26.10.2010, Blic, Vorlik, Mas i Dežer: značajan korak za Srbiju

Blic, 26.10.2010.
Ambasadori SAD i Nemačke u Srbiji Meri Vorlik i Volfram Mas i šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer ocenili su danas da je odluka Saveta ministara da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji značajan korak na daljem evropskom putu zemlje.
Ambasadorka Vorlik je na skupu posvećenom saradnji Srbije i NATO-a kazala da su jučerašnja odluka Brisela kao i poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu ohrabrujući koraci.
Vorlikova je podvukla da je Srbija proteklih godina dosta uradila na demokratizaciji društva, posebno na reformi odbrambenog sistema i uspostavljanju boljih diplomatskih odnosa sa svetom.
Ona je dodala da Srbija već doprinosi svetskom miru svojim misijama u Čadu, Kongu, Liberiji i ukazala na značaj novembarskog samita NATO-a u Lisabonu na kojem će biti uspostavljeni novi partnerski odnosi sa svim zemljama koje nisu članice Alijanse uključujući i Srbiju.
Vorlikova je rekla da je zato veoma značajno što Srbija ima u sedištu NATO-a u Briselu vojne i diplomatske predstavnike.
Ambasador Mas je ocenio da je odluka Saveta ministara vrlo ohrabrujuća za građane Srbije i dodao da u Srbiji često postoji osećanje da je ostavljena po strani što, kako je dodao, nije slučaj.
On je izrazio zadovoljstvo što vlast u Beogradu shvata da je dobra saradnja sa EU i susedima pravi put i ocenio da je poslednjih godina došlo do značajnih promena u Srbiji što pokazuje i nedavno održana Parada ponosa.
Mas je naglasio da EU i Srbija dele zajedničke vrednosti i izrazio zadovoljstvo što srpska vlada ima veoma jasne pozicije po pitanju EU.
"Pažljivo smo pratili reformu vojske. Mislimo da to ide u dobrom pravcu i vrlo smo zadovoljni uloženim naporom ali je to proces koji stalno traje i zato ga treba nastaviti", rekao je on.
Mas je ukazao da su pitanja članstva u NATO-u i EU povezana ali da je Srbija u odnosu prema NATO-u u drugačijoj poziciji nego bivše istočnoevropske države koje su postale članice Alijanse zato što se Srbija ne suočava sa spoljnim pretnjama.
Srbiji je veći prioritet ulazak u EU, ali to ne znači da ne treba da postane članica NATO jer su, kako je ukazao, "te dve stvari povezane".
Mas je rekao da pitanje ulaska u NATO nije pitanje da li to treba da se dogodi nego kada će se dogoditi.
Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer je istakao da na Zapadnom Balkanu postoji privrženost EU koja nije od juče, već traje više od 10 godina.
"Niko pre 20 godina nije mogao da pretpostavi da će granice EU biti tamo gde su danas, rekao je on i ocenio da je EU poslednjih godina postala ne samo veća zajednica nego i značajan globalni igrač", rekao je Dežer.
Za ulazak u EU, kako je dodao Dežer, postoje jasno utvrđena pravila, a to su demokratizacija društva, ekonomske reforme, poštovanje ljudskih prava, saradnja sa Hagom i regionalna saradnja.
"Iako su EU i NATO po prirodi različite organizacije, postoje brojna zajednička pravila i uslovi za ulazak u obe organizacije", rekao je Dežer na međunarodnoj konferenciji "Srbija, Zapadni Balkan i NATO ka 2020-lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti".

26.10.2010. Najava događaja za utorak

ŠTUTGART — predsednik Srbije Boris Tadić boravi u Štutgartu gde će govoriti na Konferenciji o jugoistočnoj Evropi i imati sastanke sa predsednikom vlade nemačke pokrajine Baden Virtemberg Štefanom Mapusom i gradonačelnikom Štutgarta Volfgangom Šusterom.

