Jedanaest godina od NATO bombardovanja zgrade RTS

CEAS saopštenje za javnost, 22.4.2010.

CEAS

U NATO bombardovanju zgrade RTS-a u Beogradu, 23.4.1999. godine u 02:06 časova, poginulo je, zvanično, 16 radnika RTS, za šta postoji neupitna odgovornost NATO.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) podseća javnost Srbije da su pravosudni organi posle petooktobarskih promena, iako je za ovaj zločin krivična prijava podignuta protiv devet funkcionera RTS-a, procesuirali i pravosnažno osudili samo Dragoljuba Milanovića, tadašnjieg generalnog direktora RTS-a, na 10 godina zatvora zbog krivičnog dela „teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194 stav 2 u vezi člana 187 stav 2 i 3 KZ RS“.
CEAS upozorava javnost Srbije da na „Zahtev porodica ubijenih radnika za obnovu i proširenje postupka u slučaju mogućeg žrtvovanja šesnastoro radnika RTS-a”, koji su porodice poginulih radnika predale Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu još 30.4.2009. godine i dalje nema odgovora nadležnih državnih organa . Inače, porodice su 2006. godine Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal predale i knjigu „Tišina u Aberdarevoj“ sa dokazima koje prethodni sud nije procesuirao.
CEAS smatra da slučaj RTS po svojoj složenosti i dosadašnjem toku pravnih procesa predstavlja odličnu građu za praćenje rezultata reforme pravosuđa u Srbiji i jačanja demokratskih institucija. Slučaj RTS ogoljuje velike izazove koje Srbija tek mora da prevaziđe ako želi oštar raskid sa strukturama miloševićevske vlasti, te kao takav zaslužuje dodatnu pažnju stručne, političke i međunarodne javnosti. Stiče se utisak da su te strukture još uvek u stanju da kontrolišu ili usmervaju rad sve tri grane vlasti u Srbiji kao i medije. Sadašnje stanje stvari u slučaju RTS, nažalost, ukazuje na to da nominalne demokratske vlasti, iako deklarativno ponekad pokazuju volju, nemaju snage da aktere Miloševićevog zločinačkog aparata i njihove pomagače uklone iz naših institucija. Ono daje i osnova sumnji da je razlog za ignorantski odnos prema slučaju RTS i višegodišnjim naporima porodica da se sazna puna istina možda i to da se krije stvarni broj poginulih.
Problematično stanje stvari u pravosuđu, koje izgleda nije počelo da se rašćišćava i nakon reforme, delom je verovatno posledica odsustva pune demokratske kontrole nad Vojnom bezbednosnom službom ili sramnih političkih dogovora. Hronologija napora porodica i saradnika kao i mnogobrojni dokazi koje su prikupili, a na koje nadležne institucije ostaju ravnodušne, kao i mnoga pisma koje su porodice i njihovi saradnici uputile predsediku Srbije, Borisu Tadiću i ministru odbrane, Draganu Šutanvcu, a na koja nikad nisu dobila adekvatne odgovore govore u prilog ovoj oceni.
CEAS podseća javnost da je u svom Izveštaju “DRUŠTVENO POLITIČKA I PRAVNA ANALIZA SLUČAJEVA POGINULIH RADNIKA RTS, VOJNIKA NASTRADALIH U TOPČIDERU I LESKOVCU I SLUČAJ VOJNIKA MILANA MATIA ” iz juna 2009. godine izneo ocenu da je krivično delo za koje je osuđen Milanović pogrešno pravno kvalifikovano od strane tadašnjeg tužioca Krsmana Ilića, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje u ovom krivičnom predmetu.
Kako je presuda Milanoviću pravosnažna, preostaje jedino da oštećene porodice podnesu inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu koga bi se donela sudska odluka da je krivični zakon povređen u korist okrivljenog Milanovićam. CEAS najavljuje da će porodicama pružiti pravnu pomoć u podnošenju ovog zahteva. Naime, u radnjama Dragoljuba Milanovića stoje svi elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ta odluka, ukoliko bude usvojena, imala bi samo deklarativni karakter, jer se Dragoljubu Milanoviću ne može izreći druga kazna za ovaj krivično pravni događaj, ali bi nesumnjivo predstavljala satisfakciju za pordice .
