CEAS saopštenje: Slučaj Centra za evroatlantske studije i direktorke Jelene Milić potvrđuje da Srbija nije pravna država

Beograd, 25. decembar – Višegodišnje nereagovanje tužilaštva na krivične prijave Centra za evroatlantske studije (CEAS) i direktorke  Jelene Milić  koje uključuju: nasilničko ponašanje, ugrožavanje, rasnu i drugu diskriminaciju poznatih lica, kao i napad na internet stranicu CEAS-a, ukazuju da u Srbiji postoji direktan uticaj politike na pravosuđe.

Podsećamo na neke od postupaka po kojima se ne postupa:

1. Parnica po tužbi Petrović Nikola protiv CEAS i Jelene Milić pod brojem P.30/15 kod Višeg suda u Beogradu okončana je tako što je sud delimično usvojio tužbeni zahtev te obavezao tužene da plate Nikoli Petroviću 150.000,00 din na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. Nakon pravnosnažnosti ove presude tuženi su podneli 5.12.2016 god. ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Do današnjeg dana nije doneta  odluka o predmetnoj žalbi.

2. Jelena Milić je 23.02.2016. podnela  krivičnu prijavu protiv Miše Vacića, Dejana Tošića i NN lica zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz čl.344 t.1.KZ RS. Prijave do današnjeg dana nisu  procesuirane.

3. Jelena Milić podnela je krivičnu prijavu 25.03.2015. protiv Nemanje Ristića zbog krivičnog dela ugrožavanja iz čl.138 st.KZ RS. Prijava do današnjeg dana nije procesuirana.Ristić se, inače, nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici koju su podneli pravosudni organi Crne Gore. On se tereti za uspostavljanje kriminalne organizacije i pokušaj terorizma. Srbija ne postupa po ovoj poternici, niti Ristića goni za to delo u Srbiji.

4. Jelena Milić podnela je 4.05.2016. krivičnu prijavu protiv Igora Marinkovića, odgovornog urednika medija PRAVDA i NN lica zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije iz čl.387 st.4. u vezi čl.38. st.2. KZ RS. Do dana današnjeg prijava nije  procesuirana.

5. Jelena Milić je 26.02.2016. izvestila Više javno tužilaštvo u Beogradu o napadu na internet stranicu CEAS. Do dana današnjeg  ovo nije procesuirano.

6. Na presudu Privrednog suda u Beogradu br.P.647/16 od 26.04.2017 , CEAS je podneo žalbu Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu. Do dana današnjeg nije odlučeno o žalbi.

7. Po tužbi CEAS, Viši sud u Beogradu presudom br.P.491/16 od 23.02.2017 god. obavezao je Dragana Vučićevića, odgovornog urednika Informera da na strani 2. i 3. dnevnih novina Informer bez odlaganja objavi celovit odgovor tužioca Centra za evroatlantske studije. Nakon advokatske opomene objavljen je nepotpun i nejasan  odgovor u vikend izdanju lista Informera 14-15 oktobra 2017, iz  koga se ne vidi razlog objavljivanja.  Po istoj tužbi TV PINK je oslobođen, iako je u njegovim emisijama iznešeno još više netačnih navoda o radu CEAS i Jelena Milić.

Podsećamo i na neke od indikativnih okolnosti u vezi rada CEAS-a i direktorke Jelene Milić, da je izostala reakcija šire javnosti, kao i kolega iz organizacije civilnog društva koje se bave procesima EU integracija Srbije, kao i ljudskim pravima.  U januaru 2017. tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić  je Jeleni Milić na TV stanici sa nacionalnom frekvencijom TV PINK  bez ikakvog argumenta rekao: “Sve što radite je protiv interesa Srbije.” Ova ocena prošla je bez osude javnosti i reakcija kolega iz civilnog društvo ili medija.

Dodatno, u avgust 2017, Ministarstvo odbrane Republike Srbije iznosi tendenciozne ocene u svom potpuno neutemeljenom, što je CEAS eksplicitno dokazao,  zahtevu za ispravku navoda koje je CEAS objavio. Naime MO tvrdi: “Zbog toga je tendeciozna tvrdnja Jelene Milić da je javnost o učešću pripadnika Kopnene vojske na Tenkovskom biatlonu u Rusiji saznala od Sputnjika…Njene tvrdnje su netačne i  pokazuju da je ona nedovoljno obaveštena o temi o kojoj govori.”

S druge strane, takođe podsećamo, da je  7.11.2017. Ivan Ivanović, Lider pokreta "Naši", oslobođen  u Višem sudu u Beogradu optužbi za rasnu i drugu diskriminaciju. Kako je saopšteno u presudi, Tužilaštvo nije imalo dokaze za potkrepljivanje optužnice. Jelena Milić, jedna od javnih ličnosti koju je Ivanović stavio na spisak “srbomrzaca”  je bila jedna od retkih koja se priključila Tužilaštvu u gonjenju Ivanovića. Zbog mnogih drugih sa tog spiska koji se nisu priključili tužilaštvu, što CEAS smatra javno neodgovornim, Ivanović je oslobođen, što njemu i sličnima daje prostor da nastave da javno arbitrarno žigošu i zastrašuju aktere javnog života, a nadležnim odganima izgovor za nedelovanje.

Podsećamo i da je zbog pretnji smrću, Jelena Milić od državnih organa RS u martu 2016.  dobila i policijsku pratnju, koju je otkazala odmah po rušenju u Savamali, kad je postalo očigledno da se policija nije odazvala na pozive građana, ne želeći da bude “privilegovana” kako je sama objasnila.  Ova odluka je donešena iako se CEAS i Jelena Milić retko uzimaju u zaštitu od strane predstavnika građanskog društva i drugih aktera javnog života u Srbiji, što možda ima veze sa osetljivošću tema kojima se CEAS bavi – uzrok i posledice NATO bombardovanja, zalaganje za članstvo Srbije u NATO,  istraživanje Ruskog uticaja u Srbiji, ratni zločini -  a o njihovim slučajevima, koji  se ne vode kao slučajevi aktivista za ljudska prava ili nezavisnih novinara i medija, retko govori. Zapadna međunarodna zajednica se po ovim pitanjima nije oglašavala, sa izuzetkom State departmenta koji u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2016. godinu ukazuje na slučaj pretnji CEAS-u i direktorki Jeleni Milić.

CEAS i direktorka Jelena Milić su i dalje u svakodnevnom radu i životu, izloženi novim pretnjama i napadima, koje redovno prijavljuju nadležnim organima koji po njima, što se iz priloženog vidi, ne postupaju.

Nedostatak političke volje da se jasno prelomi smer razvoja srpskog društva, kao i društvena realnost u kojoj ne postoji jasan sistem vrednosti za koji se sadašnja politička elita opredelila, realan život čini nepredvidljivim.  Sve ovo ukazuje na suštinsku nespremnost na promene i velika kolebanja vlasti oko ključnih stvari koje se pre svega tiču unutrašnjih odnosa u državi.  Iz odnosa sudova i tužilaštava u vezi navedenih krivičnih prijava, te sudskih postupaka u kojima  učestvuju  CEAS i Jelena Milić, može se zaključiti da postoje građani prvog i drugog reda, odnosno selektivna pravda.

Beograd, 25.12.2017.