Otvoreno pismo građanima koji učestvuju u demonstracijama #StopKrvavimKošuljama #1od5miliona

Rada Trajković te tuži Rada Trajković ti sudi - drugi deo

Poštovani učesnici protesta Protiv nasilja - Stop Krvavim košuljama i- ili Jedan od pet miliona – počelo je pozivamo vas da obratite pažnju na jučerašnje i druge nedavne izjave Rade Trajković, predsednice kosovske nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova, imajući u vidu da je najavljena kao jedna od govornica na protestu u subotu 12. januara u 18 sati u Beogradu. Trajkovićeva je, naime,  u njima   pokazala flagrantno nepoznavanje osnovnih principa vladavine prava i pravosudnih procedura, te  sugerisala  metode oružanog neinstitucionalnog delovanja za koje se, ako smo dobro razumeli, i vi zalažete. 

CEAS primećuje da  određeni  mediji organizaciju uporno pogrešno zovu Evropski pokret na Kosovu. Trajkovićka, koja se kanda zalaže za multietničnost, do sada nije ukazala na tu grešku.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) slaže se sa većinom ocena relevantnih srpskih nevladinih organizacija i evropskih institucija oko problema sa funkcionisanjem vladavine prava u Srbiji, smatramo da je sasvim legitimno vršiti sve demokratske metode pritiska na aktuelne vlasti da se  ono unapredi. Na osnovu do sada prepoznatljivih zahteva, a to nije jednostavno, čini nam se da se CEAS ne slaže sa  njima  u taktici, jer CEAS smatra da je upravo zbog pitanja  sistemskog institucionalnog unapređenja vladavine prava i borbe protiv korupcije potrebno prvo, što pre, formalizovati odnose na Kosovu i onda rasterećeni tog izuzetno složenog i teškog zadatka koncentrisati se na druge reforme. Nerešeni odnosi Beograda i Prištine utiču i na arbitrarnost u tumačenju Ustava pa na dalje, otežavaju definisanje jurisdikcija, adekvatne policijske saradnje i razmene bezbednosnih podataka, i pored delovanja EULEX-a, što sve otežava uspostavljanje vladavine prava.

CEAS se za razliku od demonstranata na ulicama ovih nedelja razlikuje i po tome što smatra da pitanje rešenja odnosa sa Prištinom mora biti takvo da Srbiju zadrži na evropskom putu, jer ne verujemo da je moguće ovako velike reformske procese sprovesti bez formalnog procesa pregovora, a posle reforme očuvati kroz članstvo u EU. Vidimo da su upravo EU institucije koje kako tako obuzdavaju narastajući populizam, pa i poteze koji idu ka reduciranju podele vlasti i kvaliteta vladavine prava u zamljama članicama.

Imajući u vidu da je upravo Trajkovićka jedna od glavnih govornica na novom protestnom  skupu, ljubazno vas molimo da u zajedničkom interesu, unapređenja vladavine prava u Srbiji razmotrite sledeće iskaze i sebi bar, ako ne i nama odgovorite na pitanja oko njih.

Iskaz 1:

Ako je Pera mogao da leži tri godine u zatvoru u okviru istražne procedure, zašto ne bi Žika bio isporučen Prištini, koji je mnogo manje vredan Srbima.

Da li po ovoj logici važi i sledeći iskaz?

Iskaz 2:

Ako je Žika mogao da leži tri godine u zatvoru u okviru istražne procedure, zašto ne bi Pera bio isporučen Prištini, koji je mnogo manje vredan Srbima.

Da li navedeni principi treba da važe isto i za Žiku i za Peru?

Da li vam sa aspekta vladavine  prava smeta što se kriterijum za dužinu pritvora Žike ili Pere određuje time ko je više ili manje vredan za Srbe?

Kako bi se po toj analogiji procenila vrednost nekog Ramiza na primer, kako bi se procenilo da li je on više ili manje vredan za Srbe?

Da li znate kako se zovu ideologije i državna uređenja u kojima se pravni položaj građana određuje na osnovu arbitrarne procene ko je više ili manje vredan za jednu etničku zajednicu?

