15.10.2010, DW, Srbija u haškom ćorsokaku?

DW - 15.10.2010.
Autor / izvor: Deutsche Welle

Srpske vlasti izražavaju optimizam pred današnje (15.11.) razgovore sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, ali konkretnih rezultata oko hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića još nema...
„Mislim da će Serž Bramerc sagovornicima u Beogradu upravo zameriti što to nije stalna akcije potrage za haškim beguncima, iako vlasti tvrde da jeste", kaže za Dojče vele Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju.
„Mislim da oni u startu, već duže vremena, prave određene greške. Možda sam u pravu a možda i nisam, ali recimo po meni nije trebalo prekidati akciju kada su pre dve- tri godine došli do Mladićevih jataka i pomoćnika. To je staro i poznato pravilo, da kada se dođe do ljudi koji imaju nekakav kontakt, ako ga uopšte imaju, onda se ti ljudi prate i to ih naravno dovede do željenog cilja", kaže Krstić.

Bramerc želi jasne odgovore
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, smatra da će ova Bramercova poseta biti prilika da glavni tužilac Haškog tribunala preciznije artikuliše šta očekuje od Beograda, u smislu potvrde da li čine sve da Mladić i Hadžić budu uhapšeni. Činjenica da se nisu rasvetlile okolnosti oko eventualne povezanosti skrivanja Mladića i pogibije vojnika u Topčideru i Leskovcu pokazuje da se trenutno nalazimo u ćorskokaku što se tiče potrage za Mladićem, kaže Jelena Milić.
„Meni nije jasno, ako je država toliko ozbiljna, zašto se nikad niko od tih vojnika tamo nije saslušao, zašto se niko nikad od tih starešina nije saslušao, i zašto još uvek Topčider i Leskovac stoje kao predmeti", kaže direktorka Centra za evroatlantske studije.
Ninoslav Krstić smatra da će se Bramercu tokom posete Beogradu predočiti svi detalji operativnog rada oko potrage za haškim beguncima. „Sigurno će mu pokazati sve te akcije koje su vođene, i dokle se došlo, ali naravno neće moći da izbegnu onaj konačni odgovor a to je da rezultata nema", kaže Krstić.
Vojni i policijski vrh – prepreka za hapšenja?
Čitav ovaj ćorsokak u kome se Srbija našla zbog Haga praktično znači da se ne mogu očekivati rezultati u hapšenju Mladića sa sadašnjim vojnim i policijskim rukovodstvom, ocenjuje Jelena Milić. To je nešto što srpska javnost mora da zna. Upravo stoga je i nedavna akcija potrage za Mladićem jedna obična farsa, ocenjuje Milićeva. Sve što, dakle, vlasti u Beogradu mogu saopštiti Bramercu tokom ove posete je da postoji politička volja i da država čini sve da završi saradnju sa Hagom.

