Forum u Minhenu, mesto gde se svi bore za minut susreta

MINHEN, 16. februara (Tanjug) - Minhenska bezbednosna konferencija, na kojoj među 35 šefova država ili vlada učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po mišljenju predsednice Centra za evroatlantkse studije Jelene Milić predstavlja događaj od izuzetnog značaja i može se meriti još samo sa Samitom NATO.

"Ovde se borite za svaki sekund i minut susreta. I veliki državnici se bore za svaki sekund i minut susreta", ukazala je Milić u izjavi za Tanjug u Minhenu.

Kako je rekla, u Minhenu je i delegacija od 50 američkih kongersmena i senatora, među kojima je, primećuje, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi "velika zvezda", koja se vidi i kao vođa "slobodnog sveta", kao i kancelarka Nemačke Angela Merkel.

Milić je rekla da je njen utisak, iz susreta i razgovora koje je vodila u Minhenu, da se na visokim nivoima malo zna koliko dobrih trendova postoji u Srbiji, u oblasti multilaterale, bezbednosti...

Milić je ukazala da postoji prostor da se upravo taj aspekt dodatno promoviše i da se podsete partneri iz zapadne međunardone zajednice - na ponašanje Srbije tokom izbegličke krize, na uspehe Srbije u jačanju i produbljivanju saradnje sa NATO, pre svega u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, kao i o intenzivnoj saradnji sa tri važne zemlje jugoističnog krila NATO, Rumunijom, Bugarskom i Grčkom, kroz formu multilaterale. 

Dodala je da je pred konferenciju objavljen obiman izveštaj, a budući da na jednom od panela učestvuju predsednik Vučić, Johanes Han i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, napomenula da je dosta toga u izveštaju posvećeno upravo Balkanu.

Njoj se čini da se Srbija bolje snalazi u novoj geopolitičkoj strateškoj konkurenciji, kako su opisani sadašnji međunarodni odnosi, pokušavajući da izvuče maksimum za sebe, nego što rade sada kosovske vlasti. 

"Bilo bi dobro samo naći pravi balans između svega toga", rekla je Milić.

Dodaje da studija, napravljena kroz različite statistike i istraživanje javnog mnjenja, pokazuje da je 40 odsto kosovskih učesnika u tom istraživanju reklo da misli da Kosovo može da uđe u EU do kraja 2020. godine. 

"To je fascinantno. A, sa druge strane imaju premijera koji otvoreno pokazuje nerazumevanje međunarodnih odnosa", rekla je Milić. 

Kako kaže, ako Džejms Huper, kao jedan od najuglednijih američkih komentatora prilika u jugoistočnoj Evropi i Balkanu kaže da nikad nije video nešto kao što je pismo koje su potpisali Metju Palmer, Lora Kuper i drugi, onda se vidi da negde postoji "kuršlus" između toga šta rade kosovski zvaničnici i šta misli kosovsko društvo i da možda uloga čelog društva, intelektulane i akademske javnosti na Kosovu treba da približi kosovskim zvaničnicima realnost, ne bi li birači mogli da biraju realnije opcije.

"Kompromis je potreban u kome će obe strane nešto da daju i izgube radi interesa i zajedničke budućnosti", poručil je Milić.

Govoreći o ljutnji kosovskih predstavnika zbog neodobravanja vizne liberalizacije, rekla je da ne zna kako to da kosovske diplomate nisu svesne da vizna liberalizacija na kraju mora da se završi sa zemljama članicama, a ne samo sa institucijama EU.

Čak i kada bi Srbija, kako kaže, dala neku vrstu fomalizovanja odnosa koji bi mogao da relaksira zemlje članice, i dalje nije sigurno da li bi Kosovo uspelo da ostvari to bilateralno sa zemljama kao što su Rumunijom i Španijom koje imaju ogoromne unutrašnje i geopolitičke probleme.

Prema njenim rečima, zato je sada dobro da se ima diplomatska ofanziva, kao i da se onima koji odlučuju o Srbiji i jugoistočnoj Evropi sve te stvari predoče kako bi mogli da donesu predloge odluka koji će biti adekvatni za 2019. godinu.

Kaže da je pre 10 ili 15 godina postojao u međunarodnoj zajednici "težak stav" o Srbiji, kao i da su se neke stvari posle u Srbiji pomerile napred.

"Hajde sad, formirajte nove stavove na osnovu novih okolnosti po broju zemalja EU i NATO, koje još nisu priznale Kosovo".

Kada je reč o prijemu Kosova u Interpol, Milić navodi da zemlje same odlučuju o svojim interesima i kada je u pitanju Interpol i da to što nisu glasale za prijem Kosova nije samo zbog kampanje Srbije.

Napominje da je diplomatski opasno ako pretite nasiljem, ne poštujete protokol i pokazujete da niste pouzdan partner, kao i da joj se čini "da u Srbiji ne postoji demokratska većina, koja je navodno za EU i koja vidi da se Srbija tako pozicionira uz sve velike probleme, sa jedne strane, a da sa druge strane na Kosovu postoji taj kuršlus između onog što rade vlasti i onog što je percepcija javnosti".

Milić navodi da su svakako dobre poruke za Srbiju da SAD i evropski partneri mogu malo da popuste Srbiji u njenim zahtevima "ne bi li možda Rusija koja im je poterbna, jer je starteška konkurencija, popustila i ona dala zeleno svetlo za neku formu rešenja odnosa između Beograda i Prištine sa kojom svi mogu da izađu zadovoljni, u višem interesu regionalne stabilnosti".

Na pitanje kako vidi novo takmičenje između SAD i Rusije, Milić kaže da je Kina najveći problem tim događajima oko same konferencije.

Podsetila je na veliki problem sa kompanijom Huavej, sajber bezbednošću i pretnjama koje sada lako mogu da postanu direktne nuklearne pretnje.

"Možete da hakujete nuklearne dugmiće", rekla je ona i dodala da je to novi nivo izazova i problema.