26.6.2013. Blic blog, Famozni datum na Vidovdan

Jelena Milić, Blic blog, 26.6.2013.

Blic blog

Famozni "datum" za početak pregovora sa Evropskom unijom je u Srbiji, kojoj preti velika budžetska kriza, koju drmaju skandali oko male mature i unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, koja priznaje da nema više nijednu protivgradnu raketu, postao je u poslednjih mesec dana ključna tema. Nije, naravno, propušteno da se primeti da će Evropski savet o tome odlučivati 28. juna, na čuveni već Vidovdan.

Tokom prošle i pretprošle nedelje zvanični Beograd pojačao je kampanju relativno tvrdih izjava, u kojima se ocenjivalo da je Srbija učinila sve što se od nje očekivalo te da bi jedini pravi odgovor EU institucija i zemlja članica bio da se Srbiji već u junu odredi "tačan datum" za početak pregovora.

Premijer Srbije Ivica Dačić je u jednom momentu čak pripretio da bi u suprotnom bio doveden u pitanje i proces implementacije sporazuma iz Brisela. Tu je ocenu on kasnije nešto modifikovao, nadati se i posle prigovora koji su došli od analitičara i pripadnika civilnog društva da nije pametno pretiti EU, pre svega Nemačkoj, u ovakvim trenucima.

Pitanje odgovornosti

Na Evropa forumu u Austriji, Dačić je, u prisustvu ministara spoljnih poslova Austrije, Rumunije i Makedonije te kosovoskog premijera Hashima Thacija, ocenio da bi nedodeljivanje što skorijeg datuma Srbiji usporilo reformske procese u Srbiji.

Ovo je realističnija procena, ali se u oba slučaja otvara pitanje odgovornosti same Vlade u Beogradu - i za nesprovođenje sporazuma iz Brisela, i za ostale reformske procese. Da li ih je ona najavljivala i neke korake činila samo famoznog datuma radi, kao nečeg što bi učvrstilo njihovu vlast u Srbiji, a pre svega njihove koalicione odnose kao preduslov opstanka na vlasti, ili zbog značaja njih samih za dalji tok evropeizacije Srbije?

Aleksandar Vučić, suštinski prvi čovek Srbije, čak je rekao da je Srbija pretrpela tako mnogo poraza na Vodovdan, od Kosovske bitke do izručenja Slobodana Miloševića u Hag, da bi jedino pravično bilo da sad "pobedimo" i dobijemo datum. U Srbiji, na svu sreću, ima dosta nas koji smatramo da je izručenje Miloševića bila jedna od najvećih pobeda u procesu demokratizacije Srbije.

I dok su u utorak u Srbiji mnogi pomno pratili kakva će vest doći iz Luksemburga, gde su se susreli šefovi diplomatija i-ili evropskih poslova zemalja članica EU-a, kakvu će preporuku o određivanju datuma za početak pregovora Srbije o članstvu u EU dati šefovima država i vlada EU-a koji se u Briselu sastaju u petak, odgovor je stigao iz Berlina. Uticajni član vladajuće Demohrišćanske stranke Andreas Schockenhoff izjavio je da će većina u Bundestagu priznati napredak koji je Srbija učinila, ali da je za datum pregovora potrebno ispuniti još neke uslove.

"Zbog toga će Bundestag u četvrtak dati nalog nemačkoj Vladi da na zasedanju Evropskog saveta suštinski podrži pregovore sa Srbijom i time pošalje pozitivan signal Beogradu, ali da se o konkretnom datumu razgovara u januaru, i to onda kada sporazum o implementaciji dogovorenog bude u potpunosti sproveden. To znači da mi smatramo da pregovore sa Srbijom treba početi, ali tek onda kada bude realizovano ono što je sporazumom između Beograda i Prištine dogovoreno. Zbog toga verujemo u princip sprovođenja odluke u dva koraka", rekao je Schockenhoff.

Nešto pre Schockenhoffovog "šoka", u utorak je i nemački ministar spoljnih poslova Guido Westerwelle ponovio u pauzi sastanka u Luksemburgu stav Nemačke da pregovori sa Srbijom ne bi trebalo da počnu pre januara 2014. 
godine.

Opasna računica

Zvanični Beograd ovakva pokazna vežba nemačke diplomatije ne bi smela da iznenadi, još manje da razočara. Opasno je bilo igrati na emotivne ucene tipa "znamo da će vam biti neprijatno da nam kažete NE, jer bi to bilo NE i karijeri Catherina Ashton".

Podjednako je bilo opasno računati na podele u samoj nemačkoj administraciji oko toga gde se donose odluke o spoljnoj politici, da li u resornom ministarstvu ili ukabinetu kancelarke Angele Merkel, a izgleda da je to strategija koja je iz neke zapadne konsultantske kuće bila preporučena državnom vrhu Srbije. Bundestag je mesto broj jedan. Nemački dugoročni interesi su broj jedan.

