CEAS saopštenje: Kad Srbija 2019 zove – Podrška za Srpsku listu je podrška za zajedničku evropsku budućnost

Saopštenje Centra za evroatlantske studije iz Beograda povodom vanrednih izbora na Kosovu i Metohiji

Poziv zvaničnog Beograda, u procesu evropskih integracija i jačanja odnosa sa političkim Zapadom, za glasanje za Srpsku listu na jučerašnjim izborima na Kosovu i Metohiji (KiM)  nije bio poziv da se glasa za monstruma, niti govor mržnje, već poziv za glasanje za  zajedničku evropsku perspektivu. 

To je bio i poziv da se u budućnosti definišu  zajedničke, inkluzivnije,  transparentnije i usaglašenije biračke i izborne prakse, u skladu sa regionalnim i globalnim demokratskim trendovima koje će prevazilaziti etničke i jezičke barijere, a ne govor mržnje, kako se to gnusno insinuira i zbog čega je, nažalost, Srpska lista bila kažnjena i to u prisustvu Zapadne međunarodne zajednice ili pod njenim patronatom. 

Kad je Nemačka par godina  posle  kraja Drugog svetskog rata zvala u NATO, ili pre tridesetak godina  na ujedinjenje, šta je to bilo - govor mržnje ili prepoznavanje nove realnosti i građenje temelja za nove okolnosti koje će svima doneti mir i napredak? Šta je Srbija 2019, zemlja u procesu pregovora za članstvo sa EU ili deo Jugoslavije pod sankcijama UN devedesetih? 

Jučerašnji izbori na Kosovu i Metohiji su  po mnogo čemu drugom posebni. Iako skoro svi politički predstavnici većinski - albanskih političkih opcija, ali i nekih manjinskih na veliko neprijatno iznenađenje, to namerno i tendenciozno previđaju ili relativizuju do apsurda, uz prećutnu podršku mnogih Zapadnih aktera, oni se odvijaju  dvadeset godina posle kraja ratnih sukoba i desetak godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, koju Republika Srbija ne priznaje,  na teritoriji na kojoj deluju KFOR, UNMIK, EULEX, na teritoriji koju  ne samo zvanični Beograd, već veliki broj zemalja članica UN, četiri  zemlje članice NATO, pet  članica EU i dve nuklearne sile članice SB UN, Kina i Rusija,  nisu priznale kao suverenu državu.

 Imajući u vidu očekivanja političkog Zapada da Beograd i Priština što pre postignu kompromisni sveobuhvatni multidimenzioni sporazum kojim bi formalizovali svoje sadašnje komplikovane i sa aspekta nastavka demokratizacije i stabilizacije neodržive sadašnje odnose, što i sami izborni uslovi i okolnosti pokazuju,  njihov  ishod  uveliko će određivati i evropsku budućnost građana u ostatku Republike Srbije,  koji na njima ne mogu  direktno da učestvuju. 

 Građani u ostatku Srbije, svih ideoloških opredeljenja, nacionalnih i verskih pripadnosti,  na različite načine godinama iskazuju veliko razumevanja za izazove sa kojima se  susreću građani na Kosovu i Metohiji i raseljena lica u ostatku Srbije, a posebno za izazove srpske i drugih manjinskih zajednica na KiM i pružaju značajnu pomoć da se oni na miran i održiv način prevazilaze u skladu sa zajedničkim evropskim težnjama.  

Posebnosti istorijskog i institucionalnog odnosa Beograda i Prištine i nerešenog statusa KiM pred globalnom međunarodnom zajednicom daju moralni i politički imperativ takvom pristupu. On se, između ostalog, odražava i velikom budžetskom i drugom vrstom pomoći koja, bez obzira ko je na vlasti tog trenutka u Beogradu,  dolazi i iz  poreskih davanja svih građana  iz ostatka Srbije, bez obzira na etničku, versku i drugu pripadnost. 

No, podjednako važno je i to što zvanični Beograd, i pored tereta teškog istorijskog nasleđa i složenosti aktuelne geopolitičke situacije, pokušava da u skoro nemogućim uslovima donese teške odluke o budućnosti odnosa sa Prištinom  koje ne bi ugrozile ničiju evropsku budućnost. 

Ekonomski jak i u evropske institucije i tokove što čvršće usidren ostatak Srbije je i u interesu svih građana koji su juče izašli na izbore na KiM, na kojima mi iz ostatka Srbije, Mađari, Srbi, Bošnjaci, Albanci svi drugi iz preko dvadeset nacionalnih  manjinskih zajednica  koji žive u ostatku Srbije, pravoslavci, muslimani, katolici i drugi, liberali, demokrate, naprednjaci, konzervativci,  nismo mogli da učestvujemo. 

Da bi se mogao naći kompromis između sveobuhvatnog multidimenzionog kompromisa Beograda i Prištine s jedne strane,  zadržala evropska orijentacija Beograda s druge,  potrebna je demokratski izražena većinska volja građana  u ostatku Srbije, na način koji to predviđaju zakoni i aktuelni Ustav RS.  Za aktuelni Ustav, inače,  građani na KiM nisu mogli da glasaju što je samo još jedan dokaz složenosti i neodrživosti  sadašnje  situacije.

