2.10.2011, Media centar, Prajd u 4 zida

Media centar, 2.10.2011.

Konferencija za novinare Organizacionog odbora beogradske Parade ponosa

Govorili su: Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i ličnosti iz javnog života Srbije: Srbijanka Turajlić, Saša Gajin, Ana Maria Rossi i drugi...

ZABRANA ĆE UTICATI NA ČLANICE EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas da odluka o zabrani Parade ponosa možda neće uticati na tekst preporuke Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali će svakako uticati na odluku članica EU da tu preporuku prihvate ili ne.

Preporuka koja "visi u vazduhu" i ne podržavaju je sve članice EU nema nekog velikog efekta, rekao je Kacin na Okruglom stolu povodom zabrane Parade ponosa.
"Kao izvestilac, i dalje ću uporno podržavatu Srbiju i tražiti ne samo status kandidata, nego i datum za početak pregovora", izjavio je Kacin.

Prema njegovim rečima, država tek kada ima datum početka pregovora može da otvara poglavlja i ispunjava uslove, i onda u svakom pogledu sve više napreduje.
Kacin je ocenio da su snage reda u Srbiji bile "u potpunosti spremne" da obezbede Paradu ponosa, pa je zabrana bila politička odluka.

"Nemojte ništa da radite zbog nas, mi smo već u EU. Probajte nešto da napravite za sebe, jer sve što budete dobro napravili za Srbiju imaće pozitivne posledice za sve vaše susede - one koji još nisu kandidati, one koje Srbija ne priznaje, ali i one koji će uskoro ili su već odavno u EU", poručio je Kacin.

Glumica Mirjana Karanović je u ironičnom tonu iznela "nacionalnu strategiju za LGBT populaciju". Vlastima je Mirjana Karanović predložila da popišu sve LGBT osobe i njihove simpatizere i da ih označe, ali ne žutim trakama, već trakama u duginim bojama.

Te osobe, za njihovo dobro, treba zatvoriti u četiri zida, a ako pokušaju da otvaraju prozore i nešto dovikuju, onda im zazidati prozore i vrata i ostaviti mali prorez, da im se dotura hrana.
"Ako ipak moraju da izlaze na ulicu, na svetlost dana, onda im dodeliti pratnju, da ne bi urokljivim pogledima ili, ne daj bože, zaraznim dodirom, ugrozili pripadnike zdrave i prosperitetne većine", izjavila je Mirjana Karanović. Prema njenim rečima, ako te mere ne daju rezultate, "bilo bi dobro ograditi bodljikavom žicom deo grada za ovakve osobe i tamo im dati sva ustavom zagarantovana prava". Ako sve to ne uspe, onda kao poslednju meru treba preduzeti humanu eutanaziju, u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima, za njihovo i naše dobro, izjavila je Mirjana Karanović. "Tokom protesta u Beogradu 1996. i 1997. godine nosili smo transparent 'Beograd je svet'. U odnosu na taj transparent, ja se danas izjašnjavam kao vanzemaljac", rekla je Mirjana Karanović, koju su prisutni pozdravili burnim aplauzom.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je ocenio da je vlada zabranom Parade ponosa dokazala da je "goloruka". "Država je imala saznanja da su protivnici Parade ponosa u Beogradu spremali napade na policiju, sedišta stranaka i strane ambasade. Policija to mora da istraži", izjavio je Dimitrijević.

Skupu su prisustvovali i organizatori Parade ponosa, ali i brojni predstavnici nevladinih organizacija i javnih ličnosti. Jake policijske snage, u opremi za razbijanje demonstracija, obezbeđivale su prilaze i ulaz u Medija centar, gde je skup održan.

29.9.2011, RFE, Srbija zbog Kosova u sukobu sa svetom

RFE, 29.9.2011.
piše: Iva Martinović

Prenosimo izjavu Jelene Milić, direktorke CEAS-a, za Radio Slobodna Evropa

Nakon što je Srbija prekinula dijalog sa Kosovom, a Evropska unija odbila njen zahtev da se, pre nego što bude nastavljen, razgovara o situaciji na severu, i sami zvaničnici u Beogradu priznaju da su se našli u pat-poziciji, ali ne odustaju od stava da se na stolu može naći samo pitanje prelaza.
Iako su svesni da će to teško ići, iz Begrada najavljuju da će i u narednim danima nastaviti diplomatsku misiju u cilju ostvarivanja zahteva za razgovorima o prelazima na severu Kosova, pitanju koje kako Priština, tako i EU i SAD smatraju zatvorenim. Oštrim porukama na račun međunarodne zajednice, koje se ovih dana čuju iz Srbije, pridružio se i ministar policije Ivica Dačić.
“Isto kao što mi nismo silom uspeli da nateramo Albance da žive sa Srbima, ničija sila neće naterati Srbe da žive u nezavisnom Kosovu. Svoditi problem severa na ekstremiste i kriminalce je toliko pojednostavljeno da apsolutno ne želim da se bavim tim glupostima. To su gluposti! Ceo srpski narod ne želi da živi u nezavisnom Kosovu, i tačka”, rekao je Dačić.

