CEAS saopštenje povodom navoda na Facebook strani Vojnog sindikata Srbije

Centar za evroatlantske studije oštro osuđuje navode na Facebook strani kontroverznog Vojnog sindikata Srbije (VSS) o sudbini pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, bivšeg komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, Vladimira Lazarevića. 

 

U postu VSS se navodi: ''General Lazarević je srpski heroj! Kao i sve velike srpske vojskovođe imao je nesreću da živi na vetrometini istorije, kada pobednici postaju poraženi, kada agresori postaju oslobodioci, kada teroristi postaju premijeri, kada se zločinci koji su kopali oči srpskoj nejači po bratunačkom kraju proglašavaju herojima i nevinima... Generala Lazarevića osudio je Haški sud, inkvizitorski kazamat gde su jedino Srbi krivi, gde po tamošnjoj logici stvari general nije smeo da brani svoj narod od agresije na suverenu i međunarodno priznatu državu.''

CEAS podseća da je Vladimir Lazarević pravosnažno osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju 2014. godine na 14 godina zatvora za zločine počinjene na Kosovu, zajedno sa bivšim potpredsednikom Vlade SRJ, Nikolom Šainovićem, bivšim načelnikom Generalštaba VJ, Dragoljubom Ojdanićem, bivšim komandantom Treće armije, Nebojšom Pavkovićem, i bivšim načelnikom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, Sretenom Lukićem. Pripadnici VJ i MUP Srbije pred Haškim tribunalom osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora za zločine u kojima je ubijeno više od 6000 albanskih civila, među kojima i značajan broj žena i dece, a sa teritorije Kosova proterano oko 800,000 Albanaca u periodu od kraja marta do početka juna 1999. godine. U istom periodu, ubijeno je i oko 1200 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Pored toga, i vojska i policija su prilično uspešno izvele i operaciju uklanjanja dokaza, skrivanjem tela ubijenih civila i njihovo sahranjivanje na nekoliko policijskih i vojnih lokacija u Srbiji.

CEAS ukazuje da sudski utvrđene činjenice nesporno svedoče potpuno suprotno od onoga što se navodi na FB strani  VSS – Lazarević nije osuđen zato što je Srbin, ili što je učestvovao u odbrani zemlje tokom NATO intervencije, naprotiv, osuđen je jer je učestvovao u, dopustio ih i propustio da kazni mnogobrojne zločine protiv albanskih civila na Kosovu u proleće 1999. godine.

Imajući u vidu da citirani post i dalje stoji na spomenutoj strani VSS, smatramo da lideri  Sindikata, trenutno vrlo aktivni akteri društveno-političkog života u Srbiji,  moraju hitno o njemu da se odrede.

CEAS posebno zabrinjava što trend  otvorene podrške osuđenim ratnim zločincima, poput ovog iznešenog na FB strani Vojnog sindikata Srbije, ili onih koje iznose narodni poslanik vladajuće koalicije i novinar zvaničnog ruskog glasila Sputnjik, Miroslav Lazanski i ministar odbrane Aleksandar Vulin, ne nailazi ni na adekvatnu reakciju u navodno pro-demokratski orijentisanoj opoziciji i drugim organizacijama javnog života u Srbiji.  Poslanik Lazanski, na primer, otvoreno zločine za koje je Lazarević osuđen pravda tuđim zločinima, i previđa ostale napore koje je američko društvo učinilo u suočavanju sa zločinima u Vijetnamu. Upravo je to suštinska razlika između  Zapadnih demokratija i sadašnje Srbije. Katalonija i Krim, koji sa statusom Kosova nemaju veze, ali otežavaju poteze Zapada,  kao da su hipnotisali čak nekad jasnu opoziciju Miloševićevom režimu, čiji je Lazarević realizator, a Lazanski u najmanju ruku relativizator.

Nažalost, odsustvo jasnog stava zvaničnog Beograda ukazuje na to da se politika podrške ratnim zločinima za mandata Vlade Ane Brnabić i presedavanjem Srbijom Aleksandra Vučića, ne samo toleriše, već i otvoreno vraća kao dominantan diskurs u Srbiji.   

CEAS se nada da će trend jasnijih poruka Vladi Srbije, koji se konačno nazire kod  Zapadnih diplomata, pre svega Nemačke i SAD, jer drugačije očito ne ide, uskoro dosegnuti i do činjenice da je na čelu Generalštaba Vojske Srbije, general Diković čije su jedinice duboko kompromitovane brojem zločina protiv albanskih civila na Kosovu za vreme njegovog komandovanja. Pitanje je koliko se Srbija može podstaći na nužno suočavanje za nedavnom prošlošću, a pre svega na nastavak suđenja za ratne zločine što je još uvek makar formalno i uslov za EU integracije, a mora se posmatrati i u kontekstu odnosa Vlade Srbije prema vladavini prava koju EU zvaničnici s razlogom naglašavaju kao ključnu u procesu integracija, u ovakvim okolnostima imajući u vidu ogromne slabosti pravosuđa i celog sistema demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti.

CEAS zato  poziva i predstavnike EU institucija  da se o ovom negativnom trendu, takođe, jasnije odrede. Najave otvaranja novih poglavlja u ovakvim okolnostima u Srbiji deluju kao prećutna podrška nedopustivoj reviziji nedavne istorije i obesmišljavanju koncepta vladavine prava zarad par kratkoročnih interesa koje Vlada Srbije na kašičicu isporučuje.   

Beograd, 24.10.2017.