CEAS saopštenje – Povodom uporedne analize verzija strateških dokumenata

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) u svom novom izveštaju „Kakvu razliku čini godinu dana“ uporedno je analizirao nacrte novih Strategija nacionalne bezbednosti (SNB) i odbrane (SO) koje je Vlada Republike Srbije usvojila 8. avgusta 2019. i poslala Narodnoj Skupštini  na razmatranje, sa verzijama koje su tokom proleća 2018. godine bile na javnoj raspravi.

CEAS pozdravlja što su predlozi ovih strateških dokumenata konačno ušli u skupštinsku proceduru, što je i jedna od ključnih preporuka iz CEAS-ovog nedavno objavljenog izveštaja „Rašomon“ o srpsko-kineskim bilateralnim odnosima.  Naime, važeće  Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane su zbog dinamike globalnih, regionalnih i unutrašnjih prilika mnogo izgubile na aktuelnosti. Dodatno partneri Republike Srbije (RS), kako države, tako i međunarodne organizacije, moraju imati ažurirana relevantna strateška dokumenta na osnovu kojih mogu predviđati saradnju i ocenjivati stepen partnerstva sa Republikom Srbijom koja je svoj međunarodni položaj znatno popravila načinom i obimom učešća u multinacionalnim operacijama.

CEAS pretpostavlja da će konačno usvajanje ovih strategija ubrzati i otvaranje pregovaračkog poglavlja 31 sa EU – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

CEAS se nada de će se sve stranke odgovorno  uključiti u proces razmatranja, eventualnih izmena,  i usvajanja ovih važnih dokumenta, ali i drugih  zakonskih i normativnih akata koji iz njih treba da proizađu, usvajanjem u sadašnjem ili novom sazivu Narodne Skupštine RS. Bojkot predstojećih izbora može se smatrati svojevrsnim izbegavanjem ovih  važnih građanskih i državnih obaveza.

Ovo je posebno važno imajući u vidu nove geopolitičke i regionalne okolnosti i činjenicu da se dokumenta usvajaju u periodu izuzetno teških pregovora  o novom odnosu Beograda i Prištine. Predstojeća skupštinska rasprava o ovim dokumentima je i prilika za potvrdu namere o poboljšanju atmosfere i funkcionisanja Narodne Skupštine, ali i za neparlamentarnu opoziciju i druge aktere javnog života,  da iznesu svoje stavove o njima i predloge eventualnih amandmanskih izmena. Ovo je izuzetna prilika da se čuju njihove politike i planovi, mimo onih o primedbama na izborne uslove. Za svaku zemlju je jako značajno da postoji načelni konsenzus oko spoljne, bezbednosne  i odbrambene politike, u skladu sa realnom slikom strategijskog okruženja i zajedničkim ostvarivim  nacionalnim  interesima. 

CEAS pozdravlja što se u novim verzijama  SNB i SO, između ostalog:

očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije prepoznaje kao nacionalni interes (SNB nova verzija); kao element politike nacionalne bezbednosti najavljuje značajno povećanje broja građana obučenih za odbranu zemlje (SNB nova verzija); profesionalnost, kontrola i nadzor uvrštavaju u načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti i sistema odbrane (SNB, SO nove verzije); ne nalazi rečenica koja glasi: “Ruska Federacija nastaviće da jača politički uticaj i unapređuje svoje kapacitete, a istovremeno i svoju poziciju u pojedinim regionima, kao i svetu (SO nova verzija ne sadrži ovu rečenicu); prepoznaje da se širenje lažnih vesti i dezinformacija u okviru koncepta hibridnog i informacionog ratovanja mogu negativno odraziti na funkcionisanje elemenata sistema odbrane (SO nova verzija); KFOR eksplicitno ne spominje kao garant Briselskog sporazuma (SO nova verzija); eksplicitno ističe da je sistem odbrane pod demokratskom i civilnom kontrolom (SO nova verzija); Vojska Srbije eksplicitno navodi kao akter sprovođenja strategije odbrane.

