NEGODOVANJE POVODOM ANTI-EU RETORIKE SERGEJA ŽELEZNJAKA

Centar za evroatlantske studije (CEAS) izražava javno negodovanje povodom juče datih izjava Sergeja Železnjaka, zamenika predsednika ruske Dume, koje se tiču Evropske unije, prirode evropskih integracija te položaja i odluka zemlje koja dobrovoljno ulazi u taj proces. 

Naime, upitan za težnje Srbije ka članstvu u EU, Železnjak je izjavio: “Rusija razume da se Srbija nalazi u centru Evrope i da mora da razvija ekonomske i trgovinske odnose sa Unijom. Razvoj odnosa sa EU mora da se gradi na osnovu ravnopravnog pristupa i dijaloga uz uzajamno poštovanje… Sigurni smo da niko ne može da diktira Srbiji budućnost koju treba da izabere. Takođe smo sigurni da zemlje koje su donele mnogo patnje i bola Srbiji nemaju pravo da diktiraju srpskom narodu njegovu budućnost“.

Ovo je samo jedna u nizu namerno iznetih diskvalifikatorskih ocena o EU i pogrešno interpretiranih procedura evropskih integracija, koje ruski zvaničnici sistemski plasiraju u Srbiji, u cilju podrivanja podrške javnosti tom procesu. 

Nažalost, sličnu retoriku sve intenzivnije koriste i čelni ljudi Srbije, koji se navodno zalažu za evropski put Srbije. Zato ne iznenađuje odsustvo reakcije zvaničnog Beograda na ovakvo ponašanje ruskih zvaničnika. 

Suština evropskih integracija je usvajanje evropskog zakonodavstva, te ne može postojati navodna “ravnopravnost”, kad jedna zemlja dobrovoljno pokušava da postane deo nadnacionalne zajednice od trenutno 28 članova, sa jasno definisanim načinom pristupanja.  Proces pregovora sa  EU nije “dijalog”, već vrlo detaljno razvijena procedura sa standardima i očekivanjima koje zemlja koja želi da postane članica treba da svoji. 

Posebno zabrinjava deo izjave u kome se kaže da “zemlje koje su donele mnogo patnje i bola Srbiji nemaju pravo da diktiraju srpskom narodu njegovu budućnost”. Osim što ruski zvaničnici, takođe sistemski, previđaju da je prvo Srbija drugima nanela mnogo patnje i bola, podsećamo i da su većina zemalja članica EU ujedno i članice NATO, pretpostavljajući da je na to ciljao Železnjak. 

 I u jednima i u drugima, kao i u Srbiji  još uvek mada sve teže dobrim delom iz zbog nedemokratskog ruskog uticaja na koji se država ne reaguje adekvatno ili ga i sama došušta, državni i društveni procesi se odvijaju na osnovu demokratski izražene slobodne volje većine građana, a ne na  osnovu “diktata”, dok upravo u današnjoj Rusiji to nije praksa. 

Beograd, 22 april, 2016.