Otvoreno pismo CEAS - Javna kritika Zorana Gavrilovića

List Danas je u svom elektronskom izdanju 20. jula 2019. ( ne znamo da li je, i kada, isti objavljen u štampanom izdanju) objavio tekst  “Retoričko nasilje” Zorana Gavrilovića, člana upravnog odbora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i njegovog zakonskog zastupnika prema registru APR-a, u kome se spominje i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS).

Evo linka na spomenuti tekst:

https://www.danas.rs/nedelja/retoricko-nasilje/

U tekstu se, kao i u seriji Twitter postova koje je spomenuti Gavrilović u poslednje vreme objavio,  iznose netačni  navodi o njenom nastupu na TV 02 u emisiji Fokus emitovanoj 13. jula 2019.

Link na celu emisiju:

https://youtu.be/M4xgniJfU1k?t=8

Prilažemo ga, kao i još neke druge linkove dalje u tekstu, jer smatramo da su ubedljivo najjači dokaz netačnosti i tendencioznosti o njenom nastupu iznešenih u Gavrilovićevom tekstu i postovima.

Imajući u vidu da je u emisiji bilo reči o reagovanju pojedinih aktera javne scene  i vlasti  na autorski tekst  “Elita i plebs”  predsednika Srbije Aleksandra Vučiča, a da se Jelena Milić u emisiji osvrnula i na njega, kao i na tekst “Srbija postaje socijalna deponija bolesnih i korumpiranih”, objavljenom  u Danasu 9. jula 2019. o nedavno predstavljenom istraživanju javnog mjenja BIRODI-ja, a ispod je link i na taj tekst.

https://www.danas.rs/drustvo/srbija-postaje-socijalna-deponija-bolesnih-i-korumpiranih/

Slede tri nešto duža pasusa - transkripta - nastupa Jelene Milić u spomenutoj emisiji, jer nam se čini da u tim grmovima leže zečevi zbog kojih je Gavrilović, koji je i „ekspertski” posrednik u pregovorima oko  izbornih procesa, iako je angažovan u jednoj od grupacija koja nije neutralna, da tako neprimereno reaguje. Inače, sam Gavrilović ističe da BIRODI nije organizacija za istraživanje javnog mjenja. Isti se inače vrlo aktivno bavi i analizom medijske scene.

“Smeta mi nedostatak komunikacije i čini mi se da je ova reakcija došla (autorski tekst Predsednika- JM), ne samo u periodu nevaspitanja ili nekulture, kako je on rekao, dela javne scene, nego mi se čini da je došla u trenutku kada je deo opozicije i komentatora, NGO aktera javne scene skoro ugrozio koncept jedan čovek, jedan glas, do nivoa, dakle da postoje neki koji ne bi trebali da glasaju ili oni čiji bi glas trebao da vredi više. To je uistinu postalo neprijatno i za slušanje i za gledanje. U tom smislu mislim da je ovo pismo došlo u pravi čas. Da li bih ja možda neke stvari drugačije rekla ili neke preskočila, to je sada nešto drugo, ali neka upozorenja stoje... Slažem se, vreme je odavno bilo da se prestane sa prozivkama po fizičkim ili socijalnim karakteristikama, kao nečemu što može da bude kvalifikacija ili diskvalifikacija za izborni proces. U tom smislu apsolutno je pismo na mestu.“