Spomenuto  kažnjavanje Srpske liste zbog spota Kad Srbija zove je samo primer onoga na šta CEAS u poslednjih par godina uporno ukazuje - da postoji organizovana politika negiranja  bolnih i komplikovanih mera   suočavanja  i prevazilaženja  teškog nasleđa i iskoraka ka zajedničkoj evropskoj budućnosti koje Beograd čini. S druge strane, ista je glasna ćutnja u vezi sa mnogim  retrogradnim  trendovima  na KiM. Čudno je što na ovo licemerje, i sve vidljive i manje vidljive mere koje ga prate, jasnije ne ukazuju mnogobrojni navodno demokratski i evropski orijentisani akteri  u javnom životu uže Srbije, neretko finansiranim sa političkog Zapada. 

Među onima koji su učestvovali na  izborima na KiM su i oni  koji o stanju demokratije u ostatku Srbije govore sa posebnom zabrinutošću. Sa kojih pozicija? Neretko sa   nelegitimno  okupiranog prostora demokratske  opozicije, otetih  manipulacijama  sa statusom poslanika i parlamentarnih stranaka ili zloupotrebom demokratskog  koncepta jedan čovek, jedan glas. Njega su izvrgli ruglu kroz koncept  jedan čovek, jedna stranka pa onda još i zahtevima za jednako vreme u medijima kao stranke sa milionskim biračkim telom.

Kad se priča i govori o Evropskom pokretu Srba na KiM, na šta se misli, na neku  imaginarnu Evropu, u kojoj su uloge žrtve i ugroženih na Zapadnom Balkanu podeljene devedesetih, i nikad više ne mogu da se  promene jer se na njima odlično privatno i usko interesno profitira,  ili na EU 2019, sa čijim članicama istočnog i centralnog dela, od Poljske preko Mađarske, sve do Grčke, zvanični Beograd, a ne navodno opozicione demokratske opcije,  sve intenzivnije i bolje sarađuje? Zašto su ovi izbori na KiM tačno legitimni i bitni da se na njima i pored svih apsurda i slabosti učestvuje (I inače, šta se od suzavca u parlamentu do juče suštinski promenilo?), a predstojeći parlamentarni izbori u ostatku Srbije nisu po oceni partnera "evropskih pokretača" Srba na KiM, i tu ne mogu pomoći ni pregovarači iz iste te EU iz imena spomenutog pokreta?

Ovi, ko zna koji po redu vanredni zbori na KiM, bez obzira na napore kolega iz kosovskih NGO i komentatore prilika na Zapadnom Balkanu da ih predstave kao praznik demokratije, su posebni i po velikom broju neuobičajenog direktnog obraćanja Zapadnih ambasadora koji ukazuju na kompromitovane kadrove na listama partija većinski kosovskih Albanaca, što zbog institucionalizovane  korupcije što zbog istraga za  ratne zločine. 

Oni su neuobičajeni i po tome što je retko koji akter spreman da javno kaže i koliko je zločina nad Srbima i drugim ne-Albancima za dvadeset godina od dolaska međunarodne  zajednice na KiM  sudski razrešeno. Ukratko, od skoro dve hiljade skoro ni jedan. O ovome slikovito govore i stavovi i opstrukcije  svih ključnih većinskih albanskih  aktera tokom formiranja specijalnih veća za procesuiranje zločina koje je počinila OVK. 

Izborni period  je obeležio i visok nivo dvostrukih standarda komentatorskih  krugova  koji utiču na formiranje politika Zapada na Zapadnom Balkanu.  Zašto se jedino građanima u ostatku Srbije ne dopušta da nastave da iz pakla devedesetih izlaze sa istim aktuelnim Zapadnim partnerima koji su prihvatljivi kad kao pojedinačni akteri ili članice EU i NATO vuku poteze koji su prihvatljivi za druge zemlje Regiona? Zašto je poseta državnog sekretara SAD Majka Pompea dobra vest za Crnu Goru i Severnu Makedoniju, a imenovanje Ričarda Grenela, diplomate iz istih institucija, istih krugova sličnih metoda delovanja, za izaslanika Bele kuće za mirovne pregovore Beograda i Prištine vrlo upitno, čak i opasno, u istim tim uticajnim komentatorskim i političkim  krugovima? Licemerje ili artikulacija tuđih političkih interesa koji nisu nužno interes većinske Srbije - evropske integracije?

Zbog svega navedenog, glasanje za Srpsku listu nije bilo nikakva podrška govoru mržnje ili nekom monstrumu, kako se to gnusno insinuiralo. Solidarnost koji su njeni glasači juče pokazali sa nama u ostatku Srbije koji se, takođe,  zalažemo za evropske integracije  vredna je pažnje. Njeni birači iskazali su podršku: za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu regionalnu saradnju; za etničku i drugu vrstu solidarnosti i saradnje koja u sinergiji kreira napredak za sve, što je jedino mirno i održivo rešenje. 

Nastavak podrške  Srpskoj Listi u opisanim okolnostima  ne predstavlja igru u kojoj jedna  strana mora da izgubi da bi druga dobila. To su mnogi akteri jučerašnjih izbora na KiM već probali. Neki su naučili lekcije iz strašnih devedesetih da takva politika ne daje rezultate, neki još ne. Dalja podrška Srpskoj listi u opisanim okolnostima predstavlja podršku za zajedničku stabilnu demokratsku evropsku budućnost za sve. 

Beograd, 7. oktobar 2019.