CEAS upozorenje na opasno, netačno i tendenciozno delovanje Novice Antića i Vojnog sindikata Srbije

Centar za evroatlantske studije (CEAS) izražava veliku zabrinutost zbog sistemskih i tendenciozno netačnih izjava  predsednika Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novice Antića kojima on krši Ustav, zakone Srbije i načelo demokratske kontrole oružanih snaga, i samog predstavničkog parlamentarizma, koji ima jednu od ključnih uloga u demokratskom nadzoru sitema bezbednosti, kao i predsednik koji je i treba da bude političar,  pre svega  zbog mogućih bezbednosnih implikacija delovanja VSS na čijem je čelu, na koje demokratska javnost Srbije ne reaguje i pored  pučističkih namera koje Antić otvoreno iznosi i pravda ih svojim arbitrarnim procenama o „izdaji”  zbog Kosova. Antić bez zazora otvoreno to pre neki dan i kaže: “ Nije Srbija ničija dedovina. Mi smo se zakleli ovoj zemlji, njenoj zastavi i Ustavu. A ne političarima. “

Antić i VSS u svojim izjavama i saopštenjima sve češće otvoreno pokazuju da ne poštuju osnovne principe demokratskog nadzora oružanih snaga koje su propisane Ustavom i zakonima Republike Srbije (RS), i to u političko-bezbednosno izuzetno složenom  periodu oko pregovora Beograda i Prištine, kada državno rukovodstvo RS i njeni građani moraju da demonstriraju visok stepen razumevanja svih implikacija pojedinih poteza i odluka. Nažalost, u trenutku kad  spoljni  faktori, državni i  nedržavni, imaju nameru da provokacijama ili operacijama izazovu incidente sa bezbednosnim implikacijama koji mogu ugroziti namere Beograda da dođe do mirnog multidimenzionog sporazuma sa Prištinom koji će pomiriti teško istorijsko nasleđe i legitimne moguće ostvarive interese Srbije u 2019. godini sa složenim geoplitičkim okolnostima u kojima demokratski kontrolisan sistem bezbednosti igra važnu ulogu, u samoj Srbiji VSS de facto preti građanima i državi oružanom pobunom.

Imajuću u vidu ove okolnosti pozivamo demokratsku javnost Srbije, ali i nadležne institucije,  da što pre obrate dužnu pažnju na “božićni” intervju Antića dat portalu Lepa Šumadija (link na tekst je u nastavku), nažalost bez ikakvog kritičkog osvrta, prenetog ovih dana u nekoliko medija u Srbiji.  Antić  je redovan sagovornik dnevnika Danas i TV N1, koga novinari tih kuća nažalost ne suočavaju sa spomenutim delovanjem koje je protivustavno i protivzakonito, a u kojima se Antiću daje prilika da se lažno predstavlja kao ugnjetavan i neosnovano progonjen građanin, oficir  i sindikalni lider. U spomenuto intervjuu Antić tvrdi da je VSS „najprogonjenija sindikalna  organizacija u Evropi“!

Antić, ali i članovi VSS koji se ne ograđuju od ovakvog ponašanja,  vrlo perfidno deluju tražeći pravo na političko delovanje, a svoje političke aspiracije, koje imaju nameru izgleda da ostvare pučističkim delovanjem, više ni ne kriju, tvrdeći ili implicirajući sasvim netačno da je ono inherentno udruženjima pripadnika u oružanim snagama u svetu i Srbiji,  pod plaštom navodnog  sindikalnog delovanja,  koje je u sistemima oružanih snaga većine demokratskih zemalja, pa i Srbiji,  itekako  s razlogom  zakonima i kodeksima limitirano.

Antić sam kaže:“ VSS je nacionalna, partriotska i državotvorna organizacija. Ne bežimo od toga da se bavimo poliitkom, čak je to i jedna od osnovnih uloga sindikata, a bezbroj je primera u svetu gde predstavnici sindikata igraju značajnu ulogu u parlamentima - Nemačka, Engleska, Norveška, gde su sindikati na vlasti unazad više od 80 godina....“!

Podsećamo i pripadnike medija, ali i predstavnike navodno pro-EU NVO i drugih delatnika da je sloboda izražavanja garantovana članom 10 Konvencije o ljudskim pravima i dosledno pretočena u domaće zakonodavstvo. Ovo pravo uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Smatramo  da bi u većini demokratski uređenih zemalja u kojima vlada pravo,  sa visokim stepenom zaštite individualnih i kolektivnih prava, Antić verovatno već bio u zatvoru a sindikat rasformiran, zbog svog antiustavnog delovanja i to u sistemu oružanih snaga, a o Rusiji i sličnim autokratijama da i ne govorimo.