Priština: Odlaganje dijaloga demaskira politiku Beograda
Nakon što je ova tačka stavljena i na dijalog sa Prištinom, posrednik Evropske unije Robert Kuper stiže početkom sedmice u Beograd. Uz jasan stav da zahtev Srbije za razgovorima o prelazima na severu neće biti ispunjen, Kuper će pokušati da privoli srpske zvaničnike da nastave dijalog sa Kosovom.
„Lično ću otići i u Beograd i u Prištinu kako bi što pre organizovao novi sastanak i dijalog", kaže Kuper.
Iako navodi da se slaže da dijalog mora biti nastavljen, šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović, međutim, ističe da ovo neće biti jedina tema.

Postoji li jasna strategija Beograda za Kosovo
“Pre svega ćemo razgovarati o tome kako da akutnu krizu rešimo i da nađemo modalitet koji je prihvatljiv za sve”, rekao je Stefanović.
Ministar za Kosovo u Vladi Srbije Goran Bogdanović ponavlja u izjavi za RSE da se ne može pričati o struji i telekomunikacijma, dok se ne nađe rešenje za smirivanje tenzija na severu Kosova. Istovremeno, poziva Srbe da ostanu na barikadama i, kako navodi, mirno protestuju.
“Ne bih se složio da je Beograd odbio dijalog, mi smo samo insistirali na temi koja je neminovna da bi se razgovaralo o drugim tehničkim pitanjima. Možda smo dovedeni u pat poziciju, ali smo i dalje privrženi dijalogu. Mora se razgovarati o prelazima, jer ovakvo stanje apsolutno neprihvatljivo. Bez obzira na drugačiji stav Brisela, verujem da ćemo već iduće nedelje imati jasniju situaciju i da ćemo ipak razgovarati o tim stvarima", kaže Bogdanović.

Srbija samu sebe isključila
Dok su Kfor i EULEX, uz najmoćnije zemlje međunarodne zajednice, ovo pitanje zatvorile jasnim stavom da iza incidenata na Jarinju stoje srpski ekstremisti, te da barikade moraju biti ukonjene, ni konsultacije u Savetu bezbednosti nisu donele rezultate koji bi pogodovali poziciji Beograda. Završene su bez zajedničkog stava o situaciji na severu Kosova.
Svojom politikom, Srbija je samu sebe isključila iz razgovora o budućnosti Kosova i opstanka Srba na njemu, navode u opozicionoj Liberalno-deomkratskoj partiji.
“Srbija nema nikakvu politiku prema Kosovu. Priča se o tome da se štite Srbi na Kosovu, a tamo su stvorili dve kategorije Srba. Jedna je južno od Ibra i oni nemaju pravo ni na šta, a ovi drugi su ostali da ih Srbija kao brani. Nije jasno da li branimo interese kriminalaca koji tamo asfaltiraju put preko noći. Pa šta znači alternativni pravac nego šverc? Ako branimo šverc, onda politika i nije tako loša”, ocenjuje Nenad Prokić iz LDP-a.
Ukoliko ne želi da krene putem samoizolacije, zvanični Beograd moraće hitno da menja politiku, ocenjuje većina analitičara. Neodstajanje od stava da se na stolu može naći samo pitanje prelaza i podrška Srbima da ostanu na barikadama, za čije se uklanjanje zalažu vodeće zemlje EU i SAD, nije održiva.
“Srbija se ovim potezima samoizoluje. Milsim da je neverovatna tvrdoglavost i odbijanje realnosti da se javnosti objasni da je EULEX sve vreme imao mandat upostavljnja vladavine prava na čitavoj teritoriji Kosova i da on nije statusno neutralan. EULEX je kao sve zemlje EU priznao kosovske institucije i integritet Kosova“, navodi direktorka Centra za evroatlasnke studije Jelena Milić.
Politički i diplomatski sukob sa međunaronom zajednicom, Srbiju će odvesti u drastično pogoršanje situacije i oproštaj od statusa kandidata za EU.
“Upravo sam u Irskoj, gde pred njihovim zajedničkim odborom za evropska pitanja svedočim o kandidaturi Srbije. Nadala sam se da ću biti u situaciji da kažem da ako se situacija na severu ne pogorša i ako se nastavi dijalog sa Prištinom, Srbiji treba dati statuts kandidata. Međutim, vesti da se Srbija povukla iz pregovora, koji su apsolutno uključeni u očekivanja Evropske komisije, govore da situacija zaista nije dobra. Na kraju krajeva, to je nefer prema pedeset procenata građana koji su ipak izabrali ovu vladu na osnovu njene evropske agente", kaže Milić.
Iz Brisela već stižu najave da će odluka o datumu početka pregovora sa Srbijom biti odložena za godinu dana, kada će Evropska komisija pripremiti novi izveštaj na osnovu procene da li je i koliko ispunjen uslov napretka u odnosima sa Prištinom. Odbijanjem tehničkog dijaloga, sada je u pitanje dovedeno i dobijanje statusa kandidata.