12.11.2010, e-Novine, Svi vole ministra

e-Novine, 12.11.2010.
Piše: Ljiljana Jokić Kaspar

Na svaki argument Jelene Milić da je Vuk Jeremić očajno loš diplomata na nejaka Jeremićeva pleća nabacivana nova košulja odbrane uvaženih gostiju. Nabacivali su na njega svu moguću ambalažu, obukli mu i kožne gaće, stavljali cilindar na glavu, uvijali ga u svilu i kadifu, ali istina tj. argumenti gospođe Jelene Milić bi neprestano kvarili utisak da se radi o izuzetnom diplomati bez mane i straha. Gospodin Bataković je ustvrdio da je Vuk u svojoj diplomatskoj misiji po svetu postigao rezultat, ali nam nije objasnio u čemu i kakav. Gosođa Liht reče da je bio primećen, verujem kao muva u supi
Čudo kako je ovaj novembar topao, kažu meteorolozi. Dnevne temperature kreću se od 6-19 stepeni, pa ko ima sreće da sedi na suncu može malo i da se ugreje. Toplo je fakat koliko je i čamovina meko drvo. Možete proveriti ako vas neko raspali čamovom daskom. Toplane jedva da jednom u 24 sata malo prdnu u radijatore. Već sam pomislila da me hvata prehlada i drma jeza kad sam shvatila da su radijatori po ceo dan totalno hladni. „Ko se još greje na plus 16 stepeni", rekoše mi nadležni iz toplane. Mogu da obučem topao džemper, ali šta da rade oni koji imaju malu decu i moraju da ih presvlače i menjaju pelene, pitala sam kad su mi umesto odgovora spustili slušalicu. Nisam stigla da pomenem da smo plaćali grejanje i letos kada je temperatura bila preko 30 stepeni u plusu i kako decenijama svake godine plaćamo nešto što ne dobijamo, a toplane nas ubeđuju kako nas država kao retko koja u svetu greje u pola cene. Uvek me raspameti lažna cena grejanja jer je rastegnu na 12 meseci, a ne na šest koliko traje grejna sezona. I nikog u Srbiji nije sramota što krade i laže. Tu i tamo policija ulovi pojedince koji kradu u svoju, a ne u državnu korist. Kao da krađa nije krađa kad se obavlja pod zaštitom države.
Šta da kažem o poslednjoj aferi krađe goriva na benzinskim pumpama, preko podešenih baždara? Pune novine i istražni zatvor, a građani zgroženi. Izašao i spisak pumpi koje su varale, a niko ne pominje uobičajeno razvodnjen benzin. I tako se krade benzin u Srbiji, a krade se i voda! Na njoj se u Srbiji najviše krade. Koliko puta ste dobili račun za hladnu, ili toplu vodu i shvatili da je nemoguće da ste potrošili onoliko kubika koliko je potrebno da se svakodnevno napuni oveći bazen, ili zalije čitava njiva. U vodovodu vas odmah upućuju na nesavesne komšije kojima sigurno cure vodokotlići i slavine, pa je žalba u startu diskvalifikovana. I kad pouzdano znate da je to netačno, ništa ne vredi, račun mora da se plati. Sa strujom je još gore. Trošili struju, ili ne, Elektrodistribucija Srbije naplaćuje nekih 500 dinara mesečno zato što posedujete elektroinstalacije, prekidače, žice u zidu, sijalice i strujomer koji ste lično kupili. U međuvremenu strujomer je prisvojila elektrodistribucija kao i toplana vašu podstanicu koju ste po uvođenju daljinskog grejanja zajedno sa svim stanarima debelo platili. Nema žalbe, ako imaš struju i grejanje moraš platiti civilizacijsku blagodet. E sad što je struja često ispod 220 volti, pa stradaju električni aparati nema veze.
Telefoni su još uvek luksuz, pa i na njih plaćamo porez. Telefonirao ili ne, država uzima 475 dinara mesečno za pretplatu. Mrzi me da analiziram besmislice sa poleđine računa. U Srbiji se krade na angro preko besmislenih poreza i nameta državnih monopolista. I nema te sile koja će ih sprečiti da od građana otmu pare! Plaćamo porez na mobilni i još mnogo toga, jer nas država legalno potkrada. Ne očekujem da će se pred lice pravde u skorije vreme naći državne lopine, ali zato će komunalna policija moći da kazni svakoga ko puši na javnom mestu, a tu spada i autobusko stajalište na ulici. "Za kaznu će biti dovoljan ugašen pikavac, ili miris dima". Je l' iz usta, ili sa prstiju, nije precizirano. Zamišljam kako će komunalni policajci njuškati sumnjivce koji će im pod nos poturiti svoje prste.