Rada Trajković je juče izjavila sledeće: “Ako je Oliver mogao da leži tri godine u zatvoru u okviru istražne procedure, što ne bi Radoičić bio isporučen Prištini, koji je mnogo manje vredan Srbima.”

Da li onda važi i sledeće: “ako je Radoičić mogao da leži tri godine u zatvoru u okviru istražne procedure, zašto ne bi i Oliver ( da je živ)  bio isporučen Prištini, koji je mnogo manje vredan Srbima”?

CEAS podseća, da bi predupredili zlonamerne interpretacije, da je pokojni Ivanović došao kod nas u posetu neposredno po puštanju na slobodu na vrlo iskren razgovor, da nam se javljao i dok je bio u pritvoru u kratkim pauzama kada je bio u mogućnosti, te da smo išli na sve skupove koje su u Medija Centru organizovali njegova porodica i pravni tim. Smatrali smo, ne ulazeći u to da li je bio kriv ili ne, jer to ne možemo znati, da su mu procesna prava bila ugrožena bez obzira na težinu dela. Isto kao što smatramo da je za buduću preko potrebnu, nažalost, praksu procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, dužina suđenja Vojislavu Šešelju bila loša praksa koja se ne bi smela ponoviti. Takođe ne tvrdimo ni da je Radoičić ni kriv ni nevin, jer mi to kao NVO nikako ne možemo znati.

Kao i u slučaju pobijenih vojnika u Topčideru, zalagali smo se i pomagali porodicama da pravnim putem dođu do istine, ne upirući prstom ni u koga, ni kada smo imali indicije. Nikada nismo eksplicitno tvrdili ni da su ubijeni zbog skrivanja Ratka Mladića, bez obzira koliko je to bila “primamljiva” okolnost.

Trajković  je juče, povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića ocenila da  kosovsko tužilaštvo radi mnogo bolje (valjda u odnosu na srpske organe) kada je u pitanju istraga tog ubistva. Nije nam jasno na osnovu kojih činjenica, ako je postupak kontrolisan u cilju adekvatne istrage, to Trajković može znati.

Trajković smatra i da “tužilaštvo i pravosudni organi iz Srbije ne sarađuju sa kosovskim institucijama na pravi način, kada je u pitanju istraga ubistva Olivera Ivanovića…. da istraga tog zločina neće dobiti epilog sve dok ne postoje pritisci javnosti”.  Koliko su CEAS-u dostupne javno izrečene ocene zvaničnika, saradnja dvosmerno ne funkcioniše kako treba, a nismo sigurni ni da li postoje na Kosovu pritisci javnosti da se slučaj reši, i ako postoje, ko ih realizuje?

Vrlo nas čudi Trajkovićkina vera u kosovske pravosudne institucije imajući u vidu skandaloznu višedecenijsku, sada već praksu, sporog i traljavog procesuiranja svega malog broja ubistava koja se tiču Srba, bilo onih počinjenih kroz ratne zločine tokom sukoba, bilo onih posle. Podsećamo Trajkovićku samo na sudbine srpskih žeteoca, putnike Niš Ekspresa, mladića Dimitrija Popovića u Gračanici i žrtve martovskog ludila 2004. godine.

Uostalom da kosovski sudovi rade kako treba, ne bi skoro dvadeset godina kasnije konačno proradila specijalna veća u Hagu za zločine koje je počinila OVK, a za čije se osnivanje CEAS zdušno zalagao.

Imajući u vidu vrlo relevantne nalaze kosovskog Fonda za Humanitarno pravo (FHP) o katastrofalnom stanju procesuiranja zločina protiv Srba na Kosovu u izveštaju „Pregled suđenja za ratne zločine na Kosovu u periodu 1999-2018“ objavljenom u oktobru 2018. Uistinu nam nije jasno na osnovu čega Trajković u slučaju Ivanović ima veru u kosovske istražne organe.

(U prilogu ovog pisma su i najzanimljiviji infografici koji to ilustruju, kao i link na ceo izveštaj.)