Okolnost da Antić kao vođa “jedinog reprezentativog sindikata”, osnovano ili ne, ukazuje na  probleme,  izazove ili eventualne nepravilnosti u sistemu odbrane u vezi sa materijalnim uslovima i radnim pravima pripadnika oružanih snaga (a isto važi i za njegovog “kolegu” iz Policijskog sindikata Srbije) što je dobra praksa delokruga delovanja sindikata u oružanim snagama u zemljama OSCE na primer, ali mu ne daju nikakva prava da arbitrarno i pogrešno  tumači zakone i konvencije i poziva na uzimanje  pravde u svoje ruke i ruke pripadnika sindikata u jednom oružanom sistemu države, za koji tvrdi da je brzo rastući i najbrojniji,  i da u skladu sa njegovim procenama dešavanja odlučuje šta je  legitimno da Sindikat preduzima.  

Antić navodno tvrdi da neki potezi rukovodstva ministarstva odbrane (MO) podrivaju borbenu sposobnost RS, dok u stvari on podriva tu sposobnost pokazujući da u sistemu ima veliki broj sledbenika koji su spremni da deluju mimo Ustava i zakona, što zasigurno vide strane obaveštajne službe i druge zainteresovane strane, kojima demokratizacija Srbije i mirni kompromisni dogovor sa Prištinom, koji bi doprineo stabilnosti celog regiona Zapadnog Balkana,  nisu u interesu.

Mi smo i ranije ukazivali na Antićevo opasno delovanje u kome se on meša u politiku dajući izjave da predsednik Srbije Aleksandar Vučić “više voli cara Murata nego cara Lazara”, implicirajući da veliki napori da se mirnim putem normalizuju odnosi sa Prištinom uz podršku EU, predstave kao “izdaja”. Od ovakvih arbitrarnih procena ne prezaju ni  neki “lideri” opozicije poput Vuka Jermića. Antić i njegov VSS bili su podržani od aktivističko-lokalpolitičkih navodno nevladinih organizacija poput Ne davimo Beograd, kada su se pridružili  protestu pod sloganom  „Stop diktaturi“, koji su se dešavali u proleće  2017. godine. Igrom slučaja ili ne iste proteste su podržavali i politički  lideri sadašnjih protesta „Protiv nasilja - Stop krvavim košuljama“. CEAS primećuje da je „redovna praksa“ u diktatorskim, pa i autoritarnim zemljama, da se svake dve godine neometano održavaju ovakvi protesti.

CEAS je o problemima koje VSS pravi u naporima RS da ojača demokratsku kontrolu nad oružanim snagama u vrlo bezbednosno komplikovanom periodu, i pre ovog skandaloznog Antićevog intervjua, koji je samo potvrdio naše analize, detaljnije pisao i svojim nedavnim izveštajima Kosovo pre svega, u kojima smo analizirali i politički i normativni kontekst nacrta novih Strategija odbrane i bezbednosti.  (dostupni na sajtu CEAS na srpskom i engleskom jeziku)

Antić se ovih dana iz istih bizarnih razloga, arbitrarne procene nečijeg delovanja, pod plaštom jedinog legitimnog  da proceni šta je dobro, a šta loše za Srbiju, ko je ispravan i prihvatljiv, a ko ne, bez obzira na rezultate izbora, još jedne demokratske prakse koje Antić crnorukaški marginalizuje, ogradio od protesta pod sloganom „Protiv nasilja - Stop krvavim košuljama“. Promoteri protesta tvrde da su protiv nasilja, a na  čelu kolene su  se već dva puta mogli videti transparenti koji na potpuno isti način kao i Antić i VSS pozivaju na neustavno i nezakonito, jednostavno rečeno pučističko delovanje,  vojske i policije, opet zbog “izdaje” oko Kosova, od kojih se organizatori nikad nisu ogradili.

Antić u intervjuu Lepoj Šumadiji otvoreno kaže: „Javljaju nam se veterani, građani, penzioneri, prosvetari, kolege policajci, studenti, seljaci... da se formira savez koji će stati ispred naroda zajedno sa nama na čelu kolone. Naša žrtva u tom pogledu nije uzaludna jer sva istaživanja pokazuju da se naša sindikalna organizacija visoko kotira kada je u pitanju poverenje naroda. Ako VSS stane pred narod -onda će narod znati za šta, zbog čega, protiv koga i za koga izlazi na ulicu! Do tada ćemo sve dobro odmeriti i nećemo dozvoliti da budemo zloupotrebljeni i obrukani.“

CEAS nažalost ne iznenađuje da je upravo slika sa tim transparentom u fokusu poslužila kao ilustracija teksta u srpkoj verziji Putinove propagandne mašinerije -Sputnjiku. Sve spomenuto  je nešto na šta bi i predstavnici Zapadne međunarodne zajednice koji podržavaju jačanje vladavine prava u Srbiji i evropski put Srbije  trebalo da reaguju, ako već to ne čine  domaći akteri sa navodno istim ciljevima.

