14.2.2011, Peščanik, Povodom Dana Vojske

Peščanik, 14.2.2011.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) smatra da euforični način na koji Ministarstvo odbrane i državni vrh predstavljaju domete reformi u Vojsci Srbije i sistemu odbrane nije primeren pravom stanju stvari s obzirom na sporost procesa uspostavljanja demokratske kontrole nad Vojskom, bezbednosnim i obaveštajnim službama, a pre svega imajući u vidu brojne, još uvek nerazjašnjene, nasilne smrti pripadnika Vojske i ulogu Vojske u stradanju i skrivanju dokaza o odgovornosti MO za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja. Intenzivne najave učešća naših jedinica u "mirovnim" misijama UN i EU su neprecizne ili namerno nepotpune. Uporno isticanje izvoznih uspeha namenske industrije i njeno vezivanje skoro isključivo za Ministarstvo odbrane, nemaju mnogo smisla ako se ne zna ko je sve odgovoran za njen rad, da li ostvarena sredstva ulaze u budžet i kako se raspodeljuju, kao i kakve sve bezbednosne i spojnopolitičke reperkusije taj izvoz može da ima.
CEAS izražava čuđenje nad nezainteresovanošću medija da nadležne, bar povodom proslave Dana Vojske ako već ne u ogromnom broju intervjua ministra odbrane i načelnika GŠ VS koji više liče na saopštenja za javnost, pitaju o ovim temama. Nažalost, isto ćutanje dolazi i od stranaka koje se zalažu za preoket u Srbiji. CEAS smatra da su upravo uspostavljanje pune demokratske i civilne kontrole i dubinske personalne promene u Vojsci i službama osnovni preduslov za preokret u Srbiji, a ne lične i nematerijalizovane verbalne političke preference pojedinih aktera političkog života.
CEAS podseća da uspostavljanje profesionalne vojske samo po sebi nije dovoljno ako se istovremeno ne preduzimaju i odgovarajuće personalne promene u oficirskom sastavu zbog neospornog ratnog zločinačkog nasleđa iz ratova devedesetih. Jedini način smene kompromitovanog kadra do sada bio je unapređenje do penzionisanja ili proglašavanje kadrovskog viška što demonstrira nemoć civilnih nad vojnim organima, obaveštajnim i bezbednosnim strukturama, to jest odsustvo demokratske kontrole. Civilni organi sami nisu uspeli da pozovu skoro nikoga iz VS na krivičnu i profesionalnu odgovornost zbog niza evidentnih propusta i zločina, počinjenih u ratnim i mirnodopskim uslovima. Iznuđeno slanje vojnih kadrova u Haški tribunal i suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, o kojima državni vrh nema jasan stav, tako i dalje ostaju jedini suštinski reformatorski potezi u Vojsci Srbije.
CEAS primećuje da je Vladi Srbije trebalo nekoliko godina da konačno, bez reakcije stručne ili šire javnosti, postavi generalnog inspektora koji treba da nadzire rad vojnih obaveštajnih i bezbednosnih agencija, iako je na to odavno bila obavezana po zakonima o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Ovo takođe govori o odsustvu demokratske kontrole, koja mora biti glavni cilj svih reformi sistema odbrane i bezbednosti. I sam izbor relativno anonimnog i za pitanja nadzora nestručnog Božidara Banovića na mesto generalnog inspektora navodi na zaključak da se radi o potezu koji zadovoljava formu ali ne i suštinu.
O odsustvu demokratske kontrole nad Vojskom i službama i nekoordiniranosti rada nadležnih agencija javno su nedavno konačno progovorili tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, obojica u kontekstu nemogućnosti države da locira i uhapsi Ratka Mladića. Nažalost njihove izjave nisu zavredele komentare nadležnih u Vojsci, Ministarstvu odbrane ili članova skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, koji očito iz političkih razloga ne koristi sva ovlašćenja koja ima.
CEAS još jednom podseća na niz još uvek nerazjašnjenih nasilnih smrti vojnika, stradalih tokom služenja redovnog vojnog roka u mirnodopskim uslovima. Sve ih karakteriše niz kontroverzi i opstrukcija u istragama i činjenica da za stradanja vojnika još uvek niko nije odgovarao profesionalno ili krivično. Evidentirani i dokazani propusti pravosudnih organa u ovim predmetima govore u prilog da oni ne postupaju samostalno po slovu zakona već pod pritiskom vojnih struktura koje zataškavaju svoje propuste. Prema saznanjima CEAS, u slučaju smrti vojnika Srđana Ivanovića, koji je vozio aktuelnog zamenika načelnika GŠ VS Mladena Ćirkovića i Ratka Mladića u leto 2005, pre nego što je nasilno umro zadnjeg dana vojnog roka, Okružno a posle i Više tužilaštvo u Leskovcu su pet puta od nadležnog istražnog sudije tražili preduzimanje dodatnih istražnih radnji, između ostalih i saslušavanje oficira VS Dragana Đorđevića iz Leskovca koji je poslednji video Ivanovića. Nadležni istražni sudija i sudsko veće su sve te zahteve odbijali iako ih ZKP obavezuje na neke od predloženih istražnih radnji. U slučaju Radomana Žarkovića, koji na telu ima preko dvadeset rana koje je nemoguće naneti samom sebi, a za koga vojni organi tvrde da je izvršio samoubistvo, istražne radnje se navodno sprovode pred organima u Nišu bez obrazloženja kako je i zašto tako nešto moguće jer nadležnost nad slučajem moraju imati vojni pa sudski organi u Leskovcu. Ni u jednom spomenutom slučaju, kao ni u slučaju Topčider, više godina nema nikakvog pomaka.