Zamalo da nasednem na tužnu priču o siromaštvu Vlade Srbije koja ne može da plaća sopstvene račune, pa duguje gore pomenutim javnim preduzećima za struju, vodu, grejanje itd. kad se setih da nisam platila nekoliko istih. Nema šanse da bilo kome umesto para ponudim svoju tužnu priču i na kratko odložim plaćanje. Za razliku od Vlade Srbije njeni podanici nemaju alternativu. Ko ne plati na vreme, platiće kasnije s kamatom. Vlada može kako hoće, njenu kamatu plaćaju građani.
Gledala sam otoič na RTS emisiju prilično ružnog i degutantnog naziva Raspakivanje, s obzirom da se odnosi na analizu lika i dela živih političara. Ovaj put autorka emisije Antonela Riha „raspakivala" je Vuka Jeremića, šefa srpske diplomatije. Trebalo je da ga raskomoti i skine do gole kože, razobliči sve dobre i loše poteze njegove politike, da nas podseti šta je govorio, šta obećavao, a kako se završilo. U želji za istinom Antonela je pozvala sve Jeremićeve prijatelje i proverene prijatelje RTS, uvažene goste: Sonju Liht političku savetnicu DS sa još mnogo važnih funkcija, Ljiljanu Smajlović skromno je predstavljajući kao novinarku, Dušana Batakovića diplomatu i ambasadora Srbije u Francuskoj, Žarka Trebješanina državnog psihologa (normalnog, za razliku od onog prolupanog), Jeremićevevog savetnika za vojna pitanja - bivšeg generala Ponoša i Jelenu Milić iz Centra za evroatlanske studije. U neko doba na samom kraju emisije čuli smo i govor predsednika Borisa Tadića u Parlamentu Srbije, gde hvali Vuka Jeremića da je uložio veliku energiju trčeći po svetu i objašnjavajući da je Kosovo Srbija. Jednom rečju, 6:1 u korist Jeremića, ne računajući Antonelu kao autorku ovako složene „istine" o mladom diplomati, kome je upravo neophodna podrška ne samo nacionalnog servisa.
„Raspakivanje" se odvijalo u suprotnom smeru, pa je na svaki argument Jelene Milić da je Vuk Jeremić očajno loš diplomata na nejaka Jeremićeva pleća nabacivana nova košulja odbrane uvaženih gostiju. Nabacivali su na njega svu moguću ambalažu, obukli mu i kožne gaće, stavljali cilindar na glavu, uvijali ga u svilu i kadifu, ali istina tj. argumenti gospođe Jelene Milić bi neprestano kvarili utisak da se radi o izuzetnom diplomati bez mane i straha. Gospodin Bataković je ustvrdio da je Vuk u svojoj diplomatskoj misiji po svetu postigao rezultat, ali nam nije objasnio u čemu i kakav. Gospođa Liht reče da je bio primećen, verujem kao muva u supi. Ljiljana Smajlović u jednom trenutku reče „ljudi veruju Vuku Jeremiću", ne reče koji, je l' oni što su ostali da žive na Kosovu, ili građani Srbije? Lično pamtim samo nekoliko teških gafova mladog Jeremića na početku njegove diplomatske karijere kada je stavio prvi put prst u oko svetskim silama, a baš me briga gde će letovati i je l' mu privatno draža Rusija ili Amerika. Strašno je što do danas nije razumeo Rezoluciju 1244, što je na užas rušenja Vukovara uzvratio cajper politikom (uta-taa, vi nama Vukovar, a mi vama Oluju), što se kao mlad čovek iz ko zna kog razloga pelcovao na staro i bolesno drvo.
Ipak se u Srbiji ovih dana dogodilo nešto dobro. Predsednik Boris Tadić pomilovao je 21 ženu osuđenu zbog ubistva muža nasilnika. Ponekad nije loše živeti u Srbiji.

