CEAS saopštenje- Zatvoriti takozvani Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) pozdravlja inicijativu prvog  potpredsednika Vlade i šefa diplomatije Republike Srbije Ivice Dačića  da se reši diplomatski status Srpsko- ruskog humanitarnog centra u Nišu.

CEAS je od samog osnivanja takozvanog Srpsko-ruskog  humanitarnog  centra  (Centra) 2014. godine  u više navrata upozoravao na dubiozan način na koji je Centar osnovan i izražavao sumnje u pravu svrhu njegovog postojanja. Nažalost po javni interes građana Srbije, ove sumnje su samo pojačane  pritiskom pravdanim  neutemeljenim, a neretko i sasvim kontradiktornim argumentima ruske strane da se  Centru omogući poseban hibridni status u Srbiji. Dodatno,  sve je očitije  da su  inicijalna opravdanja da će Centar prerasti u regionalnu strukturu  za reagovanje u vanrednim situacijama, u kojoj će učestvovati još neke zemlje pa i članice EU i NATO,  bila netačna i tendenciozna.

Dodatno, slušajući rusko osoblje angažovano u Centru, i nekritičke i na činjenicama neutemeljene izjave ruskih i srpskih  zvaničnika i medijskih natpisa, stekao bi se utisak da je Srbija u poslednje tri godine bila izložena velikom broju elementarnih nepogoda sa teškim posledicama, koje su sanirane mahom uz pomoć  Centra. Ni prvo ni drugo nije tačno.

S druge strane, sve je očitije  da upravo postojanje ovog dubioznog Centra i prave namere Ruske Federacije kako i zašto da ga koristi, otežavaju ili blokiraju mogućnost da država Srbija i njeni građani koriste prednosti članstva Srbije u EU mehanizmu za civilnu zaštitu, da Srbija napreduje u procesu pregovora sa EU, te da se na osnovu Individualnog akcionog plana partnerstva sa NATO  (IPAP), koji je komplementaran sa procesom EU integracija, normativno i operativno unaprede  strukture Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama i upravljanje krizama.  Srbija je i pored odličnog predloga zakona koji nikada nije ušao u skupštinsku raspravu i pored velike vladajuće većine, jedina zemlja regiona koja nema vladinu agenciju za reagovanje u vanrednim situacijama. Ovakvo telo omogućuje bolju koordinaciju između više resornih ministarstava koja imaju svoje uloge u ovoj širokoj oblasti, kao i bolju mogućnost koordinacije rada republičkih i lokalnih organa vlasti. Poplave od pre neku godinu su na površinu izbacile sve manjkavosti postojećeg sistema, koji nažalost od tada nije unapređen, bez adekvatnog drugog objašnjenja, što dodatno podgreva sumnje da je pritisak Rusije veliki i netransparentan.

U javnosti se ovih dana mogu pokupiti i delići informacija o vrlo upitnim ugovorima na osnovu kojih je Centar ušao u prostorije privatne firme Pakom iz Niša na Niškom Aerodromu, veza Pakoma sa kompanijom Win Win, njegove problematične likvidnosti i sporova između potraživača dugova –komercijalnih banaka  i grada Niša. Javnost malo zna o načinu na koji je Vlada Srbije finansirala rad Centra.

Ove okolnosti ne treba smetnuti s uma kada se razmatraju zahtevi ruskih zvaničnika, a izgleda da je  ministar Dačić s njima saglasan, da objekat i rusko osoblje koje u njemu radi treba da dobiju diplomatski status, što bi Centar faktički pretvorilo u ruski konzulat.  To bi značilo da Vlada Republike Srbije ne bi imala kontrolu nad objektom i zaposlenima. Ovo je sasvim u suprotnosti  sa sadašnjom formalnom dvonacionalnošću Centra.

Ruski zvaničnici tvrde da bi ovo zaštitilo osoblje Centra i omogućilo da se neka  oprema  pokloni Srbiji bez oporezivanja. Zaštita ruskih pripadnika u Centru može se vrlo lako ostvariti tako što se oni mogu pridružiti osoblju ambasade Ruske Federacije u Srbiji, čime bi oni dobili zvaničan status u Srbiji, uključujući i imunitet. Sva poklonjena oprema može da se dostavi preko ambasade takođe bez plaćanja poreza. Imajući ovo u vidu ostaje sasvim otvoreno pitanje zašto se insistira na posebnom statusu  Centra.

 Izuzetno zabrinjava i što direktor Centra sa srpske strane, Bojan Glamočlija, smatra da bi davanje diplomatskog statusa Centru, kojim naglašavamo Vlada Srbije dugoročno gubi kontrolu nad radom Centra, a srpsko osoblje se stavlja u podređen položaj, pravda “znatnim uštedama”. Te uštede bi za ovu godinu značile svega sedam kamiona više ( 25 umesto 18) koje bi Srbija navodno dobila od RF, u zamenu za gubljenje kontrole nad radom Centra.

Kontroverze oko samog načina osnivanja, kao i  funkcionisanja od osnivanja do sada pojačavaju i zahtevi koji pokušavaju da nametnu paralelizam između statusa Centra i NATO SOFA –sporazuma o statusu snaga  sa Srbijom. Imajući u vidu veličinu ruskog Ministarstva za vanredne situacije, njegov mandat u zemlji i svetu, oni ujedno ogoljavaju i suštinu osnivanja Centra i pravi  pravac delovanja koji očito nije samo humanitarni. Namerno se previđa da SOFA Vladi Srbije daje pravo da tačno odredi položaj NATO osoblja koji je transparentan i nad kojim Srbija ima kontrolu. Ovo je suprotno od diplomatskog statusa kojim bi, naglašavamo,  Vlada Srbije izgubila kontrolu nad Centrom, i značilo bi  da su vatrogasci nešto drugo- pripadnici oružanih snaga,  ali bi bar garantovalo neku transparentnost i kontrolu Vlade Srbije.

Imajući sve gore navedeno u vidu, CEAS pozdravlja inicijativu ministra Dačića da se status Centra reši u dogledno vreme. CEAS smatra da bi najbolje bilo da se Centar zatvori.  Zatvaranjem Centra bi se verovatno olakšao dolazak privatnih low cost avio  kompanija na aerodrom u Nišu, za koji postoji interesovanje i samih kompanija, te  građana ne samo Niša već i regiona. Zatvaranje Centra bi omogućilo normativno i operativno jačanje kapaciteta države Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama i upravljanje krizama, istinsku neophodnu regionalnu saradnju u toj oblasti, u skladu sa evropskim integracijama Srbije i IPAP. Eventualno protivljenje ruske strane bi ogolilo prave pozicije RF-opstrukciju i podrivanje, koje se sve teže skrivaju,  prema napretku Srbije ka EU  i značaju regionalne saradnje  na Balkanu, na  koje  CEAS odavno upozorava.

Beograd, 10.5. 2017.