CEAS saopštenje: Nejednaki u odnosu na druge i pred pravosudnim organima i pred javnošću - slučaj Centra za evroatlantske studije i direktorke Jelene Milić

Centar za evroatlantske studije (CEAS) izražava ozbiljnu zabrinutost i sumnju u tendencioznost  zbog višegodišnjeg nepostupanja nadležnih tužilaštva i policije  u slučajevima  krivičnih  prijava koje od 2015. godine podnose CEAS i-ili direktorka CEAS-a Jelena Milić koje uključuju: nasilničko ponašanje, ugrožavanje, rasnu i drugu diskriminaciju.

CEAS podseća da je pre samo par dana, 15. maja 2019. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno  osudio na osam meseci kućnog zatvora, uz elektronski nadzor, Branka Tomića iz Majdanpeka zbog pretnji smrću novinarki Tatjani Vojtehovski i njenoj ćerki putem društvene mreže Twitter. Ovom odlukom, pooštrena je kazna Tomiću, pošto je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je u februaru 2019. godine Tomić bio uslovno osuđen na osam meseci zatvora sa rokom provere od tri godine zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Po sličnim pretnjama se ranije postupalo u slučajevima programskog urednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinka Gruhonjića i nekadašnjeg predsednika NDNV-a Nedima Sejdinovića. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, uhapsili su I.M. (32) iz Beograda osumnjičenog da je uputio više pretećih poruka Dinku Gruhonjiću putem internet bloga koji on vodi.

S druge stane, CEAS  je od 2015. godine podneo više krivičnih prijava protiv NN lica, ali i osoba sa poznatim identitetom, zbog teških pretnji upućenih direktno na adrese i telefone  CEAS-a i Jelene Milić, kao i na njihovim profilima na socijalnim mrežama. Do sad se ni na jednu jedinu takvu prijavu nije reagovalo.

U slučaju CEAS-a i Jelene Milić indikativno je što opasne pretnje, misogine uvrede i druge vrste defamacija, po kojima se takođe ne postupa ili koje se sporo procesuiraju (Šešeljevo boravište nije poznato tužilaštvu!)  dolaze i od vrlo javno vidljivih ličnosti, među kojima su:  Vojislav Šešelj (osuđen za ratne zločine u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove u Hagu za podsticanje deportacije i progon Hrvata iz Hrtkovaca u Vojvodini), Nemanja Ristić (koga je Visoki sud u Podgorici osudio na sedam godina zatvora za krivično delo uspostavljanje kriminalne organizacije i pokušaj terorizma, nalazi se na Interpolovoj potrenici po nalogu pravosudnih organa Crne Gore), Miša Vacić (koji je jedan od osnivača i lider stranke Srpska desnica koja je 20. maja 2019. godine postala deo lokalne vlasti uVranju),  Jugoslav Petrušić (srpsko-francuski agent i kontraobaveštajac i pripadnik Francuske vojno-obaveštajne službe DRM, 2016. godine mu se sudilo za špijunažu u korist Francuske, ubistva dvojice kosovskih Albanaca i druga krivična dela na KiM tokom NATO vazdušne kampanje 1999.), Dragan Đorđević (predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Srbije).

Posebno naglašavamo da su CEAS i direktorka Jelena Milić  podneli krivičnu prijavu 25. 03. 2015. godine protiv Nemanje Ristića zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl.138 Krivičnog zakonika Republike Srbije. Prijava do današnjeg dana nije procesuirana, a od dana podnošenja se nalazi u Višem sudu na odeljenju za visokotehnološki kriminal. Prijava protiv Miše Vacića je još uvek u fazi krivične prijave, a taj predmet se od 2016. godine nalazi u Višem sudu na odelenju za visokotehnološki kriminal.

CEAS i Jelena Milić trenutno vode sporove po prijavama zbog defamatornih navoda protiv medija: Informer, Republika i Pravda. Podsećamo da smo mi jedina organizacija civilnog društva koja je prolazila najgori medijski linč i onda kad su mediji prestali da proganjaju udruženja građana zbog saradnje sa Sorosovom fondacijom.

CEAS i direktorka Jelena Milić su 2. novembra 2018. godine podneli tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv pomenutog osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja zbog defamatornih navoda iznetih tokom gostovanja u emisiji „Dobro jutro Srbijo“, emitovanoj uživo na TV Happy 15. avgusta 2018. godine. Šešelj je iznosio mizogine defamacije protiv Jelene Milić i ranije, ali i nakon pomenute emisije i to uvek u javnim nastupima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. On je u aprilu 2019. godine objavio knjigu „NATO picajzla Jelena Milić“ i predstavlja je, takođe, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. CEAS je na ovo ukazao Poverenici za ravnopravnost Brankici Janković, koja je odgovorila da ne može da postupi pošto je CEAS već podneo tužbu, da za slučaj nije sama čula, te da zato nije sama postupila. Inače tabloidna postprodukcija je bila takva da je vrlo indikativno da Jankovićeva i njen tim nisu videli o čemu se radi.

