanina Srbije evropske integracije ne znače bolji život, ističu stručnjaci u Beogradu analizirajući pad poverenja građana u EU. Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić kaže da pad poverenja građana nije dobra vest, ali da je očekivana.
“Verujem da građani Srbije shvataju da će država Srbija morati da prizna činjenicu da na Kosovu postoje institucije i da će sa njima morati da sarađuju. Drugi razlog je samoodbrambeni, jer građani vide probleme u evrozoni i u Grčkoj, i možda misle da EU neće Srbiju i onda u tipično srpskom maniru žele da to preduprede i kažu da ni oni ne žele u EU”, rekla je ona za Dojče vele.
Prema rečima glavnog urednika stručnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikole Jovanovića, evropske integracije su uvek i u političkim kampanjama i u svesti građana povezivane sa boljim životom i većim ekonomskim standardom.
“U poslednje vreme taj pomak je koincidirao sa svetskom ekonomskom krizom, tako da je paradoksalno da se taj formalni pomak koji je Srbija napravila na putu ka EU nije osetio na standardu građana, šta više”, kaže on i dodaje da više u svesti građana ne postoji veza između ulaska u EU i boljeg života.

Došlo do prezasićenja
Osim toga, prema njegovim rečima, kampanje uoči poslednjih nekoliko izbora su se zasnivale i na evropskim integracijama, tako da je kod građana došlo do prezasićenja, jer je tema evropskih integracija bila u vrhu agende stranaka, iako je realno to tema koja će biti aktuelna tek u narednim godinama.
Istraživanje je pokazalo je da osim što pada podrška ulasku u EU, raste broj građana koji smatra da bi reforme koje od Srbije zahteva Evropska unija trebalo sprovesti ne zbog EU, već radi stvaranja boljih uslova za život u Srbiji. Prema ovom istraživanju 85 odsto ispitanika smatra da reforme treba da se sprovedu zbog građana Srbije.
Jelena Milić smatra da nije dobro što građani razdvajaju proces evropskih integracija i proces reformi. “Verovali smo i zagovarali evropske reforme kao način da se upristoji politička i poslovna scena i smanji korupcije, a ne vidimo još uvek rezultate, tako da mislim da zbog toga pada poverenje u proces evropskih integracija. Evropske integracije su jedini način na koji mi možemo da se reformišemo i dobro je što to građani Srbije i dalje žele ali nije dobro što su razdvojili te dve stvari - reforme i ulazak u EU”, rekla je ona.

Katalizator unutrašnjih reformi
Nikola Jovanović smatra da je istraživanje pokazalo da građani polako shvataju da se evropske integracije mogu iskoristiti samo onoliko koliko država zna da ih iskoristi. “Taj proces građani sada vide onako kako treba da ga vide, kao katalizator unutrašnjih reformi i zato je podrška tom delu povećana u poslednjem istraživanju”.
Za pad poverenja građana u evropske integracije, odgovorna je vladajuća elita, tvrdi Jelena Milić: „Bojim se da je ona izlizala tu auru evropskih integracija kod javnosti i da bi morala dosta toga da uradi tokom leta u smislu zakonodavstva i privođenja kraju nekih procesa vezanih za pogrešne privatizacije i korupciju koji bi kod građana povratili veru u sam proces evropskih integracija kao reformskih mehanizama”.
Jovanović kaže da vladajuća elita ima jedan deo odgovornosti jer je proces evropskih integracija bio predstavljen kao Eldorado, kao jedna vrsta „dimne zavese iza koje mogu da se rade mnoge neevropske stvari“. “Često se taj proces svodio na parole i političke floskule, umesto na suštinu, a to su unutrašnje reforme. Često se govorilo i o milijardama evra bespovratne pomoći, pa su ljudi zamišljali EU kao neku džinovsku blagajnu iz koje će Srbija dobijati sredstva bez obzira šta radi”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, tek se u poslednjih nekoliko meseci proces evropskih integracija objašnjava kao partnerski odnos sa EU u kome je brže i kvalitetnije moguće sprovesti proces reformi. “Da se to ranije ljudima predstavljalo na taj, pravi način, mislim da bi sada podrška bila veća”, rekao je on za Dojče vele.
Prema istraživanju, ako bi sutra bio održan referendum o ulasku Srbije u EU, 53 odsto građana bi se izjasnilo "za", 24 odsto „protiv", 19 odsto ne bi glasalo, a 4 odsto nije želelo da odgovori na to pitanje. Među građanima Srbije i dalje preovladava mišljenje da ulazak Srbije u EU najviše otežava politika stalnog uslovljavanja i ucena koju primenjuje EU. Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da su stavovi građana o evropskoj integraciji "mnogo zreliji i racionalniji" nego ranije.

