CEAS: Popisati sve žrtve NATO bombardovanja

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) saopštio je danas da u potpunosti podržava nedavnu inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da država Srbija konačno načini popis svih žrtava NATO bombardovanja, ali i okolnosti pod kojima su stradali.

CEAS u saopštenju navodi da se od svog osnivanja zalaže za široku domaću i međunarodnu debatu o uzrocima i posledicama NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, zasnovanu na što više činjenica.

"Takva debata i konsenzus su ne samo jedina zdrava osnova za preko potrebnu saradnju Srbije sa NATO i kompromisno rešenje novog statusa Kosova, već i štit od sistemskih kampanja dezinformacija o tim okolnostima koje dolaze od trećih strana, državnih i nedržavnih aktera", navodi se u saopštenju.

CEAS dodaje i da se u kontinuitetu zalaže da Srbija od zapadne međunarodne zajednice dobije što više pomoći za saniranje velikih ekoloških problema uzrokovanih različitim faktorima i da ojača kapacitete za zaštitu životne sredine.

Kako navode, CEAS-ova istraživanja javnog mnjenja ukazuju da postoji potreba da se javnost bolje informiše o osnovnim činjenicama u vezi sa NATO.

Navode da je većina članica NATO u isto vreme i članice EU, pa nadalje sve do toga koliko je bespovratne pomoći Srbiji stiglo sa političkog zapada poslednjih dvadesetak godina.

CEAS podseća da su generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, kao i drugi visoko zvaničnici NATO, više puta izrazili žaljenje zbog nevinih civilnih žrtava tokom "vazdušne kampanje", ali i da ukazuju na tadašnju humanitarnu katastrofu koja se odvijala na Kosovu, koja se morala zaustaviti.

Kfor, međunarodna misija za koju je Savet bezbednosti UN dao mandat NATO da je sprovede, je i dalje ključni akter stabilnosti i zaštite ne samo srpske zajednice na Kosovu već u celom region zapadnog Balkana.

"Snaga jedne zemlje i njenog rukovodstva, ali i međunarodnih organizacija, se prepoznaje i po njihovoj sposobnosti da uvide greške prethodnih administracija, ako ih je bilo, i da iz njih uče. Reči predsednika Vučića povodom ove godišnjice su primer hrabrog liderstva u posebno teškim vremenima", navodi CEAS.

CEAS podseća da je Srbija žestoko platila sve svoje "loše i zločinačke politike" devedesetih, od razarajućih višegodišnjih UN sankcija, preko bombardovanja koje je odnelo oko 800 života i načinilo ogromnu materijalnu štetu, preko saradnje sa Haškim tribunalom. CEAS dodaje i da očekuje da zapadna međunarodna zajednica nastavi sa pritiskom na kosovsko društvo i zvaničnike da se suoče sa svojim delom odgovornosti, i podrže rad Specijalizovanih veća za zločine OVK nad oko 1500 Srba i drugih ne-Albanaca, za koje 21. godinu kasnije skoro niko još nije odgovarao.

Centar posebno naglašava značaj činjenice da je krajem 2019. godine Srbija okončala proceduru usvajanja drugog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva (Individual Partnership Action Plan - IPAP) s NATO za period 2019-2021.