Još jedno javno CEAS upozorenje na prokremaljske elemente u opozicionim demonstracijama „1 od 5 miliona“ koje se sutra odvijaju u Beogradu, a čije delovanje može biti protivustavno i nasilno

CEAS

Imajući u vidu da je za 13. april 2019. godine najavljen veliki skup u Beogradu, demonstracije pod nazivom „1 od 5 miliona“ koje se mesecima održavaju u Srbiji, Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) još jednom upozorava domaću i međunarodnu javnost na veliki broj zabrinjavajućih okolnosti koje prate te proteste, a koje mogu dovesti do ozbiljnih tenzija i konfuzije i među pripadnicima oružanih snaga i snaga reda i mira u Srbiji u ionako vrlo složenoj situaciji u kojoj se nalazi država Srbija.

CEAS izražava čuđenje i pita zašto na te alarmantne okolnosti sa blagonaklonošću gledaju akteri javnog života koji se navodno deklarišu za demokratsku kontrolu oružanih snaga, kompromis sa Prištinom i evropski put Srbije, ili se deklarišu kao istraživački i/ili slobodni ugroženi mediji.

CEAS više godina, a pogotovu od njihovog učešća u propalim demonstracijama „Stop diktaturi“ iz 2017, ukazuje na nezakonito delovanje Vojnog sindikata Srbije (VSS), koji pod plaštom sindikalnih prava koji su pripadnicima sistema bezbednosti s pravom limitirana, otvoreno politički deluje. VSS kao glavni normativni izvor svog delovanja smatra svoj Statut, iako on nije u skladu sa, na primer Zakonom o vojsci.

VSS, koji se aktivno uključio u demonstracije „1 od 5 miliona“ namerno pogrešno tumači aktuelne političke procese nazivajući pojedine legitimne stavove visokih državnih zvaničnika, poput one o razgraničenju sa Kosovom, „protivustavnim delovanjem“ i „izdajom“, iako vrlo dobro znaju da bilo kakva važna politička odluka mora imati demokratsku proveru u Skupštini. Usvajanje amandmana na Ustav u Skupštini, koje eventualno iziskuje neka politička odluka o budućim odnosima Beograda i Prištine legitimnog državnog rukovodstva, predstavljaju poštovanje ustavnih i zakonskih procedura, a ne njihovo navodno kršenje.

Imajući u vidu da su članovi VSS aktivni pripadnici Vojske Srbije, i da ih po nekim procenama ima oko 5000, njihove arbitrarne procene, a ne zakonom definisano postupanje, kako, s kim i pod kojim uslovima će delovati, a kada odbijati poslušnost predstavljaju uistinu izazov za demokratsku kontrolu oružanih snaga i potencijalnu bezbednosnu pretnju koji domaći akteri, ali i spoljni faktor mogu da zloupotrebe.

U svojim saopštenjima u poslednjih nekoliko dana VSS zloslutno aludira na događaje iz Rumunije od pre par decenija. „Da li bi Vulinu oćutali vojvoda Živojin Mišić, Pradmir Putnik, Petar Bojović ministar vojni Pašić, pred balezganjem jedne političke kreature kakva se samo jednom pojavila u srpskoj političkoj istoriji.....I da smo na mestu tog „vrhovnog komandanta“ kako ga od milošte često zove baš taj Vulin, debelo bi se zamislili gde je istina. U Rumuniji je 1989. godine održan je sličan sastanak vojnog vrha, sa gotovo identičnom porukom komunističkom diktatoru Čaušesku. Samo dva dana kasnije ministar vojni sa generalima, uradio je ono što je svetskoj istoriji dobro poznato....VSS kao jedini reprezentativni sindikat adekvatno će odgovoriti na sve protivpravne i neustavne progone. Na čast i vojički kodeks ovakvih generala odavno više ne računamo. A svaka batina, kaže istorija, ima dva kraja.“

CEAS podseća da je jedan od najvažniji aktera spomenutih rumunskih dešavanja, general Viktor Stankulesku koji je “uhapsio” Čaušeskua, organizovao njegovo suđenje i egzekuciju, tvrdi da je smaknuće Čaušeskua bilo predviđeno još posle njegovog poslednjeg sastanka sa Gorbačovim kada je odbio da sprovede demokratske reforme u zemlji. Stankulesku tvrdi da je mesecima pre ubistva imao sastanak sa ljudima iz KGB-a, da su čitav “spektakl” organizovali ruski agenti iz civilne i vojne službe, kao i da je postojao visok stepen koordinacije između ruskih i zapadnih (CIA) službi.