22.6.2011, Danas, Između fiktivnog i stvarnog napretka

Danas, 22.6.2011.
Autor: Jelena Milić

Povodom konferencije „Zapadni Balkan - progres, stagnacija ili regresija“ u organizaciji Centra za transatlantske odnose, koja je nedavno održana u Sarajevu
Hapšenjem i isporučivanjem Ratka Mladića Haškom tribunalu Srbija je učinila veliki korak napred u formalnom približavanju EU koje treba, ako se ispune i preostali tehnički uslovi, da rezultira statusom kandidata. Ako Srbija pokaže spremnost za promenu politike prema Kosovu, EU bi trebalo Srbiji da odredi i datum pregovora. Ohrabruje i činjenica da je hapšenje i isporučivanje Ratka Mladića prošlo bez većih društvenih potresa.
No, Srbija time nije zatvorila jedno veliko poglavlje već je tek, sa više od decenije kašnjenja, stvorila elementarne pretpostavke da se o činjenicama o ratovima devedesetih, i njenoj ulozi u njima, racionalno i argumentovano razgovara. Neophodno je i da se ispitaju sve okolnosti koje su omogućile da Ratko Mladić toliko dugo bude nedostupan državnim organima i pravdi. Nažalost, u danima posle hapšenja, usledio je trend negiranja i relativizacije genocida. Srbija nema jasan odnos prema činjenici da vlada Republike Srpske već tri godine finansira organizaciju koja se bavi negiranjem zločina u Srebrenici, ignorišući transparentnu naučnu metodologiju prikupljanja podataka o broju žrtava i prirodi njihove smrti, do kojih su došle relevantne međunarodne organizacije.
Podrška inicijativi za REKOM koju je dala vladajuća Demokratska stranka dobar je, ali ne i dovoljan iskorak vladajuće elite, bez kog nema većinskog objektivnog sagledavanja nedavne prošlosti, bez obzira na sve napore dela civilnog društva i progresivne opozicije. SAD i EU su svojim brzopletim i neutemeljenim prihvatanjem Srpske napredne stranke, koju predvode nekadašnji prvi saradnici haškog optuženika Vojislava Šešelja, i SPS, koga predvodi blizak saradnik Slobodana Miloševića, kao pro EU konvertita, ne samo otežale napore i rad civilnog društva na suočavanju sa prošlošću i uspostavljanju tranzicione pravde, već i umanjile efekte i njihovog i svog prethodnog rada.
Neodgovorno je i opasno, samo na osnovu kratke interne istrage koju su sprovele Vojska Srbije i Vojnobezbednosna agencija koja je deo MO, tvrditi sa sigurnošću, kao što to radi ministar odbrane Dragan Šutanovac, da vojska i VBA nisu skrivale Ratka Mladića posle 2002. godine. Za to je potrebna eksterna istraga na kojoj će, nadam se, EU i SAD insistirati. Bez tog dodatnog napora koji Srbija mora učiniti, formalno približavanje EU neće značiti i suštinsku evropeizaciju Srbije.
Činjenica da je Ratko Mladić konačno u Hagu jeste i dokaz zapadnoj međunarodnoj zajednici da kombinacija stimulansa i doslednih pritisaka u sprovođenju obaveza predstavlja najbolji metod ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Izjave zvaničnika SAD da je najbolji deo bilateralnih odnosa sa Srbijom vojna saradnja, otežavaju artikulaciju potrebe da se završi reforma sektora bezbednosti i odbrane, te oružane snage i obaveštajne službe stave pod demokratski kontrolu. Da taj proces još nje završen potvrdila je i sama Vlada Srbije u odgovorima na upitnik EU. Ovoga mora biti svesna i EU. Ona bi trebalo da iskoristiti pozitivan trend približavanja Srbije njenoj Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici da joj pomogne da ga uspešno privede kraju, te da u trgovini oružjem usvoji standarde i poželjna pravila ponašanja koja EU propisuje.