BEOGRAD — predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić sastaće se sa ministrom spoljnih poslova Češke Karelom Švarcenbergom koji boravi u poseti Srbiji.
BEOGRAD — u 9.00 u zgradi Narodne banke Srbije na Slaviji nacionalna konferencija o perspektivama razvoja agrobiznisa Srbije u 2011, koju organizuje Udruženje novinara za poljoprivredu Agropres u saradnji sa USAID Agrobiznis projektom. Skup će otvoriti predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, a o perspektivama razvoja poljoprivrede govoriće ministar poljoprivrede Saša Dragin.
BEOGRAD — u 9.30 u Aero klubu počinje dvodnevna međunarodna konferencija "Srbija, zapadni Balkan i NATO ka 2020 — lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti". Skup organizuju Centar za evroatlantske studije i nevladina organizacija Fraktal, a prvog dana konferencije učesnicima će se, pored ostalih, obratiti potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ambasadorka SAD Meri Vorlik, nemački ambasador Volfram Mas, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
BEOGRAD — u 10.00 u Skupštini Srbije nastavak sednice na kojoj se između ostalog raspravlja o Predlogu zakona o Prostornom planu Srbije za period od 2010. do 2020. godine.
NOVI SAD — u 10.00 na Novosadskom sajmu, otvaranje Međunarodnog sajma investicija Investekspo. Sajam će otvoriti predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
BEOGRAD — u 10.30 u Vladi Srbije potpisivanje protokola o saradnji Ministarstva trgovine i usluga Srbije i Ministarstva turizma Republike Srpske. Protokol će potpisati ministri Slobodan Milosavljević i Predrag Gluhaković.
BEOGRAD — u 11.00 u Vladi Srbije sastanak premijera Srbije Mirka Cvetkovića i generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO) Fransisa Garija.
MEHOV KRŠ — u 12.00 na graničnom prelazu Špiljani otvaranje rekonstruisanog graničnog prelaza između Srbije i Crne Gore, u koji je uloženo oko dva miliona i 150.000 evra. Otvaranju će prisustovati ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović.
BEOGRAD — u 14.00 gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obići će BG vozom trasu od Batajnice do Prokopa povodom najavljenog produžetka linije BG voza Pančevački most — Novi Beograd do Batajnice.

25.10.2010, CEAP, Skup o odnosima Srbije i NATO-a

Beograd - Centar za evroatlantske studije i nevladina organizacija Fraktal organizuju u utorak i srijedu u Beogradu medjunarodnu konferenciju "Srbija, Zapadni Balkan i NATO ka 2020-lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti".
Cilj skupa je, kako navode organizatori, da se stručnoj i političkoj javnosti u Srbiji skrene pažnja na aktuelne teme od značaja za odnose Srbije i NATO-a, poput priprema za sljedeći samit NATO-a koji će u novembru biti odrzzan u Lisabonu i na kome che biti usvojen novi strateški koncept.
Kako je najavljeno, na panelu će u utorak, pored brojnih eksperata, učestvovati i potpredsjednik Vlade Srbije Božidar Đelić, američka ambasadorka Meri Vorlik, ambasador Njemačke Volfram Mas, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i Džejm Lajon iz Kancelarije visokog predstavnika za BiH.
Organizatori skupa saopštili su da će se u rad konferencije video linkom uključiti direktor za političko planiranje u Kancelariji generalnog sekretara NATO-a Džejmi Šej.
Drugog dana skupa, u sredu, učesnicima će se obratiti ambasadorka Češke Hana Hubačkova, ambasador Hrvatske Željko Kuprešak, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, Dragoljub Mićunović iz Demokratske stranke, lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Najavljeno je i učešće savjetnice ministra odbrane Tanje Miščević, pomocnika ministra spoljnih poslova Zdravka Ponoša, kao i brojnih stručnjaka za bezbjednosna pitanja, evropske integracije i medjunarodne odnose i predstavnika civilnog društva.
Dvodnevna konferencija biće održana u Aero klubu u Beogradu, a organizaciju skupa pomogli su NATO i Balkanski fond za demokratiju.



27.8.2010, DW, Evropski put ili evropska stranputica

DW, 27.8.2010.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: N. Jakovljević


Izjava Jelene Milić, direktorke CEAS, za DW povodom posete Gvida Vestervelea, ministra spoljnih poslova Nemačke Srbiji 27.8.2010.

U razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je bio diplomatičan, ali je iskoristio neformalni skup sa studentima da pošalje neke vrlo jasne poruke Beogradu.
On je izjavio da Beograd mora da prihvati realnost u vezi nezavisnosti Kosova, i da Beograd i Priština moraju da razgovaraju u Briselu, a ne u Njujorku. Na taj način je srpskim zvaničnicima saopšten i negativan stav koji pojedine uticajne zemlje u međunarodnoj zajednici imaju prema srpskom predlogu rezolucije o Kosovu, koja je upućena Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
To je poruka koja Srbiji stiže još od mišljenja Međunarodnog suda pravde, i to ne samo od Nemačke već i od drugih zapadnih zemalja, kaže za Dojče Vele Milan Pajević, saradnik ISAC fonda. Ta poruka nije doduše nikada bila ovako otvorena, kaže Pajević, koji smatra da je sada ipak važnije kako će Srbija reagovati na tu poruku:
„Dakle, odluka je na Srbiji. To jest, da budemo sasvim konkretni, na predsedniku Srbije. Dakle, on praktično treba da obustavi dosadašnju, prilično neuspešnu i promašenu politiku vrha naše diplomatije. I da, za razliku od te dosadašnje politike, izda nalog i da odluči da se napravi rezolucija usaglašena sa Evropskom unijom“.

Nije pritisak već dobar predlog
Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, smatra da je bilo krajnje vreme da neko od evropskih zvaničnika dođe sa ovako jasnim porukama u Srbiju. Iako mnogi to vide kao pritisak na Srbiju, Jelena Milić to vidi kao jedan dobar i konkretan predlog:
„Činjenica da nam se jasno stavlja do znanja da bi trebalo da biramo između Brisela i Njujorka je ipak formalno nešto novo, i mislim da je to zapravo dobra vest za Srbiju. Mislim da bi Srbija trebalo da shvati da bi u Briselu mogla da razgovara i o eksteritorijalnosti manastira, i o posebnom statusu za Srbe ispod Ibra, i o posebnom statusu za sever Kosova. I to je zaista neki maksimum da se približi onome što su u stvari bili pregovori, i što je bio predlog Amatove grupe još pre 4-5 godina, koliko smo mi u međuvremenu izgubili u našim demokratskim reformama“.

Srbija ne odustaje od rezolucije
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je nakon susreta sa Vesterveleom naglasio da Srbija neće odustati od svog predloga rezolucije o Kosovu. Srbija i ne treba da odustane od rezolucije, ali ona mora da bude napravljena tako da ima punu partnersku podršku EU, kaže Pajević:
„U svakom slučaju, ne sme da se dogodi da Srbija ide direktno na konfrontaciju i takmičenje sa Evropskom unijom, što je praktično do sada trajalo. Mada, mislim da u javnosti nije bilo dovoljno jasno objašnjeno da je Srbija na raskrsnici, na kojoj može da izabere ili partnerske odnose i napredak u evrointegracijama, ili da jednostavno nastupi period potpuno zamrznutih odnosa, kada je u pitanju srpsko napredovanje ka EU“.
Nemački ministar spoljnih poslova je, nakon dužeg vremena, prvi evropski zvaničnik koji tokom svoje posete Beogradu nije pomenuo Hag i Ratka Mladića. Ta obaveza nas čeka, kaže Milan Pajević, ali je ona otišla u drugi plan zbog najnovije krize koja je nastala oko srpskog predloga rezolucije o Kosovu.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zahvalio se svom nemačkom kolegi na podršci koju Srbiji pruža na putu ka EU. Ta podrška je ključna, rekao je Jeremić, jer se bez podrške Nemačke ne može stići do tog cilja.
Ministar Jeremić je naglasio da se razgovaralo o svim pitanjima, pa i onima oko kojih se nismo složili: „Tako da nastavljamo razgovore. I mogu da kažem, i pored toga što ne postoji puna saglasnost između Nemačke i Srbije po svim pitanjima, kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, nastavićemo da blisko sarađujemo na ostvarenju konsenzusa po svim najvažnijim pitanjima“.
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je takođe naglasio podršku Nemačke na putu Srbije ka EU, ali je istakao da se za to moraju poštovati i određeni kriterijumi:
„U te kriterijume spadaju i dobri odnosi sa susedima, kaže nemački ministar. To je za Nemačku veoma važno. Oko statusa ima još puno pitanja o kojima moramo da razgovaramo, i tu među nama ima razlika koje ne želimo da krijemo“.

