10.12.2009, DW, Srbija - BH: hronični problem regiona

DW, 10.12.2009.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Poruka Harisa Silajdžića da bi Srbija trebalo da se izvini Bosni i Hercegovini za genocid, naišla je na uzdržan stav zvaničnog Beograda. Teško je očekivati izvinjenje Srbije za genocid u Bosni, ocenjuju analitičari.
Potpredsednik Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić kaže za Dojče vele da se srpski političari formalno drže presude Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da Srbija nije počinila genocid. Zbog toga je i teško očekivati da će bilo ko učiniti taj gest izvinjenja, jer bi to sa sobom povuklo i neke druge zahteve. Pobulić ipak dodaje da Srbija ima veliku odgovornost da učini sve što može kako bi se popravili odnosi dve zemlje, jer oni postaju neka vrsta regionalne glavobolje.
„Da to preterano ugrožava stabilnost regiona, to ne bih smeo da kažem, jer jednostavno ne vidim za to dokaze. Ali, da je to jedna situacija, uporedimo je sa nekom hroničnom bolešću, stalno prisutna, i stalno vam pravi razne smetnje, to već jeste tako.“
Izvinjenje za genocid svakako ne bi štetilo, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali i ona ocenjuje da se to verovatno neće dogoditi. Umesto toga Srbija bi mogla da sledi preporuke Evropskog parlamenta, i da sama donese skupštinsku deklaraciju o Srebrenici.
Više nevladinih organizacija je tim povodom pisalo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali nema nikakvog odgovora, kaže Jelena Milić za Dojče vele:
„Predsednik Tadić je u međuvremenu stigao da poseti i mesto snimanja serije ’Selo gori a baba se češlja’, ali nije našao za shodno da odgovori na zahtev velikog broja nevladinih organizacija na predlog da se ta rezolucija usvoji.“

„Turbo odnosi“ sa Republikom Srpskom
Pitanje genocida i ratnih zločina svakako još uvek opterećuje odnose dveju zemalja. Međutim, kada se govori o odnosima dve zemlje Jelena Milić primećuje da se i tu jasno vidi neiskrenost srpske politike. Srbija po njenom mišljenju zapravo nema nikakve odnose sa Bosnom i Hercegovinom, i to je jasna ilustracija njenog političkog stava:
„Postoje dobrosusedski odnosi, tačnije turbo dobrosusedski odnosi sa Republikom Srpskom, i ignorisanje činjenice da je Bosna unitarna država. Tako da je to zaista veliki problem. Srbija vam nikad neće reći da su to dobri odnosi sa Bosnom, to su ili odnosi sa Republikom Srpskom, ili sa Federacijom.“
Uporedo sa ovim izjavama stigli su i rezultati istraživanja koji pokazuju da je većina Srba protiv izručenja Ratka Mladića, kao i protiv Haškog tribunala.
Sve to govori da je u medijima i politici zavladao pragmatizam, smatraju stručnjaci, i da za proteklih desetak godina nije učinjeno ništa da nove generacije počnu da vrše pritisak za suočavanjem sa bliskom prošlošću.

12.11.2009, Blog Jasmine Tešanović - otvoreno pismo

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom rezolucije evropskog parlamenta o Srebrenici

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vaši izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji pozva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, a kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podstrek u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemljama članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red Skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćenja u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuzenog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da Skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da usledposledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropske unije, u trenucima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje pomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunaca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenost punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

12.11.2009, Peščanik, Pismo Tadiću

Peščanik, 12.11.2009.

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vašim izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji poziva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da se po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćena u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženo za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da uslede i teže posledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropke unije, u trenutcima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje spomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

Centar za evroatlantske studije, 11.11.2009.

11.11.2009, e-Novine, Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

e-Novine, 11.11.2009.

Otvoreno pismo Centra za evroatlantske studije

Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

Centar za evroatlantske studije obratio se u sredu predsedniku Srbije Borisu Tadiću otvorenim pismom kojim ga poziva da, „ u skladu sa izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji“, obrati pažnju na predlog nevladinih organizacija koji mu je upućen 11. februara ove godine u kojem se zahteva da srbijanski parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
„CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan. CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke, imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju“, piše Centar.
Ova organizacija ukazuje predsedniku Tadiću da su Srbiji „potrebni institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću“. „Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom“, naglašava CEAS.
Centar podseća i na to „da ne postoje institucionalne prepreke da se pomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije“.
„Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.Odrednica genocid već je korišćenja u presudi Haškog tribunala generalu Krstiću, a sa Tribunalom, po ocenama naših zvaničnika, Srbija u potpunosti sarađuje. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici“, ističe se u otvorenom pismu.
Centar smatra i „da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom“.

