Slučaj CEAS potvrđuje da Srbija nije pravna država - selektivna pravda

Beograd, 15. septembar 2017 – Višegodišnje nereagovanje tužilaštva na krivične prijave Centara za evroatlantske studije (CEAS) koje uključuju: nasilničko ponašanje, ugrožavanje, rasnu i drugu diskriminaciju poznatih lica, kao i napad na internet stranicu CEAS-a,  ukazuju da u Srbiji postoji direktan uticaj politike na pravosuđe. Pred pravosudnim organima CEAS ima još tri postupka sa neizvesnim ishodom, dok provladini mediji odbijaju da postupe po zahtevima CEAS-a za objavljivanje demantija  u seriji tekstova koji sadrže neistinite, nepotpune, ili netačno prenete informacije protiv organizacije i direktorke CEAS-a, Jelene Milić.

„Politička suđenja kao na primer u slučaju Vučićevog kuma protiv CEAS-a, postupak su u korist nedodirljivih, kao i izostanak institucionalne zaštite predstavnika medija i građanskih aktivista, što jeste prava dijagnoza funkcionisanja našeg pravosuđa. Ovakvim pristupom tužilaštva guši se sloboda izražavanja, onemogućava se kritička reč, zataškava se izvršenje krivičnog dela, a javnost se uskraćuje za istinite informacije,“ izjavila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) i dodala „Favorizovanje jurišnika poput Vučićevića, Željka Mitrovića, žmurenje na krivično prijavljeno nasilje  Miše Vacića ili Nemanje Ristića, okretanje glave od ruske propagande koja se promoviše preko Pravde, Intermagazina i sl. ovu vlast kvalifikuje kao autoritarnu, ma šta ona o sebi tvrdila. Umesto da se gone počinioci krivičnih dela, zastrašuje se svako kome je u prvom planu zaštita ljudskih prava i sloboda. Posebno zabrinjava, da svojim nečinjenjem tužilaštvo štiti nasilnike, a ugrožava žrtvu.”

Podsećamo i da je zbog pretnji smrću, Jelena Milić od državnih organa RS dobila i policijsku pratnju, koju je otkazala odmah po rušenju u Savamali, kad je postalo očigledno da se policija nije odazvala na pozive građana, ne želeći da bude “privilegovana”, a posebno jer je i dalje u svakodnevnom radu i životu, bila izložena novim pretnjama i napadima.

Nedostatak političke volje da se jasno prelomi smer razvoja srpskog društva, kao i društvena realnost u kojoj ne postoji jasan sistem vrednosti za koji se sadašnja politička elita opredelila, realan život čini nepredvidljivim, tako da CEAS sumnja da Vučićević može da se obaveže i da objavi naš odgovor na gomilu laži i uvreda koje je isti izneo u svom tabloidu. Sve ovo ukazuje na suštinsku nespremnost na promene i velika kolebanja vlasti oko ključnih stvari koje se pre svega tiču unutrašnjih odnosa u državi.  Iz odnosa sudova i tužilaštava u vezi navedenih krivičnih prijava, te sudskih postupaka u kojima je učestvovao i CEAS, može se zaključiti da postoje građani prvog i drugog reda, odnosno selektivna pravda.