Više je i manje od "30 NATO srebrenjaka" gospodine Čepurin, šteta što ne razumete

Napomena: Ovo je moj odgovor ambasadoru Rusije Aleksandru Čepurinu na njegov uvredljiv i netačan intervju ”Čepurin: nećemo da budemo veći Srbi od vas”, dat dnevnom listu Večernje novosti davnog 17.10. 2013. godine.

Odlučila sam da novu seriju  bloga EASY LIKE SUNDAY MORNING, na kome ću svake nedelje pre podne objavljivati  postove,  počnem upravo ovim tekstom. Imajući u vidu kako ruski zvaničnici 2016. godine  tretiraju Srbiju, CEAS, pa  i mene, on je još  aktuelnji nego kada je prvi put objavljen. 

Neprijatno sam iznenađena površnošću i netačnošću sa kojom su “Večernje Novosti” obradile pa publikovale intervju s ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Čepurinom, a još više arogantnim i netačnim ocenama koje je on u tom intervjuu izneo. 

Očito je namerno netačan i uvredljiv odgovor dat na sledeće pitanje novinara - Kakav bi bio odgovor Rusije ako bi Srbija krenula ka članstvu u NATO? - “Stav Rusije po tom pitanju je jasan: NATO je atavizam prošlog veka. Još su sveže rane od NATO bombardovanja i smrti - i ne samo u Srbiji. Nikada neću razumeti i prihvatiti one koji zarad 30 srebrnjaka guraju zemlju u ovaj vojni savez čime izneveravaju elementarne ljudske vrednosti, urušavaju sećanje na žrtve. Srbija ima dugu tradiciju kao nesvrstana zemlja”, odgovorio je Čepurin. 

Na koga tačno misli gospodin Čepurin kad spomije 30 srebrenjaka, na koje elementarne vrednosti, koji dokaz ima da je NATO atavizam prošlog veka? U poređenju s čim? S Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti koja nema ni svoj komandni lanac, operativne standarde i procedure, a koji se ne mogu stvoriti od danas do sutra. I čija je “dobrovoljnost” članstva vrlo diskutabilna.

Što se srebrenjaka tiče, u Srbiji postoji stabilno biračko telo ljudi koji žele Srbiju na Zapadu, koji smatraju da su svi novi identiteti, a ne samo stari nametnuti, ono što Srbiju treba da pokrene napred. Na tom Zapadu su naučnici, industrija, sportisti … čiji se rezultati ocenjuju Forbsovim listama, Nobelovim nagradama, sportskim medaljama, muzičkim top listama, TV i drugim zaradama, a ne arbitrarnim ocenama. Na tom Zapadu vladaju elementarne ljudske vrednosti, vladavina prava, podela vlasti, zaštita osnovnih judskih prava, uključujući i prava LGBTIAQ zajednice. Sa tog Zapada još ne stižu tako brutalne slike odnosa prema imigrantima. Uticaj crkava je sekularan, crkve ne igraju dominantnu društvenu ulogu u okoštavanju ponašanja društva i njegovom kočenju ulaska u globalizacione tokove, koji doprinosi širenju naših identiteta i naših maksimuma. Gospodine Čepurin, ima nas koji celog svog aktivnog političkog života, na ovaj ili onaj način, politički, materijalno a nažalost ponekad i svojim životima, plaćamo da Srbija postane deo evroatlantskog sveta, a ni tad ni sad nismo uzimali po 30 srebrenjaka u džep. Ne znam da li vam išta znače reči ubeđenje i građanska odgovornost. Meni znače mnogo.

Rekoste nešto i da vas buni kako srebroljubci zaboravljaju lako žrtve. Koje tačno? Fond za humanitarno pravo iz Beograda predstavio je nedavno na uvid dosije 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije o delovanju ove jedince tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno 1.813 civila Kosovskih Albanaca, od kojih se njih 216 još uvek vodi kao nestalo. Do danas, ni jedan počinilac ovih zločina nije kažnjen. Da li ste i na te žrtve mislili? Da li na njih ikad mislite?

Spomenuti srebrenjaci su u Srbiju ušli, između ostalog, za reformu sistema bezbednosti, za penzionisanje viška kadra, za obuku, za deminiranje i raščišćavaje terena od posledica NATO intervencije, za javno zagovaraje jedne legitimne političke opcije, što vama kao Rusu, i Rusiji u načelu, izgleda nije jasno, jer se kod vas još uvek za razmenu ideja ide u zatvor, legitimne dakle opcije da se Srbija, za sad, sve bolje sarađuje sa NATO. Većini tih srebrenjaka se lako može ući trag, kroz budžete i finasijske izveštaje, što sa navodnim milijardama rubalja nikako nije slučaj. Deo srebra ušao je i za najteži postkonfliktni zadatak - za realizaciju koncepta tranzicione pravde i uvođenje mehanizama prevecije - stavljanja sistema bezbednosti pod demokratsku kontrolu. Za saznanje šta je bilo sa svakom, a ne samo sa NATO žrtvom, i kako sistem urediti da se tako što nkad ne ponovi.

