CEAS saopštenje povodom osamnaestogodišnjice NATO vazdušne kampanje: Osiromašeno liderstvo vodi u osiromašeno građanstvo, a ne u demokratiju i stabilnost

Centar za evroatlantske studije iz Beograda ( CEAS)  poziva premijera Srbije i predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, da u skladu sa svojim zalaganjem za proces pomirenja i insistiranjem na njegovom doprinosu stabilnosti regiona i dobrosusedskih odnosa, već danas na mitingu u Beogradu,  koji pada na osamnaestu godišnjicu početka NATO vazdušne kampanje protiv SRJ, otvori ozbiljnu i na činjenicama utvrđenu javnu debatu o uzrocima i povodima bombardovanja, dešavanjima na Kosovu pre, tokom i posle kampanje, a pogotovu o stvarnim ljudskim gubicima.

Naime, premijer Srbije i predsednički  kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić je danas povodom obeležavanja 18 godišnjice NATO bombardovanja  izneo podatak da je u njemu  poginulo oko 2.000 civila i više od 1.000 vojnika i policijaca. Ovime se broj žrtava prema procenama  Srbije popeo na više od 3.000 osoba. Takve  procene uporno  iznose  i predstavnici Ruske federacije. Ministar spoljnih poslova RF, Sergej Lavrov otišao je i korak dalje u širenju bezočnog narativa spominjući  „više stotina poginule dece“, vređajući time stvarne žrtve NATO vazdušne kampanje.

Nažalost, ni ostali državni zvaničnici, javni servis građana Srbije RTS, ruski zvaničnici ali i većina drugih aktera javnog i političkog života i dalje barataju netačnim podacima o broju civilnih i vojnih žrtava NATO vazdušne kampanje protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ovo govori i o nespremnosti najviših funkcionera vlasti, ali nažalost i većine predsedničkih kandidata, civilnog društva i odgovornih medija, da građanima Srbje govore istinu. Ovakvo stanje pre govori o njihovoj  dvoličnosti u odnosu prema saradnji Srbije  sa NATO od koje korist imaju oni i NATO ali ne i, zbog sistemskog širenja lažnog narativa, konfuzni i neinformisani građani Srbije.

Sramno je i prema građanima Srbije, a pre svega prema stvarnim žrtvama i njihovim porodicama, da  institucije države  Srbije ni 18 godina  nakon NATO bombardovanja nisu uradile zvaničan popis osoba koje su izgubile život 1999. godine. Iz godine u godinu, procene srpskih i ruskih  zvaničnika o broju stradalih tokom NATO bombardovanja se kreću u rasponu između 1.200 i 3.000 osoba.

CEAS naglašava da je  prema jedinom do sada urađenom poimeničnom popisu stradalih, demografski verifikovanom metodom i proverom više izvora, koji je uradio Fond za humanitarno pravo, u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. godine, stradalo 758 osoba. Od toga broja je u Srbiji van Kosova stradalo 275 osoba, i to 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP-a Srbije. Na Kosovu je u tom periodu od NATO bombi poginulo 483 osobe, i to 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 170 pripadnika Vojske Jugoslavije i 26 pripadnika OVK.

CEAS smatra da sistemskim uveličavanjem broja žrtava stradalih tokom 1999. godine Srbija i njeni saveznici u Ruskoj federaciji namerno već godinama sprečavaju otvaranje javne debate o NATO intervenciji protiv SRJ, njenim uzrocima, toku intervencije a pogotovu o masovnim zločinima srpskih snaga na Kosovu pre i tokom NATO bombardovanja, kao i načinom na koji se Srbija odnosi prema ovom periodu iz bliske prošlosti.

CEAS  zabrinjava i neotvaranje pitanja krivične odgovornosti visoko pozicioniranih pripadnika Vojske i policije Srbije za zločine na Kosovu, posebno odgovornosti Ljubiše Dikovića, sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije za koga postoje ozbiljne sumnje da su u zoni odgovornosti njegove jedinice na Kosovu počinjeni mnogobrojni zločini protiv albanskih civila 1999. godine. Otvaranje ovih tema nesumnjivo bi otvorilo i pitanje odgovornosti sadašnjeg poliitčkog vrha u ovim dešavanjima. Umesto toga javnost se dodatno sistemski namerno  kontaminira lažnim anti-NATO narativima.

Epidemiolog Dr. Zoran Radovanović nedavno je konstatovao: „Ovih dana  udarna tabloidna vest je  da "Srbima u 2019. preti epidemija raka" zbog OU. Takve najave zdravo za gotovo uzimaju i političari najvišeg ranga i iz redova vlasti a oni iz opozicije hrabro ćute. Došlo se dotle da se traže skriveni motivi među retkim pojedincima koji javno dovode u pitanje ovako shvaćenu "patriotsku" retoriku. Biće korisno da taksativno nabrojimo činjenice.“

CEAS smatra da je godišnjica NATO kampanje dobar povod da se svi prisetimo ostatka njegovog sjajnog teksta „Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta“.

„...Prvo, bilo da je osiromašen, obogaćen ili potekao iz prirode (uglavnom kao smeša dva svoja izotopa, U238 i U235), uranijum je toksičan hemijski element. Njegova radioaktivnost je minimalna, jer mu je poluživot preko četiri milijarde godina, pa se koristi za procenu starosti naše planete. Ima ga na kopnu i u moru, a tona obradivog zemljišta sadrži 10-15 grama uranijuma. Otuda bombardovanje OU municijom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena.