„Veliku buru je ovih dana izazvalo i ovo istraživanje koje je BIRODI objavio. Mislim  da je onaj naslov u Danasu (bold-autor), koji takođe predstavlja to istraživanje, sada parafraziram (bold -autor), da su siromašni, krezubi društveni talog i  da je to  izvorna baza vlasti, uistinu uvredljiv. Ako smo, sećate se, nekada kritikovali stav Dobrice Ćosića, koji je Albance smatrao etničkim talogom Balkana, sada reći da je sve to socijalna deponija, zaista je neprimereno. Ali to je možda uređivačka sloboda. Ono što je po meni čudnije u tom izveštaju, je ta procena, na relativno malom uzorku, ko čini biračko telo SNS-a. To mi je bilo čudno. Mislim da to nije baš tako tačno. Ja sam danas otišla hitno kod frizera da bi sredila kosu da ne ličim na Tasovca. I uvek primetim kada odem kod frizera časopise Story, Gloria i sve te takve magazine. To pokazuje koliko zapravo postoji jedan takav svet u Srbiji, koji, rekla bih, nema nešto mnogo protiv ove aktuelne vlasti. To su biznismeni, ljudi koji rade rijalitije, šminkeri, ljudi koji drže kozmetičke salone. Beauty industrija u Srbiji raste, preko leta u Srbiju dolaze ljudi  koji popravljaju zube, rade plastične zahvate... Znači čini mi se da čitavu jednu takvu Srbiju oni ne vide, da ta Srbija koristi dobro ekonomski napredak. Sa gospodinom Gavrilovićem sam par puta i sa još par njih na Twitteru, recimo imala okršaje. Pošto su oni iz tih fake news i opsesije da li je Vučić nešto rekao ispravno ili nije, da li je rast GDP 3,4 ili 3,5, prestali da vide ozbiljne pozitivne trendove. Mi smo samo pre desetak dana imali situaciju kada je kancelarka Merkel pohvalila ekonomske reforme u Srbiji. Objavljen je i izveštaj Stejt departmenta koji isto to prepoznaje. Čini mi se da postoji čitav jedan sloj ljudi, vrsta građana i vrsta profesija kojima se bave, koji nisu neprijatelji, a  potpuno su promašeni ovim istraživanjem. Igrom slučaja sam pre godinu dana zaglavila na GAK-u kada je bilo vreme gripa, pa smo bili zatvoreni. Većina nas pacijentkinja tamo smo čitale Isidoru Bjelicu, Bačić-Alimpić, Vesnu Dedić i tu vrstu književnosti. Žene čitaju, žene pišu, pa ja ne vidim da je to društveni talog, niti da su to ljudi koji umiru od gladi i da su to tranzicioni gubitnici. Čitav koncept korišćenja termina tranzicioni gubitnik  2019. godine postaje besmislen.“

„Netrpeljivost i vulgarnost mi je manji problem. Cela priča o ugroženosti demokratskih procesa je mnogo ozbiljnija. Sadašnja opozicija na poslednjim predsedničkim i parlamentarnim  izborima, nije bila u stanju ni da ima svoje kontrolore na svim biračkim mestima. Nisu uspeli da pošalju RIK-u ni neke ozbiljne zamerke na izborni proces. Ako imate ozbiljnu stranačku infrastrukturu na svim biračkim mestima i ako znate da napišete prigovore, verovatno ćete uspeti da odbranite svoje biračko pravo.  Ta priča da je izborni proces najugroženiji je neozbiljna…. Već ozbiljni think-tenkeri poput Karnegija to zovu uličnom demokratijom i uviđaju slabosti toga. Sada ovo u Gruziji i Ukrajini, pokazuje da više to na pali toliko. Situacija u medijima uopšte nije dobra, ali nije stvar samo tabloida i te vrste medija. Kvalitet medijskog izveštavanja i onoga što se predstavlja kao nezavisno novinarstvo je vrlo upitan. Oni su postali selektivni, slepi za velike trendove. Ni vlast nije savršena. Martinovićevi pozivi da se kolega Gavrilović hapsi  je apsolutno neprihvatljivo. One dolaze od narodnog poslanika i one su teže nego da je to rekao neko NN sa Twittera. (bold-autor) Po meni je situacija u Narodnoj skupštini mnogo gora nego u medijima. Tu bi vlast, kao vlast trebala da bude odgovornija. Uloga opozicije je da pokušava da dođe na vlast. Pa i oni su bili jednom opozicija, pre nego što su došli na vlast. Kriminalizovati svakog samo zato što je opozicija i definisati svaki pokušaj dolaska na vlast kao nelegitiman, a ima dela poslanika iz vladajuće koalicije koji to rade, takođe je apsolutno neprihvatljivo.“

Kako je od ovoga Gavrilović zaključio sledeće, a pogotovu kako je to «targetiranje» što je napisao u spomenutom tekstu "Retoričko nasilje"  (ironija?)?

