CEAS saopštenje: Povodom 17 godina od masakra u Goraždevcu i stavljanja na glasanje Zakona o zaštiti vrednosti rata OVK u skupštini Kosova

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda sa žaljenjem konstatuje da je duboko kontroverzni predlog Zakona o zaštiti vrednosti rata oslobodilačke vojske Kosova (OVK) uopšte stavljen na raspravu u kosovsko-metohijskoj Skupštini, i to na dan obeležavanja 17 godina od masakra u Goraždevcu na Kosovu i Metohiji kada su 13. avgusta 2003. godine ubijeni deca: Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), i teško ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Ðorđe Ugrenović (20), dok su se kupali u reci Bistrici.  Za ovaj zločin, kao i za više od hiljadu pobijenih Srba i drugih, na Kosovu i Metohji bukvalno niko nikada nije odgovarao!

Spomenuti predlog Zakona je samo nastavak zastrašivanja Srba koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji sa neskrivenom namerom da se oni isele, te flagrantno kršenje prava na slobodu izražavanja i svojevrstan pokušaj istorijskog revizionizma, koji je čini se deo političkog projekta kome se Zapad nažalost ne samo slabo suprotstavlja, već ga čini se i podržava. Ovo se može videti i na način kako je promovisan i hvaljen  tekst Agona Malićija „ Zašto je termin „Kosovo i Metohija“ uvredljiv“ za portal KoSSev, čiji su trenutni donatori Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Ambasada Velike Britanije u Prištini i UNMIK, koji je pun istorijskih netačnosti i revizionističkog tumačenja istorije.

Predlog Zakona je stavljen na glasanje posle dvadeset godina upadljivog odsustva skoro svih elemenata kosovsko-metohijskog društva da se suoči sa svojom odgovornošću za zločine nad Srbima i drugim ne-Albancima, uključujući i dugogodišnje opstrukcije uspostavljanju međunarodno pomognutih mehanizama da se to obavi.

CEAS smatra da kao što je u interesu Srbije da realizuje očekivanja o suočavanju sa svojom  lošom prošlošću, što smo i kao  pojedinci i kao organizacija podržavali svih ovih godina, tako je i u interesu svih na Kosovu  i Metohiji da urade isto.

CEAS pozdravlja činjenicu da su se o predlogu spornog Zakona vrlo kritički izjasnili američki ambasador na Kosovu, misija OSCE na Kosovu, kao i Misija EU na Kosovu, ali sa zabrinutošću konstatuje glasno, sada već poslovično, ćutanje regionalnih nevladinih organizacija, „istraživačkih nezavisnih portala“, kao i analitičara i komentatora koji itekako utiču na formiranje politika Zapadne međunarodne zajednice prema Kosovu i Metohiji, pa i pregovorima Beograda i Prištine, o ovim i sličnim okolnostima. Ovaj neupitan trend nažalost ostavlja prostora za sumnju u oportunost i klijentelizam, pritisak donatora ili namernu jednostranost u funkciji ostvarivanja nečijih političkih ciljeva, a ne u funkciji kazne za počinioce, pravde za žrtve i kompromisnog, održivog  rešenja novog statusa Kosova i Metohije.

Neumesna višegodišnja glorifikacija nekadašnjih visoko rangiranih pripadnika OVK, a sada i predlog spornog Zakona,  samo je deo šireg procesa u kome se Kosovo, dvadeset godina od kraja sukoba, sistemski gleda kroz ružičaste naočare i sve mu se pravda zbog politika različitih rukovodstva u Beogradu do 2000, dok se istovremeno ostatak Srbije koja se znatno reformisala i dalje drži taocem politika devedesetih i namerno mu se sistemski  previđaju svi teški koraci koje čini ka jačem uklapanju u evroatlantske strukture, u skoro nemogućim uslovima.

CEAS podseća da je Srbija, i pored nepostojanja unutrašnjeg konsenzusa, Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu  izručila dva predsednika i šest generala, a za to vreme se dešavalo da na Kosovu „nestaju“ svedoci koji su trebali da svedoče o zločinima počinjenim od strane OVK, te otvoreno odbijanje sarađivanja sa Specijalizovanim tužilaštvom Kosova (STK) u Hagu. Ovu okolnost mnogi aktuelni i bivši zvaničnici Kosova i Metohije non stop namerno previđaju tvrdeći da „Srbija nije odgovarala za zločine“ što je takođe istorijski revizionizam, i uvreda za oko 2000  žrtava  OVK i 450 nevino stradalih civila u bombardovanju SRJ,  podržan od strane mnogih na političkom Zapadu. Nevini preživeli građani SRJ koji su bombardovani 79 dana od strane NATO s razlogom misle drugačije. Kada sve ovo što se može podvesti pod „zajednički pokušaj revizije istorije“ postaje uvredljivo za građane Srbije?

 

Beograd, 13.8.2020.