CEAS smatra da će i sudbina ovog zahteva biti mera napretka stanja u pravosuđu nakon sprovođenja reforme imajući u vidu sledeće okolnosti kojima se nije pridala velika pažnja a koje smata vrlo indikativnom: istražni sudija u predmetu RTS, Vučko Mirćić, postao je nakon procesa reizbora stalni član Visokog saveta sudstva; tužilac u istom predmetu Krsman Ilić, postao je apelacioni tužilac u Nišu; Radmila Dragićević Dičić koja je sudila predmet Draguljuba Milanovića postala je predsednik apelacionog suda u Beogradu. Sa druge strane, sudija izvestilac u predmetu RTS u vrhovnom sudu Srbije, Novica Peković, nije izabran ni u jednu sudsku instancu. Imajući u vidu da je u postupku protiv Dragoljuba Milanovića bilo ozbiljnih propusta i kod javnog tužioca, istražnog sudije i predsednika veća, CEAS smatra da je njihovo napredovanje najblaže rečeno neprimereno.
CEAS iznosi bojazan da ove okolnosti mogu uticati i na realizaciju ocene koju je takođe izneo još u junu 2009, da je posebno značajno u ovom slučaju pažljivo i detaljno proučiti izjavu potpukovnika u penziji, Lakića Đorovića, koji je radio u Pravnoj upravi Saveznog ministarstva za odbranu. Važno je proveriti navode iz njegove izjave da je predmet koji je u Pravnoj upravi zaveden pod pov. broj 466/2001 dobio 9. avgusta 2001. godine kao hitan za odlučivanje i da je zbog značaja predmeta odlučeno da se on trajno čuva. Lakić Đorović je imao uvid u taj predmet i utvrdio da se u njemu nalazi preko 20 dopisa i dokumenata. Između ostalih dokumenata tu je bio i dopis istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, Vučka Mirćiča, u kojem se traži da se službenici koji su se bavili odbranom u RTS-u oslobode čuvanja službene i vojne tajne. Zaključak vojnih funkcionera Sektora za civilnu odbranu i Pravne uprave Saveznog ministarstva odbrane, pukovnika Petra Pajčina, potpukovnika Zulevića, general majora Aleksandra Ignjatovića i pukovnika Milovana Mihajlovića i Svetozara Cvetkovića je bio: „..da se do daljnjeg niko ne oslobađa od obaveze čuvanja vojne, službene i državne tajne, jer bi to škodilo interesima i bezbednosti zemlje.“Sve navedeno nalazi se u predmetu Pravne uprave pov. broj 466/2001 koji se trajno čuva i u koji je imao detaljan uvid Lakić Đorović.
CEAS smatra da bez je obzira na to što aktuelni mistar odbrane Dragan Šutanovac tvrdi da ministarstvo nema nikakva dokumenata sa transkriptima presretnutih razgovora NATO pilota na koje ukazuju porodice, neophodno da se svi koji imaju bilo kakva saznanja ili mogu imati bilo kakva saznanja o predmetu o kome govori Lakić Đorović oslobode čuvanja vojne, službene i državne tajne i da se sa Lakićem Đorovićem saslušaju pred istražnim sudijom i sa njim se eventualno suoče. Jedino takav postupak pred nadležnim istražnim sudijom, koji bi trebalo da pokrene tužilac, može pomoći da se utvrdi prava istina i eventualna krivična odgovornost i drugih lica pored već osuđenog Dragoljuba Milanovića , koji je osuđen sa pogrešnom pravnom kvalifikacijom krivičnog dela.
CEAS posebno apeluje na organizacije civilnog društva i predstavnike zapadne međunarodne zajednice koji prate rezultate refrome pravosuđa da pomnije prate slučaj RTS i da porodicama poginulih radnika i njihovim saradnicima pruže intenzivniju pomoć u njihovim nastojanjima da dođu do pune istine i sve odgovrne privedu pravdi.

U ime CEAS
Jelena Milić i Dragoljub Todorović
Beograd, 22.4.2010.