Jelena Milić: Dodik militarizacijom plaši ljude

Direktorica Centra za evroatlantske studije u Beogradu, kaže da Putinov cilj nije sprečavanje ulaska BiH u NATO, već destabilizacija države

Zašto je i da li je Balkan danas strateški važniji Moskvi nego pre izbijanja ukrajinske krize?

- Ne. Tu nema razlike jer revizionistička Rusija sa istim žarom i predanošću priprema svoje politike otimanja delova teritorije Gruzije, sajber-napada u Estoniji, rata u Ukrajini. Imala sam priliku da slušam Putinovog savetnika na predavanjima u američkim institucijama koji je pokazao kako se Putin deset godina pripremao za napad na Ukrajinu.

Meka moć

Sve je bilo do detalja isplanirano - od viktimizacije manjinskih zajednica do jačanja mitologije i crkve; suštinski šireći onu retoriku koju Sputnjik i desničarske organizacije proputinovski nastrojene, šire u Srbiji.

 

Šta, zapravo, govorite?

- Da je sve to deo iste strategije agresivne spoljne politike prema evroatlantskom svetu koja uključuje i vrbovanje Turske, a sve to kao deo opšte osvete za pad Berlinskog zida i raspad SSSR-a.

 

Niste li otišli predaleko, u mitomaniju?

- Ne, jer Rusija se još nije oporavila od raspada SSSR-a, to daje Putinu unutrašnje opravdanje za mnoge poteze.

 

Ok, gde je tu mali Balkan?

- Balkan jeste mali na globalnom nivou i Rusija mnogo više pažnje obraća na Kinu ili odnose sa SAD-om, ali je Balkan deo ruskog odnosa prema konceptu ujedinjene Evrope. O čemu se radi? Naprosto, kroz istoriju se vidi koliko je veza sa Evropom prestiž i cilj Rusije. A Evropom ćete mnogo teže baratati, zna to Putin, kada ona broji skoro 500 miliona ljudi, ima veći BDP i većina njenih članica je u NATO-u nego kad su članice međusobno razjedinjene.

 

Preko Balkana, Putin ruši Evropsku uniju?

- Delimično tačno. Autoritarna kleptokratija podriva liberalnu demokratiju, to je linija sukoba, kako je odlično opisana u izveštaju američkih demokrata u Senatu. Balkanom Putin podriva koncept evropskih integracija, a mnogo opasnije je to što kroz hibridne operacije, paravojne i parapolitičke formacije izaziva incidente. Lokalne strukture u zemljama Balkana nisu skroz demokratske da bi reagovale i u tom vakuumu, Putin može da kaže da je dobio legitimni poziv da se umeša kao što je dobio od Bašara el-Asada (Sirija) i da napravi ozbiljne političke i bezbednosne tenzije.

 

Govorite o nečemu što se nije dogodilo ili znate nešto što javnost ne zna?

- To se događa. Najbolji dokaz da su takvi planovi postojali i da su aktivni je puč u Crnoj Gori. Sve je više dokaza o upletenosti aktivnih predstavnika Rusije u ceo događaj koji su napravili grešku onda kada su regrutovali neodgovorne plaćenike iz regiona. To su isti ljudi koje Vagner (privatna ruska vojna jedinica, prim. aut) vrbuje za ratovanje u istočnoj Ukrajini, a to su ozbiljne stvari, priznaćete.

 

Jasne su političke veze između Srbije i Rusije, ali je pitanje gde je BiH na mapi prioritetne sfere uticaja Kremlja, a posebno zbog direktnih težnji Milorada Dodika da se što tešnje poveže sa Rusijom?

- CEAS je još pre četiri godine izdao studiju u kojoj smo ukazali da jačanje ruske “meke moći” kreira novu realnost na terenu. Jako je dobro za ceo Balkan što je sklonjen Putinov čovek za Balkan Sergej Železnjak. On je najviše primao Dodikove saradnike i vidi se da je od njegovog odlaska Dodik malo nervozniji i pravi sve lošije poteze koji daju nadu da će birači to prepoznati. Verujem da za Srbe u BiH ne postoji ništa bolje od toga da Srbija bude snažna i priznata, a to je sve što Dodik Srbiji trenutno ne želi i to jasno pokazuje onda kada minira dogovor Beograda i Priština o razgraničenju. Tačnije, paralelno preti da će tražiti isto za RS u BiH.