CEAS pozdravlja odluku da se pripadnici VS šalju u vojne i civilne misije EU i UN, ali smatra neodgovornim insistiranje na njihovom "mirovnom" karakteru i u formalnom i u suštinskom smislu. Pripadnici misije UN na Haitiju, na primer, ginuli su u pobunama. Pripadnici EU misija na Mediteranu i u Somaliji nisu samo u mirovnim misijama već i u misijama uspostavljanja mira koje imaju mandat upotrebe sile. O Petersburškim zadacima, koji su osnov rada misija u okviru EU Zajedničke odbrambene i bezbednosne politke ( EU ZOBP), koji predviđaju i oružane operacije, kao i novoj odredbi o obaveznoj solidarnosti koja je definisana Lisabonskim sporazumom EU, te njihovom odnosu prema srpskoj neutralnosti, u srpskoj stručnoj javnosti se uopšte ne govori. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac se u svojim mnogobrojnim intervjuima nikad na ove teme nije osvrnuo niti je o njima bio pitan.
CEAS podseća da je i misija EULEX na Kosovu, čije mandate Vlada Srbije osporava u mnogim oblastima, a sada smatra i da EULEX ne bi trebalo da se bavi istragom o trgovini organima, misija EU zajedničke odbrambene i bezbednosne politike. Istovremeno, Srbija se, a pre svih ministar Šutanovac, hvali time da nameravamo da postanemo "punopravni član" te politike, bez objašnjenja šta to tačno znači, najavljujući i potpisivanje Bezbednosnog sporazuma sa EU. Inače, država Srbija je i u Skupštini usvojenoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti (NSB) najavila da preuzima "obaveze" koje proizilaze iz EU ZOBP. CEAS smatra da bez obzira da li se radi o vojnicima koji su regrutovani ili o profesionalnim vojnicima, i oni i javnost imaju pravo da znaju više i preciznije o namerama države o upotrebi Vojske.
CEAS koriti priliku da povodom Dana Vojske pita Vladu Srbije šta tačno znači "bezrezervna pomoć MO odbrambenoj industriji" kojom se hvali ministar Šutanovac? Ko po zakonu ima glavnu reč u vezi rada namenske industrije, ko u vezi izvoza njenih proizvoda, ko u vezi uslova rada radnika u njenim fabrikama i gde uopšte završavaju navodne ogromne sume novca od oživljene vojne industrije Srbije? Da li država Srbija, koja je preko MIP uspostavila jake nesvrstane prijateljske i strateške veze sa režimima protiv kojih se sada buni arapski svet ali i sa onima koji još uspevaju da guše narod poput Libije, te režime preko MO snabdeva oružjem i municijom?
Imajući u vidu da je Srbija zvaničnim iračkim oružanim snagama izvezla vojnu opremu u vrednosti od 300 miliona dolara CEAS smatra da se mora imati jasnija svest o tome da je najveći nivo nasilja u Iraku trenutno upravo unutar-iračko nasilje. Zvanične snage, koje i Srbija naoružava krvavo se sukobljavaju sa jakim snagama koje se protive njihovoj vezi sa SAD. One su u najmanju ruku povezane sa Al-Kaidom koja deluje globalno. U takvim okolnostima ima osnova hrabrije se javno upitati da li Srbija treba da postane član nekog kolektivnog sistema odbrane, a ne samo hvaliti se dometima izvoza kontroverznim režimima i prijateljskim odnosima sa NATO, koji u takvoj relaciji nema obavezu pomoći i reakcije u slučaju napada, uz naglašavanje poštovanja odluke o vojnoj neutralnosti, koja je ionako dezavuisana spomenutom namerom prihvatanja obaveza iz EU ZOBP u NSB. Koordiniranje rada pojedinih ministarstava u cilju veće bezbednosti Srbije i njenog manjeg blamiranja na međunarodoj areni, kao i usaglašavanje domaćih obavezujućh dokumenata čija je neusklađenost takođe sramota, morali bi biti jedan od prioriteta prilikom rekonstrukcije Vlade Srbije.
CEAS smatra da pohvale koje iz zapadne međunarodne zajednice dolaze Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, pre svega služe njihovim interesima uspostavljanja saradnje i transformacije u smislu interoperabilnosti koje njima mogu pomoći u bitkama koje vode. Ti interesi od terorističkih napada na SAD, kao i odsustvo zajedničkog stava članica EU o statusu Kosova, nadvladavaju one koji bi zahtevali i podržavali uspostavljanje demokratske kontrole i sprovođenje tranzicione pravde pre svega drugog. To je dobrim delom razlog ovako zabrinjavajućeg stanja stvari u Srbiji 2011.