O Kosovu diplomatično?
Nemački ministar je ovom prilikom izbegao da ponovi da je nezavisnost Kosova realnost, i njegova izjava je bila u mnogo više diplomatskom tonu. Na konkretno pitanje šta Srbija gubi ukoliko nastavi da insistira na sadašnjoj politici prema Kosovu, Vestervele je odgovorio:
„Svi mi prepoznajemo da je članstvo svih zemalja Zapadnog Balkana u EU veoma važno. Evropska unija otvara šanse za privredni razvoj, i to je cilj za koji vredi intenzivno raditi. Tu je potrebna fleksibilnost, a ne konfrontacije“.
Ministar Jeremić je na kraju sasvim otvoreno odgovorio na pitanje da li će Srbija odustati od svoje rezolucije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama:
„Srbija neće povlačiti rezoluciju, koju je podnela Generalnoj skupštini UN. Mi smo spremni za konstruktivan razgovor o svim pitanjima, uključujući i o pitanju rezolucije, ali ono što je sigurno je da Srbija ne može da stane iza zaključka, eventualno predloženog zaključka Generalne skupštine, kojim se ne bi dovodio u pitanje nezavisnost Kosova“.

22.3.2010, Danas, Sastanak nije doživeo ni uspeh ni debakl

Danas, 22.3.2010.
Autor: Snežana Čongradin

Zagreb, Beograd - Da se kojim slučajem izašlo u susret zahtevima Srbije da na skupu regionalnih lidera na Brdu kod Kranja Kosovo bude predstavljeno pod okriljem rezolucije 1244 i Unmika, učinila bi se nepravda ne samo prema Kosovu, nego i ostalih šest zemalja u regionu, koje su priznale kosovsku nezavisnost.
Problem koji ubuduće može poremetiti napore za uspostavljanje čvrste regionalne saradnje jeste pitanje konsenzusa među državama zapadnog Balkana, jer ono povlači i pravo veta, na koje će se Srbija, zbog problema sa Kosovom, često pozivati, ocenjuju sagovornici Danasa komentarišući odbijanje Srbije da prisustvuje tom sastanku.
Oni ističu da način na koji su mediji u Srbiji izveštavali o sastanku, gde preovladava stav o tome da je skup doživeo debakl zato što se nisu pojavili srpski predsednik i predsednik Evropskog saveta, na pogrešan način dovodi u istu ravan predsednika Srbije i EU, što govori u prilog tezi da srpska politička elita povlači diplomatske poteze u skladu sa očekivanjima javnog mnjenja u Srbiji.
- Regionalni skup na Brdu kod Kranja nije doživeo ni uspeh ni debakl, a biće sastanak koji ne izlazi iz diplomatskog proseka ukoliko ne dobije interpretaciju da predstavlja uvod u dalji proces uspostavljanja regionalne saradnje - smatra Žarko Puhovski, profesor političke filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Prema njegovoj oceni, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej uslovio je učešće na tom skupu prisustvom lidera svih zemalja u regionu, što praktično znači da bi u slučaju da je Kosovo odbilo poziv Slovenije i Hrvatske, prvi čovek EU, takođe, otkazao svoj dolazak.
- Tražen je konsenzus, dakle, prisustvo svih. Problem sa takvom postavkom je u tome što gde god se pojavi konsenzus kao uslov, otvara se prostor za ulaganje veta. Pravo na veto je otežavajuća okolnost, jer će se Srbija stalno pozivati na to pravo, što bi moglo da uspori proces uspostavljanja regionalne saradnje i čvrstih međudržavnih odnosa - naglašava Puhovski.
Upitan da li je prema Srbiji učinjena svojevrsna nepravda jer se izašlo u susret zahtevima kosovskih lidera, kada je reč o načinu predstavljanja, a srpskim ne, Puhovski kaže da je „učinjeno ono što je logičan nastavak politike u poslednjih nekoliko godina“.