I Trajkovićkina izjava  da “tužilaštvo iz Prištine ima jak motiv, jer oni žele da pokažu svetu da su ozbiljni i da ozbiljno rade…. istraga ubistva Olivera Ivanovića je mogućnost da se institucije za vladavinu prava afirmišu“ je vrlo upitna. Zašto samo ova istraga, zašto se nisu dokazali procesuiranjem svih drugih nerešenih slučajeva ubistava i nestanaka Srba sa Kosova, na koje i FHP ukazuje?

Po istoj logici pitamo, zašto je samo istraga ubistva Olivera Ivanovića sada izdvojena i po kojoj logici da se zbog nje šeta i vrši pritisak javnosti? Zar ubijeni (neupitno utvrđeno) vojnici iz Topčidera, ubijeni i više od deset godina pre Ivanovića ne zaslužuju takođe isti pritisak javnosti, ili putnici Niš Ekspresa ili žeteoci, ako gledamo ubistva na teritoriji Kosova, ili i svi Srbi pobijeni kao žrtve ratnih žločina na Kosovu. Ovo kažemo kao organizacija koja se od svog osnivanja zalagala da se procesuiraju i svi Srbi, neretko visko državni vojni i politički zvaničnici, za zločine počinjene nad kosovskim Albancima. Zbog čega smo satanizovani, vređani, zastrašivani, zbog čega nam je prećeno…

Vrlo nam je zanimljivo da je na demonstracijama protiv krvavih košulja i valjda  za vladavinu prava, glavna govornica Rada Trajković koja i 2018. godine, kada odavno nema težih incidenata na Kosovu, predlaže reakciju Srba na Kosovu, na sledeći način: ”Albanci su 17. marta 2004. želeli da mi svi odemo možda su i dobili zeleno svetlo za tu akciju, ALI MI SMO MOGLI IZNUTRA DA SE BRANIMO ORUŽIJEM. PA NE MISLITE DA JE ČAGLAVICU ODBRANIO NE ZNAM KO. MI SMO JE BRANILI. NAROD JE BRANIO”. 

Ovaj princip neodoljivo liči na pučistički poziv uzimanja pravde u svoje ruke koji ovih dana šalje Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije. Antić u intervjuu Lepoj Šumadiji otvoreno kaže: „Javljaju nam se veterani, građani, penzioneri, prosvetari, kolege policajci, studenti, seljaci... da se formira savez koji će stati ispred naroda zajedno sa nama na čelu kolone. Naša žrtva u tom pogledu nije uzaludna jer sva istaživanja pokazuju da se naša sindikalna organizacija visoko kotira kada je u pitanju poverenje naroda. Ako VSS stane pred narod -onda će narod znati za šta, zbog čega, protiv koga i za koga izlazi na ulicu! Do tada ćemo sve dobro odmeriti i nećemo dozvoliti da budemo zloupotrebljeni i obrukani.“

Poštovani učesnici nenasilnih protesta čije zahteve za poboljšanje vladavine prava i smanjenje nasilja u Srbiji načelno podržavamo, bez obzira na ogromne metodološke razlike kako do tog cilja da dođemo, u zajedničkom interesu vas molimo da o ovome što smo ovde predočili dobro razmislite. Sebe i mirne i stabilne Srbije radi. Za početak ogradite se od transparenata na kojima se na isti neustavni način  na koji to radi vođa Vojnog sindikata Srbije, kompromitovani Novica Antić, pozivaju vojska i policija da uzmu pravdu u svoje ruke i spreče izdaju Kosova. Možda možete ubediti govornicu Trajković da to izgovori.

 

Beograd, 11.1.2019.

 

Izveštaj Fonda za Humanitarno pravo Kosovo - „Pregled suđenja za ratne zločine na Kosovu u periodu 1999-2018“

Dostupno na linku:

http://www.hlc-kosovo.org/wp-content/uploads/2018/10/HLC-Kosovo-An-overview-of-war-crime-trials-in-Kosovo-1999-2018.pdf

 1

2

3

4