Centar za evroatlantske studije, 13.2.2011.
Peščanik.net, 14.2.2011.

13.2.2011, CEAS za punu civilnu kontrolu vojske

Danas, 13.2.2011.

Beograd - Centar za evroatlantske studije (CEAS) založio se juče za uspostavljanje pune demokratske i civilne kontrole i za dubinske personalne promene u Vojsci Srbije. „CEAS smatra da su upravo uspostavljanje pune demokratske i civilne kontrole i dubinske personalne promene u Vojsci i službama osnovni preduslov za preokret u Srbiji a ne lične i nematerijalizovane verbalne političke reference pojedinih aktera političkog života", navela je ta organizacija u saopštenju povodom Dana Vojske, 15. februara.
Uspostavljanje profesionalne vojske samo po sebi nije dovoljno ako se istovremeno ne preduzmu i odgovarajuće personalne promene „u oficirskom sastavu zbog neospornog ratnozločinačkog nasleđa iz ratova devedesetih", dodaje se u saopštenju.
Po oceni CEAS-a, „euforični način" na koji Ministarstvo odbrane i državni vrh Srbije predstavljaju domete reformi u vojsci i sistemu odbrane „nije primeren pravom stanju stvari s obzirom na sporost procesa uspostavljanja demokratske kontrole nad vojskom, bezbednosnim i obaveštajnim službama". CEAS ističe da to nije primereno „pre svega imajući u vidu nerazjašnjene nasilne smrti pripadnika Vojske i ulogu Vojske u stradanju i skrivanju dokaza o odgovornosti Ministarstva odbrane za pogibiju radnika RTS-a tokom NATO bombardovanja" 1999. Ta nevladina organizacija navodi i da su intenzivne najave učešća jedinica VS u „mirovnim" misijama UN i EU „neprecizne ili namerno nepotpune".
„Uporno isticanje izvoznih uspeha namenske industrije i njeno vezivanje skoro isključivo za ministarstvo odbrane nemaju mnogo smisla ako se ne zna ko je sve odgovoran za njen rad, da li ostvarena sredstva ulaze u budžet i kako se raspodeljuju, kao i kakve sve bezbednosne i spoljnopolitičke reperkusije taj izvoz može da ima", dodaje se u saopštenju Centra za evroatlantske studije.

