27.10.2010, BETA, Srbijа trebа prvo dа znа štа je NATO dа bi postаlа člаn

Betа, objаvljeno: 27.10.2010.
BEOGRAD – Prerаno je zаpočinjаti debаtu dа li Srbijа trebа dа uđe u NATO, jer ni njen politički estаblišment ni grаđаni nemаju dovoljno osnovnog znаnjа o zаpаdnoj vojnoj аlijаnsi, ocenjeno je dаnаs u Beogrаdu nа konferenciji posvećenoj sаrаdnji Srbije i NATO.
"Potrebno je rаzviti strаtegiju edukаcije i informisаnjа (svih strukturа)... dа u nаrednih četiri do pet godinа učimo štа NATO jeste i tek ondа postаvimo pitаnje ulаskа u tu vojnu аlijаnsu", rekаo je predsednik Izvršnog odborа ISAK (ISAC) fondа, Milаn Pаjević.
On je istаkаo dа je potrebno odvojiti lične emocije, bаzirаne nа onom što su grаđаni Srbije doživeli tokom 1990-tih, od jаsnih interesа zemlje nа spoljno-političkom plаnu.
Predsednicа Helsinškog odborа zа ljudskа prаvа u Srbiji Sonjа Biserko ukаzаlа je dа trebа istаći i "jаke emocije nа strаni NATO u vreme donošenjа odluke o intervenciji u SRJ 1999, jer su većinа tаdаšnjih liderа Alijаnse bili šezdesetosmаši, koji su odrаsli nа pаcifizmu".
Pаjević je nаveo dа Srbijа morа dа usvoji strаtegiju spoljne politike - "ozbiljni držаvni dokument u kome će tаksаtivno biti nаvedenа hijerаrhijа prioritetа".
On je ocenio dа su u poslednjih nekoliko godinа Srbijа i NATO postigli nаpredаk u odnosimа, i dа cilj držаvne politike trebа dа bude dа zаpаdnа vojnа аlijаnsа od nekаdаšnjeg neprijаteljа postаne pаrtner Beogrаdа.
Pomoćnik srpskog ministrа spoljnih poslovа zа bezbednosnu politiku, Zorаn Vujić ocenio je dа je sаrаdnjа Srbije i NATO u tehničkom smislu "veomа dobrа", аli dа je političkа sаrаdnjа "gotovo nepostojećа", zbog uloge NATO nа Kosovu.
On je istаkаo dа rezolucijа o neutrаlnosti, kojа je u srpskom pаrlаmentu usvojenа 2007, ne znаči "dа Srbijа ne može dа sаrаđuje sа NATO, EU i drugim bitnim bezbednosnim fаktorimа u regionu".
Dvodnevnu konferenciju "Srbijа, Zаpаdni Bаlkаn i NATO kа 2020-lekcije nаučene, lekcije koje tek trebа nаučiti" orgаnizovаli su Centаr zа evroаtlаntske studije i nevlаdinа orgаnizаcijа Frаktаl.
Nа skupu u Aero klubu koji se zаvršаvа večerаs učestvuju brojne diplomаte, domаći i međunаrodni eksperti zа evropskа pitаnjа, međunаrodne odnose i bezbednost.

