28.10.2013. Jugpress, Sud za ljudska prava traži istinu o ubistvima vojnika u Leskovcu

Jugpress, 28.10.2013.

Jugpress

Evropski sud za ljudska prava usvojio je tužbu Anđe Kostić, majke vojnika Dragana Kostićastradalog u leksovačkoj kasarni Jablanica avgusta

2004. godine.

Sud traži od Srbije da utvrdi da li je ikada razmatrano da je Kostić ubijen, kao i zbog čega nikada nije otkriveno ko je vojniku naneo

povrede po vratu.

Iz Centra za evroatlantske studije (CEAS), gde su se bavili slučajevima spornih pogibija vojnika, za RSE Jelena Milić kaže: “Sud ne može da juri ubice u drugim zemljama. Ono što Centar za evroatlantske studije (CEAS) stalno podseća javnost da se ne radi samo o Topčideru, nego da se radi o tri dokazana ubistva u Leskovcu, radi se o vojnicima Kostić, Žarković i Ivanović. Slušaj Ivanović je najstrašniji,to je momak kojeg su ubili poslednji dan vojnog roka, Kostić je ubijen u kasarni, Žarković na stražarskom mestu. To je momak čije je slike iz mrtvačnice CEAS prikazivao u Media centru, gde se vidi da on ima 20 ubodnih i prostrelnih rana za koje su sudski veštaci rekli da je nemoguće da ih je mogao sam sebi naneti.

Ova presuda u Strazburu govori samo da je srpsko pravosuđe pod uticajem vojne bezbednosti koje je zataškavala slušaj, ponašalo se sramno, ali istrage o tome šta se desilo, ko ih je ubio, ko je odgovoran, moraju da se vrate u Srbiju, to ne može da radi sud u Strazburu. To samo govori koliko je opasna vertikala koja postoji u Vojsci Srbije, koja krije počinioce za ratne zločine. Ti momci su mogli da budu svedoci bilo čega.

Možda su ubijeni u najobičnijem međusobnom obračunu, ali mora da se istraži, mora da se izvadi svaka trula jabuka iz sistema. Profesionalizacija vojske nije dovoljna. Familija je takođe tvrdila da su tokom istrage širene laži o privatnom životu Dragana Kostića.

To je isti metod koji je korišten i u slučaju vojnika u Topčideru i druga dva vojnika u Leskovcu.

Nažalost, porodica još nije pred domaćim sudovima isrcpila sve pravne mere da bi i ovaj deo zloupotrebe njegovog ubistva mogao da se razmatra pred Sudom u Strazburu. Smatramo da bi sve porodice trebalo to da urade, da bi se demonstrirao organizovani način defamacije ubijenih vojnika, da bi se zataškala njihova ubistva.”