Šešeljevi sistemski misogini napadi na Jelenu Milić prolaze bez ikakve reakcije vlasti, opozicije, organizacija civilnog društva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, REM-a i takozvanih nezavisnih demokratskih medija. S druge strane, njegovi slični, ali ne tako učestali napadi na neke narodne poslanice na primer, nailaze na hvale vrednu osudu.

CEAS podseća da je direktorka Jelena Milić među retkima sa spiska „30 srbomrzaca“ koja se pridružila krivičnom gonjenju Ivana Ivanovića i SNP Naši, koji su pomenuti spisak objavili u martu 2014. godine, pokazujući time veru u rad pravosuđa u Srbiji. Viši sud u Beogradu je u novembru 2017. godine, nažalost, oslobodio Ivanovića optužbi da je izvršio krivično delo rasne i druge diskriminacije u predmetu „srbomrsci“.

Takođe podsećamo i da je zbog pretnji smrću, Jelena Milić od državnih organa Republike Srbije u martu 2016. dobila i policijsku pratnju, koju je otkazala odmah po rušenju u Savamali, kad je postalo očigledno da se policija nije odazvala na pozive građana, ne želeći da bude “privilegovana” kako je sama objasnila.  Podsećamo, ova teška odluka  je donešena iako se CEAS i Jelena Milić retko uzimaju u zaštitu od strane predstavnika građanskog društva i drugih aktera javnog života u Srbiji. Smatrali smo tada da to možda ima veze sa osetljivošću tema kojima se CEAS bavi – uzrok i posledice NATO bombardovanja, zalaganje za članstvo Srbije u NATO, istraživanje ruskog uticaja u Srbiji, ratni zločini. I tada smo ukazivala na nejednaku medijsku zastupljenost i reakacije nadležnih organa i stručne javnosti, koji mnogo više prostora daju  slučajevima uznemiravanja i pretnji upućenih aktivistima za ljudska prava ili saradnicima   istraživačkih portala koji se mahom bave korupcijom.

CEAS je verovatno jedino udruženje građana u Srbiji koje je bilo subjekat krađe identiteta. Naime, izvesni Vencislav Bujić usko povezan sa Đorđem Višekrunom i Nikolom Sandulovićem, je zajedno sa visokim predstavnikom organizacije „Ne davimo Beograd“ koji je bio i na izbornoj listi za beogradske izbore, a u saradnji i sa univerzitetskim profesorom Milom Lomparom, napravio mirror organizaciju CEAS-a „SEAS“, i lažno se  predstavljao donatorima, partnerima i saradnicima CEAS-a. Nažalost, i pored flagrantnog kopiranja celih delova našeg statuta, internet vidljivosti, logoa i drugog  u Agenciji za privredne registre, gde je registrovan i lažni CEAS,  i na drugim mestima nam je rečeno da protiv takvog ponašanja pravno ne možemo ništa.

CEAS i direktorka Jelena Milić su i dalje u svakodnevnom radu i životu, izloženi novim pretnjama i napadima, posebno na društvenim mrežama Facebook i Twitter, koje redovno prijavljuju nadležnim organima, a koji po njima ne postupaju. Mediji koji sa ili bez naše saglasnosti prenose naše sadržaje ili nastupe, ne brišu ogroman broj pretnji smrću i drugih brutalnih komentara koji se pojavljuju.

Imajući sve navedeno u vidu, podjednako nas brinu i nepostupanje nadležnih organa i tela zaduženih za zaštitu ljudskih i rodnih prava i odsustvo solidarnosti i reakcije šire javnosti,  organizacija civilnog društva, opozicije i takozvanih nezavisnih demokratskih medija. Stiče se utisak da ovakav selektivni pristup postupanja državnih organa za iste predmete, kao i nedostatak solidarnosti i pristrasnost u izveštavanju takozvanih nezavisnih demokratskih medija, građanskog društva i drugih aktera javne scene u odnosu na slične druge slučajeve, u slučaju CEAS-a i Jelene Milić sada zavisi i od naklonjenosti jednom ili drugom predlogu rešenja za Kosovo.  CEAS podseća da tokom svog desetogodišnjeg delovanja nije odstupio ili pogazio ni jedan od svojih polaznih principa i vrednosti, niti metoda objektivne, na činjenicama zasnovane, analize za koje se od osnivanja CEAS zalaže.

 

Beograd, 24.5.2019.