27.9.2011, Blic, Datum pregovora ako Kosovu dozvolimo učešće na forumima

Blic, 27.9.2011.
piše: Željka Jevtić

Prenosimo izjavu Direktorke CEAS-a za Blic

Ukoliko bi se promenila politika Vlade u Nemanjinoj 11. prema regionalnim sporazumima koje je potpisalo Kosovo, Srbija bi mogla da dobije datum pregovora za članstvo u EU, saznaje “Blic”. Brisel je ovu poruku poslao beogradskim vlastima pre nekoliko dana, a do decembra, kada Savet ministara treba da donese konačnu odluku, Srbija ima vremena da pokaže svoju konstruktivnost. Brisel očekuje od vlasti u Beogradu i da pokaže dobru volju u iznalaženju novog i prihvatljivog rešenja za učešće kosovskih institucija u svim regionalnim sporazumima.
Kako za “Blic” kaže dobro obavešteni izvor iz vrha vlasti, regionalna saradnja, odnosno implementacija sporazuma i učešće na forumima Srbije i Kosova nisu postavljeni kao uslov beogradskim vlastima.
- Prihvatanje učešća Prištine na forumima i potpisivanje sporazuma koji nedostaju bili bi za EU pozitivan signal iz Beograda. Datum pregovora bio bi izgledniji nego što je to sada slučaj - kaže “Blicov” sagovornik.
Srbija je do sada na forumima i sastancima uslovljavala prisustvo svojih predstavnika učešćem kosovskih. Godinama unazad bitna okupljanja, ne samo regionalnog karaktera, obeležena su problemima kako i pod kojim znakom učestvuje Kosovo. Čak i da je dobijena ta epizoda diplomatske bitke, Srbija je međutim, povremeno ostajala i bez učešća na značajnom skupu. Kosovo je učesnik na preko 40 različitih inicijativa koje Srbija manje-više osporava.
Međutim, datum otvaranja pregovora o punopravnom članstvu je, grubo rečeno, ipak politička odluka koja je na Savetu ministara EU. Kako za “Blic” kaže dobro obavešteni izvor, Srbiji na tom putu nedostaje regionalni sporazum o transportu sa Kosovom koji je za Brisel izuzetno značajan. Međutim, još veći problem je funkcionisanje Cefta sporazuma.
I pre izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, a koji bi trebalo da bude poznat 12. oktobra, gotovo je izvesno da će Srbija dobiti pozitivnu ocenu, a time i preporuku za status kandidata. Međutim, do decembra, kada se donosi konačna odluka, i status kandidata može biti ugrožen ukoliko se pogorša situacija na severu Kosova.
Iako je Vlada formalno ispunila sve uslove, u narednom periodu treba da pokaže i da se svi usvojeni zakoni primenjuju jer nije dovoljno samo doneti propise. Otuda je blagonaklon savet evropskih partnera da će do decembra biti i dalje nadgledano da li se “radi ili je Srbija ušla u predizbornu kampanju”.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), kaže za “Blic” da trenutno nema razloga da Srbija dobije negativnu ocenu kada je reč o statusu kandidata. Bilo bi jako nezgodno i za EU ako Srbija ne dobije kandidaturu...