Srbiji je neophodna nova politika prema Kosovu. Apsurdno je da država koja eksplicitno očekuje od EU status kandidata u ovoj godini, i pored još neispunjenih svih tehničko-zakonodavnih očekivanja, ne prisustvuje skupovima koje organizuje zemlja uskoro predsedavajuća u EU, a koja je priznala Kosovo i na skup pozvala njegove predstavnike izabrane u demokratskim procesima. Srbija sa sadašnjom politikom prema Kosovu, koja uveliko limitira ne samo jasnu vrednosnu i spoljnopolitičku orijentaciju zemlje već i reformu sektora bezbednosti i racionalnu procenu bezbednosne situacije i mogućih integracija, ne može biti pouzdan partner regionu, EU i SAD.
Srbiji je potrebna i jasnija poruka da je sadašnjim pristupom višestrukog blokiranja građana Kosova, ona blizu načina na koji je Milošević izolovao kosovsko društvo, u periodu pre nego što je odobrio i prekomernu upotrebu sile, držeći ga u svojevrsnom aparthejdu. Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je podsetio EU na Kopenhagenške kriterijume, zaboravljajući uslove za zemlje ZB koje su definisani u Solunu i Zagrebu o obavezi pune saradnje sa Haškim sudom i o posvećenosti regionalnoj saradnji. Podsetimo, oni podrazumevaju i sposobnost preuzimanja svih obaveza koje proizlaze iz članstva, uključujući sprovođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne Unije.
Srbija svojim glasanjem u relevantnim međunarodnim telima dosad nije pokazala spremnost da se potpuno približi političkim interesima Unije. Slično je i sa odnosom prema EU misiji EULEX na Kosovu. Vreme je da SAD i EU, u najboljem interesu srpskih EU integracija, prestanu da preplaćuju Srbiji činjenicu da je samo diplomatskim putem reagovala na samoproglašenje nezavisnosti Kosova. Konzistentna poruka je potrebna i zato što je očito da je Srbija na isti način spremna da artikuliše izručivanje Ratka Mladića.
Zapadna međunarodna zajednica Srbiji može pomoći u iznalaženju te politike i time što će izvršiti veći pritisak na preostale zemlje EU da priznaju Kosovo. Njihovi argumenti u prilog nepriznavanja Kosova, posle mišljenja Stalnog suda pravde o legalnosti samoproglašenja kosovske nezavisnosti, dosta gube na svojoj legitimnosti. Time bi se omogućilo i bolje funkcionisanje EU na Kosovu, koje je neophodno da bi se izgradile jake i nezavisne institucije.
Odnos Srbije i NATO mora biti transparentniji, a argumenti za približavanje iskreniji i racionalniji. Sadašnji pristup je doveo do toga da, iako u i vladajućoj koaliciji i u opoziciji postoje stranke koje smatraju da bi Srbija trebalo da postane članica NATO, drastično opada podrška javnosti i za saradnju i za članstvo Srbije u NATO. Uzroke treba tražiti u činjenici da javnost više negativno reaguje na površne i neutemeljene argumente nego na teže, ali racionalne, argumente. Srpskoj javnosti, duboko traumatizovanoj teškim nasleđem i napornom tranzicijom, potrebno je hrabro političko vođstvo, a ne povlađivanje.
Mora se imati u vidu da odnos Srbije prema NATO, i vlasti i javnosti, nema toliko veze sa odnosima Srbije i NATO u prošlosti koji se neretko jednostrano tumači i prekomerno eksploatiše, koliko sa sadašnjom politikom prema Kosovu. Ona uveliko smanjuje manevarski prostor za racionalno promišljanje o bezbednosnim i odbrambenim izazovima, potrebama i mogućnostima Srbije.
Da bi Srbija, pa i BH i ceo Zapadni Balkan, suštinski priveli kraju svoju konsolidaciju ka društvima u kojima se poštuju ljudska prava, gde postoji vladavina prava i slobodno tržište, potrebno je da SAD i EU nastave da imaju ključnu ulogu u regionu, i da je ne prepuštaju ni Rusiji pa ni Turskoj.
Ta uloga mora biti što koordinisanija, konzistentnija i podrazumevati veću spremnost da se regionu pomogne da ispuni očekivanja koja je vode ka evroatlantskim integracijama. Primer Makedonije bi svima morao biti opomena. Uspešan primer završene tranzicije Zapadnog Balkana može uveliko pomoći EU, NATO i SAD u godinama angažmana koji im predstoji na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije

21.6.2011, Danas, Cinizam iz Moskve

Danas, 21.6.2010.
Autor: S. Č.


„Ne treba da se sekirate, rizični ste zbog Kosova“ - poruka Rusije povodom odluke o Srbiji kao problematičnoj zemlji
Moskva, Beograd - Šta to Rusija zna što EU, koja će nam možda dati status kandidata, SAD koje vojnu saradnju sa Srbijom smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? - komentariše za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) odluku ruske vlade da Srbiju svrsta u grupu zemalja sa „eksplozivnom društveno-političkom situacijom“, koja je juče u Moskvi objašnjena situacijom na Kosovu.
Države sa složenom društveno-političkom situacijom, poput Irana, Severne Koreje i Srbije, definisane su kao zemlje u kojima su „neefikasna centralna vlast, zaostao ekonomski sistem, energetska zavisnost, nizak standard stanovništva i rast kriminaliteta“. „U skladu s tim, odluka da se povećaju plate diplomatama u Srbiji za dvadeset odsto, odnosi se isključivo na diplomate koje se nalaze na Kosovu“, rekli su agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
Neimenovani diplomatski izvor je istakao da Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, pa je zbog toga u spisak zemalja s kritičnom situacijom uvršćena Srbija. Prema njegovim rečima, ta odluka vlade u Moskvi predstavlja „unutrašnji dokument“, u kojem „nema politike“ i služi isključivo za regulisanje odnosa unutar državnog aparata. „Ne treba da se sekirate, ništa se nije promenilo... Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, pa je samo zbog toga u spisku zemalja s takvom (kriznom) situacijom navedena Srbija“, rekao je izvor iz ruskog MSP.
- Cinično je da nas je Rusija, jedinima kojima je uzela većinski paket u energetskim trgovinama, svrstala u energetski zavisne zemlje. Demokratičnost izbora, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava izgleda nisu bitni faktori u proceni stanja u nekoj zemlji, ili ih bar Rusija nije razmatrala. Čak i ako je Rusija u svojoj proceni analizirala i Kosovo kao deo Srbije nad kojim Srbija trenutno nema ingerencije, pa za neke stvari i ne može biti odgovorna, ni tamo ne vlada eksplozivna politička situacija. CEAS se pita i gde bi Rusija samu sebe svrstala primenjujući spomenute parametre - upozorava Jelena Milić.
Naša sagovornica smatra da su upravo uticaji Rusije, „vidljivi i nevidljivi“, među glavnim faktorima usporenijeg kretanja Srbije ka EU. Takođe, kako podseća, ovakva procena o Srbiji došla je pošto su vlasti u Beogradu bez velikih potresa uhapsile i isporučile Ratka Mladića. Da li Rusija zna, pita Jelena Milić, nešto i o tome gde se i kako Mladić skrivao i ko mu je sve pomagao.

20.6.2011, e-Novine, Rusija Srbiju svrstala u nestabilne zemlje

e-Novine, 20.6.2011.

