CEAS saopštenje: Haradinaj ogolio laž o namerama podele Kosova po etničkim linijama

Nedavna izjava odlazećeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja o tome da je sprečio „pljačku“ od  10 milijardi evra (sa aspekta Kosova), osujećivanjem plana o navodnoj “podeli” Kosova, koji su pregovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik privremenih institucija na Kosovu i Metohiji Hašim Tači, a koja se između ostalog odnosila i na raspolaganje resursima rudnika Trepča, u potpunosti je ogolila laži o podeli po etničkom principu koji su sistemski nesmetano širili Haradinaj, pojedine vlade zemalja članica EU, mnogi komentatori, neki politički akteri u SAD, projektno finansirani mediji i organizacije građanskog društva. Oni su na taj perfidni način štitili neke parcijalne političko-finansijske  interese, a ne interese građana Republike Srbije.

Ova izjava ide u prilog činjenici da se državno rukovodstvo Srbije vodilo logikom da pokuša da dobije što veći procenat od prihoda koji se ostvaruju eksploatacijom i upravljanjem resursima koji su mahom locirani u četiri male opštine na Severu Kosova i Metohije (KiM), a koji bi išli u budžet Republike Srbije, što sada nije slučaj.

CEAS već duže vreme ukazuje da je svako kompromisno rešenje koje bi dovelo do formalizacije odnosa Beograda i Prištine, a koje bi trebalo da ima političku, ekonomski i bezbednosnu komponentu, mora sagledavati interese što većeg broja građana bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost ili oblast stanovanja. Sredstva koja idu u budžet i zadržavanje evropskog kursa, u sve težim uslovima, su najegalitarniji način, koji najmanje diskriminiše ili razdvaja po etničkim, verskim ili mesnim osnovama kako se lažno insinuira. On daje najdemokratičniji oblik kompromisa rešenja odnosa Beograda i Prištine koje se mora posmatrati kao poseban slučaj, a  koji jednu zainteresovanu grupu ili grupe ne stavlja u privilegovani  položaj u odnosu na druge i poštuje individualna demokratska prava građana Republike Srbije, mnogobrojnih  nacionalnosti i veroispovesti,  koji ne mogu da učestvuju na kosovskim izborima.

Haradinaj je u istoj prilici priznao i da su ga na ostavku prisilili „međunarodni,  ali i unutrašnji faktori“. I glorifikacija “moralnosti” Haradinajevog  čina navodne ostavke koja je usledila nakon poziva organa Specijalizovanih veća za procesuiranje zločina Oslobodilačke Vojske Kosova, a koju su promovisali isti akteri koji upozoravaju od opasnosti  nepostojeće podele po etničkom principu je ovom izjavom ogoljena. Ta neumesna glorifikacija Haradinaja, čoveka tokom čijeg je suđenja u Hagu stradalo nekoliko svedoka, samo je deo šireg procesa u kome se Kosovo, dvadeset godina od kraja sukoba, sistemski gleda  kroz ružičaste naočare i sve mu se pravda zbog politika različitih rukovodstva u Beogradu, dok se istovremeno ostatak Srbije koja se znatno reformisala i dalje drži taocem politika devedesetih i namerno mu se, od već spomenutih krugova, sistemski  previđaju svi teški koraci koje čini ka jačem uklapanju u evroatlantske strukture, u skoro nemogućim uslovima. Masovno odsustvo podrške suđenju za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim ne-Albancima, kao i opstrukcija uspostavljanja međunarodno pomognutih mehanizama da se to obavi, nisu naišli na adekvatnu kritiku spomenutih krugova, što je takođe dokaz ili politike dvostrukih standarda ili artikulisanja posebnih interesa, a ne podrška tranzicionoj pravdi. Kao što je u interesu Srbije bilo da realizuje očekivanja o suočavanju sa lošom prošlošću, tako je i u interesu svih na Kosovu  i Metohiji.

Agresivna eksploatacija privilegija žrtve s jedne strane, i opravdane frustracije koju ona izaziva s druge strane,  su neadekvatna atmosfera za postizanje kompromisa, a ne otvorena utakmica na međunarodnoj sceni oko priznanja i otpriznanja.

Ako već relevantni strani akteri nastavljaju iz svojih interesa da u eri borbe protiv dezinformacija  nastavljaju da objavljuju analize u kojima se previđaju neke ključne okolnosti koje organima Republike Srbije daju za pravo da odbijaju da prihvate nezavisnost KiM zdravo za gotovo, iznose netačnosti, i šire paniku pričom o nepostojećim namera “mirnog etničkog čišćenja” ili “stvaranja monoetničkih država”, to ne bi trebalo da i dalje rade lokalni akteri u Srbiji, pogotovu oni navodno posvećeni upravo demokratizaciji i evropeizaciji  Srbije.

Odlazeći kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da je sprečio pljačku 10 milijardi evra, plan koji bi, prema njegovim rečima, bio realizovan podelom Kosova. Haradinaj je naveo da je tajni razlog političke krize na Kosovu bila budućnost rudnika Trepča u Mitrovici. Ove Haradinajeve izjave bi im morale otvoriti oči, ako već mnoge druge očite okolnosti nisu.

Oni će snositi veliku odgovornost ako svojim oportunim ćutanjem ili otvorenom opstrukcijom kompromisnog, multidimenzionog sporazuma između Beograda i Prištine, ugroze mogućnost da sa RS u pregovorima ostvari značajne finansijske prihode i dodatne investicije, a građanima koji žive u delovima oko administrativne linije i u ostatku Kosova i Metohije olakšan život, radi ostvarivanja prava smanjivanjem administrativnih, političkih  i drugih barijera i suštinskih podela po etničkim i verskim linijama koje sada postoje.

Beograd, 18.10.2019.