20.1.2011, DW, Oprez na putu ka EU

DW, 20.1.2011.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Da li je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Evropskom parlamentu put ka kandidaturi za EU u 2011. godini? Brojne primedbe EU ipak upozoravaju na oprez...
Nakon podrške Evropskog parlamenta, načinjeni su neki važni koraci ka približavanju Srbije Evropskoj uniji, kaže za Dojče vele Nikola Jovanović, urednik periodike „Izazovi evropskih integracija". Saglasnost evropskih institucija trebalo bi da utiče na sve članice EU da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ističe Jovanović.
„Nadamo se da će saglasnost evropskih institucija pozitivno uticati i na ostale države članice, koje ga još uvek nisu ratifikovale, da požure sa tim procesom. U tom slučaju bi u nekom optimalnom scenariju Srbiji do kraja godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ipak stupio na snagu", očekuje Jovanović.

Konstruktivno o Kosovu
Podrška Evropskog parlamenta je pre svega poruka političkog ohrabrenja Srbiji, ocenjuje za Dojče vele Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. U pitanju je značajan politički podsticaj, smatra Milićeva, ali će se zauzvrat od Srbije tražiti konstruktivan stav u vezi sa Kosovom.
„Što je Srbija dublje u procesu evropskih integracija, i što ima više obećanja od evropskih institucija, verujem da i evropske institucije smatraju da će Srbiji biti teže da eskivira neke druge obaveze. Recimo, da se ponaša nekonstruktivno u predstojećem dijalogu sa Kosovom, što ide jedno sa drugim. Naravno da je to stoga dobar podsticaj, ali problem je što se ništa na srpskoj političkoj sceni u saradnji sa Haškim tribunalom pozitivno novo nije desilo, što bi promenilo odluku zemalja koje još uvek nisu ratifikovale SSP. A bez njega nema zvanične kandidature, o kojoj se u Srbiji sada toliko mnogo govori", kaže Jelena Milić.
Evropski parlament izglasao je i Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije. Postoji bojazan da bi zbog brojnih amandmana ta rezolucija mogla predstavljati prepreku za evropske integracije Srbije, ili za dijalog Beograda i Prištine.
Urednik periodike „Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović napominje da pravno gledano te rezolucije nisu obavezujuće ni za druge izvršne organe Evropske unije, ni za Srbiju.
„Ali, njihov sadržaj je indikativan, jer pokazuje kakva je trenutno politička klima. Usvojena rezolucija je u načelu vrlo povoljna za Srbiju. Ona pozdravlja dijalog Beograda i Prištine, tako da u principu mislim da rezolucija podržava i dijalog dve strane, i napredak Srbije ka Evropskoj uniji".

Povratak u realnost
Brojne primedbe koje su se čule pre usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i koje su se našle i u usvojenoj rezoluciji, pokazuju da je EU tokom proteklih godina bila dosta blagonaklona prema Srbiji u svojim godišnjim izveštajima, kaže Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Tek je izveštaj za 2010. godinu bio povratak u realnost, jer je skrenuta pažnja na pravosuđe, dezavuisan parlament, i korupciju. Upravo stoga bi umesto političke euforije sve te primedbe trebalo shvatiti veoma ozbiljno, upozorava Jelena Milić.

9.1.2011, Blic, Sud godinama odbija da ispita kako je vojnik umro u kasarni

Blic, 9.1.2011.