“Da je analitičko ukrštanje pitanja o izbornim preferencijama sa pitanjem o starosti, obrazovanju i mestu stanovanja u okviru sociološkog istraživanja podrške SNS i njihovo prezentovanje moglo toliko da uzbudi vlast ni u snu nisam mogao da zamislim. Posle poslanika i analitičara medija, na red da me javno targetira došla i predstavnica NVO-a sektora. (bold autor) U nedelju sam od prijatelja prof. dr Ljubomira Jacića obavešten da sam na TV O2 u emisiji Fokus od svoje (ne)poznanice) Jelene Milić optužen (bold autor) da sam izneo stav da krezubi glasaju za SNS, odnosno da je istraživanje BIRODI rađeno malom uzorku, što bio trebalo da znači da su nalazi netačni. ( nigde nije rečeno da su netačni-prim. autor) Zašto je Jelena ovo uradila, kada je i sama bila žrtva ovakih „aktivnosti“, gde sam joj i sam pružao podršku, ne znam. ( nikada CEAS ili Jelena Milić nisu dobili neku javnu, pismenu, u vidu saoštenja ili sličnu podršku od strane BIRODI-ja ili Gavrilovića-prim autora) Na socijalnim mrežama sam pokrenuo akciju pronalaženja teksta koji je Jelena pročitala. Prvi nalazač dobija ručak i svoju karikaturu od Marka Somborca. Nalazačima želim puno sreće…… Nakon konsultovanja sa advokatom, odlučio sam da se obratim TV 02 i zatražim demanti izjave koju je dala Jelena Milić. Pozvao sam TV 02, a na govornom aparatu javila mi se TV B92. Jedini kontakt na sajtu je telefon marketing službe. Na broju 301 2000 ponuđena mi je opcija 1 za TV, pa 3 za menadžment, koji je kako kaže aparat zauzet. Ljubazno sam zamoljen da ostavim poruku. Čekam …”

S demantima, tuženjem medija za teške defamacije i slično uistinu imamo mnogo iskustva. No nikad nismo ni pokušali da zovemo neki medij samo zato što je neko javno komentarisao  CEAS JAVNI rad, ako nije bilo defamacija ili flagrantnih netačnosti, bez obzira na utemeljenost kritika. Spomenućemo ovde da je Gavrilović, kome dojavljuju za  TV nastupe Jelene Milić gde se on spominje, sam na Twitteru  priznao da nije znao za ogromne bezbednosne, pravne i finansijske probleme s kojima se suočavamo, o kojima smo pisali u saopštenju “Nejednaki u odnousu na druge  i pred pravosudnim organima i pred javnošću-slučaj CEAS-a  i direktorke Jelene Milić.“

U njemu sumiramo višegodišnje neuspešne pokušaje dobijanja zaštite i satisfakcije pravnim putem u RS za seriju krivičnih dela poput: ugrožavanja (eksplicitne pretnje smrću), nasilničkog ponašanja, rasne i druge diskriminacije, koje smo dobijali OD POZNATIH LICA, neretko osuđivanih kriminalaca i ratnih zločinaca, te  višegodišnje  serije opasno defamatornih naslova, sa najstrašnijim misoginim uvredama, po tabloidima. Za nekog ko se bavi medijima u Srbiji vrlo je indikativno da o tome ne zna. Bolo je oči sa naslovnih strana. Za razliku od nekih drugih aktera javne scene po čijim se prijavama i protiv NN lica postupalo, po našim krivičnim prijavama protiv poznatih lica se po nekoliko godina ne postupa!

I selektivna solidarnosti u Srbiji je, kao i selektivno izveštavanje navodno slobodnih i objektivnih medija, a ne samo selektivna pravda, inače  posebno velika tema, o kojoj bi itekako imali šta reći.

Evo linka na spomenuto saopštenje. U njemu se pominju Miša Vacić, Nemanja Ristić, Dominik Petrušić i Vojislav Šešelj, između ostalih. Spominju se: završavanje u jarku;  preki sudovi;  raspadanje od raka;  zatiranje  cele familije …Saopštenje nije preneo skoro ni jedan medij koji o tome, s pravom, izveštavaju u sličnim i blažim slučajevima drugih aktera javne scene.

U spomenutom saopštenju se  podseća i da je  osuđeni ratni zločinac Vojislava Šešelj, narodni poslanik Srpske radikalne stranke,  napisao celu knjigu  Jelena Milić -NATO picajzla, koja se iz nekog razloga retko spominje kada se o njegovoj misoginiji, ali i generalno o odnosu prema ženama u javnom životu, što je vrlo česta tema, govori. Iako ju je promovisao na TV sa javnom nacionalnom frekvencijom (Studio B), pošto je CEAS na sličan postupak već ukazao Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, ona na to ponovljeno delo nije reagovala.

https://www.ceas-serbia.org/sr/aktuelno/saopstenja/8106-ceas-saopstenje-nejednaki-u-odnosu-na-druge-i-pred-pravosudnim-organima-i-pred-javnoscu-slucaj-centra-za-evroatlantske-studije-i-direktorke-jelene-milic

Indikativno je da se Gavrilović, u emisiji, za koju se čini da je uopšte celu nije ni pogledao, pod “targetiranjem” u tekstu vrlo tendencioznog naslova “Retoričko nasilje”,  kome se navodno Jelena Milić pridružila,  implicitno svrstava i njenu javno iznetu ocenu o neprihvatljivosti da narodni poslanici pozivaju na njegovo hapšenje. Javno, na TV sa nacionalnom frekvencijom, ne ponekad na Twitteru, ako je i tada Gavrilović ukazao podršku našem radu i osudio neprocesuiranje ( tek po našem ukazivanju).