Schockenhoff je prilikom nedavne posete Beogradu rekao da je preduslov za početak pregovora o članstvu Srbije u EU "jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom". Posle toga došlo je do niza susreta srpskih i nemačkih zvaničnika i za pretprostaviti je da je slična poruka prenošena i tada, bez obzira što su se srpski zvaničnici samoevoluirali, tvrdeći da su ispunili sve što se od njih očekivalo, iako je proces implementacije u nekim oblastima ide sporo.

Ne treba zaboraviti i da Nemačka na Kosovu i oko Kosova može najviše da izgubi ili dobije od svih članica EU-a. Komandant KFOR-a i šef velike misije EULEX-a su iz Nemačke. Nemačka je od SAD-a preuzela ulogu tough cop, što je za Srbiju na duge staze, u stvari, dobro. Nemačka je u poslednjih nekoliko godina najveći bilateralni donator u Srbiji, sa oko 1,3 milijardi evra bespovratne pomoći.

Najburnije je u utorak, na u suštini sasvim pozitivnu poruku EU-a o budućnosti evropskih integracija Srbije, reagovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On smatra da je EU 28. juna na velikom ispitu, i to ispitu poštovanja sopstvenih pravila, i poručio da Srbiji nije potrebna milostinja i da je svojim zalaganjem zaslužila da dobije datum za otpočinjanje pregovora.

Ipak, biće da su zvanični Beograd, pre svega njegova "new born democrats" trojka Vučić, Dačić i Nikolić, na ispitu u narednom periodu, a ne EU. Januar, kao krajnji termin za održavanje međuvladine konferencije EU-Srbija, podrazumeva i nastavak implementacije sporazuma iz Brisela, održavanje evropskog kursa, to jest sprovođenje reformi, ali i to da Srbija ne uđe u vanredne parlamentarne, a možda i predsedničke izbore.

U jeku afere

Na testu će biti i analitičari, NVO sektor, opozicija, mediji i građani. Srbija je u poslednjih 13 godina prevalila dug put u pravom pravcu. Neretko se suretala sa izazovima sa kojima se ni jedna druga zemlja u tranziciji nije susretala, od ubistva prvog reformskog premijera nadalje.

Od petooktobarskih promena, početka demokratizacije Srbije, izbila je pobuna na jugu Srbije, koja je uspešno, u partnerstvu sa NATO-om, prevaziđena, završen je proces saradnje sa Hagom, mirno je okončan proces odvajanja Crne Gore iz Državne zajednice SCG, regionalna saradnja polako napreduje, krenuo je i porces normalizacije odnosa sa Kosovom. Većinu od spomenutih izazova i prepreka ostavila nam je u amanet upravo politička struktura kojoj su pripadali sadašnji čelnici u Srbiji. Užase te politike realizovao je ogromni sistem bezbednosti, koji ni danas nije pod demokratskom kontrolom.

Ne treba zaboraviti da je u načelu dobra vest o evropskoj budućnosti Srbije stigla u jeku afere "datum za Žandarmeriju", to jest da li je vrh MUP-a ili nije dao odobrenje za pokaznu vežbu te jedinice pod neposrednom komandom kompromitovanog Bratislava Dikića, nastale od pripadnika rasformirane notorne Jedinice za specijalne operacije, ili ne. Vežba je zakazana za 27. jun, dan ranije od Dana Žandarmerije, koji je na Vidovdan. Cela atmosfera vrlo neprijatno podseća na dane pre pobune JSO, koja je završila ubistvom premijera Zorana Đinđića.

Sada je trenutak

Ivica Dačić, ministar policije i premjer Srbije, tek je u utorak priznao da je dao saglasnost za spomenutu "pokaznu vežbu za građanstvo", dovodeći time u vrlo neprijatan položaj direktora policije Milorada Veljovića, koji danima tvrdi da takve saglasnosti nema. Dačić je ovim, nažalost po Srbiju, potvrdio i koliko je opasna situacija u MUP-u i policiji. Ne zaboravimo, upravo ove insitucije treba da obave veliki deo posla oko suzbijanja šverca ka Kosovu, ali i u realizaciji sporazuma iz Brisela.

Imajući sve ovo u vidu, Srbija je zaslužila datum, ali i EU ima pravo na dozu podozrenja i manevarski prostor da do kraja godine utiče politički na procese koji nisu deo pregovora po poglavljima. Radovati se "porazu" ove Vlade ako se datum ne dobije odmah biće radovanje porazu svih koji su ovih godina radili, u vrlo teškim uslovima, da Srbiju približe EU. To će dodatno demotivisati ionako umorno građanstvo.

Durenje na EU biće još štetnije. Odluku Evroskog saveta i Bundestaga treba tumačiti što optimističnije i samouverenije. Sada je trenutak da nove vasti u Srbiji pokažu da su zaista razumele značaj i ozbiljno se prihvate posla evropeizacije Srbije, koji zasigurno ne može da traje samo deset meseci. Vreme je, uostalom, da i Moskva vidi jednu jasnu i dugotrajnu pokaznu vežbu srpske posvećenosti evropskim integracijama.

*Tekst je originalno napisan za rubriku Mišljenja web portala Al Jazeera Blakans, objavljen je danas, 26.6.2013.