Telo Srđana Ivanovića nađeno je u kasarni „Sinkovac" kod LeskovcaMilorad IvanovićPre šest godina, 3. avgusta 2005, pronađeno je beživotno telo Srđana Ivanovića iz Beograda, samo dan pre završetka vojnog roka u kasarni „Sinkovac" kod Leskovca, u koju se sa odsustva vratio dan ranije kako bi razdužio uniformu i vozila koja je koristio.
Od tada je Milorad Ivanović, otac pokojnog vojnika, mnogo puta u medijima dovodio u vezu smrt svog sina sa Mladenom Ćirkovićem, zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Srbije, i haškim beguncem Ratkom Mladićem, koje je pokojni Srđan vozio. Međutim, ni Generalštab ni Ministarstvo odbrane nisu reagovali.
Osim Milorada i njegovih advokata, Opštinsko javno tužilaštvo u Leskovcu i Centar za evroatlantske studije isticali su veliki broj propusta u vezi s utvrđivanjem uzroka smrti vojnika.
- Srđan Ivanović pronađen je mrtav poslednjeg dana svog vojnog roka u kasarni „Sinkovac" u Leskovcu, a prema zvaničnim nalazima obdukcije, uzrok smrti je prevelika doza heroina. Međutim, napravljen je niz propusta, jer nisu saslušani lekari koji su obavili obdukciju, što je obavezno po Zakonu o krivičnom postupku, zatim nije utvrđeno s kojom se količinom i kojom supstancom vojnik otrovao. Navodno je to heroin, međutim, on kod njega nije pronađen ni u krvi niti u mokraći. Pošto je Ivanović bio vozač vojnih starešina, trebalo je ispitati okolnosti o njegovim ranijim životnim navikama, odnosno da li je imao sklonost ka alkoholu i drogi i da li ih je konzumirao tokom služenja vojnog roka. Nije saslušan vodnik Dragan Đorđević, pošto je te večeri bio u Srđanovom društvu, a koji je dve godine kasnije otpušten iz službe jer je kod njega pronađen heroin... - objašnjava Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Iako su pokušali da isprave sve ove propuste podnoseći u poslednjih šest godina Okružnom sudu u Leskovcu brojne predloge za ekshumaciju tela, dodatnom laboratorijskom analizom, dopunskim veštačenjem obducenata, ispitivanjem vodnika Đorđevića, njegove devojke, šofera autobusa kojim je, navodno pijan, došao Srđan Ivanović kobnog dana u kasarnu, svaki put bi istražni sudija Mihajlo Petrović, koji vodi ovaj slučaj, izjavio neslaganje sa predlozima, pa bi ih Krivično veće leskovačkog suda odbilo.
Jedan od mogućih razloga za opstrukciju utvrđivanja pravih uzroka smrti, kako navode iz Centra za evroatlantske studije, jeste sumnja da Vojnobezbednosna agencija vrši pritisak na sudsko krivično veće u Leskovcu da se predmet Ivanović ne otvara.
- Otac Srđana Ivanovića Milorad više puta je tvrdio da mu je sin govorio da je vozač Ratka Mladića i generala Mladena Ćirkovića, tadašnjeg komandanta Prištinskog korpusa, i koji je bio na spiskovima zabrane ulaska u EU kao prvi ispod crte u komandnom lancu od kosovskih generala koji nije završio u Hagu. Za njega se za vreme sukoba na Kosovu vezuje nekoliko neraščišćenih predmeta, od kojih je jedan smrt vojnika koji je navodno prešao kao dezerter na albansko-terorističku stranu, gde takođe postoji mnoštvo dokaza da se tu nešto zataškavalo - ističe Jelena Milić i dodaje da, iako je izneo veoma ozbiljne tvrdnje, Milorada Ivanovića niko od vojnih ili sudskih organa nikada nije saslušao o okolnostima koje spominje u svojim izjavama.

Moj sin se nije drogirao
Otac pokojnog vojnika tvrdi da njegov sin nikada nije koristio drogu.
- Prvog avgusta moj sin je dobio SMS, ne znam od koga, u kojoj je pisalo „Mrvice, ne vraćaj se u kasarnu, bićeš mrtav“. Tog poslednjeg dana javio se mojoj supruzi da je dobro putovao i da ćemo se sutra videti, ali su mi oni sutra ujutru, oko 11 sati, javili da je moj sin umro u Leskovcu - rekao je za „Blic” Milorad Ivanović i razočarano dodao da ni taj Mladen Ćirković ništa nije rekao.
- Nikada nije izašao da kaže: E, Ivanoviću, nije tačno da me je tvoj sin vozio - istakao je Ivanović.