Još pet zakona do kraja godine
U setu takozvanih evropskih zakona Skupština Srbije usvojila je do sada 14 koji su neophodni za dobijanje statusa kandidata. Vlada Srbije je utvrdila još sedam predloga zakona koji se trenutno nalaze pred usvajanjem: zakon o javnoj svojini, zakon o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu, zakon o patentima, zakonik o krivičnom postupku - ZKP, zakon o parničnom postupku - ZPP, zakon o izmenama i dopunama Zakona o železnici i zakon o restituciji.
Do kraja godine prema Akcionom planu trebalo bi da se usvoji još pet zakona.
- Ali postoji čitav korpus obaveza koje se podrazumevaju, od SSP pa do posvećenosti regionalnoj saradnji. Uslov je bila i puna saradnja sa Haškim tribunalom i činjenica da su izručeni svi haški begunci velika je stvar, ali tu posao nije završen jer će pojedine zemlje i Evropska komisija ispitati okolnosti pod kojima begunci nisu bili dostupni - kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da je određeni broj država skeptičan i kada je reč o statusu kandidata.
- Velika Britanija, Irska, Holandija ne gledaju blagonaklono na odnos Srbije prema jedinstvu i celovitosti BiH. Ali ipak najsenzibilnije se prate događaji na Kosovu, a posebno kako vlast u Beogradu utiče na situaciju na severu - ističe direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS).
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, kaže za “Blic” da je i posle mišljenja Evropske komisije realno očekivati da se nastavi usklađivanje naših zakona sa pravnim okvirom EU.
- Ocena komisije će se zasnivati na onome što je urađeno i biće posmatrano i koji su zakoni doneti i kako oni se primenjuju. Biće značajno i sve ono što se uradi od objavljivanja mišljenja, pa do sastanaka Saveta EU u decembru - poručuje Delevićeva.

Smena Tahirijeve ne bi bila loša
Povodom medijskih napisa da Priština razmišlja o smeni šefice pregovaračkog tima Edite Tahiri, Borislav Stefanović kaže da to za Srbiju ne bi bilo loše.
- Edita Tahiri često nastupa kao neko ko neće dogovor. Postavlja maksimalističke zahteve od kojih ne odustaje. Pošto ono što je ona pokušavala da postigne uglavnom nije ispunjeno, Prištini treba žrtva - smatra Stefanović.

19.9.2011, RFE, Odnosi Srbije i Rusije: Između romantike i interesa

Radio Slobodna Evropa, 19.9.2011.
piše: Ognjen Zorić

Prenosimo izjavu direktorke CEAS-a Jelene Milić u vezi sa statusom Srbije u rusko – srpskim odnosima za Radio Slobodna Evropa