26.10.2010, Blic, Vorlik, Mas i Dežer: značajan korak za Srbiju

Blic, 26.10.2010.
Ambasadori SAD i Nemačke u Srbiji Meri Vorlik i Volfram Mas i šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer ocenili su danas da je odluka Saveta ministara da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji značajan korak na daljem evropskom putu zemlje.
Ambasadorka Vorlik je na skupu posvećenom saradnji Srbije i NATO-a kazala da su jučerašnja odluka Brisela kao i poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu ohrabrujući koraci.
Vorlikova je podvukla da je Srbija proteklih godina dosta uradila na demokratizaciji društva, posebno na reformi odbrambenog sistema i uspostavljanju boljih diplomatskih odnosa sa svetom.
Ona je dodala da Srbija već doprinosi svetskom miru svojim misijama u Čadu, Kongu, Liberiji i ukazala na značaj novembarskog samita NATO-a u Lisabonu na kojem će biti uspostavljeni novi partnerski odnosi sa svim zemljama koje nisu članice Alijanse uključujući i Srbiju.
Vorlikova je rekla da je zato veoma značajno što Srbija ima u sedištu NATO-a u Briselu vojne i diplomatske predstavnike.
Ambasador Mas je ocenio da je odluka Saveta ministara vrlo ohrabrujuća za građane Srbije i dodao da u Srbiji često postoji osećanje da je ostavljena po strani što, kako je dodao, nije slučaj.
On je izrazio zadovoljstvo što vlast u Beogradu shvata da je dobra saradnja sa EU i susedima pravi put i ocenio da je poslednjih godina došlo do značajnih promena u Srbiji što pokazuje i nedavno održana Parada ponosa.
Mas je naglasio da EU i Srbija dele zajedničke vrednosti i izrazio zadovoljstvo što srpska vlada ima veoma jasne pozicije po pitanju EU.
"Pažljivo smo pratili reformu vojske. Mislimo da to ide u dobrom pravcu i vrlo smo zadovoljni uloženim naporom ali je to proces koji stalno traje i zato ga treba nastaviti", rekao je on.
Mas je ukazao da su pitanja članstva u NATO-u i EU povezana ali da je Srbija u odnosu prema NATO-u u drugačijoj poziciji nego bivše istočnoevropske države koje su postale članice Alijanse zato što se Srbija ne suočava sa spoljnim pretnjama.
Srbiji je veći prioritet ulazak u EU, ali to ne znači da ne treba da postane članica NATO jer su, kako je ukazao, "te dve stvari povezane".
Mas je rekao da pitanje ulaska u NATO nije pitanje da li to treba da se dogodi nego kada će se dogoditi.
Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer je istakao da na Zapadnom Balkanu postoji privrženost EU koja nije od juče, već traje više od 10 godina.
"Niko pre 20 godina nije mogao da pretpostavi da će granice EU biti tamo gde su danas, rekao je on i ocenio da je EU poslednjih godina postala ne samo veća zajednica nego i značajan globalni igrač", rekao je Dežer.
Za ulazak u EU, kako je dodao Dežer, postoje jasno utvrđena pravila, a to su demokratizacija društva, ekonomske reforme, poštovanje ljudskih prava, saradnja sa Hagom i regionalna saradnja.
"Iako su EU i NATO po prirodi različite organizacije, postoje brojna zajednička pravila i uslovi za ulazak u obe organizacije", rekao je Dežer na međunarodnoj konferenciji "Srbija, Zapadni Balkan i NATO ka 2020-lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti".

26.10.2010. Najava događaja za utorak

ŠTUTGART — predsednik Srbije Boris Tadić boravi u Štutgartu gde će govoriti na Konferenciji o jugoistočnoj Evropi i imati sastanke sa predsednikom vlade nemačke pokrajine Baden Virtemberg Štefanom Mapusom i gradonačelnikom Štutgarta Volfgangom Šusterom.

BEOGRAD — predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić sastaće se sa ministrom spoljnih poslova Češke Karelom Švarcenbergom koji boravi u poseti Srbiji.
BEOGRAD — u 9.00 u zgradi Narodne banke Srbije na Slaviji nacionalna konferencija o perspektivama razvoja agrobiznisa Srbije u 2011, koju organizuje Udruženje novinara za poljoprivredu Agropres u saradnji sa USAID Agrobiznis projektom. Skup će otvoriti predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, a o perspektivama razvoja poljoprivrede govoriće ministar poljoprivrede Saša Dragin.
BEOGRAD — u 9.30 u Aero klubu počinje dvodnevna međunarodna konferencija "Srbija, zapadni Balkan i NATO ka 2020 — lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti". Skup organizuju Centar za evroatlantske studije i nevladina organizacija Fraktal, a prvog dana konferencije učesnicima će se, pored ostalih, obratiti potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ambasadorka SAD Meri Vorlik, nemački ambasador Volfram Mas, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
BEOGRAD — u 10.00 u Skupštini Srbije nastavak sednice na kojoj se između ostalog raspravlja o Predlogu zakona o Prostornom planu Srbije za period od 2010. do 2020. godine.
NOVI SAD — u 10.00 na Novosadskom sajmu, otvaranje Međunarodnog sajma investicija Investekspo. Sajam će otvoriti predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
BEOGRAD — u 10.30 u Vladi Srbije potpisivanje protokola o saradnji Ministarstva trgovine i usluga Srbije i Ministarstva turizma Republike Srpske. Protokol će potpisati ministri Slobodan Milosavljević i Predrag Gluhaković.
BEOGRAD — u 11.00 u Vladi Srbije sastanak premijera Srbije Mirka Cvetkovića i generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO) Fransisa Garija.
MEHOV KRŠ — u 12.00 na graničnom prelazu Špiljani otvaranje rekonstruisanog graničnog prelaza između Srbije i Crne Gore, u koji je uloženo oko dva miliona i 150.000 evra. Otvaranju će prisustovati ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović.
BEOGRAD — u 14.00 gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obići će BG vozom trasu od Batajnice do Prokopa povodom najavljenog produžetka linije BG voza Pančevački most — Novi Beograd do Batajnice.

