CEAS saopštenje povodom Izveštaja Evropske komisije za Srbiju 2020.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) ističe nekoliko neobičnih okolnosti u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) za Srbiju 2020. godine.

Smatramo da  fragmentiranost opozicije u Srbiji, unutrašnje autokratsko-lidersko  ustrojstvo, pogotovo onih stranka koje su bojkotovale izbore, parlamentarnih i neparlamentarnih, nedemokratski način  na koji su do statusa uopšte  došle (preletima), njihova nesposobnost da postignu međusobni konsenzus uveliko, ako ne i ključno,  utiču na to što ih sada u parlamentu nema. Imajući u vidu loše izborne uslove po oceni relevantnih organizacija  na nedavno održanim izborima u Crnoj Gori s jedne, i uspeh tamnošnje opozicije da u takvim uslovima pobedi na izborima  sa druge strane, očito je da je odluka o bojkotu srpskih izbora doneta više iz drugih nedemokratskih razloga nego zbog izbornih uslova. Imajući to u vidu smatramo da su za opisano stanje u parlamentu bojkotaška opozicija, ali i mnoštvo malih demokratskih  pokreta i ad hoc inicijativa, takođe vrlo odgovorni, te da izveštaj EK u tom delu nije sasvim  objektivan.

CEAS, po prirodi svog angažmana, posebno pomno prati okolnosti vezane za poglavlja 31 i procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Kao organizacija koja je najdetaljnije izveštavala o proces usvajanja i sadržaju novih strategija bezbednosti i odbrane,  pozdravljamo što je i EK, u okviru analize stanja u poglavlju o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, prepoznala novi kvalitet u njima.

No, CEAS smatra da i u ovom poglavlju postoji disproporcija u uočavanju relevantnih okolnosti koja doprinosi oceni da EK i u ovom poglavlju nije sasvim objektivna.

Trend jačanja bilateralnih odnosa Srbije i SAD ovlaš su spomenuti i to u istoj rečenici sa Kinom i Rusijom. Imajući u vidu da SAD aktivno podržava evropske integracije Srbije, politički i finansijski, što nije slučaj sa Kinom i Rusijom, smatramo da je ovo veliki previd.

Isto je i sa već drugim ciklusom Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) Srbije i NATO, obimnog dokumenta usaglašenog od strane Vlade Republike Srbije (RS) i NATO, koji je u ovom poglavlju dobio manje mesta nego poseta jednog potpredsednika skupštine sednicama Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u posmatračkom statusu. Treba imati u vidu da je jedan od prioriteta IPAP, kao i u slučaju SAD, podrška evropskim integracijama Srbije, što nije slučaj sa ODKB-om.

CEAS smatra da je izveštaj u ovom poglavlju neobjektivan kada se ocenjuje period tokom   izbijanja epidemije virusa COVID-19, dakle period kada je zemlja najranjivija. Brzina kojom je Kina reagovala, ne ulazeći u razloge, doprinela je da se situacija drži pod kontrolom. U tom periodu EU je uvela privremenu zabranu izvoza lekova i opreme zemljama Balkana što se u izveštaju, interesantno, u tom kontekstu ne spominje. Ta mera je razumljiva ali i indikativna i razočaravajuća, pa je normalno da se Srbija u tom periodu zahvaljivala Kini.

Odsustvo solidarnosti između država članica EU je u jeku izbijanja pandemije navodilo i mnogo zvaničnika zemalja članica, pa smatramo da je EK neobjektivna i u ovom delu izveštavanja. 

Vrlo indikativno, EK u svom izveštaju obuhvata period kada je Srbija zamrzla sve vojne aktivnosti sa partnerima da bi de facto odsutala od vojne vežbe „Slovensko bratstvo“ u Belorusiji, ne bi li izbegla u jeku pregovora o novom statusu Kosova, reakciju Rusije koja zbog Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ima uticaja na pregovore, hteo to Beograd ili ne.

Izveštaju EK je prethodio period kada su Beograd i Priština potpisali sporazume o ekonomskoj normalizaciji  sa SAD u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, koji se u izveštaju nigde ne spominje, čak ni i u delu u kome se spominju putovanja državnog vrha u Rusiju i Kinu. CEAS smatra da je spominjanje ovih sporazuma, kao i spremnost Beograda da u tome sarađuje sa SAD, što je odlična vest, ne samo za Srbiju već i za region i EU, zaslužilo mesto u izveštaju i u poglavlju o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, makar kao spominjanje šireg konteksta u kome se analizira EU pomognuti dijalog, od kojeg takođe zavise evropske integracije Srbije, a u čemu su SAD takođe ovim itekako pomogle.

Beograd, 8.10.2020.