CEAS saopštenje - Povodom učestale plodne komunikacije premijera i predsedničkog kandidata Vučića sa GS NATO i predstojeće godišnjice NATO bombardovanja

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda pozdravlja sve učestaliju i očito plodnu komunikaciju  premijera i predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića sa generalnim sekretarom NATO Jensom  Stoltenbergom.

Sam premijer je povodom poslednjeg razgovora pohvalio: "Kad sam završio razgovor sa Stoltenbergom, gotovo da su mi pošle suze od radosti. Mnogo smo radili da promenimo sliku o Srbiji, malo smo uspevali, a danas sam doživeo da mi Stoltenberg kaže - hvala Aleksandre što ste čuvali mir i stabilnost, hvala za strpljenje".

Ovaj trend je bitan imajući u vidu:  tenzije u regionu; predsedničku kampanju u Srbiji;  najavu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova i predstojeće osamnaestogodišnjice NATO bombardovanja SRJ.

Podsećamo da je Vlada premijera i predsedničkog kandidata Vučića usvojila i kako -tako realizuje Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) sa NATO, koji podrazumeva i obavezu Vlade da građane informiše o saradnji sa NATO.  Istovremeno  Skupština je usvojila zakone kojima se omogućava pripadnicima oružanih snaga Srbije i drugih, da učestvuju u misijama u kojima učestvuje i NATO.  Kroz fondove formirane od strane NATO i zemalja članica  realizuju  se zajednički programi poput onoga o delaboraciji  municije u Tehničko remontnom zavodu u Kragujevcu.  

Inače, povodom nedavne nesreće u TRZ Kragujevac, kojom prilikom su život izgubile 4 osobe, GS NATO je  odmah izrazio žaljenje. Istovremeno, javnost u Srbiji skoro da nije mogla od naših zvaničnika i komentatora,  vladinih i  pro-vladinih medija,  saznati javnu  okolnosti da Srbija i NATO realizuju zajednički program u TRZ.

S obzirom da je u međuvremenu  stasala cela nova generacija birača s jedne strane,  te da funkcija predsednika Srbije podrazumeva i nadležnosti oko vojske Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost, pozivamo sve javne  aktere, a predsedničke kandidate pogotovu,  da  predstojeću godišnjicu NATO bombardovanja  iskoriste i kao povod za odgovornije  informisanje  birača o uzrocima, povodima, glavnim akterima, ljudskim i matrijalnim gubicima tokom  oružanih sukoba  na Kosovu, koji su pethodili i značajno odredili  trajanje NATO bombardovanja SRJ.

Ovo posebno što, koliko možemo da saznamo, Vlada i kanadidat Vučić nameravaju da u istom periodu organizuju, u prisustvu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, primopredaju MIGO-va iz Rusije. Ruski zvaničnici kao i veliki deo javnosti u Srbiji i dalje govore o hiljadama pobijenih srpskih civila tokom NATO bombardovanja. Istovremeno žrtve kosovskih Albanaca pobijenih tokom rata na Kosovu skoro uopšte ne spominju.

Vrlo preciznim metodama sa ukrštanjem podataka iz  više izvora Fond za humanitarno pravo je još pre par godina utvrdio da je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi, od čega 267 u centralnoj Srbiji, deset u Crnoj Gori a ostali na Kosovu i Metohiji. Od toga 450 su bili civili, a oko 300 pripadnici Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova.

Od početka 1998. do kraja 2000. godine , na primer, u sukobima na Kosovu  poginulo je ukupno oko 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i drugih nealbanaca. 

Tadašnji generalni sekretar UN je još 9. aprila 1999 izrazio “brigu povodom humanitarne tragedije” na Kosovu, o kojoj još uvek uopšte, nerado ili netačno  pričaju čak i hrabriji predsednički kandidati.

Podsećamo da postoji serija svedočenja u Haškom tribunalu, na osnovu kojih su već donete presude, u kojima se spominju činjenice da je u zonama odgovornosti sadašnjeg načelnika Generalštaba vojske Srbije  Ljubiše Dikovića, počinjeno puno, još uvek pravno ne procesuiranih,  zločina protiv kosovskih civila.

Imajući u vidu gore navedeno, uključujući i seriju priznanja pojedinaca iz Srbije  pred crnogorskim sudovima o planiranju kriminalnih dela tokom izborne noći oktobra prošle godine u Crnoj Gori  i sve više dokaza o  uključenosti  i pojedinih ruskih formalno bivših zvaničnika, čijoj stabilizaciji se premijer i predsednički kandidat Vučić  trudi da  doprinese, pozivamo  njegov izborni štab i njega lično da se jasno odrede o tome što  deo medija koji im je otvoreno naklonjen većinu  javno anti-NATO  ili pro vojno  neutralnih  opozicionih kandidata nazivaju  “NATO koalicijom”.

Na ovome insistiramo jer spomenuti mediji, za sada bez i jedne reakcije iz  izbornog štaba premijera Vučića ili njega lično,  to rade ne samo u pežorativnom  smislu u cilju odvraćanja birača, već uz insinuacije da će “NATO koalicija” u izbornoj noći u Srbiji organizovati incidente sa nesagledivim posledicama. Smatramo da bi se jasnim određivanjem o tome ko je, zašto, kako i koliko “NATO koalicija”, a posebno time  da li je to uvreda ili pohvala,  pokazala posvećenost predsedničkih kandidata istinitom informisanju birača, a pre svega veličina dopinosa premijera i kandidata Vučića nastavku čuvanju  mira i stabilnosti u Srbiji i regionu, kojom se hvali.

Beograd,

9.3.2017.