17.12.2010, RFE, Srbija odbila više od 100 deklaracija EU

Radio Slobodna Evropa, 17.12.2010.
Uvidom u dokumenta EU utvrđeno je da Srbija nije potpisala veliki broj deklaracija koje joj je ponudila Evropska unija, među njima najbrojnija su ona koja se tiču zemalja kao što su Rusija, Kina, ili Balkan.
Srbija je često svoje pragmatične interese stavljala iznad principa, kažu naši sagovornici koji komentarišu podatak da Srbija odnosno prethodno državna zajednica Srbije i Cnre Gore od 2004 do 2010 godine nije potpisala 124 deklaracije EU od 830 koje su joj ponuđene.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske integracije kaže da male zemlje nemaju resurse kojima bi sebi omogućili, kao što to čine veliki, neprincipijelnost radi trenutnih interesa. A Srbija upravo to čini.
„Srbija je pokazala vrhunac neprincipijelnosti, ignorišući činjenicu da je deo mreža koje na nadnacionalnom nivou štite ljudska prava. A sada, kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se veoma ozbiljno dovodi
"A kada se pojavio izveštaj Saveta Evrope u kome se ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet kosovskih lidera vrlo teškim insinuacijama o povredama ljudskih prava, onda je odjednom Srbija garant tog izveštaja, on je okosnica svega, on treba sve da promeni...A kada je stalni Međunarodni sud pravde doneo jednu drugu odluku, pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN kojom se Srbiji oduzima suverenitet nad Kosovom zbog masovnih kršenja ljudskih prava, mi smo, pre samo par meseci, rekli da je to poraz međunarodnog prava i humanitarnog prava. Bojim se da tu vrstu nedoslednosti, ako već ne primećuju prosečni birači u Srbiji, itekako primećuje zapadna međunarodna zajednica. Uostalom, videli smo to u komentarima nedavno objavljenih depeša preka Vikiliksa", kaže Jelena Milić.
Poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandru Jerkov, članicu skupštinskog Odbora za evropske integracije, pitali smo da li zna koliko evropskih deklaracija Srbija nije htela da potpiše.
„Znam, radi se pre svega o praksi Vlade Vojislava Koštunice. Na primer, 2006. godine u Savetu Evrope Srbije nije htela da potpiše Deklaraciju o opasnostima o učenju kreacionizma u školama (teoriji suprotnoj Darvinovoj o evoluciji) i slično. To je sve usamljeniji slučaj. Imali smo priliku da vidimo da je Srbija, pod pritiskom javnosti, promenila jednu svoju takvu odluku (bojkota dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu) i evo, došli smo do toga da te stvari više nisu obavijene velom tajne“, navodi Aleksandra Jerkov.

Stavovi EU se moraju slediti
Jelena Milić, međutim, smatra da sadašnja politika Srbije nije napravila iskorak u odnosu na raniji period u ovoj oblasti.
"Srbija nije samo bojkotovala odluke Saveta Evrope, već i EU i UN u vezi sa apelom Iranu. Taj trend se intenzivirao za vreme mandata Vuka Jeremića i očito je da je bio u funkciji odbrane Kosova. Međutim, problem koji je eskalirao i sa dodelom Nobelove nagrade za mir, je što Jeremić ne shvata da Srbija nije samo geografski u Evropi, već je Srbija u Evropi koja je premrežena međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i čije su rezolucije i akta postala većinom unutrašnja dokumenta zemalja članica, pa i Srbije“, kaže Jelena Milić.
Vuk Drašković, ministar inostranih poslova od 2004. do 2007. godine državne zajednice Srbije i Crne Gore a nakon razdruživanja i samo Srbije, kaže da je sada Beograd u drugačijem položaju nego ranije, kada su mogli da prevagnu interesi vezani za Kosovo ili Rusiju.
„Srbiji je sada konačno otvoren put za kandidaturu za EU i to je novi kvalitet kada je u pitanju spoljna politika. Od momenta kada vam je otvoren put za kandidata, vi nemate drugog orijentira u spoljnoj politici nego stavovi EU. Oni se moraju slediti“, navodi Drašković.
Srbija, na primer, u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nije se pridružila nekoliko puta EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama a nije podržala ni deklaraciju EU koja je izdata 2008. godine povodom 10. oktobra, Međunarodnog dana protiv smrtne kazne.

6.12.2010, Pobjeda, Intervju: Jelena Milić, direktor Centra za evroatlanske studije - Srbija nedovršena država

Pobjeda, 6.12.2010
Violeta Cvejić

Zbog diplomatskog reagovanja na proglašenje nezavisnosti Kosova EU Srbiji gleda kroz prste kada je u pitanju brzina u sprovođenju reformi
Upitnik Evropske komisije je test za Srbiju i njenu spremnost da otpočne dijalog sa kosovskim institucijama, bez obzira na to što se pitanje Kosova ne pominje u upitniku, ocjenjuje direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, u razgovoru za Agoru. Ona predsjedniku Srbije zamjera „robinhudovske metode borbe protiv korupcije“ i kaže „odakle mu obraz da priča o korupciji kada i sam ima dve javne funkcije“.