 

Da li je Dodik jedini partner Rusije u BiH?

- Trenutno je zapravo ruski uticaj najveći u Hrvatskoj zbog Agrokora i Sberbanke, ali i zbog hrvatskog rukovodstva u BiH, koje se ne suprotstavlja Dodikovom nacionalizmu niti njegovom protivljenju evrointegracijama. Dragan Čović je u najmanju ruku Dodikov saučesnik zbog svega toga.

 

Govorili ste o destabilizaciji EU preko Balkana kao prioritetu Rusije. Brojne su američke studije koje tvrde da je cilj Moskve destabilizacija BiH. Nisu li ove konstatacije preterane?

- Ne, jer je sve to povezano. Rusija to radi kako bi testirala spremnost zajedničke evropske i evroatlantske politike da reaguje, kako bi izazvala neslaganje među zemljama članicama, oslabila EU i NATO, a onda na Dodikov zahtev poslala svoje trupe. Ono što Dodik trenutno radi sa MUP-om, podseća na militarizaciju koju je Milošević sprovodio i to s pravom plaši ljude koji su preživeli rat. Dobra vest je da u poslednjoj deklaraciji NATO piše da je Balkan postao od strateškog interesa za Alijansu. To nikada nije do sada tako definisano.

 

Šta nam to govori? Da je NATO više nego ranije zainteresovan za Balkan ili će možda žešće braniti svoju sferu interesa?

- Odnos NATO - Rusija na Balkanu je često predimenzioniran. Rusija ima mnogo prizemnije ciljeve, a to je destabilizacija i zaustavljanje procesa demokratizacije balkanskih zemalja. Iako je miljama daleko od NATO-a, BiH će morati da reformiše sistem bezbednosti i u procesu priključenja EU.

 

Kako biste opisali odnos Srbija - Rusija - BiH, odnosno Republika Srpska. Šta se tu događa, ko koga ucenjuje, a ko koga štiti i ima li ovde istinskog partnerstva i sa jedne strane?

- Vlada Srbije nepotrebno preuveličava srpsko pitanje u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a odnos prema RS-u je na istoj liniji. Međutim, gledajući spoljnopolitički, primetićete da u ovom trenutku Srbija ima mnogo bolje veze sa EU i SAD-om nego Dodik i birači u RS-u bi trebalo da shvate koliko je sada Srbija cenjenija u svetu sa ovim relacijama. Ipak, teško da će rukovodstvo Srbije izaći protiv Dodika jer je to naprosto “autopilot” politika.

 

Teret Srbiji

Činjenica je i to da Dodikovo insistiranje na tome da bi promene granica između Srbije i Kosova imale implikacije na RS, otežava Srbiji razgovore o ovoj temi jer to širi strah kod Bošnjaka, a onda i u međunarodnoj zajednici. Zapad bi trebalo da prihvati mali rizik korekcije granica koji bi Srbiju ostavio na putu EU i naravno to bi bio “tailor made” model rešenja koji se ne bi mogao dalje primenjivati, naročito ne na RS.

 

BiH se sprema za izbore. Gde vidite ulogu Rusije u ovom procesu, ako je uopšte prepoznajete?

- Ne prestaje Dodikovo šurovanje sa ruskim paravojskama i njegovo miniranje Ministarstva odbrane i jedinstvenog komandnog lanca BiH. Međutim, činjenica je da se on ponaša gubitnički. Čini mi se da je shvatio da je preterao sa negiranjem institucija u BiH, sa pričama o referendumu i nezavisnom RS-u. Uz to, dogovor Prištine i Beograda dobija sve više podrške u međunarodnoj zajednici, pa će biti zanimljivo gledati kako će se Dodik ponašati u ovoj situaciji.

(Projekat se realizira uz podršku Vlade SAD-a i dijelom je finansiran grantom Ministarstva vanjskih poslova SAD-a. Mišljenja, nalazi i zaključci autora ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke State Departmenta)