11.9.2014. NIN, Srbija ne može na dva razboja

Jelena Milić, NIN, 11.9.2014.

nin-logo

U zajedničkoj deklaraciji sa Samita o Srbiji se kaže: “U strateški važnom regionu Zapadnog Balkana demokratske vrednosti, vladavina prava i dobrosusedski odnosi nastavljaju da igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju dogoročnog mira i stabilnosti. Alijansa ostaje posvećena stabilnosti i bezbednosti regiona, i nastaviće da aktivno podržava evroatlantske aspiracije zemlja regiona. Alijansa i njeni zapadnobalkanski partneri aktivno doprinose održavanju regionalnog i međunardng mira i kroz različite formate regionalne saradnje“. 


Izuzetno je dobra vest da je po prvi put na nekom NATO samitu prisustvovao i ministar odbrane iz Srbije. Srpska delegacija učestvovala je u formatu „NATO + 24 partnera”, posvećenom promociji Inicijative za interoperabilnost partnera i Platformi interoperabilnosti 2014-2015. U saopštenju Ministarstva odbrane se ističe da su učesnici sastanka „upoznati da će Srbija „detaljno razmotriti mogućnost da se angažuje u Platformi za interoperabilnost”.

Za budućnost srpskih politika bezbednosti i odbrane ovo je vrlo bitno, imajuću u vidu da je Srbija u poslednjih godinu dana imala neuobičajeno veliki broj bilaterlanih susreta sa Rusijom na najvišem nivou, uključujući i vojne. Jedina je iz Evrope učestvovala na avgustovskom tenkovskom biatlonu kod Moskve. Ministar Bratislav Gašić i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tada su se složili da je „zbog dostizanja interoperabilnosti i funkcionalnih sposobnosti oružanih snaga neophodno unaprediti saradnju u domenu zajedničke obuke i vežbi“. Nejasno je kako je moguće raditi na povećanju interoperabilnosti i sa NATO partnerima i Rusijom. U junu je u Srbiji održana najveća ovogodišnja vojna vežba “Ravanica 2014” u kojoj je učestvovlao 860 pripadnika VS, a pored Gašića i načelnika Generalštaba VS, prisustvovali su još samo predstavnici Kopnene vojske i Vojnog vazduhoplovstva Rusije.

Tradicionalno doboro obaveštene novine, bar kada je reč o rusko-srpskim odnosima, najavile su da će se na jesen razmatrati jačanje saradnje u oblasti namenske industrije i nabavci vojne opreme iz Rusije.

Realizovanjem ovih planova, pgotovu u oblasti namenske industrije, Srbija bi pokazala ne samo da nije imala istorijski zrelo rukovodstvo koje bi se pridružilo EU sankcijama protiv Rusije - i time jednom, kad se bude odlučivalo o srpskom članstvu u EU, obezbedi i podrška relativno ambivalntnih birača u zemljama članicama od čijeg raspoloženja će odluka tadašnjih vlada zavisiti – već i da je krenula u aktivno nepoštovanje odluka Zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, čija članica želi da bude.

Bliži se objavljivanje redovnog godišnjeg izveštaja o napretku o procesu evrointegracija Evropske komisije. Više se neće moći lagodno plivati na talasu pohvala za Briselski sporazum, pa Srbija treba da bude spremna na nešto nepovoljniji, ali iskreniji izveštaj čije bi preporuke morala ozbiljno da shvati.

Srbija bi što pre trebalo da završi sve potrebno za dobijanje Individualnog plana patnerstva sa NATO (IPAP) za koji je aplicirala pre par godina.

Taj plan otvara pre svega mogućnost komunikacije NATO sa Srbijom na niovu vlade, a ne samo Ministarstva odbrane. Srbija je u junu, što je jako dobro, konačno imenovala novog šefa misije Srbije pri NATO u Briselu - iskusnog diplomatu Miomira Udovičkog, što takođe može značajno da doprinese ubrzavanju realizacije IPAP.

Konačno, oktobarsku posetu ruskog predsednika Vladimira Putina (zvanično još nepotvrđenu, prim. ur.) trebalo bi fokusirati na obeležavanje godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, bez zaklinjanja da uvođenja sankcija neće biti šta god da Rusija radi na međunarodnom planu. Davanje takve carte blanche Rusiji – koja gaji otvorene aspiracije i ka Pridnjestrovlju, otcepljenom delu Moldavije - za zemlju koja će uskoro predsedavati OEBS-om je, u najmanju ruku, kontraproduktivno po njen međunarodni položaj.

nin