Drugo, alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, ni kroz površni sloj kože, a 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz creva u neizmenjenom obliku. Zato se štetni efekti OU prevashodno vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Ima mišljenja da bi u tom slučaju alfa zračenje moglo da ima kancerogene efekte, mada to nije pokazano praćenjem ljudi izloženih visokim dozama OU. Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima. Ako već mora da se koristi oružje, postoje zalaganja da se, umesto olovnoj, pribegne OU municiji, kao manjem zlu.

Treće, uranijum ima široku primenu u svakodnevnom životu, od izrade fotografija do pojačanja sjaja zuba u stomatologiji. OU se ugrađuje u kobilice lakih letilica (jedrilica) radi stabilnosti, a svaki Boing 747-100 sadržavao ga je donedavno u količini od oko jedne tone (to je više OU nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999). Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskom predgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nije ustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisale tom incidentu.

Četvrto, OU je korišćen u po dva maha na dva ratišta - u Persijskom zalivu 1991. i 2003, kao i na Balkanu, u Bosni 1995. i na Kosovu 1999. Irak i Kuvajt su pogađani sa više desetina puta većom količinom OU nego naš deo sveta. Pominju se poremećaji zdravlja u Bagdadu, Basri i Faludži, ali podaci nisu pouzdani, a područje je jako zagađeno bombardovanjem iračke atomske centrale 1991, izlivanjem nafte iz brojnih oštećenih izvora, kao i hemijskim i drugim borbenim sredstvima koje je Sadam prethodno upotrebljavao u ratu sa Iranom.

Peto, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini OU nije korišćen, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno od Bujanovca. Reč je o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča.

Šesto, nijednom uglednom istraživaču, bilo da je onkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević) ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N. Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bez uzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU. Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju na naše građane uporno lansiraju dva-tri čoveka s određenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnog kredibiliteta. Oni naivno, poput dece, biraju i nakaradno tumače statističke podatke, brkajući i kombinujući nespojive izvore. Posebno je otužno njihovo verovanje da je latentni period između izloženosti i obolevanja za sve isti, poput plamena sveće (u stvarnosti liči na poprečan presek hobotnice), pa su "eksploziju" raka predviđali 2006, zatim 2014, da bi ovih dana odlučili da sudnji trenutak dolazi 2019, na 20-godišnjicu bombardovanja, kada broj obolelih od raka naglo treba da se udvostruči, sa današnjih oko 35.000 na "više od 70.000".

Sedmo, vetar u leđa "katastrofičarima" dale su svojevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM. Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici koji nikada tamo nisu bili, pa kada su obavljena poređenja, zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojih parnjaka ostalih u kasarnama van KiM (objašnjenje se krije u tzv. efektu zdravog radnika, odnosno ratnika).

Osmo, podaci Registra za rak Instituta "Batut" ukazuju da je, kada se uzmu o obzir kvalitet podataka i karakteristike populacije, uključujući izmene uzrasne strukture, trend raka u skladu sa očekivanjima za zemlju poput Srbije, u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije.

Deveto, ni najbolji epidemiolozi s Harvarda, ni najčuvenija imena u oblasti matematičkih modela, nisu uspeli da pokažu da OU povećava rizik Kuvajćana da obole od raka (izveštaji nisu publikovani, ali ih ovaj autor poseduje jer je, u ime Ujedinjenih nacija, bio supervizor navedenih istraživanja). Vezu između OU i raka odbacuju i Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka, američki centri za sprečavanje i suzbijanje bolesti itd.

Deseto, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju. Oni, međutim, svoje argumente ograničavaju na stvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanja nedužnog sveta, preko uništenja infrastrukture i industrijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sredine hiljadama štetnih materija...“

Zbog svega gore navedenog, CEAS zahteva od predstavnika institucija Srbija da otvore javnu debatu o uzrocima, povodu, kontekstu i posledicama NATO bombardovanja, kao i o oružanom sukobu na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine. Pored toga, CEAS poziva i predsedničke kandidate da zauzmu stav i bez straha učestvuju i daju svoj doprinos javnoj debati na ove teme.

Posebno pozivamo premijera Srbije, Aleksandra Vučića, da u skladu sa svojim zalaganjem za proces pomirenja i insistiranjem na doprinosu stabilnosti regiona i dobrosusedskih odnosa, već danas na mitingu u Beogradu  zauzme jasan stav o ovoj temi baziran na činjenicama, a ne na preuveličanim podacima o broju stradalih.

CEAS smatra da samo javna debata, utemeljena na činjenicama a ne na manipulisanju brojem poginulih i ubijenih uzrokovanog pogrešnim shvatanjem patriotizma, može doprineti da srpsko društvo počne izgradnju odgovornog odnosa prema zločinima počinjenim na Kosovu i svim posledicama koje su iz toga proizašle.  

U ostalom kako Dr. Zoran Radovanović konstatuje na kraju svog teksta: „Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenica, umesto njihovog izmišljanja?“ .

I sistemskog širenja ili hrabrog ćutanja o njima, dodaje CEAS.

Beograd,

24.03.2017.