Evropska komisija je u godišnjem izvještaju za Srbiju navela deset zamjerki koje su već godinama sporna pitanja. Da li je izvještaj EK nepovoljniji nego onaj prošlogodišnji?
- Izveštaj o napretku Srbije ka EU je mnogo oštriji nego što su ga srpski zvaničnici predočili javnosti kroz kontrolisane medije, a mnogo je blaži od onoga kakva je stvarna situacija u Srbiji. Razlog za uslovnu blagost EK je taj što sve zemlje EU još uvek nisu priznale Kosovo, ali i da se Srbija ne bi uvlačila u dijalog o statusu Kosova.
Generalna zamerka izveštaju je što se samo u par rečenica spominje reforma sektora odbrane i smatra da je dobro sprovedena, a nije. Medjutim, EK nema mandata da to nadzire, jer nema zajedničku obavezujuću politiku o tome, a sektor odbrane i Ministarstvo odbrane su nagradjeni za činjenicu da su mirno reagovali na kosovsko proglašenje nezavisnosti.

Borba protiv korupcije je ono što srpski političari već godinama obećavaju, ali stvarni efekti te borbe su slabi. Stručnjaci ocjenjuju da je „korupcija blokirala cijelu državu“ i da je za nju „nebo granica“. Šta najviše koči borbu protiv korupcije?
- Korupcija nije samo specifičnost Srbije, problem je što se mnogo novca pojavilo u tokovima pre nego što su se formirale nezavisne institucije - što nije bio slučaj u nekim drugim demokratijama koje su prvo stvarale javne institucije pa je onda dolazio novac. Mandate u strankama i finansiranje stranaka identifikujemo kao korupciju. EU je i tu bila popustljiva samo zbog diplomatskog reagovanja na proglašenje nezavisnosti Kosova. Kroz nerešen status Kosova i pitanje granice može se podvući dosta korupcije, ali problem je i netransparentno trošenje budžeta i nepostojanje razlike između privatnog, državnog i partijskog, ceo sistem je pogrešno postavljen i zato tajkuni ne donose pare u budžet.

Da li postoje iskrene namjere u pozivu predsjednika Srbije srpskim tajkunima da se odreknu dijela novca u korist onih kojih nemaju, ili je to samo dio marketinga za parlamentarne izbore 2012. godine, odnosno za izbore u Demokratskoj stranci koji su u decembru?
- Sve ste rekli kroz pitanje. Nažalost, nije prvi put da on koristi robinhudovski metod. Ne zaboravimo da je on problematični izvor sistemske korupcije jer je u isto vreme i predsednik države i predsednik partije. Svi ugledni pravnici kažu da je to direktan sukob interesa i da predsednik države ne može da obavlja ni jednu drugu funkciju. Ne vidim odakle njemu obraz da priča o korupciji.

Postoji li sprega izmedju tajkuna, finansiranja političkih partija i blanko ostavki poslanika u parlamentu? Prema izjavama stranačkih aktivista, vidjeli smo da se niko ne bi odrekao blanko ostavki zbog, kako kažu, trgovine mandatima. Da li to znači da Srbija još nije stabilno političko društvo?

Srbija, naravno, nije stabilno političko društvo i nije zaokružena kao država. Realnost na terenu i stanje sa Kosovom je jedna stvar, a Ustav kojim su vezane ruke, pa ne može da se prizna Kosovo nešto je drugo što služi kao izgovor da se ne sprovode mnoge reforme i institucionalno ne jača okvir u kojem se mi kao društvo razvijamo. EU nije smogla snage da natera Srbiju da ispuni one obaveze koje je preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a to su kontrola državnih davanja i državne subvencije, borba protiv monopola i trgovinsko - ekonomske korupcionaške teme. Javna preduzeća su partijski plen u izborima, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema nezavisnu reviziju budžeta a ima revizora. EU vidi da nadzorna nezavisna tela nemaju nikakvu vlast i da jedino mogu da govore o očitim primerima kršenja zakona i korupciji, ali na to smo svi oguglali jer traje godinama. Pitanje borbe protiv korupcije je nemoguće dovesti u pravu meru dok se Srbija ne zaokruži kao država i dok se pitanja Ustava ne otvori na pravi način i ne zatvori pitanje privatizacije društvenih preduzeća.