Vlada Rusije Srbiju je svrstala u grupu zemalja sa „eksplozivnom društveno-političkom situacijom”, zajedno sa Tadžikistanom, Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Sudanom, Čadom i Severnom Korejom. Na ovu potpuno izignorisanu činjenicu nije reagovao niko ni od zvaničnika ni od državnih medija. e-Novine prenose saopštenje centra za evroatlantske integracije
Centar za evroatlantske studije najoštrije osuđuje potez ruske Vlade koja je Srbiju svrstala u grupu zemalja „u kojima postoji eksplozivna društveno-politička situacija“, zajedno sa Iranom i Severnom Korejom. Šta to Rusija zna što Srbija, EU koja će nam možda dati status kandidata, SAD koje vojnu saradnju sa Srbijom smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? Nažalost, neki drugi parametri koji su uzimani u obzir poput: neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti i niskog standarda stanovništva malo realističnije oslikavaju Srbiju. Oko porasta kriminal, koji Rusija tako]e primećuje, se ne slažemo. Cinično je da nas je Rusija, jedinima kojima je uzela većinski paket u energetskim trgovinama, svrstala u energetski zavisne zemlje. Demokratičnost izbora, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava izgleda nisu bitni faktori u proceni stanja u nekoj zemlji, ili ih bar Rusija nije razmatrala kad je Srbija u pitanju, koja se po tome daleko nabolje razlikuje od Rusje. Nažalost, Srbija ima nekoliko desetina hiljada ljudi angažovanih u privatnom sektoru bezbednosti koji je zakonski vrlo loše ako i uopšte regulisan, i to predstavlja bezbednosnu pretnju o kojoj se malo razgovara, a protiv koje se još manje deluje. Čak i ako je Rusija u svojom proceni analizirala i Kosovo kao deo Srbije nad kojim Srbija trenutno nema ingerencije pa za neke stvari i ne može biti odgovorna, ni tamo ne vlada eksplozivna politička situacija.
CEAS se pita i gde bi Rusija samu sebe svrstala primenjujući spomenute parametere?
CEAS smatra da su upravo uticaji Rusije, vidljivi i nevidljivi, jedni od glavnih faktora usporenijeg kretanja Srbije ka EU, te da nas upravo ubrzano približavanje EU jedino može spasiti od „zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, neefikasnosti centralne vlasti i niskog standarda stanovništva.“
Ovakava procena o Srbiji došla je pošto je Srbija bez velikih potresa uhapsila i isporučila Ratka Mladića. Da li Rusija zna nešto i o tome gde se i kako skrivao, ko mu je sve pomagao te šta su sad njihove namere? Podsetimo, MO i VBA su posle kratke interne istrage navodno utvrdili da oni nisu Mladiću pomagali od 2002. godine, i pored brojnih indicija i dokaza. Imajući u vidu da neki donedavno očito jesu, ostaje pitanje šta oni dalje nameravaju i kolika im je moć. Srpski mediji su čak spekulisali da je jedan od ruskih diplomata u Srbiji, koji ju je nedavno napustio, bio čovek za vezu sa Ratkom Mladićem. CEAS podseća da je i pitanje ko je pomagao Radovanu Karadžiću zaboravljeno odmah po njegovom isporučivanju. Da li Rusija o tome nešto zna i na osnovu toga donosi ocenu o „eksplozivnoj poliitčkoj siutaciji“ u Srbiji?
Ovo rangiranje dolazi u trenutku kad zapadna međunarodna zajednica očekuje od Srbije još samo par dodatnih napora, poput hapšenja Gorana Hadžića, kreativnije politike prema Kosovu i nepodrivanja integriteta BH,u cilju ubrzanijih EU integracija. CEAS se pita da li je u pitanju procena Vlade Rusije kako će Srbija izgledati ako se taj put opstruira, ako Srbija odustane od ovih planova. Da li Rusija ima nameru da osujćuje Srbiju u procesu dijaloga, a ne sukoba sa Kosovom, ili poštovanje integriteta BH? Da li Rusija možda u Srbiji ima partnere za to osujćivanje u slučaju da Vlada i predsednik Tadić načine ove istorijske korake ka EU, te na osnovu toga predviđa „eksplozivnu političku sitaciju“?
CEAS poziva Vladu Srbije da se hitno izjasni o ovom skandalu i da javnosti kaže kakav će biti sadržaj najavljenog Sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije? Zašto bi Rusija, uopšte, htela partnerstvo sa zemljom u kojoj vlada „eksplozivna društveno politička situacija“?
Posle ovog skandala javnost Srbije zaslužuje i da čuju informacije o velikim problemima u sistemu odbrane i lošoj borbenoj spremnosti Srbije, te korake koje će Vlada preduzeti. Neki od njih su da brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje, da nema gde da se skladište ubojna sredstva, da nema para za održavanje radarskih i vazduhoplovnih sredstava, objekata i opreme, a teško je i održavanje i nabavka delova jer je sve tehnološki zastarelo. U spomenutom izveštaju, koji je na zatvorenoj sednici NP pre neki dan predočen narodnim poslanicima kaže se i da je naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom istekao rok, te da se dosta toga čuva na otvorenom pa degradira, a motorna vozila uglavnom su starija od 20 godina.

18.6.2011, Blic, Protiv Evropske Unije samo zbog lične koristi

Blic, 18.6.2011.

BEOGRAD - Organizovani kriminal, monopolisti, privatni trgovci oružjem, privatne službe bezbednosti, tajkuni, grupe koje su učestvovale u skrivanju ratnih zločinaca...
Oni čine sve da Srbija nikada ne uđe u Evropsku uniju jer uvođenje pravila, kontrole, zakona uređenog tržišta onemogućava njihovo bogaćenje i sputava njihove interese, kažu sagovornici “Blica”. Koliko su protivnici Evrope jaki pokazuje sporost srpskog napredovanja ka EU.
Najlakše je po ponašanju otkriti protivnike Evrope i evropskih vrednosti: huligane na utakmicama, pripadnike neonacističkih pokreta koji razbijaju grad da bi sprečili održavanje gej parade, visoke predstavnike crkve koji prete drugima i drugačijima, slavne pevačice koje se bave kriminalom...
Mladi ljudi kojih je najviše i u tim ekstremnim grupama poput “Nacionalnog stroja”, “Obraza” ili “Naši 1389”, kao i među onima koji podržavaju EU, najčešće su ipak samo instrument u rukama najopasnijih profitera protivljenja ulasku u Evropu.

Štefan File: Nema novih uslova za članstvo Srbije
Nema novih uslova na putu Srbije ka EU, rekao je juče komesar Unije za proširenje Štefan File i dodao da postoji mogućnost da Srbija dobije i datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u Uniji. File je, međutim, istakao da “to ne može da garantuje” jer je “sve u rukama Srbije”. On je istakao da je neophodno puno ispunjenje Akcionog plana koji je ranije usvojila srpska vlada kako bi Srbija dobila status kandidata.
- Najopasniji protivnici EU su oni koji će izgubiti priključenjem Srbije EU, uvođenjem reda, jasnih uslova poslovanja, ukidanja monopola. To je pre svega organizovani kriminal, pojedinci ili firme koje se bogate na korupciji, netransparentnim javnim nabavkama, oni kojima tržišni, fer uslovi poslovanja ograničavaju dobit. Ne treba ih mešati sa evroskepticima koji imaju drugačije stavove, strahove, pitanja ili argumente od takozvanih evroentuzijasta. Misliti drugačije i suprotstavljati se argumentima je u tradiciji evropskih vrednosti - kaže za “Blic” Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Evroskepticizam iz ekonomskih ili političkih razloga nije problem ni za najvatrenije zagovornike evro-atlantskih integracija.
Jelena Milić, direktorka Centra za evro-atlantske studije, ističe da je “hapšenje Ratka Mladića bio svojevrstan referendum vlasti za EU”, ali upozorava da politika prema Kosovu koju vlast vodi u samoj suštini ometa evrospke integracije jer je dovodi u apsurdne situacije u kojima se ponaša suprotno svojim evropskim interesima.
Primer za to je da predsednik Srbije gotovo u istom danu traži status i datum pregovora od EU, a zbog dolaska kosovske predsednice ne ode u Poljsku koja upravo preuzima predsedavanje EU.
- Najveći protivnici ulaska Srbije u EU su tajkuni, profiteri tranzicije, čitav ešalon od 40.000 ljudi koji rade u privatnom sektoru bezbednosti koji je potpuno neregulisan zakonima i kome ne ide u prilog da prihvati standarde EU. Takođe, trgovci oružjem će morati da prihvate evropske standarde i nezavisnu kontrolu i znaju da će im to ograničiti profit koji sada imaju. Činjenica da do sada nismo istražili ko je krio Radovana Karadžića snaži antievropske snage - ističe za “Blic” Jelena Milić i upozorava da je sadašnja vlast predizbornom retorikom “izlizala glavni motor razvoja Srbije - evropske integracije”.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže za “Blic” da se grupe, institucije, stranke i pojedinci koji se protive Evropi vešto i rado kriju iza tradicionalnih vrednosti nacije i zloupotrebljavaju ih.
- Naravno da su tajkuni glavni protivnici Evrope jer u uređenom tržištu vide prepreku za svioje velike profite. Deo antievropskih snaga krije se iza tradicionalnih nacionalnih vrednosti a u suštini je u pitanju protivljenje svakoj vrsti modernizacije - kaže dereta za “Blic”.
Predstavnici evropskih institucija u Srbiji slažu se da na ideološkoj osnovi, među strankama nema više značajnih protivnika ulaska Srbije u EU. Jedino su radikali otvoreno protiv, dok se Demokratska stranka Srbije uporno drži evroskepticizma zbog pitanja Kosova.
I mada bi na prvi pogled DSS lako bilo svrstati u protivnike učlanjenja u EU, Vladimir Todorić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, ističe da je “evropski blok u Srbiji pobedio jer su svi osim SRS ostali van njega”, a “evroskepticizam je legitiman evropski stav prisutan u mnogim članicama EU”.
- Pravi evroskepticizam je protivljenje daljem prenošenju nadležnosti koje imaju države članice na EU. Takva struja se kod nas još nije iskristalisala - kaže Todorić.

18.6.2011, Politika, Srbija rizična za ruske diplomate

Politika, 18.6.2011.
B. B.

Zašto je naša zemlja, po kategorizaciji ruskog Ministarstva inostranih poslova, svrstana u države sa „složenom društveno-političkom situacijom”?
Novinska agencija Beta prenela je u vest u kojoj stoji da je Vlada Ruske Federacije uvrstila Srbiju s Kosovom u spisak država s, takozvanom, složenom društveno-političkom situacijom. Zbog toga će, kaže se u informaciji čiji se izvor ne navodi, ruske diplomate koji rade na teritoriji naše zemlje ubuduće imati plate veće za 20 odsto i – beneficirani radni staž.
Malo je reći da je Betina informacija izazvala zbunjenost u Beogradu. Jer, odlukom Moskve, Srbija je svrstana u istu ravan s Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Severnom Korejom, Sudanom, Tadžikistanom i Čadom. Ono što najviše zbunjuje je objašnjenje po kojem je reč o zemljama u kojima postoji „eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta”.
Proverili smo, inicijativu za povišenje plate i redefinisanje radnog staža službenicima koji rade u zemljama u kojima svakodnevni posao zahteva, u najmanju ruku, posebnu pažnju i posebno angažovanje, daje Ministarstvo inostranih poslova RF. Pomenuta inicijativa se uobličava na osnovu informacija koje ambasade svakodnevno dobijaju s terena. U slučaju Srbije to se, svakako, odnosi i na Kosovo, kao najdelikatniji deo srpskog prostora za rad diplomatskih službenika. Konačnu odluku po ovom pitanju, naravno, donosi Vlada.
A da je Betina vest izazvala ne malu zabunu u srpskoj javnosti svedoči, pre svega, reakcija Centra za evropske studije iz Beograda, koji postavlja pitanje: šta to Rusija zna što Srbija, EU, SAD i NATO ne znaju, i šta se podrazumeva pod „eksplozivnom društveno-političkom situacijom”.
Pravo mesto za sva objašnjenja u vezi sa ovom informacijom svakako je ambasada Ruske Federacije u Beogradu. Ali, kako nam je juče saopšteno iz kabineta ambasadora Aleksandra Konuzina, vest koju je prenela Beta mogla bi se pokazati i kao preuranjena. Naime, pomenuto povećanje plata ruskom diplomatskom osoblju u Beogradu, za sada, ne sleduje, kratko nam je saopšteno u Službi protokola. Za bilo kakva dalja objašnjenja, prema rečima predstavnika ambasade, trenutno – nema mesta.
U potrazi za pravim uzrokom stavljanja Srbije na listu zemalja sa „otežanim uslovima rada”, obratili smo se i ruskim predstavnicima štampe koji rade u Beogradu. Kako nam je rekao Nikolaj Sokolov, dopisnik agencije RIA Novosti, ovakva praksa nije neuobičajena i primenjuje se u svim zemljama s kojima Ruska Federacija održava diplomatske odnose. Po njegovim rečima, Srbija je i do sada spadala u zemlje u kojima se od diplomatskog osoblja zahteva „posebno angažovanje”, ali svakako nije spadala u kategoriju koja obezbeđuje za petinu veće plate od onih koje dobijaju službenici koji rade na „mirnim terenima”.