Licemerno je i opasno što se formalni politički lideri navodnih nenasilnih protesta “1 od 5 miliona” ne odriču “usluga” VSS i ne distanciraju od njihovog učešća u protestima, već im daju prostor da budu govornici. Podsetimo se da je u noći nelegalnog upada u zgradu RTS-a govornik na skupu bio Novica Antić, koji se i dalje lažno predstavlja kao vođa VSS i žrtva političkog progona, iako je po slovu zakona otpušten. Ovo nažalost ne iznenađuje, kao što se zna da su, na primer, ljudi bliski Vuku Jeremiću, jednom od lidera navodno nenasilnih protesta, bili aktivno uključeni i u propale demonstracije “Stop diktaturi” koje je takođe podržavao VSS, ali i izvestan broj NVO koje se navodno zalažu za vladavinu prava i demokratsku kontrolu u sistemu bezbednosti.

Imajući ovo u vidu, CEAS apeluje da se obrati posebna pažnja na okolnost da se na skupovima “1 od 5 miliona” u neposrednoj blizini jednog od njihovih lidera, Boška Obradovića, pojavljuje Ninoslav Milošević, paravojni plaćenik koji je 2015. godinu dana proveo na ratištu u Donbasu na pro-ruskoj strani. Milošević o tome sam svedoči, na primer u dužem intervjuu datom radiju M2 decembra 2016. godine. Milošević je zbog svog nezakonitog učešća u borbama u Ukrajini pred Višim sudom u Beogradu 2017. godine osuđen na šest meseci kućnog zatvora.

CEAS je o svim pro-kramaljskim vezama političkih lidera protesta, a pre svega Mlađana Đorđevića, visokog funkcionera Saveza za Srbiju i bliskog saradnika lidera protesta Dragana Đilasa pisao detaljno u svom nedavno objavljenom izveštaju Iz Moskve bez ljubavi, u kojem se detaljno opisuje i protivpravno i opasno delovanje VSS, a sve češće i Policijskog sindikata Srbije, koji se dugo uzajamno podržavaju.

Ceo izveštaj se može naći na sledećem linku: https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/CEAS_Iz_Moskve_bez_ljubavi_WEB.pdf

Podsećamo da sve političko-aktivne vojno-policijske lidere spomenutih demonstracija, osim veza sa kremaljskim strukturama, spajaju i: evroskepticizam, širenje dezinformacija i izrazito negativan odnos, zasnovan na pogrešnom tumačenju okolnosti, procedura i zakona, o eventualnom kompromisu Beograda i Prištine koji bi Srbiju zadržao na preko potrebnom evropskom putu.

CEAS podseća da su ove demonstracije po svojoj prirodi, a od najave demonstracija za 13. april i po metodologiji, vrlo slične onima u Podgorici koje su se okončale pokušajem nasilne promene vlasti u Crnoj Gori pre par godina, za koje postoji sve više dokaza da su u njih bile umešane pro-kremaljske strukture.

CEAS-u se čini da se nije u interesu ni države Srbije, ni EU formalno, ni SAD-u, ni NATO-u da se sličan scenario odvija u Srbiji, imajući u vidu i njihova nastojanja da se dođe do mirnog, kompromisnog, sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine. Takav kompromis ne odgovora nekima u Moskvi i na Kosovu. No, čini se da politički lideri koji demonstriraju u Srbiji, u stvari priželjkuju rešenje kosovoskog problema pod pritiskom Zapada koji može biti na uštrb interesa Srbije, koji bi s njih skinuo breme donošenja teških važnih odluka. Oni bi posle toga ne prežući i od metoda koje imaju elemente pokušaja državnog udara, možda pokušali da preuzmu vlast u Srbiji, iako imaju daleko manju podršku od aktuelne vlasti. CEAS se pita imaju li oni u nekim zapadnim strukturama međunarodne zajednice podršku za ovaj eventualni opasni scenario, i zašto navodno evropski orijentisana Srbija nema stav o svim nespornim kompromitujućim navednim okolnostima.

Lako je sprdati se sa čudnim okolnostima poput odluke ministra odbrane da stupi u štrajk glađu (a to je za sada jedina reakcija navodno stručne pro-evropske javnosti), ali se svako ko želi mir u Srbiji i regionu mora zapitati i u kakvim se tačno okolnostima i zašto donosi tako drastična odluka. Neke od njih smo naveli i ovde.

Ipak, CEAS apeluje da se od nje odustane, imajući u vidu da ona može dovesti do komplikacija u komunikaciji i lancu komandovanja, kako u Srbiji, tako i na spoljnopolitičkom planu, a pre svega zbog složene situacije na Kosovu i oko Kosova - što može imati neplanirane teške posledice sa bezbednosnim implikacijama.

 

Beograd, 12.4.2019.