25.10.2010, CEAP, Skup o odnosima Srbije i NATO-a

Beograd - Centar za evroatlantske studije i nevladina organizacija Fraktal organizuju u utorak i srijedu u Beogradu medjunarodnu konferenciju "Srbija, Zapadni Balkan i NATO ka 2020-lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti".
Cilj skupa je, kako navode organizatori, da se stručnoj i političkoj javnosti u Srbiji skrene pažnja na aktuelne teme od značaja za odnose Srbije i NATO-a, poput priprema za sljedeći samit NATO-a koji će u novembru biti odrzzan u Lisabonu i na kome che biti usvojen novi strateški koncept.
Kako je najavljeno, na panelu će u utorak, pored brojnih eksperata, učestvovati i potpredsjednik Vlade Srbije Božidar Đelić, američka ambasadorka Meri Vorlik, ambasador Njemačke Volfram Mas, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i Džejm Lajon iz Kancelarije visokog predstavnika za BiH.
Organizatori skupa saopštili su da će se u rad konferencije video linkom uključiti direktor za političko planiranje u Kancelariji generalnog sekretara NATO-a Džejmi Šej.
Drugog dana skupa, u sredu, učesnicima će se obratiti ambasadorka Češke Hana Hubačkova, ambasador Hrvatske Željko Kuprešak, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, Dragoljub Mićunović iz Demokratske stranke, lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Najavljeno je i učešće savjetnice ministra odbrane Tanje Miščević, pomocnika ministra spoljnih poslova Zdravka Ponoša, kao i brojnih stručnjaka za bezbjednosna pitanja, evropske integracije i medjunarodne odnose i predstavnika civilnog društva.
Dvodnevna konferencija biće održana u Aero klubu u Beogradu, a organizaciju skupa pomogli su NATO i Balkanski fond za demokratiju.



27.8.2010, DW, Evropski put ili evropska stranputica

DW, 27.8.2010.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: N. Jakovljević


Izjava Jelene Milić, direktorke CEAS, za DW povodom posete Gvida Vestervelea, ministra spoljnih poslova Nemačke Srbiji 27.8.2010.

U razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je bio diplomatičan, ali je iskoristio neformalni skup sa studentima da pošalje neke vrlo jasne poruke Beogradu.
On je izjavio da Beograd mora da prihvati realnost u vezi nezavisnosti Kosova, i da Beograd i Priština moraju da razgovaraju u Briselu, a ne u Njujorku. Na taj način je srpskim zvaničnicima saopšten i negativan stav koji pojedine uticajne zemlje u međunarodnoj zajednici imaju prema srpskom predlogu rezolucije o Kosovu, koja je upućena Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
To je poruka koja Srbiji stiže još od mišljenja Međunarodnog suda pravde, i to ne samo od Nemačke već i od drugih zapadnih zemalja, kaže za Dojče Vele Milan Pajević, saradnik ISAC fonda. Ta poruka nije doduše nikada bila ovako otvorena, kaže Pajević, koji smatra da je sada ipak važnije kako će Srbija reagovati na tu poruku:
„Dakle, odluka je na Srbiji. To jest, da budemo sasvim konkretni, na predsedniku Srbije. Dakle, on praktično treba da obustavi dosadašnju, prilično neuspešnu i promašenu politiku vrha naše diplomatije. I da, za razliku od te dosadašnje politike, izda nalog i da odluči da se napravi rezolucija usaglašena sa Evropskom unijom“.