Da je odluka o svrstavanju diplomata koji žive i rade u Srbiji isključivo stvar ruske diplomatske službe i da se ne odnosi na ostale ruske građane angažovane na poslovima van domovine potvrdio nam je i Aleksandar Beljčenko, dopisnik i politički analitičar nedeljnika „Tribuna”, glasila kompanije „Gasprom”. Kako navodi Beljčenko, novinari „Tribune” koji rade u inostranstvu prilagođavaju se situaciji na terenu i, u tom smislu, nikakva posebna kategorizacija među njima ne postoji. Ipak, treba imati u vidu da sve ovo važi za zemlje za koje vanredne odluke nisu ni neophodne, objašnjava on.
Da li će ruski diplomatski službenici angažovani u Srbiji, zaista, dobiti veće plate nema nekog posebnog značaja. Ipak, ukoliko je tačnainformacija o svrstavanju naše zemlje u kategoriju država sa „složenom društveno-političkom situacijom”, i to svega nekoliko dana posle održavanja Strategijske vojne konferencije partnera NATO u Beogradu, pa još i u predizbornoj godini, mnogo šta dobija poseban značaj.

Slobodan Samardžija

Kosovo i socijalne tenzije faktori rizika
Politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava za „Politiku” da je većina zapadnih zemalja, od Evropske unije do Kanade i SAD, već odavno klasifikovala Srbiju u grupu zemalja s povišenim rizikom. „Zapravo, mnoge od njih nisu nas nikada ni deklasifikovale iz te grupe, od ratnih 1990-ih naovamo, pa smo tako i ostali u toj zoni”, navodi Anđelković.
Rizik objektivno kod nas jeste povećan, jer Rusija tretira Kosovo kao deo Srbije i pokrajina jeste faktor moguće nestabilnosti, pa Rusija ima potpuno prirodan razlog da tretira našu zemlju kao zonu povećanog rizika, dodaje ovaj analitičar. „Zapadne zemlje koje Kosovo ne tretiraju kao deo Srbije tu vrstu izgovora nemaju, pa ipak se kod njih povećanje plate za službovanje u Srbiji kreće od 15 do 25 odsto, u zavisnosti od zemlje do zemlje. Ako posmatramo Kosovo kao deo Srbije, onda smo mi i te kako uporedivi s Gruzijom, Iranom, Izraelom, Tadžikistanom i ostalima. Jer, ne može Rusija, kao zemlja koja priznaje integritet Srbije, da izdvoji Kosovo i da kaže da njihove diplomate koje rade u pokrajini imaju veće plate nego one u Beogradu. Jedan od kriterijuma povišenog rizika je i siromaštvo jer postoji mogućnost da dođe do socijalnih turbulencija, pa bismo i iz tog ugla mogli da se svrstamo u kategoriju rizičnih zemalja”, kaže Anđelković.