Kad je CEAS u pitanju, pozivamo vas da pogledate našu interent prezentaciju i u rubrici programi pogledate sadržaje svih projekata, imena donatora i visine donacija. Nešto od toga vaša ambasada je mogla i ranije znati, da se ikad neko od vaših predstavnika zvančno pojavio na skupovima koje organizujemo, na primer na onima gde “za 30 srbrenjaka” suočavamo porodice poginulih u bombardovanju RTS sa NATO zvaničnicima. NATO zvaničnici ni jedan od tih skupova nisu izbegli. 

Od pada vaše marionete Miloševića, u ovu zemlju je iz tih nehumanih Zapadnih NATO i NATO prijateljskih zemalja za struju i ugalj, porodilje, obnovu škola, podršku budžetima, domovima za decu bez roditeljskog staranja, psihijatrijskim bolnicama, mnogo čemu drugom, ušlo neuporedivo više sredstava nego iz “bratske Rusije.” 

Jedino iskreno, što dosta govori o načinu vođenja vaše spoljne politke, što ste u datom intervjuu rekli je: ”Vaša zemlja će uvek biti naš saveznik, jer je to geopolitička stvarnost”. Nadam se da neće, jer globalnom svetu geografija više ne igra toliko ključnu ulogu, ima nešto i u transportu, u kvalitetu sistema, humanosti tog sitema i poverenja u partnere. Vaš prethodnik Konuzin se naljutio zato što mu je neko objasnio suštinu razlike između evropskih integracija i bogom danog prirodnog spoljnopolitičkog uticaja koji Rusija sebi pripisje u odnosu na svoje susede. Sve zemlje članice Zapadnog Balkana imaju u svojim društvima većinsku podršku za proces približavanja EU. Ovo je bolje čuti i razumeti nego besno izleteti iz sale.

U svakom slučaju, hvala i “Večernjim Novostima” i Čepurinu na sledećim pitanjia i odgovorima, zbog prlično konfuzne slike koju Zapadna međnarodna zajednica o tome ima: “Jesu li ojačale veze Beograda i Moskve, od kada je na vlasti nova politička garnitura? - Za razliku od prošle vlasti koja je Rusiju zvala kad drugog rešenja nije bilo, sada su primetna dva faktora: prvo, ti odnosi vode ubrzavanju naše međusobne saradnje, koja je u nekim oblastima sada u embrionalnom stanju, i drugo - uzajamna korist. Predsednici Putin i Nikolić dva puta su se sastajali, u Moskvi i Sočiju. Rusiju je posetio i potpredsednik Vučić koji je, osim u širem krugu, učestvovao i u pregovorima u četiri oka. Proletos je u Moskvi boravio i premijer Dačić. Takvi sastanci su nesumnjivo korisni … U Nišu će, ako bude podrške Beograda, do kraja godine biti otvoren rusko-srpski humanitarni Centar za vanredne situacije. On će garantovati bolju bezbednost vaše zemlje i celog Balkana. Rusija ulaže više od 60 miliona dolara, faktički u svojstvu donacije. Nabavljena je oprema za borbu protiv prirodnih i tehnogenih katastrofa, u čemu zemlja ima potrebu. Novac će biti uložen u vatrogasna i sanitetska vozila, robote, helikoptere, deminerska sredstva ... U njemu će raditi i srpski i ruski stručnjaci.”

I za kraj gospodine Čepurin, nekad treba biti hrabar i mudar pa prepoznati kad je bitka izgubljena. Pogledajte ponekad programe kablovskih televizija u Srbiji. Bioskopske programe. Izloge knjižara. Obratite pažnju na muziku u klubovima. Na repertoare najposećenijih koncerata. Sportske međunarodne heroje za koje Srbi navijau. Pogledajte vrstu spravica i kompjutera koje svi koristimo. Raspitajte se za softver. Pogledajte izloge u radnjama. Najveće turističke destinacije. Nismo imali gej paradu, ali napredujemo. Ne prebijamo imigrante i gej diplomate. 

Nadam se da će nam članstvo u EU i NATO omogućiti da taj trend što više, dobrovoljno naravno, nastavimo. I verujte, to ne radimo za 30 srebrenjaka već za sebe i za generacije koje dolaze koje zaslužuju bolju, razvijeniju, civilizovaniju, globalizovaniju, a pre svega humaniju Srbiju. 

Jelena Milić, CEAS direktor

Beograd

18.10.2013