5.11.2010, Politika, O činjenicama ni reči

Politika, 5.11.2010.

Kako „Politika” preko Miroslava Lazanskog izveštava o radu pojedinih nevladinih organizacija u Srbiji

Centar za evroatlantske studije (CEAS) u saradnji sa neformalnim udruženjem Roditelji u crnom (RUC) od 2008. godine vodi projekat „Stop zaboravu”. O svim nalazima u slučajevima Topčider, Leskovac i RTS koje CEAS i RUC prate kroz projekat opširno je pisano u Izveštaju iz juna 2009. koji je javno dostupan. CEAS i RUC su u februaru 2009, u okviru projekta, izdali saopštenje u kome su izrazili „dilemu i čuđenje” povodom naimenovanja Mladena Ćirkovića – koga roditelji vojnika nastradalih u kasarnama u Leskovcu već godinama, bez zvaničnih demantija, dovode u vezu sa okolnostima pod kojima su vojnici stradali – na mesto zamenika načelnika GŠ VS.
Politika je tim povodom objavila tekst Miroslava Lazanskog Atlantska flota protiv generala Ćirkovića u kome se iznosi niz netačnih ocena o radu CEAS. Uzrok može biti elementarna neprofesionalnost koja bi naložila bar guglovanje i nekoliko telefonskih poziva u Srbiji pre nego što se krene sa zvanjem NATO generala da bi se utvrdilo šta radi CEAS, a što sam autor navodi kao metodologiju rada, ili strah od konkurencije koja prati trendove i stiče reputaciju, toj jest strah od gubitka monopola na (površno i spinovano) praćenje pojedinih tema. No, sam sadržaj teksta ukazuje da ga je autor napisao ili po narudžbi generala Ćirkovića ili celog Ministarstva odbrane. Zabrinjava što je „Politika” stala iza teksta u kome se demonstrira nerazumevanje uloge civilnog društva, u kome provejava strah od zahteva za otvorenost u radu vojske i ministarstva, pogotovu kada je reč o pet nerazjašnjenih smrti vojnika.
Isti scenario ponovio se nedavno. CEAS i NVO Fraktal su, u okviru zajedničkog projekta „Evolucija solucija”, organizovali 26. i 27. oktobra ove godine izuzetno posećenu međunarodnu konferenciju „Srbija, zapadni Balkan i NATO – lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Konferenciji su između ostalih, prisustvovali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, NATO, OEBS, ambasadori Nemačke, SAD, EU i Češke, NVO i akademije, OHR, delegacije EK na Kosovu, crnogorskog MO. Zastupani su i stavovi u prilog članstvu zemalja zapadnog Balkana u NATO, ali i oštro protivljenje. Detalji o konferenciji, a za koji dan i video zapisi celog toka, mogu se naći na sajtovima CEAS www.ceas.org.rs i NVO Fraktal www.ngofractal.org.
„Politika” je sa skupa izvestila opet preko Lazanskog, kroz tekst „Konkurs za NATO mesiju”. Organizatori su, inače, poziv poslali „Politici”, a ne direktno Lazanskom, koji sam priznaje da je sa iste vrlo brzo otišao, ali donosi diskvalifikatorske ocene o radu celog skupa, profilu učesnika poput profesora Sela, netačno prenosi skoro sve od naziva konferencije do onoga šta jeste a šta nije rečeno, da spomenemo samo nekoliko primera iz obilja netačnosti u tekstu. Ponovo probija ton omalovažavanja uloge civilnog društva.
Autor pogrešno prenosi neformalni deo razgovora sa Jelenom Milić, koja ga je potaknuta prethodnim iskustvom sa gore spomenutim tekstom pozvala da na jednom od panela javno sučele mišljenja, što isti nažalost nije prihvatio. „Politika” je stala iza autora koji se nije potrudio da bar gugluje imena učesnika a kamoli da pročita nešto što su objavili, pre nego što ih omalovaži.
Na konferenciji se detaljno govorilo o odredbama Lisabonskog sporazuma EU koje definišu zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku unije, poput odredaba o obavezujućoj solidarnosti i Petersburških zadataka koji definišu prirodu zajedničkih misija koje idu od mirovnih sve do oružanih. Ministar odbrane je nedavno objavio da je Srbija postala punopravni deo te politike, bez objašnjenja javnosti šta to tačno znači. Ni Lazanski o tim odredbama nikad reč nije napisao. Novi strateški koncept NATO definisaće i strukturnu saradnju sa EU pa je logično pratiti šta će u njemu biti, što je takođe bila tema skupa. Ovi trendovi analizirani su i u kontekstu stepena reforme sistema bezbednosti, koji Lazanski pogrešno izjednačava sa reformama vojske, koji su samo jedan deo. Ponovo se stiče utisak da Lazanski namerno ne piše o onome šta i kako radimo, već piše po nečijoj narudžbi.
CEAS ih obaveštava da Lazanski zadatak ne ispunjava kako treba. Da je pratio ceo tok konferencije, čuo bi i te kako o Vikiliksu za koji tvrdi da ga nismo ni spomenuli. Čuo bi neugodna pitanja koja su postavljena predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova, koji su pratili tok cele konferencije, upravo povodom izveštaja Vikiliksa i činjenice da Srbija ne izvozi oružje javno iračkim snagama, koje je Vikiliks naveo kao počinioce mnogih zločina. Postavljeno je i pitanje ne čini li to Srbiju potencijalnom metom onih koji se, poput Al Kaide, bore protiv oktroisanih iračkih snaga. Kritikovana je i ocena američke državne sekretarke Hilari Klinton da je vojna saradnja najbolji deo odnosa dveju država jer to daje legitimitet vojsci koja ni posle šest godina nikoga nije kaznila za propuste a nema ni pravosudnih pomaka u rešavanju sudbine pobijenih gardista u Topčideru i vojnika u Leskovcu. Srpski Vikiliks na tu temu popunjava skoro samo CEAS. A Lazanski, „Politika”, Ministarstvo pravde i Ministarstvo odbrane?

direktorka Centra za evroatlantske studije, Jelena Milić

Napomena
Gđa Jelena Milić zamera „Politici“ da je „stala iza autora” i teksta objavljenog u rubrici „Pogledi“, pa tim povodom napominjemo da u ovoj rubrici objavljujemo i sučeljavamo različita mišljenja autora iza kojih redakcija ne stoji. Kao što ne stoji ni iza teksta gospođe Milić. Na stranicama „Pogleda” „Politika” jedino stoji iza redakcijskog uvodnika.
objavljeno: 5.11.2010.

4.11.2010, Ekonom:east, Vukovar - poslednja priča

Ekonom:east, 4.11.2012

Autor: Zoran Preradović

Odlazak na Ovčaru i Paulin Dvor predsednika Tadića i Josipovića trebalo bi da predstavlja simbolični gest koji ne može da se preskoči i koji treba da pokaže da se poštuju nevine žrtve, ali i da je generacija koja je rođena nakon tog rata sada punoletna, te da je budućnost u saradnji. Kako izgraditi evropski krov za balkanski identitet.

Preuzmite tekst u .pdf formatu.

30.10.2010, Politika, Konkurs za NATO mesiju

Politika, 30.10.2010.
Autor: Miroslav Lazanski

Da li mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO?

Ponavljanje je majka znanja, tako su nas učili u školi. Izgleda da to vredi dok ste živi. Jer gospodin Milan Pajević poručio nam je ovih dana kako mi u Srbiji zapravo i ne znamo šta je to NATO i da nas oko uloge i zadataka NATO-a treba edukovati. Drugim rečima, da smo NATO neobrazovani, i da zbog naše budućnosti i stranih investicija, koje zaobilaze Srbiju pošto još nismo ušli u NATO, treba stalno da učimo o NATO-u. Poznato je da strane investicije hrle tamo gde je bezbedno,a bezbedno je tamo gde je NATO. Pa su zato Kina i Rusija države sa najvećim prilivom stranih investicija.
Dakle, odem ja na tu konferenciju o Srbiji, zapadnom Balkanu i NATO-u, konferenciju pod naslovom „Evolucija, solucija, lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti". Da vidim šta još treba da naučim. Ima da naučimo mi koji ne znamo. Ambijent za učenje „Aero klub" u Beogradu, na stolovima obilje propagandnog materijala, organizatori Centar za evroatlantske studije i NVO „Fraktal", konferenciju podržali NATO i Balkanski fond za demokratiju, a tu je i sveprisutni „Maršal centar" iz Nemačke. Nedostaje samo maršalova škola iz Kumrovca.Zanimljiv spisak učesnika, kako kažu panelista, jer imamo panel jedan, panel dva, sve do panela pet. Panel dva se završava debatom o dešavanjima u okviru Beogradske nedelje bezbednosti.Nisam znao da postoji i Beogradska nedelja bezbednosti.
Kako se neki najavljeni panelisti nisu pojavili, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić odmah mi je predložila da budem panelista.Bila je ljubazna, zapravo predivna, u elegantnoj crnoj suknji i beloj košulji mogla je da otvori i brifing u Pentagonu, a ne „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti". Skrušeno mi je saopštila da ovu konferenciju o lekcijama i uopšte ovu novu ofanzivu NATO-a na nas neprosvećene niko nije finansijski podržao. Žao mi je zbog toga. Odnosno nije mi jasno kako neki u ovoj zemlji lepo žive od bezbednosti, pa čak nameravaju i da je izvoze, a drugi koji se bave istim poslom pate se i moraju da organizuju ovakve konferencije. Možda objašnjenje treba potražiti u „Zajedničkoj analizi odnosa Srbije i NATO", tekstu odštampanom na kraju pregleda „Lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti". Tamo piše da se „pitanje suštinskih odnosa Srbije i NATO ne može dalje odlagati, da međunarodno nepriznata vojna neutralnost Srbije, saradnja u okviru NATO projekta Partnerstvo za mir i razvojne faze zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike, koja se odnedavno spominje kao zadovoljavajuća mera bezbednosnih integracija Srbije, ni pojedinačno ni u kombinaciji ne predstavljaju bezbednosnu platformu, da stručna, politička i šira javnost Srbije mora obratiti veću pažnju na aktuelne teme koje su izuzetno bitne za kvalitetno razmatranje odnosa Srbije i NATO, poput procesa priprema NATO za idući samit koji će se u novembru održati u Lisabonu, a na kojem će se usvojiti i novi strateški koncept NATO-a". Dakle, lekcija koju tek treba da naučimo jeste novi strateški koncept NATO-a.
Čitam dalje materijal konferencije gde se napada Ministarstvo odbrane Srbije povodom reforme sistema bezbednosti. Doslovce piše da ,,kombinacija ovih okolnosti za posledicu ima opasnu marginalizaciju i instrumentalizaciju reforme sistema bezbednosti i bezbednosne i odbrambene politike Srbije", da ,,stručnjaci procenjuju da su strateška dokumenta o bezbednosnoj i odbrambenoj politici Srbije, usvojena krajem 2009, iako u njima ima pozitivnih novina, plod loših kompromisa, sa dosta propusta i anahronih rešenja".
Još jednom pogledam listu panelista. Da nije među njima neko od tih stručnjaka koji daju takve ocene? Četiri strana ambasadora, publicista iz Hrvatske, ,,stariji istraživač" iz Makedonije, predsedavajuća jedne NVO sa Kosmeta. Nedostaje samo bivši šef policijske stanice u Suvoj Reci. Jer i on je završio „Maršal centar".
O da, tu je bio i moj stari poznanik Luis Sel, radio je u predvečerje raspada SFRJ kao drugi sekretar ambasade SAD u Beogradu, odnosno kao šef stanice CIA za Balkan. Pozvao me je na ručak u proleće 1991. Lepo smo se ispričali o svemu. Kasnije je Sel otišao da bude prvi sekretar ambasade SAD u Moskvi. Gde god je moj poznanik službovao, tamo su se države raspale. Sada je profesor na Univerzitetu Mejn. Obradovao se kada me je video na konferenciji o lekcijama. Nismo se videli skoro 20 godina.
Video-link sa Džejmi Šejom nisam stigao da odgledam. Setio sam se odmah „Vikiliksa". O tome na konferenciji niko ni reč.