Šta to Rusija zna što Srbija, EU, SAD i NATO ne znaju

CEAS saopštenje za javnost, 17.6.2012.

CEAS

CEAS

Saopštenje CEAS povodom činjenice da je ruska Vlada Srbiju svrstala u grupu zemalja „složenom društveno-političkom situacijom”, zajedno sa Tadžikistanom, Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Sudanom, Čadom i Severnom Korejom

Centar za evroatlantske studije najoštrije osuđuje potez ruske Vlade koja je Srbiju svrstala u grupu zemalja „u kojima postoji eksplozivna društveno-politička situacija“. Šta to Rusija zna što Srbija, EU koja će nam možda dati status kandidata, SAD koje vojnu saradnju smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? Nažalost, neki drugi parametri koji su uzimani u obzir poput: neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti i niskog standarda stanovništva malo realističnije oslikavaju Srbiju. Oko porasta kriminal se ne slažemo. Cinično je da nas je Rusija, jedinima kojima je uzela većinski paket u energetskim trgovinama, svrstala u energetski zavisne zemlje. Interesantno je da demokratičnost izbora, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava izgleda nisu bitni faktori u proceni stanja u nekoj zemlji, ili ih bar Rusija nije razmatrala kad je Srbija u pitanju, koja se po tome daleko nabolje razlikuje od Rusje. Nažalost, Srbija ima nekoliko desetina hiljada ljudi angažovanih u privatnom sektoru bezbednosti koji je zakonski vrlo loše ako i uopšte regulisan, i to predstavlja bezbednosnu pretnju o kojoj se malo razgovara, a protiv koje se još manje deluje.
CEAS se pita i gde bi Rusija samu sebe svrstala primenjujući spomenute parametere?
CEAS smatra da su upravo uticaji Rusije, vidljivi i nevidljivi, jedni od glavnih faktora usporenijeg kretanja Srbije ka EU, te da nas upravo ubrzano približavanje EU jedino može spasiti od „zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, neefikasnosti centralne vlasti i niskog standarda stanovništva.“ Ovakava procena o Srbiji došla je pošto je Srbija bez velikih vidljivih potresa uhapsila i isporučila Ratka Mladića. Da li Rusija zna nešto i o tome gde se i kako skrivao, ko mu je sve pomagao te šta su sad njihove namere? Podsetimo, MO i VBA su posle kratke interne istrage navodno utvrdili da oni nisu Mladiću pomagali od 2002. godine, i pored brojnih indicija i dokaza. Imajući u vidu da neki donedavno očito jesu, ostaje pitanje šta oni dalje nameravaju i kolika im je moć. CEAS podseća da je pitanje ko je pomagao Radovanu Karadžiću zaboravljeno odmah po njegovom isporučivanju. Srpski mediji su čak spekulisali da je jedan od ruskih diplomata u Srbiji, koji ju je nedavno napustio, bio čovek za vezu sa Ratkom Mladićem.
Ovo rangiranje dolazi u trenutku kad zapadna međunarodna zajednica očekuje od Srbije još samo par dodatnih napora, poput hapšenja Gorana Hadžića, kreativnije politike prema Kosovu i nepodrivanja integriteta BH. CEAS se pita da li je u pitanju procena Vlade Rusije kako će Srbija izgledati, ako se zaustavi njen put ka EU, ako Srbija odustane od ovih planova, te da li će možda i dalje samo još intenzivnije raditi na tome?
CEAS poziva Vladu Srbije da se hitno izjasni o ovom skandalu i da javnosti kaže kakav će biri sadržaj najavljenog Sporazuma o partnerstvu Srbije i Rusije? Zašto bi Rusija, uopšte, htela partnerstvo sa zemljom u kojoj vlada „eksplozivna društveno politička situacija“?
Posle ovog skandala javnost Srbije zaslužuje i da čuju informacije o velikim problemima u sistemu odbrane i lošoj borbenoj spremnosti Srbije, te korake koje će Vlada preduzeti u vezi njih. Neki od njih su da brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje, da nema gde da se skladište ubojna sredstva, da nema para za održavanje radarskih i vazduhoplovnih sredstava, objekata i opreme, a teško je i održavanje i nabavka delova jer je sve tehnološki zastarelo. U spomenutom izveštaju, koji je na zatvorenoj sednici NP pre neki dan predočen narodnim poslanicima kaže se i da je naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom istekao rok, te da se dosta toga čuva na otvorenom pa degradira, a motorna vozila uglavnom su starija od 20 godina.