Ni Beograd ni Moskva još nisu reagovali na istup Ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina, koji je, u neuobičajeno oštrom tonu, kritikovao učesnike Foruma o bezbednosti u Beogradu zbog odnosa prema Kosovu.
Beograd i dalje ćuti. Tiha je i Moskva. Dani nakon istupa ruskog ambasadora nisu doneli gotovo ni jednu zvaničnu reakciju. Čini se da će tako i ostati, jer, kako saznajemo, srpsko ministarstvo spoljnih poslova, ni nema nameru da reaguje. Sam Konuzin, u prvom pojavljivanju pred novinarima od kako je, uz rečnik neprimeren jednom diplomati, napustio Forum o bezbednosti, bio je raspoložen da govori samo o tome koliku pažnju ambasada Rusije posvećuje „razvoju rusko – srpskih kulturnih odnosa.“
Druga pitanja nisu bila dozvoljena. Na pokušaj novinara da, na primer, saznaju da li je ponašanje Konuzina u Beogradu specifično i za ruske diplomate u svetu, moderatorka skupa je reagovala.
„Isključivo pitanja u vezi sa kulturnom saradnjom Srbije i Rusije i u vezi sa nastupom Kubanjskog – kozačkog hora. Ja bih vas molila...“
Iako glavni akter diplomatskog skandala ne želi da govori o tome zašto u Beogradu drži lekcije iz patritozma, njegov istup i dalje je tema u srpskoj javnosti. Odsustvo reakcije zvaničnog Beograda pripisuje se želji za očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom zbog Kosova, a u pitanju nisu ni prvi skandal niti prvo ćutanje ovdašnjih zvaničnika.
Rusija je podsetimo, uprkos procesima koji se protiv njih vode u Srbiji i poternici interpola, pružila utočište supruzi i sinu Slobodana Miloševića. Folk pevačica Svetlana Ražnatović, inače udovica Željka Ražnatovića - Arkana, vođe paravajone formacije "Tigrovi", koja je u Srbiji pravosnažno osuđena, pred početak služenja kazne, bila je pozvana u ambasadu Rusije, na svečani prijem povodom dana te države.
Neretki su i pokušaji da se usmeri spoljno politički put zemlje, pa je tako ruski premijerVladimir Putin nedavno rekao da bi eventualni ulazak Srbije u NATO, bio protivan interesima Rusije.
Ostojić: Do podne se vara Brisel, od podne Moskva
U opozicionoj, proevropskoj Liberalno demokratskoj partiji, zbog toga ocenjuju da u rusko – srpskim odnosima, Srbija ima tretman kolonije. Njihov poslanik i član predsedništva, Zoran Ostojić, odnos dve države, ukratko opisuje kao obostrano neiskren.
„Evo vam primer odnosa prema Srbiji – ovde zvaničnici Rusije govore kako bi članstvo Srbije u NATO ugrozilo bezbednost i bilo pretnja po Rusiju. To je govorio i Putin kada je bio ovde i ambasador je to više puta ponovio. Sa druge strane, mogu da vam citiram izjave ruskih zvaničnika i ruskog ambasadora u Crnoj Gori. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao u Crnoj Gori da članstvo Crne Gore u NATO ne bi pokvarilo odnose sa Rusijom. Ruski ambasador u Podgorici je čak rekao da ništa ne može da naruši odnose Rusije i Crne Gore i prijateljstvo staro 300 godina, i da, čak ni kada bi Rusija zaratila sa NATO, ne bi u Crnoj Gori koja bi ušla u NATO, videla neprijatelja... Eto dva apsolutno drugačija pristupa... Jasno je da ovo što Konuzin radi ovde, nije njegov lični stav, već da su to instrukcije Moskve. Mislim da je suština u neiskrenom odnosu i Beograda prema Rusiji. Ne može se varati do podne Brisel, a od podne Moskva“, smatra Ostojić.
Među građanima Srbije, Rusija međutim i dalje uživa veliko poštovanje. To je naročito bilo upadljivo prilikom posete premijera Vladimira Putina, kada je Beograd bio oblepljen plakatima sa njegovim likom, okupljeni ljudi su ga čekali ispred zgrade Skupštine, a navijači Zvezde mu na stadionu otpevali pesmu.
Evropska unija, u poslednje vreme, uživa međutim daleko slabiju popularnost. To je naročito paradoksalno ako se u obzir uzme da je, na primer, u proteklih 11 godina Unija u Srbiju uložila 2,68 milijardi evra, dok je, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga stiže 0,03 odsto bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje.
Ruskih investicija istina ima, ali su često kritikovane kao štetne po Srbiju. Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, kaže da Rusija, kao i svaka zemlja, u tom kontekstu vodi računa o sopstvenim ineterisma.
„U tom pogledu, njen interes dominantniji je u odnosu na sve moguće romantične predstave... Te romantične predstave su negovane vekovima, verovatno imaju neke slovenske korene, kulturne korene i slično... ima i nekih istorijskih zbivanja gde su dve strane bile relativno blizu ili na sličnoj strani, ali, u suštini, to su sve stvari od sekundarnog značaja, a ključni su interesi. Sada, naravno, kada je interes u pitanju, to smo videli u transakciji oko "Naftne industrije Srbije", u interesu je strane koja kupuje da nešto dobije što je moguće jeftinije, sad, što druga strana to prodaje misleći da će time postići i neke druge ciljeve, to je zabluda te druge, u ovom slučaju, srpske strane“, ocenio je Prokopijević.
Nakon takve statstike, Jelena Milić iz Centra za evroatlasnke studije, o statusu Srbije u rusko – srpskim odnosima, zaključuje. „Srbija svakako, u ovom odnosu, ima status neke vrste kolonije... ali bih rekla da pojedinci iz Srbije imaju korist od toga i da je to ono što je opasno – što su potpuno zamenjeni privatni i javni interesi“

15.9.2011, RFE, NVO prostestuju zbog izjava ministara

Radio Slobodna Evropa, 15.9.2011.
piše: Branka Mihajlović

Prenosimo reagovanje nevladinih organizacija u vezi sa izjavama ministrara Šutanovca i Mrkonjića