Nije pritisak već dobar predlog
Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, smatra da je bilo krajnje vreme da neko od evropskih zvaničnika dođe sa ovako jasnim porukama u Srbiju. Iako mnogi to vide kao pritisak na Srbiju, Jelena Milić to vidi kao jedan dobar i konkretan predlog:
„Činjenica da nam se jasno stavlja do znanja da bi trebalo da biramo između Brisela i Njujorka je ipak formalno nešto novo, i mislim da je to zapravo dobra vest za Srbiju. Mislim da bi Srbija trebalo da shvati da bi u Briselu mogla da razgovara i o eksteritorijalnosti manastira, i o posebnom statusu za Srbe ispod Ibra, i o posebnom statusu za sever Kosova. I to je zaista neki maksimum da se približi onome što su u stvari bili pregovori, i što je bio predlog Amatove grupe još pre 4-5 godina, koliko smo mi u međuvremenu izgubili u našim demokratskim reformama“.

Srbija ne odustaje od rezolucije
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je nakon susreta sa Vesterveleom naglasio da Srbija neće odustati od svog predloga rezolucije o Kosovu. Srbija i ne treba da odustane od rezolucije, ali ona mora da bude napravljena tako da ima punu partnersku podršku EU, kaže Pajević:
„U svakom slučaju, ne sme da se dogodi da Srbija ide direktno na konfrontaciju i takmičenje sa Evropskom unijom, što je praktično do sada trajalo. Mada, mislim da u javnosti nije bilo dovoljno jasno objašnjeno da je Srbija na raskrsnici, na kojoj može da izabere ili partnerske odnose i napredak u evrointegracijama, ili da jednostavno nastupi period potpuno zamrznutih odnosa, kada je u pitanju srpsko napredovanje ka EU“.
Nemački ministar spoljnih poslova je, nakon dužeg vremena, prvi evropski zvaničnik koji tokom svoje posete Beogradu nije pomenuo Hag i Ratka Mladića. Ta obaveza nas čeka, kaže Milan Pajević, ali je ona otišla u drugi plan zbog najnovije krize koja je nastala oko srpskog predloga rezolucije o Kosovu.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zahvalio se svom nemačkom kolegi na podršci koju Srbiji pruža na putu ka EU. Ta podrška je ključna, rekao je Jeremić, jer se bez podrške Nemačke ne može stići do tog cilja.
Ministar Jeremić je naglasio da se razgovaralo o svim pitanjima, pa i onima oko kojih se nismo složili: „Tako da nastavljamo razgovore. I mogu da kažem, i pored toga što ne postoji puna saglasnost između Nemačke i Srbije po svim pitanjima, kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, nastavićemo da blisko sarađujemo na ostvarenju konsenzusa po svim najvažnijim pitanjima“.
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je takođe naglasio podršku Nemačke na putu Srbije ka EU, ali je istakao da se za to moraju poštovati i određeni kriterijumi:
„U te kriterijume spadaju i dobri odnosi sa susedima, kaže nemački ministar. To je za Nemačku veoma važno. Oko statusa ima još puno pitanja o kojima moramo da razgovaramo, i tu među nama ima razlika koje ne želimo da krijemo“.

O Kosovu diplomatično?
Nemački ministar je ovom prilikom izbegao da ponovi da je nezavisnost Kosova realnost, i njegova izjava je bila u mnogo više diplomatskom tonu. Na konkretno pitanje šta Srbija gubi ukoliko nastavi da insistira na sadašnjoj politici prema Kosovu, Vestervele je odgovorio:
„Svi mi prepoznajemo da je članstvo svih zemalja Zapadnog Balkana u EU veoma važno. Evropska unija otvara šanse za privredni razvoj, i to je cilj za koji vredi intenzivno raditi. Tu je potrebna fleksibilnost, a ne konfrontacije“.
Ministar Jeremić je na kraju sasvim otvoreno odgovorio na pitanje da li će Srbija odustati od svoje rezolucije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama:
„Srbija neće povlačiti rezoluciju, koju je podnela Generalnoj skupštini UN. Mi smo spremni za konstruktivan razgovor o svim pitanjima, uključujući i o pitanju rezolucije, ali ono što je sigurno je da Srbija ne može da stane iza zaključka, eventualno predloženog zaključka Generalne skupštine, kojim se ne bi dovodio u pitanje nezavisnost Kosova“.