Na tom istom Twitteru Gavrilović tvrdi da je Jelena Milić  iznosila “neistine na O2“. Koje, ako je naglasila da  parafrazira naslov iz dnevnih novina? Gavrilović smatra neprimerenim, inače, što se o javnom segmentu njegovog javnog rada  uopšte komentariše u studiju ako on nije tamo, što je sasvim legitimna ustaljena praksa.

Inače, analizu društvenih struktura i mehanizama pomoću kojih SNS delom ostvaruje svoju vlast dao je nedavno Mijat Lakićević u tekstu „Lumpeninteligencija”.

Evo linka: https://pescanik.net/lumpeninteligencija/

Čini se da i on ukazuje na trendove u društvu koji opovrgavaju Gavrilovićevu interpretaciju BIRODI istraživanja, na koje je na svoj način ukazala i Jelena Milić u spomenutoj emisiji.

Dakle, spomenuti tekst, za koji  se u emiisji Fokus ogradila da ga parafrazira je tekst “Srbija postaje socijalna deponija u kojoj žive sve bolesnije stanovništvo i korumpirani.” U istom Gavrilović kaže: “U društvu sa neodrživim rastom, odnosno izostankom razvoja, dolazi do migracije onih koji su budućnost ovde države. Srbija tako postaje socijalna deponija u kojoj živi sve bolesnije stanovništvo i korumpirani. U takvom ambijentu podrška autoritarnim režimima je prirodna stvar, jer što je društvo starije, potreba za čvrstom rukom je sve veća.”

Ovu ocenu  smatramo  uvredljivom  i paušalnom. Ovo je naša  kritika Gavrilovićeve izjave. Napominjemo - javna kritika nije nužno targetiranje.

Iz izjave zaključujemo da svako ne napusti Srbiju, ko odluči da ostane u Srbiji,  ne predstavlja “budućnost ove zemlje”.  Pri tom su  bolesni i korumpirani. Podsećamo,  CEAS tim  živi u ovoj zemlji, kao i još milioni građana.  Možda svi nismo “budućnost ove države” u nekom elitističkom smislu koji Gavrilović izgleda vrednuje, ali radimo, plaćamo porez i glasamo, pa određujemo bar našu budućnost u našoj državi kakvu takvu. Ne smatramo da smo, a verovatno ni većina drugih,  oni  koji žive na “socijalnoj deponiji”.  Možda su mnogi u Srbiji i bolesni ( mada ne vidimo da li je to u redu javno pominjati u kontekstu budućnosti države ako verujete u medicinu i volju čoveka da radi i slobodno misli i sa zdravstvenim izazovima), ali ovde se implicira da smo svi koji ostajemo u Srbiji korumpirani. Ovo, dočim,  dosta liči na targetiranje od strane Gavrilovića  mnogih koji hoće da ostanu u Srbiji. 

Što se korelacije starosti društva i potrebe za čvrstom rukom tiče, o kojoj Gavrilović takođe govori, samo na osnovu elementarnih demografskih, statističkih podataka i poznavanja prirode političkih sistema, reklo bi se da Gavrilović i ovde iznosi paušalne ocene, o čemu svedoči dosta “stara”, a još demokratska Evropa u odnosu na ostatak sveta, na primer. Naglašavano: “Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije najvišu prosečnu starost ima Nemačka sa 45,5 godina ispred Italije sa 44,4 godina. Srbija bi na toj tabeli bila na trećem mestu bez podataka sa Kosova i Metohije.”  Eto, propast demokratije i u Nemačkoj.

Prilično “egalitarno” i  “stručno” za nekoga ko se navodno buni protiv “etiketiranja slobodnomislećih građana” poput Gavrilovića.

CEAS TIM

Napomena: Nećemo tražiti pravo na  demant  od Danasa, jer od Danasa odavno nemamo visoka očekivanja, niti pravo da kažemo “svoje viđenje, već ovo šaljemo u formi otvorenog pisma kao saoštenje za medije. CEAS i Jelena Milić  neće ulaziti u dalju javnu raspravu sa Gavrilovićem.