Ko uistinu fantomski deluje i zašto

CEAS saopštenje povodom najava Marinike Tepić i  Vladimira Todorića o  podnošenju krivičnih  prijava protiv članova Kriznog štaba

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS), jedna od retkih analitičarskih organizacija koja se godinama bavi reagovanjem u vanrednim situacijama i upravljanju krizama na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, kao bitnom elementu bezbednosnih politika, upozorava na flagrantno nepoznavanje ili namerno tendenciozno tumačenje zakonske normative kojom se uređuje oblast  reagovanja  u vanrednim situacijama u Srbiji koju su u svojoj najavi krivične prijave protiv “fantomskog Kriznog štaba” na portalu Direktno najavili Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde i advokat Vladimir Todorić. Smatramo da se takvim ponašanjem ozbiljno uznemirava  javnost Srbije dok je još uvek na snazi proglašenje epidemije COVID-19.

Spomenuti, između ostalog, netačno tvrde: “Ne postoji ni jedan akt, odluka, rešenje, ni jedan trag o njegovom (Krizni štab) osnivanju u Službenom glasniku…. Krizni štab je napravljen da bi se potopila struka... U Srbiji su na snazi Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti i Zakon o upravljanju u vanrednim situacijama. Ti zakoni ne poznaju krizne štabove. Postoji Komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i postoji Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i to su tela koja imaju ingerencije, i jedino ministar zdravlja na osnovu predloga može da predloži mere kao što su karantin i izolacija i zabrana kretanja Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, stvari koje je radio Krizni štab zapravo u opisu nadležnosti ministra zdravlja…… Krizni štab nema ingerencije, to ne postoji i kao takav je privatno telo onoga ko ga je formirao, a čak i da ga je formirao morao je da postoji trag u Službenom glasniku, što ne postoji. Čak i da kažemo da je Krizni štab savetodavno telo Vlade, ne možete biti u isto vreme i onaj koji savetuje i onaj ko izvršava. Ne može predsednica Vlade u isto vreme da bude i predsednica Vlade i predsednica savetodavnog tela.”

Na osnovu člana 2. stav 2 Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama proglašena pandemija COVID-19 ugrožava bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi u Republici Srbiji.

Osim Zakona i u Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2019. godine epidemije i pandemije zaraznih bolesti mogu ugroziti stanovništvo Republike Srbije i nose rizik za nastanak težih ekonomskih i društvenih posledica. Epidemije zaraznih bolesti, pored neuobičajenosti po broju, vremenu, mestu i zahvaćenoj populaciji mogu uzrokovati i povećanje broja obolelih sa komplikacijama, pojavu teških kliničkih oblika zaraznih bolesti i smrti.

U skladu sa tim, a nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila Pandemiju COVID-19, Republika Srbija je uvela vanredno stanje i na osnovu člana 13. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama donela odluku o formiranju kriznih štabova na celoj teritoriji Republike Srbije.

Nacionalno telo za upravljanje odgovorom zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama, to jest  Krizni štab (termin pogodan za svakodnevnu upotrebu u cilju jasnijeg  informisanja javnosti pre svega medijskim putem u okolnostima epidemije zarazne bolesti),  formirala je Vlada Republike Srbije na osnovu člana 11. Zakona o javnom zdravlju (2016. godine).  U Krizni štab se na osnovu zakona  po funkciji, a ne personalnom ili političkom afinitetu kako navedeni impliciraju, pozivaju: ministar zdravlja, predstavnik Instituta za javno zdravlje Republike Srbije (RS), članovi Instituta za javno zdravlje sa određene teritorije (koja je ugrožena), Vojske RS, MUP, druga lica po odluci Vlade koja su bitna za sprovođenje javnog zdravlja u Republici Srbiji naročito u kriznim i vanrednim situacijama.

Gore pomenuti član 11. kaže: “Nacionalno telo za upravljanje odgovorom zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama koje obrazuje, predlaže i aktivira ministar zdravlja, kao i instituti i zavodi za javno zdravlje na teritoriji za koju su osnovani koordiniraju i sprovode aktivnosti iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana…. Nacionalno telo za upravljanje odgovorom zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama i instituti i zavodi za javno zdravlje utvrđuju potrebne mere kojih su dužni da se pridržavaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica na koje se mere odnose.“

Dodatno, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ( član 2. stav 2) kaže da pandemija spada u elementarnu nepogodu: „Elementarna nepogoda je....epidemija zaraznih bolesti, epidemija...“. U skladu sa tim, a nakon što je SZO proglasila pandemiju COVID-19 Republika Srbija je uvela vanredno stanje  na osnovu istog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama donela odluku o formiranju kriznih štabova na celoj teritoriji Republike Srbije.

Naime isti Zakon ( član 13) kaže: “Snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama su štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilačke jedinice, Služba 112, Policija, Vojska Srbije, Crveni krst Srbije, Gorska služba spasavanja, Vatrogasni savez Srbije, Savez radio amatera Srbije, poverenici, odnosno zamenici poverenika civilne zaštite, građani, udruženja građana i organizacije čija je delatnost od posebnog interesa za razvoj i funkcionisanje sistema.”

CEAS ocenjuje da je očito da zakonsko uređenje u slučaju epidemije zarazne bolesti, kao vida elementarne nepogode, prepoznaje krizne štabove kao primarne subjekte za smanjenje rizika od katastrofa  i upravljanje krizama, kao i da su oni formirani sasvim u skladu sa zakonima i drugim procedurama.

CEAS podseća da se i u Strategiji nacionalne bezbednosti (2019.) epidemije zaraznih bolesti, u zavisnosti od stepena, mogu smatrati izazovom, rizikom ili čak i pretnjom po nacionalnu bezbednost.  

Imajući u vidu da je sve gore navedeno javno dostupno, CEAS smatra da su spomenute netačnosti iznešene namerno te da im cilj nije bio zaštita javnog interesa ili briga za zdravlje građana Republike Srbije, a pre svega Novog Pazara i Sandžaka, već tendenciozno delovanje u cilju otežavanja pregovaračke pozicije Republike Srbije oko eventualnog postizanja dogovora o formalizaciji  odnosa sa Prištinom. Ostaje da se vidi ko su u ovom slučaju  tačno fantomska tela i šta im je tačno cilj. Imajući u vidu  elementarno nepoznavanje, ili namerno previđanje postojećih zakona  može u  ovako složenim okolnostima uznemiriti javnost, spomenutima koji najavljuju krivične prijave protiv članova “fantomskog Kriznog štaba” vladavina prava i interes javnosti  zasigurno nisu  cilj već plašt za drugo delovanje.

Imajući u vidu da je uznemiravanje javnosti, za koje Tepić i Todorić optužuju Krizni štab,  uistinu krivično delo, očito je da sredstva ne biraju. CEAS smatra da bi nadležni državni organi morali i u ovom slučaju delovati u skladu sa zakonima. 

CEAS poziva, pre svega Zapadne međunarodne aktere koji spomenute uzimaju kao kredibilne izvore informacija o činjenicama i trendovima u Srbiji da ove okolnosti itekako imaju u vidu.

 

Beograd, 1.7.2020.