Jelena Milić, politička analitičarka: Rusi miniraju koncept jedinstvene Bosne

BiH je daleko od NATO-a, jer postoje izazovi sistemske prirode poput potpune prevaziđenosti Daytona, smatra politička analitičarka Jelena Milić

Politička analitičarka iz Srbije Jelena Milić bila je jedna od učesnica na prezentaciji Komunikacijske strategije: Ponuda Bosne i Hercegovine za članstvo u NATO-u, koja je prošle sedmice organizirana u Sarajevu. Direktorica je Centra za evroatlantske studije, koji prati i analizira trendove u liberalnim zapadnim demokratijama i zalaže se za puno i aktivno članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u. Po izboru portala Politico, Milić se našla među 28 ličnosti koje će u 2017. godini oblikovati i mijenjati evropsku politiku. U intervjuu za Oslobođenje govori, između ostalog, o značaju NATO-a, uticaju Rusije na region, ali i Hrvatske na stanje u Bosni i Hercegovini.

Na koji način Centar za evroatlantske studije doprinosi približavanju Srbije NATO-u?

- Centar za evroatlantske studije smatra da je jako bitno govoriti o prošlosti, pogotovo o NATO bombardovanju Bosne, Srbije, Crne Gore i šta je to značilo za prekid rata u Bosni i zločina protiv bošnjačkog stanovništva. To su teme o kojima ni zvaničnici NATO-a ne govore mnogo.

Ista mantra

Centar za evroatlantske studije, pre svega, insistira na pravljenju konsenzusa oko toga koliko je civilnih i vojnih žrtava bilo tokom rata i bombardovanja, da se kaže koliko je državni terorizam srpskih bezbednosnih snaga na Kosovu pobio albanskih civila, kako je moguće da načelnik generalštaba Srbije 2017. bude osoba čije su jedinice počinile najveći broj zločina nad civilima, zašto međunarodna zajednica šuti o tome. Mi ne provodimo samo NATO kampanju, jer u Srbiji nema političke odluke da Srbija uđe u NATO, već pokušavamo da objasnimo javnosti Srbije stvari koje se guraju pod tepih. Svi imaju istu mantru: hajde da se okrenemo budućnosti, da ne pričamo o prošlosti.

Evropska unija i NATO su se približili tokom prošle godine kroz svoja nova strateška dokumenta i zaključke komunikea iz Varšave u kojima NATO kaže da će sve više sarađivati sa Evropskom unijom, a Rusija je viđena samo kao nužni partner u velikim geopolitičkim izazovima. Njen uticaj u regionu je loš. To su stvari koje se u Srbiji ne vide. U Srbiji postoji navodno još uvek relativno pristojna podrška evropskim integracijama, iako je ona pala u poslednjih desetak godina, ali oni koji zagovaraju EU prave oštru razliku između EU i NATO-a, a nju je nemoguće praviti. U tom smislu sve čestitke Crnoj Gori, koja ne samo da se približava punopravnom članstvu u NATO-u već je time sebi obezbedila prostor za nastavak demokratizacije i kroz proces evropskih integracija. Ruski uticaj ovde nije samo da se zaustavi članstvo Crne Gore u NATO-u.

To je poslednja karika u lancu. Ruski uticaj na Balkanu je da se minira koncept Bosne kao jedinstvene države, Crne Gore kao nezavisne, a miniraju se i procesi normalizacije odnosa između Srbije i Crne Gore. Rusi su ti koji igraju na istu retoriku na koju igraju velikosrpski i velikoalbanski nacionalisti. Međunarodna zajednica mora uskladiti svoju retoriku prema onome što se dešava u Srbiji, da li je Aleksandar Vučić najveći autokrata ili najveći približavač Srbije NATO-u. Mislim da je klatno negde između.

Kako ocjenjujete saradnju NATO-a sa Srbijom?

- Srbija je pre dve godine usvojila individualni akcioni plan partnerstva sa NATO-om, što je najviši oblik saradnje sa zemljom koja neće u članstvo. Zapadna međunarodna zajednica će vam reći da Srbija nikad nije bila bliža NATO-u. Nikad nije premijer Vučić bio bliži Stoltenbergu (Jens, generalni sekretar NATO-a, op.a), ali od toga šira javnost nema ništa. Imaju Vučić i Vučićeva klika. Time on samo učvršćuje autokratsku vlast u Srbiji. To je loša vest.

Šta je NATO zemljama u regionu i može li NATO biti garant trajnog mira i sigurnosti?

- Očito je u pitanju različita stvar. Mislim da je za to kriv ne samo ruski uticaj nego nezainteresovanost međunarodne zajednice da integriše Zapadni Balkan na adekvatan način. U tom smislu je prijem Crne Gore u NATO zaista ohrabrujuća vest, da bar vidimo da ta politika otvorenih vrata nije samo mrtvo slovo na papiru. U Srbiji se nametnula jedna atmosfera da je NATO naša stvar izbora, da kad bi nama dunulo, mi bismo sutra ušli i NATO jedva čeka da nas primi. To baš nije tako. Mislim da je najveći problem Zapada u regionu to što potencira nesretnu strukturu politizacije etniciteta, što je po mom mišljenju veći bezbednosni problem sa zastojem u suđenju za ratne zločine, nego bilo šta drugo i mislim da bi značaj NATO-a u regionu morao da bude takav da se te stvari premoste u procesu NATO integracija, jer Evropska unija na njih nema adekvatan odgovor.

Šira slika

Trenutno se u Srbiji dosta govori, i to sa razlogom, o povampirenju ustaštva u Hrvatskoj i o negativnom uticaju Hrvatske u Bosni. Sa razlogom se bunimo protiv nekih retorika koje dolaze od albanskih lidera, ali pomislite kakva bi situacija u regionu bila da sad barem Albanija i Hrvatska nisu u NATO-u. Mora da se gleda šira slika, a ona je definitivno na strani svih onih koji se zalažu za NATO integracije. Uvek postoji bizaran argument. Ako pogledate zemlje članice transatlantskog sveta, to su najstabilnije demokratije i najhumanija društva iz kojih najmanje ljudi odlazi i u kojima najveći broj ljudi želi da živi. To nešto znači.

Koliko su Bosna i Hercegovina i Srbija daleko od NATO-a?

- Jako su daleko, zato što postoje sistemski problemi. U pitanju Srbije to su nerešeni odnosi i status Kosova. Prosto ne verujem da bi NATO primio novu zemlju sa takvim otvorenim pitanjem. Postoji i uticaj Rusije u svemu tome. Što se tiče Bosne, mislim da je sramno da Juncker (Jean-Claude Juncker, predsjednik Evropske komisije, op.a) kaže “zemlje poput Makedonije i Republike Srpske”. To je apsolutno nedopustivo i tužno je što ispada da je generalni sekretar NATO-a jedini strani zvaničnik koji dođe i vidi samo predstavnike države Bosne i Hercegovine, a ne entiteta ili političkih stranaka.

U tom smislu postoje mnogi izazovi sistemske prirode poput potpune prevaziđenosti Daytona. Sve dok ne prevaziđemo koncept politizacije etniciteta i kratkoročnih interesa zapadne međunarodne zajednice zarad kojih je spremna da toliko okrene glavu od negativnih, nedemokratskih i autoritativnih trendova, nemoguće je uopšte razgovarati o tome.