CEAS posebno brine što se i sam  Antić hvali podrškom koja dolazi iz Rusije, sa čijim strukturama u poslednjih godinu dana sarađuje mnogo više nego sa asocijacijama sličnih profesionalnih udruženja iz zemalja EU koje su ga izgleda prozrele bolje i brže od navodno demokratski i EU orijentisane opozicije i NVO sektora, istraživačkih portala i slobodnih medija. Podsećamo, Rusija je zemlja u kojoj je trenutno stepen demokratije, vladavine prava, zaštite ljudskih prava, pa i prava pripadnika oružanih snaga i medijskih sloboda  na mnogo nižem nivou nego u Srbiji.

Antić generalno iskazuje antidemokratske i antievropske stavove, i pored navodne saradnje sa sličnim profesionalnim asocijacijama iz zemalja takvog ustrojstva, a kojima Srbija kroz proces EU integracija teži. Njegovi populistički stavovi, narodnjaštvo, antiglobalizam, sabornost i ekonomski neutemeljeni pozivi na solidarnost uz potpuno nerazumevanje funkcionisanja uređenih slobodnih tržišta, vrlo podsećaju na retoriku pro-Putinovski deklarisanih doktorke Danice Grujičić i Zavetnika s jedne, i  Sergeja Baburina ruskog političara sličnih nacionalsocijalističkih antidemokratskih anti liberalno-tržišnih  nazora s druge strane. Baburin je čest gost u Srbiji, i domaćin takvim strukturama kada su u posetama Rusiji.

Antić tvrdi da je na čelu “reprezentativnog” sindikata, ali sa pravoslavljem kao vodiljom, pa se pitamo  kako je to reprezentativno za sve pripadnike oružanih snaga (OS) koji su ateisti ili vernici drugih vera. Za reprezentativnost bi se nešto moralo znati i pravima žena u OS, ali i politici. Antić, neosnovano prozivajući aktuelnog ministra odbrane zbog nedostatka vojnog iskustva, previđa da su na čelima ministarstava odbrane većine savremnih demokratija muškarci, ali sve više i žene bez formalnog vojničkog iskustva, koje za političke funkcije nije, i ne treba da bude preduslov. Antić uporno poziva na časnu tradiciju,  glorifikuje ulogu OS u ratovima devedesetih, nažalost opterećenim velikim brojem počinjenih ratnih zočina upravo od strane opripadnika OS.  Nije časno prećutkivati  te zločine koje su OS snage počinile što Antić sistemski radi. Časno je s njima se suočiti, osuditi ih i preduprediti ih da se ne ponove, što RS od 2000. naovamo, pod svim vladama, kako tako, radi i time stiče legitimitet da ukaže  i na velike  propuste u neprocesuiranju ratnih zločina nad Srbima u regionu.

Ono što CEAS, koji se od svog osnivanja bori za otkrivanje počinioca ubistva gardista u Topčideru, smatra posebno tragičnim upravo za pripadnike OS čije Antić najbolje interese navodno ima u primarnom interesu, je što je njegov pravni zastupik duboko kompromitovani Vuk Tufegdžić. Podsećamo,  Tufegdžić je u vreme ubistva gardista, koja su kasnijim radom komisija  i tužilaštva tako neupitno kvalifikovali,  bio istražni sudija koji je vrlo verovatno  kontaminirao mesto zločina i negirao ubistva možda i da zataška,  tvrdeći da  gardiste „nije ubila treća osoba, nego da je jedan vojnik ubio drugog, a zatim izvršio samoubistvo“. CEAS je o ovome detaljno pisao u svom izveštaju Društveno politička  i pravna analiza slučajeva poginulih radnika RTS, vojnika nastradalih u Topčideru i Leskovcu, i slučaj vojnika Milana Matića još davne 2009. godine (dostupan na sajtu CEAS-a). U njemu smo naglasili da je pravo na fer istragu  u razumnom vremenskom roku u slučaju nasilnih smrti jedno od osnovnih  prava pripadnika OS, što je Tufegdžić verovatno kršio, a Antiću očito ne smeta. O ovome bi i Antićevi članovi VSS trebalo da razmisle, kao i o svim očitim dokazima neustavnog i nezakonitog delovanja. No, pitanje je može li se to očekivati od organizacije koja na svojim nalozima na socijalnim mrežama veliča osuđene ratne zločince, a u zvaničnim saopštenjima bez dokaza i poznavanja procedura optužuje državni vrh za “izdaju”.

Beograd, 9.1.2019.

http://www.lepasumadija.rs/joomla16/index.php/in-rv-u/202-eks-luzivno-n-vic-n-ic-pr-djs-djni-v-n-g-sindji-srbi-u-b-zicn-in-rv-uu-z-n-p-r-l-g-ruci-h-b-nic-ri-in-l-ru-i-v-s-u-srbi?fbclid=IwAR3QzCXWZf_bXdvliwjFttjvd6yunVoInBprswXEUoCr2TJzwEKiDuyeGy0