Deset nevladinih organizacija javno je protestovalo zbog izjava dvojice srpskih ministara kojima se, kako je navedeno, veliča i brani bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloševići žali zbog prvostepene presude Haškog tribunala generalu Momčilu Perišiću.
Reč je o izjavi Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu iz redova Dačićevih socijalista da je Milošević “nevin ubijen u haškom kazamatu” i izjavi ministra odbrane iz Demokratske stranke Dragana Šutanovca da mu je "izuzetno žao zbog velike osude" od 27 godina zatvora, koliko je Haški sud izrekao bivšem načelniku Generalštaba Vojske SR Jugoslavije Momčilu Perišiću.
“To je samo još jedan primer koliko Srbija u borbi za Kosovo (ili za BIH ili Hrvatsku) sprovodi politiku kontinuiteta sa Miloševićevim režimom”, upozorava Jelena Milić iz Centra za evroatlasnke studije, jedna od potpisnica protesta.
Jelena Milić uz ove dve izjave dva ministra, jednog iz DS-a i drugog iz SPS-a, skreće pažnju na još jednu sa sličnom konotacijom:
“U te sramne izjave ja bih ubacila i prošlonedeljnu izjavu Srđana Milivojevića iz DS-a povodom rasprave o podizanju spomenika Slobodanu Miloševiću u Prokuplju, rekao da taj spomenik treba da podignu Albanci usred Prištine. Potpuno ignorišući činjenicu koliko su ti ljudi doživeli tragedija, koliko je njihovih nevinih civila pobijeno od strane Miloševićevog režima.”

Milošević poklonio državu
Pozvali smo poslanika DS u Skupštini Srbije Srđana Milivojevića, koji nam je objasnio da je tu izjavu dao povodom ideje socijalista da se spomenik Miloševiću podigne u Prokuplju.
“Ne vidim zašto je to kontroverzna izjava. Ja mislim da je njima Slobodan Milošević svesno poklonio državu. Zajedno sa Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem", kaže Milivojević.

RSE: Zar ne mislite da je to uvredljivo za Albance?
Milivojević: Ja nisam rekao da oni treba da mu podignu spomenik. Ja sam rekao da spomenik treba da bude u Prištini.
'Ako može Klinton u Prištini da ima spomenik, zašto ne može da ima Milošević', kažeSrđan Milivojević.
RSE: Pa, ko bi drugi mogao da mu podigne usred Prištine...
Milivojević: Ne znam ja ko bi mogao da mu podigne...
RSE:..čoveku koji je odgovoran za tolike žrtve na Kosovu, koji je odgovoran za nesnošljiv život godinama jednog naroda na Kosovu. I vi kažete da treba tom čoveku podići spomenik, da biste se obračunali sa Šešeljem, Nikolićem ili ne znam kim..
Milivojević: A, kako se osećaju Srbi koji prođu kroz Prištinu i vide spomenik Bilu Klintonu? Ako može Klinton da ima spomenik, zašto ne može da ima Milošević?
RSE: Da li vam je neko iz vaše partije (Tadićeve Demorkatske stranke) skrenuo pažnju da ne treba da dajete takve izjave?
Milivojević: Ima tih mišljenja, ali ja stojim iza ovog svog stava. Niti ću ga promeniti.

Populizam košta
Jelena Milić smatra da, koliko su te izjave skandalozne, toliko je i problematično što niko iz vlasti nije reagovao na ono što je rečeno i što dovodi u pitanje odnos prema događajima iz 90-ih godina:
“I SPS i DS treba da se javno ogradi od ovakvih izjava. U protivnom cela ideja i nastavak suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima i uspostavljanje Regionalne komisije za istinu i pomirenje na čijem je čelu Fond za humanitarno pravo , potpuno se dovodi u pitanje sa srpkse strane", ocenjuje Jelena Milić.
U Srbiji je neka vrsta stalnog takmičenja pojedinih zvaničnika u populističkim izjavama, a o posledicama takvih iskaza malo ko vodi računa.
Velimir Kazimir Ćurguz iz Fondacije Fridirh Ebert ne smatra da će takve političke doskočice doneti benefite njihovim autorima, već će nas samo posvađati sa susedima:
“Ne verujem da će neko zbog toga dobiti na domaćoj sceni neke velike politilčke poene, može samo da pokvari odnose sa susedima. Podsećam na polemike, veličanje ljudi koji su osuđeni za ratne zločine, koje su dovele do zahlađenja odnosa između Srbije i Hrvatske. Objašnjenje ministra Mrkonjića da Milošević nije osuđen, da je on još uvek nevin, je krajnje besmislena, liči na Monti Pajton“, kaže Ćurguz.