10.11.2009, RFE, Svi veruju Srbiji, a Holandija?

Radio Slobodna Evropa, 10.11.2009.
Autor: Nebojša Grabež

Da li se uskoro može očekivati odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije?
Ovo pitanje, kojem je glavna prepreka odlučan stav Holandije da Srbija mora da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, poslednji je aktuelizovao ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, izjavom da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u vezi sa mogućnošću skorog odmrzavanja Sporazuma. Koliko su realna ova očekivanja?
U odsustvu reakcija zvaničnog Beograda na “oprezni optimizam” Miroslava Lajčaka u pogledu odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, sagovornici Radija Slobodna Evropa slažu se u stavu, da je Srbija učinila dosta u savladavanju prepreka za ovaj značajan korak na evropskom putu, ali takođe, ne žele da kalkulišu o tome - kakva će biti konačna odluka.
Očekujuci najnoviji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca, od koga će, svakako, zavisiti budući potezi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević kaže:
“Ja mislim da je na strani Vlade Srbije da se trudi da uradi dovoljno da se uslovi ispune i da probudi optimizam i u glavnom tužiocu, i u gospodinu Lajčaku, i u drugim ministrima spoljnih poslova Evropske unije. Ja zaista mislim, da kada radite na ispunjavanju uslova, trenutak kada kapitalizujete taj napredak se, u svakom slučaju, jednom desi. Da li će se on desiti ranije, kasnije, u novembru, decembru… ili nekom drugom trenutku, lakše je prognozirati nekome ko je u Evropskoj uniji, nego nekome ko je u Vladi Srbije, ali na nama je da pokušamo da učinimo najviše da se uslovi ispune i da doprinesemo da do tog optimizma dođe, a na njima je da donesu odluku,” kaže Milica Delević, uz napomenu koju potencirao i Miroslav Lajčak:
“ Kao što je on i rekao – čekamo da vidimo izveštaj glavnog tužioca gospodina Bramerca!”

Uhapsiti begunce i rešiti stvar
Da li će tužilac Bramerc, u svom izveštaju, bez izručenja Mladića i Hadžića Tribunalu, upotrebiti dugo očekivanu formulaciju “puna sardnja”, što bi trebalo da bude i signal Holandiji da omekša svoj nepokebljiv stav, teško je predvideti.
U međuvremenu, predsednik savetodavnog odbora ISAC Fonda Milan Pajević predlaže vrlo konkretno rešenje:
“Da uhapsimo begunce! Odnosno, da odgovarajući državnmi organi urade onaj posao koji nije urađen poslednjih devet godina. Krajnje jednostavno. Da smo to uradili bez ikakvih pritisaka, imajući na umu našu sopstvenu potrebu da ne živimo u neredu, okruženi beguncima, kriminalcima, ili onima za koje se pretpostavlja da su izvršili, zaista, neviđeno teška dela protiv čovečnosti, ne bi bilo potrebno da pogubimo toliko vremena i ne bi bilo potrebe da izgubimo, u krajnjem slučaju, toliko dostojanstva u našim sopstvenim očima.”
U tom kontekstu, Pajević se osvrće i na brojne izjave koje govore da bi, ipak, trebalo vrednovati napore Srbije:
“Dakle, eto ipak, bi trebalo da nam se izađe u susret. Pa i ja mislim da bi trebalo da nam se izađe u susret, ali pokušavam da samom sebi objasnim zašto nam se već tako dugo ne izlazi u suset, i šta smo, možda, mogli da uradimo, a nismo?”
Jedan od načina koji bi mnogima, pa i Holandiji, pomogao da lakše shvati napore i dobru volju Srbije da okonča saradnju sa Haškim tribunalom je – po Jeleni Milić iz Centra za evroatlantske studije – otvaranje pitanja nedavne prošlosti na institucionalnom nivou:
“Da se pokaže razumevanje institucija Srbije prema onome što od nas očekuju Holandija i međunarodna zajednica, i da se, na jedan institucionalni način, ustvari, konačno otvori rasprava o našoj nedavnoj prošlosti. Mi smatramo da bi usvajanje skupštinske rezolucije o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, bilo višeznačno korisno za Srbiju.”
Osećanje potrebe za saradnjom sa Tribunalom u Hagu je suštinski element Sporazuma, podseća profesorka na Fakuletu političkih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević:
“Čak i da se odmrzne Sporazum, ili počne da se primenjuje, a da se ne ispuni taj uslov, uslov ostaje u samom tekstu sporazuma – da je to, dakle, element zbog koga je, u svakom momentu, moguće suspendovati, čak, i Sporazum koji je u potpunosti stupio na snagu.”

