12.11.2010, e-Novine, Svi vole ministra

e-Novine, 12.11.2010.
Piše: Ljiljana Jokić Kaspar

Na svaki argument Jelene Milić da je Vuk Jeremić očajno loš diplomata na nejaka Jeremićeva pleća nabacivana nova košulja odbrane uvaženih gostiju. Nabacivali su na njega svu moguću ambalažu, obukli mu i kožne gaće, stavljali cilindar na glavu, uvijali ga u svilu i kadifu, ali istina tj. argumenti gospođe Jelene Milić bi neprestano kvarili utisak da se radi o izuzetnom diplomati bez mane i straha. Gospodin Bataković je ustvrdio da je Vuk u svojoj diplomatskoj misiji po svetu postigao rezultat, ali nam nije objasnio u čemu i kakav. Gosođa Liht reče da je bio primećen, verujem kao muva u supi
Čudo kako je ovaj novembar topao, kažu meteorolozi. Dnevne temperature kreću se od 6-19 stepeni, pa ko ima sreće da sedi na suncu može malo i da se ugreje. Toplo je fakat koliko je i čamovina meko drvo. Možete proveriti ako vas neko raspali čamovom daskom. Toplane jedva da jednom u 24 sata malo prdnu u radijatore. Već sam pomislila da me hvata prehlada i drma jeza kad sam shvatila da su radijatori po ceo dan totalno hladni. „Ko se još greje na plus 16 stepeni", rekoše mi nadležni iz toplane. Mogu da obučem topao džemper, ali šta da rade oni koji imaju malu decu i moraju da ih presvlače i menjaju pelene, pitala sam kad su mi umesto odgovora spustili slušalicu. Nisam stigla da pomenem da smo plaćali grejanje i letos kada je temperatura bila preko 30 stepeni u plusu i kako decenijama svake godine plaćamo nešto što ne dobijamo, a toplane nas ubeđuju kako nas država kao retko koja u svetu greje u pola cene. Uvek me raspameti lažna cena grejanja jer je rastegnu na 12 meseci, a ne na šest koliko traje grejna sezona. I nikog u Srbiji nije sramota što krade i laže. Tu i tamo policija ulovi pojedince koji kradu u svoju, a ne u državnu korist. Kao da krađa nije krađa kad se obavlja pod zaštitom države.
Šta da kažem o poslednjoj aferi krađe goriva na benzinskim pumpama, preko podešenih baždara? Pune novine i istražni zatvor, a građani zgroženi. Izašao i spisak pumpi koje su varale, a niko ne pominje uobičajeno razvodnjen benzin. I tako se krade benzin u Srbiji, a krade se i voda! Na njoj se u Srbiji najviše krade. Koliko puta ste dobili račun za hladnu, ili toplu vodu i shvatili da je nemoguće da ste potrošili onoliko kubika koliko je potrebno da se svakodnevno napuni oveći bazen, ili zalije čitava njiva. U vodovodu vas odmah upućuju na nesavesne komšije kojima sigurno cure vodokotlići i slavine, pa je žalba u startu diskvalifikovana. I kad pouzdano znate da je to netačno, ništa ne vredi, račun mora da se plati. Sa strujom je još gore. Trošili struju, ili ne, Elektrodistribucija Srbije naplaćuje nekih 500 dinara mesečno zato što posedujete elektroinstalacije, prekidače, žice u zidu, sijalice i strujomer koji ste lično kupili. U međuvremenu strujomer je prisvojila elektrodistribucija kao i toplana vašu podstanicu koju ste po uvođenju daljinskog grejanja zajedno sa svim stanarima debelo platili. Nema žalbe, ako imaš struju i grejanje moraš platiti civilizacijsku blagodet. E sad što je struja često ispod 220 volti, pa stradaju električni aparati nema veze.
Telefoni su još uvek luksuz, pa i na njih plaćamo porez. Telefonirao ili ne, država uzima 475 dinara mesečno za pretplatu. Mrzi me da analiziram besmislice sa poleđine računa. U Srbiji se krade na angro preko besmislenih poreza i nameta državnih monopolista. I nema te sile koja će ih sprečiti da od građana otmu pare! Plaćamo porez na mobilni i još mnogo toga, jer nas država legalno potkrada. Ne očekujem da će se pred lice pravde u skorije vreme naći državne lopine, ali zato će komunalna policija moći da kazni svakoga ko puši na javnom mestu, a tu spada i autobusko stajalište na ulici. "Za kaznu će biti dovoljan ugašen pikavac, ili miris dima". Je l' iz usta, ili sa prstiju, nije precizirano. Zamišljam kako će komunalni policajci njuškati sumnjivce koji će im pod nos poturiti svoje prste.
Zamalo da nasednem na tužnu priču o siromaštvu Vlade Srbije koja ne može da plaća sopstvene račune, pa duguje gore pomenutim javnim preduzećima za struju, vodu, grejanje itd. kad se setih da nisam platila nekoliko istih. Nema šanse da bilo kome umesto para ponudim svoju tužnu priču i na kratko odložim plaćanje. Za razliku od Vlade Srbije njeni podanici nemaju alternativu. Ko ne plati na vreme, platiće kasnije s kamatom. Vlada može kako hoće, njenu kamatu plaćaju građani.
Gledala sam otoič na RTS emisiju prilično ružnog i degutantnog naziva Raspakivanje, s obzirom da se odnosi na analizu lika i dela živih političara. Ovaj put autorka emisije Antonela Riha „raspakivala" je Vuka Jeremića, šefa srpske diplomatije. Trebalo je da ga raskomoti i skine do gole kože, razobliči sve dobre i loše poteze njegove politike, da nas podseti šta je govorio, šta obećavao, a kako se završilo. U želji za istinom Antonela je pozvala sve Jeremićeve prijatelje i proverene prijatelje RTS, uvažene goste: Sonju Liht političku savetnicu DS sa još mnogo važnih funkcija, Ljiljanu Smajlović skromno je predstavljajući kao novinarku, Dušana Batakovića diplomatu i ambasadora Srbije u Francuskoj, Žarka Trebješanina državnog psihologa (normalnog, za razliku od onog prolupanog), Jeremićevevog savetnika za vojna pitanja - bivšeg generala Ponoša i Jelenu Milić iz Centra za evroatlanske studije. U neko doba na samom kraju emisije čuli smo i govor predsednika Borisa Tadića u Parlamentu Srbije, gde hvali Vuka Jeremića da je uložio veliku energiju trčeći po svetu i objašnjavajući da je Kosovo Srbija. Jednom rečju, 6:1 u korist Jeremića, ne računajući Antonelu kao autorku ovako složene „istine" o mladom diplomati, kome je upravo neophodna podrška ne samo nacionalnog servisa.
„Raspakivanje" se odvijalo u suprotnom smeru, pa je na svaki argument Jelene Milić da je Vuk Jeremić očajno loš diplomata na nejaka Jeremićeva pleća nabacivana nova košulja odbrane uvaženih gostiju. Nabacivali su na njega svu moguću ambalažu, obukli mu i kožne gaće, stavljali cilindar na glavu, uvijali ga u svilu i kadifu, ali istina tj. argumenti gospođe Jelene Milić bi neprestano kvarili utisak da se radi o izuzetnom diplomati bez mane i straha. Gospodin Bataković je ustvrdio da je Vuk u svojoj diplomatskoj misiji po svetu postigao rezultat, ali nam nije objasnio u čemu i kakav. Gospođa Liht reče da je bio primećen, verujem kao muva u supi. Ljiljana Smajlović u jednom trenutku reče „ljudi veruju Vuku Jeremiću", ne reče koji, je l' oni što su ostali da žive na Kosovu, ili građani Srbije? Lično pamtim samo nekoliko teških gafova mladog Jeremića na početku njegove diplomatske karijere kada je stavio prvi put prst u oko svetskim silama, a baš me briga gde će letovati i je l' mu privatno draža Rusija ili Amerika. Strašno je što do danas nije razumeo Rezoluciju 1244, što je na užas rušenja Vukovara uzvratio cajper politikom (uta-taa, vi nama Vukovar, a mi vama Oluju), što se kao mlad čovek iz ko zna kog razloga pelcovao na staro i bolesno drvo.
Ipak se u Srbiji ovih dana dogodilo nešto dobro. Predsednik Boris Tadić pomilovao je 21 ženu osuđenu zbog ubistva muža nasilnika. Ponekad nije loše živeti u Srbiji.