CEAS sugeriše da se u novim strategijama usaglase fraze u vezi sa obimom saradnje Republike Srbije  sa ODKB, jer se u novoj verziji SNB spominje posmatrački status RS, koji se ne spominje u novom nacrtu SO. Dodatno, u SNB se govori o proširenju i produbljenju saradnje, dok se u SO govori o proširenju i unapređenju saradnje sa ODKB i zemljama članicama i ne spominje se posmatrački status.

Kao i u detaljnoj  normativnoj i kontekstualnoj analizi verzija strateških dokumenata iz 2018. „Kosovo  pre svega“  CEAS uvažava i ističe specifičnost trenutka u kojima se one razmatraju i usvajaju, pre svega, zbog svih elemenata dinamike pregovora i mogućeg izgleda multidimenzionog kompromisnog sporazuma o formalizaciji odnosa Beograda i Prištine. I pored toga CEAS izražava zabrinutost da neke novine u  nacrtima strategija koje je Vlada usvojila mogu biti suviše arbitrarno tumačene što može izazvati i unutrašnja i spoljnopolitička, a pre svega regionalna nerazumevanja i probleme.  Ovo se pre svega odnosi na delove koji se tiču očuvanja postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on živi kao novo definisanog nacionalnog interesa i razvijanja specijalnih paralelnih odnosa sa  Republikom Srpskom.

Sada se u SNB kaže: „Ugrožavanje nacionalnih interesa smatra se ugrožavanjem bezbednosti Republike Srbije i srpskog naroda, ma gde on živi, kao i njegovog verskog, kulturnog i istorijskog nasleđa.“

CEAS smatra da probleme u komunikaciji i jačanju regionalne saradnje, pa i evropskih integracija, koje su s pravom uvrštene u nacionalne interese, mogu izazvati pre svega odredbe iz Strategije odbrane iz elemenata poglavlja Politika odbrane u kojima je sada eksplicitno uvedno da će se u okviru očuvanja mira i bezbednosti u regionu i svetu, kao  jednom  od obrambenih interesa RS, ostvarivati i kroz: “Očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenje položaja Srba u svetu i regionu.“

CEAS se iskreno nada da će prateći zakonski i drugi akti smanjiti arbitrarnost ili detaljnije definisati način procene ugroženosti spomenutih interesa, u cilju održanja unutrašnje i regionalne bezbednosti.

U ostalim oblastima, koje nisu menjane,  CEAS u potpunosti  stoji iza svih ocena i preporuka objavljenih u izveštaju  „Kosovo pre svega“  iz  2018. godine, u kome se  analiziraju:  kontekst procesa usvajanja i vrednosno-metodološki sadržaj nacrta nove Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njegova usklađenost  sa postojećim zakonodavnim okvirom.

U njegovim zaključcima i preporukama se  između ostalog kaže:

„Dobro je što su evropske integracije RS u nacrtu nove SNB navedene eksplicitno kao nacionalna vrednost, te što je Predsednik RS povezao optimalan ishod pregovora o Kosovu sa članstvom RS u EU. Ipak, glavna politička karakteritika perioda u kome se analizira nacrt SNB  jeste intenziviranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu kao i samog procesa pregovora sa zvaničnom Prištinom pod pokroviteljstvom  EU. Proces izrade novih strateških dokumenata, kao i njihov sadržaj, najviše su  uslovljeni ubrzavanjem procesa pregovora sa Prištinom, što je dodatni  objektivno otežavajući faktor.

Ocena  da je nacrt nove SNB RS dominantno uslovljen pregovorima o Kosovu,  dobija utemeljenje  u delovima nacrta SNB koji se odnose na nadležnosti Predsednika RS, koji je i glavni pregovarač oko Kosova. Na više mesta u nacrtu nagoveštava se  jačanje pozicije Predsednika Republike u budućem zakonskom okviru.

CEAS donekle  razume ovaj trend,  iako je on  upitan sa aspekta podele vlasti i demokratske kontrole sistema bezbednosti, te  predstavlja mač sa dve oštrice,  imajući u vidu navedene političke okolnosti i izazove sa kojima se državno rukovodstvo suočava u naporima iznalaženja  mirnog i održivog rešenja oko Kosova, u nadi da će ono Srbiju zadržati na putu evropskih integracija.

Zbog svega navedenog, CEAS smatra  da je vrlo verovatno da nova strateška dokumenta, čak  i ako budu usvojena sa značajnim izmenama, što je malo verovatno, neće imati dug vek važenja.

CEAS smatra da je prvo preko potrebno formalizovati normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji  predstavljaju poslednji  veliki nerešeni faktor nasleđa Miloševićevog režima i ratova devedesetih. U skladu sa novim sveobuhvatnim rešenjem potrebno je ući u proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim izmenama potrebno je bolje normirati osnovne postulate sistema bezbednosti i odbrane. U skladu sa novonastalim okolnostima, nastavaka ili odustajanje od EU integracija pre svega potrebno je usvojiti iskrenu i sveobuhvatnu strategiju spoljne politike koja više ne bi smela biti  reducirana na eventualni nastavak EU integracija, kao što je sada slučaj, a tek onda nova  krovna bezbednosna i odbrambena dokumenta. Ona moraju biti u suštinskom i normativnom skladu sa izabranom spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije, s jedne, i sa geopolitičkim i geostrateškim okruženjem sa druge strane, te sadržati jasne odredbe o podeli vlasti, vladavini prava i ljudskih prava i demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti.

Ukratko, PRE SVEGA rešiti pitanja oko KOSOVA da bi se Srbija izvukla iz, sa aspekta demokratske konsolidacije društva i države nemoguće situacije u kojoj je pitanje KOSOVA PRE SVEGA, i ušla u novu u kojoj je DEMOKRATSKA SRBIJA PRVO izvodljiva opcija.“

U izveštaju „Rašomon“ objavljenom u avgustu 2019. CEAS ocenjuje:

„Skora formalizacija odnosa Beograda i Prištine bi otvorila sada objektivno limitirane mogućnosti RS, da usred izuzetno komplikovanih pregovora sa Prištinom,  usvaja nova  strateška dokumenta.

Posle formalizacije i njenog institucionalnog usvajanja kroz ustavne promene, Srbija bi morala što pre pristupiti izradi spoljnopolitičke strategije i usvajanju novih strategija bezbednosti i odbrane. One bi, bez opterećenja otvorenog pitanja Kosova, morale sagledavati geopolitičke okolnosti na  realističniji način nego što to čine na primer predlozi novih strategija odbrane i bezbednosti objavljeni ovog proleća.

CEAS preporučuje da, ako se proceni da se formalizacija neće dogoditi u dogledno vreme, nadležni državni organi RS ubrzaju usvajanje amandmanima poboljšanih spomenutih nacrta ili izađu sa novim predlozima relevantnih strategija. Ovo je nužno da bi Zapadni partneri mogli  predvidljivost i pouzdanost Srbije u borbi protiv zajedničkih izazova i pretnji da procenjuju i  na zvaničan način. Imajući u vidu neuobičajeno složene i nepredvidljive geopolitičke okolnosti, ovo je nužno, iako ne jednostavno za RS.

Ukoliko Beograd uspe da odnose sa Prištinom formalizuje na način koji bi ga zadržao na putu EU integracija, jačanja odnosa sa NATO i zemljama članicama pojedinačno, a pre svega sa SAD, što CEAS smatra najpovoljnijim ishodom, spomenute nove strategije bi morale buduće odnose sa Kinom projektovati na način da ovi primarni interesi ne budu ugroženi.“

Beograd, 2.9.2019.