18.10.2009, DW, Srbe više brine ekonomija nego Karadžić

DW, 18.10.2009.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Suđenje Radovanu Karadžiću počinje 26. oktobra
Predstojeće suđenje Radovanu Karadžiću ne izaziva previše pažnje u Beogradu. Šira javnost više je zainteresovana za ekonomske probleme. Tema ratnih zločina i suočavanja sa prošlošću je potisnuta u drugi plan.
Staša Zajović je koordinator „Žena u crnom“, nevladine organizacije koja je tokom devedesetih bila među nosiocima antiratnih i mirovnih protesta. Suđenje Karadžiću je stoga prilika za pitanje da li Srbija problem ratnih zločina i dalje vidi samo kao ispunjavanje tehničkih obaveza prema Haškom tribunalu:
„Vidi se isključivo kao tehnička obaveza i vidi se nekako isključivo kao izraz spoljnih pritisaka. Ne vidi se kao jedan raskid sa politikom zločina, i sa državom organizovanog zločina. Ne vidi se kao jedna promena moralnog poretka, u kome se umesto glorifikacije zločinaca uspostavlja kultura kažnjivosti zločina i ljudskih prava. I, naravno, u kome se na prvom mestu uspostavlja poštovanje prema žrtvama.“
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim LjajićBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić

Sadašnja vlada se ipak razlikuje od prethodne
Srbija je od 2000. godine imale različite faze kada je reč o odnosu prema Haškom sudu. Najviše kritika je trpela vlada Vojislava Koštunice, koja je i poslala najviše optuženih u Hag. Taj paradoks je lako protumačiti. Bivši premijer Koštunica nije bio oduševljeni zagovornik saradnje sa Hagom, ali je optužene slao u Hag pod međunarodnim pritiskom. Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, kaže za Dojče vele da se u tom smislu sadašnja vlada značajno razlikuje od prethodne:
„Ako ništa drugo zvaničnici, u ovoj vladi poput Rasima Ljajića, pa i predsednika Tadića, ne prežu da bar povremeno javnosti kažu da se ratni zločini moraju osuditi i procesuirati. Pre svega radi nas i žrtava, a onda zbog evropskih integracija. I to su poruke koje su svakako dobrodošle srpskoj javnosti.“

Građani nisu previše zainteresovani
Građani Beograda uglavnom navode da nisu previše zainteresovani za praćenje samog suđenja. Ali, njihovi odgovori pokazuju da su itekako svesni da proces Karadžiću može imati implikacija i na Srbiju:
„Pa prvo ne spadam u onu grupu ljudi koja misli da je to suđenje Srbiji. Nego zaista mislim da bi na kraju trebalo da se vidi to neko zapravo učešće i Karadžića, i tog državnog aparata iz tog vremena, i koliko su zapravo odgovorni za zločine za koje su optuženi.“
Protesti u Beogradu zbog hapšenja Karadžića 22. jula 2008.Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Protesti u Beogradu zbog hapšenja Karadžića 22. jula 2008.
„Ja mislim da ima veliki uticaj na Srbiju. Zato što je u Srbiji bio, u Srbiji uhvaćen, i iz Srbije isporučen. Kažem da mi je drago što je uhvaćen, jer je Srbija nekako bila prozivana zbog njega, i biće mi drago ako to prestane, odnosno pretpostavljam da je to već prestalo sa samom njegovom isporukom u Hag.“

Dvostruki aršini
Za neke je proces Karadžiću prilika da podsete na dvostruke aršine Haškog tribunala:
„Ne verujem da ću suđenje pratiti zbog posla, pošto imam jako puno obaveza na poslu, ali definitivno nisam za to što je taj čovek tamo. Ne smatram da je on uradio neki veći zločin od svih ostalih koji nisu uhapšeni, i koji nisu odgovarali za sve to što su radili.“
Neka od prethodnih suđenja u Hagu, poput onih Miloševiću i Šešelju, uticala su na političke procese u Srbiji i na javno mnjenje. Novinari i mediji su, recimo, bili prvi na meti nasilnih protesta nakon hapšenja Karadžića. Hoće li proces Karadžiću biti prilika za suočavanje sa prošlošću, ili on može izazvati novi talas nasilja i govora mržnje u Srbiji, pitamo Stašu Zajović:
„Ja se nadam da će to suđenje biti iskorišćeno kao važna tačka, ne samo za promenu vrednosnog sistema, nego i moralnog poretka u ovoj zemlji. Ali se takođe plašim, kao aktivistkinja civilnog društva, da suđenje ne bude samo nastavak jedne klime nekažnjivosti na svim nivoima.“