- Kosovo postaje formalno-pravni subjekt. Sa stanovišta međunarodnog prava njegova nezavisnost je nelegalna, ali s aspekta demokratije, kosovska nezavisnost je legitimna, budući da se više od 90 odsto stanovništva izjasnilo za nezavisnost. Da se nije izašlo u susret kosovskim zahtevima za predstavljanje na tom skupu, Kosovo ne bi imalo svog predstavnika, i priča bi bila slična. Međutim, onda bi se učinila nepravda ne samo prema Kosovu nego i prema ostalih šest zemalja u regionu, koje su priznale tu nezavisnost, a pozvane su ili su među organizatorima skupa na Brdu kod Kranja - ocenjuje Žarko Puhovski.
Naš sagovornik zaključuje da pokušaj osporavanja kosovske nezavisnosti ima smisla samo za javno mnjenje u Srbiji, te da je u tom kontekstu jedino moguće tumačiti napore srpskih zvaničnika.
- Indikativan je način izveštavanja većine mejnstrim medija kod nas o samom skupu. Prvo smo čuli ocene da je skup doživeo debakl, spisak onih koji se nisu pojavili, pa tek onda o suštini, ko se pojavio, šta je konstatovano i šta dogovoreno za budućnost. Da je Srbija zaista iskreno posvećena regionalnoj saradnji, ona bi preko svojih zvaničnika prvo pohvalila ono što je na konferenciji bilo dobro, a ne bi prvo neskriveno likovala što ju je eventualno unazadila svojim neprisustvom. Takođe, naši mediji i zvaničnici nedolazak Borisa Tadića stavljaju u ravan nedolaska EU zvaničnika što je i formalno i suštinski pogrešno, i arogantno. Njegov nedolazak trebalo bi gledati u kontekstu prisustva njegovih kolega, regionalnih lidera, jer on je predsednik Srbije, a ne EU zvaničnik - ocenjuje za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Ona dodaje da su Slovenija i Hrvatska, preuzevši odgovornost za sastav skupa, očito činile uslugu i EU i Srbiji.
- Ne verujem da će EU nedolazak Tadića uzeti za zlo organizatorima skupa. Pitanje je da li je u takvom trenutku Srbija u poziciji da potkopava EU autoritet, u danu kad Srbija od EU dobija još 70 miliona evropske pomoći - kaže Milićeva.
Naša sagovornica ističe da se u Srbiji skoro nigde nije moglo čuti da je konferencija u stvari prvi u nizu sastanaka na koje su se učesnici skupa obavezali u cilju unapređenja regionalne saradnje.
- Dakle, uspostavlja se proces, a Srbija odbija da bude deo toga. Ako je Srbiji komplikovano da prati skupove kojima je naglasak na dobrosusedskim odnosima, ona ih može zvati regionalnom saradnjom. A, to je ono što EU eksplicitno očekuje od zemalja aplikanata za članstvo. Tadić i Jeremić su od Ketrin Ešton mogli da čuju „crno na belo“ da Kosovo ima jasnu EU perspektivu, i ovaj skup je samo dokaz da su je ostale zemlje regije i Kosovo razumeli. U tom smislu, dogovor koji su postigli bez čelnika EU možda je na duže staze, pa time i značajniji - smatra Milićeva.
Prema njenim rečima, proces evropskih integracija zavisi od EU, ne od Ujedinjenih nacija.
- Ako EU odluči da primi u svoje redove Kosovo, za to joj ne treba nikakva saglasnost UN. Pozivanje na UN pravila kad su u pitanju poslovi u kojima učestvuje EU, koja je cela dala mandat Euleksu, nije odgovorno. Signali ko je u ovoj priči pobednik, a ko gubitnik, jesu što je Hrvatska BiH i Crnoj Gori ustupila prevode EU zakona, a Srbiji ne. Ne verujem da je to slučajnost i nekoordiniran gest Hrvatske - zaključuje Jelena Milić.