Srbija je sebe proglasila za lidera u regionu, ne znamo tačno na osnovu kojih rezultata. Kako ocjenjujete regionalnu saradnju Srbije?
- Srbija nije samu sebe proglasila, to rade i zvaničnici zapadne međunarodne zajednice. Bila sam šokirana izjavom Hilari Klinton da je obim vojne sradnje Srbije i SAD najbolji deo naših odnosa. Međunarodna zajednica takve ocene daje iz svojih interesa, jer Srbija što pre treba da šalje vojnike u mirovne i oružane misije. Crna Gora, Hrvatska, Albanija i Makedonija su mnogo ispred Srbije.
Problem je što se regionalne inicijative, poput CEFTE , zloupotrebljavaju od Srbije i BiH, ali i što zemlje regiona misle da će regionalna saradnja usporiti njihove evrointegracije. Kažnjene su države koje su priznale nezavisnost Kosova- što je licemerno, a u nekom smislu još uvek postoje aspiracije prema Republici Srpskoj.
- Mislite da Srbija ima teritorijalne pretenzije prema Republici Srpskoj?
- Da li da se priključi ili da se minira njena dalja integracija u BiH, ali Srbija nije iskrena kada kaže da podržava teritorijalni integritet BiH.

Srbija neće napredovati ka EU dok ne uhapsi preostale haške bjegunce, prvenstveno Ratka Mladića. Da li postoji politička volja da se to dogodi, da li srpske službe bezbjednosti znaju gdje se krije Mladić i da li Vlada i parlament imaju kontrolu nad tim službama?
-Vlada i parlament apsolutno nemaju kontrolu nad svim delovima tih službi, ni nad svim delovima vojske i policije. Najnoviji izveštaj Serža Bramerca (glavnog tužioca haškog tribunala) govori da postoji politička volja, ali da nema operativnih sposobnosti i izostaju rezultati. To što što bi Tadić i Šutanovac (ministar odbrane) hteli da se Mladić uhapsi ne znači da oni mogu institucionalno hijerarhijski da pošalju poruku da se to realizuje. Na primer, pre nekoliko godina ubijeni su vojnici u kasarnama Topčider i u Leskovcu, a za to još niko nije odgovarao, iako je dokazano da su oni ubijeni a ne da su izvršili samoubistvo, kako je prvobitno rečeno. Jasno je da je nastupila sistemska opstrukcija u istrazi između vojske i obaveštajnih službi. Drugi primer je istraga oko Mladićevih jataka u kojoj niko iz državnog i političkog vrha nije doveden u vezu sa jatacima... Mislim da vlast ubeđuje međunarodnu zajednicu da ne sme da dira u vrh vojske, jer onda ne bi kontrolisali onaj deo koji ne ide na Kosovo, mislim da se tu prave truli i nezdravi kompromisi.

Medvjeđa usluga
Upitnik EK bez pitanja o Kosovu je medveđa usluga Srbiji. Time joj je dat podsticaj u procesu evropskih integracija da bi mogla da balansira ili EU ili Kosovo. EU nema zajednički stav o Kosovu jer ga pet država EU još nije priznalo zbog svojih unutrašnjih razloga, nije u pitanju secesija nego borba za kvote unutar EU. Odgovori na upitnik su oštar test za Srbiju, on će pokazati koliko je Srbija bila ozbiljna kada su u pitanju pregovori sa kosovskim institucijama.

Reketiranje tajkuna
Jačanje institucija je početak borbe protiv korupcije, a ne robinhudovski potezi predsednika Tadića u kojima građanima i privrednim subjektima šalje pretnje na arbitrarnim osnovama. To je zloupotreba njegove funkcije, diskriminiše građane. Meni može da se ne sviđa način na koji je Milan Beko stekao bogatstvo, ali ako država nije napravila pravni okvir i ako nije u stanju da sprovodi zakone, samo mogu sa žaljenjem da gledam da deo tog kapitala, makar i od poreza, nije ravopravnije raspoređen. Protivim se ovakvoj reakciji predsednika bez obzira ko je u pitanju.

Regionalno licemjerje
Boris Tadić je spreman da se suoči sa prošlošću sa onim zemljama regiona sa kojima je završeno teritorijalno razgraničenje. On ima hrabrosti da ode do Vukovara, što je neka vrsta napretka. Međutim, on ode u Srebrenicu jedan dan, a sutradan odmah mora da podrži Milorada Dodika - koji kaže da genocida u Srebrenici nije bilo. Nije otišao u Batajnicu, u kojoj je masovna grobnica sa preko 700 civila, među kojima je najviše najnevinijih žena i dece koji nemaju veze sa oružanim sukobima. Sa druge strane, u Srbiji je zabranjeno registrovanje Crnogorske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve.