Kina ne zamenjuje Zapad u Srbiji*

*Napomena: CEAS prevod autorskog teksta China Is Not Replacing the West in Serbia direktorke Jelene Milić objavljenog u prestižnom američkom magazinu The Diplomat 3. aprila 2020.

jm clanci diplomat

Suočena sa zastrašujućim problemom krize koronavirusa, srpska vlada je veoma javno zatražila kinesku pomoć u borbi protiv pandemije. Za vlasti u Beogradu, COVID-19, bolest izazvana novim koronavirusom, može potencijalno predstavljati još veći izazov nego za druge zemlje. Srbija ima jednu od najstarijih populacija na svetu, a stotine hiljada njenih građana žive i rade u evropskim zemljama koje su najteže pogođene pandemijom. Preko 400.000 Srba se već vratilo u Srbiju iz ovih evropskih zemalja, od kojih su mnogi nesumnjivo nosioci koronavirusa.

Vlada Srbije brzo je pritisnula dugme za paniku. Budući da su se njeni evropski i američki partneri suočavali sa istim poteškoćama u isto vreme, nisu bili u stanju da Srbiji pruže opipljivu i urgentnu pomoć koja joj je bila potrebna. Ali Kina je to mogla. Kao odgovor na zahtev Srbije, Kina je zaista poslala neophodnu medicinsku opremu, uključujući respiratore, maske i druge potrepštine, kao i tim medicinskih stručnjaka iz Vuhana, grada u kome se novi koronavirus prvi put pojavio.

Međutim, javni apel za pomoć upućen Pekingu povodom COVID-19 i kao i posledice zahvalnosti Beograda, ne treba preuveličavati. Saradnja Srbije i Kine poslednjih godina je barem delimično proistekla iz spora oko Kosova. Beograd ceni i nastoji da proširi odnose sa praktično svim zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Kina je jedna od tih zemalja, a kao stalna članica Saveta bezbednosti UN-a Peking značajno utiče da se osigura da Kosovo ne dobije mesto u UN-u sve dok Beograd ne uspe da postigne kompromisno rešenje sa Prištinom.

Kao i Italija, Austrija i sve države članica EU i NATO-a istočno od njih, Srbija je deo kineske inicijative Pojas i put. Iako su Kinezi u Srbiji ekonomski aktivni, njihova ulaganja se uglavnom svode na kredite i ostaju fokusirana na nekoliko konkretnih projekata. Od 2,2 milijarde dolara koje su u Srbiju ušle iz Kine, skoro dve trećine su krediti, a samo jedna četvrtina, odnosno 561 milion dolara, predstavljaju stvarne investicije. Možemo to uporedi to sa kineskim investicijama u Velikoj Britaniji, koje su samo u 2019. godini iznosile 8,3 milijarde dolara. U Srbiji kineske investicije uključuje fabriku čelika u Smederevu i Rudarsko-topioničarski bazen Bor (RTB Bor). Železara Smederevo bila je u vlasništvu i pod rukovodstvom Ju-es stila do 2012. godine, kada ju je američka kompanija prodala nazad srpskoj vladi za jedan dolar.

Ne želeći da dozvoli da najveći poslodavac u Smederevu propadne i trudeći se da izbegne da u nedogled subvencioniše železaru, vlada nije uspevala da nađe kupca - sve dok kineski Hestil nije stupio na scenu 2016. godine i kupio je za 56,1 milion dolara, obavezujući se da će zadržati sve zaposlene. Situacija je bila slična i kod RTB Bor. Iako je vlada Srbije zahvalna kineskim partnerima što su ih oslobodili tereta Smederevske železare i RTB Bor, uloga Kine u srpskoj privredi je i dalje relativno skromna. Otprilike 65 procenata ukupne trgovinske razmene Srbije je sa EU, a zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU predstavljaju značajan deo ostatka. Trgovina Srbije sa Kinom je, na primer, samo malo veća od trgovine sa Bosnom i Hercegovinom, koja ima 3,3 miliona stanovnika.

Kinesko-srpski odnosi su se proširili i na oblast bezbednosti i odbrane. Beograd je potpisao ugovor o kupovini i montaži nekoliko kineskih bespilotnih letelica. Tokom 2014. godine, srpska policija je sarađivala sa kineskim kolegama na pronalaženju osobe koji je pobegla sa mesta saobraćajne nesreće u Beogradu i krila se u Kini, i bila je impresionirana kineskom tehnologijom korišćenom da se begunac locira i uhapsi, što je rezultiralo odlukom srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova da nabavi i postavi kinesku opremu za nadzor "Sigurni grad" u Beogradu.

Međutim, nasuprot 13 vojnih vežbi koje Srbija izvodi svake godine sa NATO-m i državama članicama NATO-a, što predstavlja gotovo 80 procenata svih vežbi, Beograd je tek nedavno objavio da će 2020. po prvi put učestvovati u vojnoj vežbi sa Kinom. Međutim, to ima manje veze sa Kinom, koliko predstavlja protivtežu Rusiji, koja intenzivno nameće prodaju oružja Srbiji kao i razne druge oblike vojne saradnje. Štaviše, srpski partneri iz EU i NATO, Nemačka i Francuska, kao i Mornaričke snage Evropske unije, već su učestvovale u vežbama sa Kinezima prošle godine.

Sjedinjene Države i države članice NATO-a su najveći donatori srpskih oružanih snaga. Iako to nije opšte poznato, Sjedinjene Države su najbliži bezbednosni partner Srbije, a Kina nije ni sposobna niti sklona da ih zameni. Umesto kupovine kineskog oružja, predsednik Aleksandar Vučić je tokom nedavne posete Vašingtonu najavio je da će Srbija nabavljati oružje od Sjedinjenih Država i jednog od najbližih saveznika Amerike, Izraela. Pored toga, Srbija je nedavno usvojila drugi ciklus svog Individualnog akcionog plana partnerstva sa NATO-om, čime se vojna saradnja zemlje s NATO-om dovela na nivo koji daleko prevazilazi njen vojni angažman sa Kinom, i dodatno podržava ključni kompromis među svim akterima u Bosni i Hercegovini o usvajanju programa reformi oružanih snaga u saradnji s NATO-om.

Uloga Kine u Srbiji razlikuje se od uloge Rusije. Za razliku od Rusije, Kina ne radi na sprečavanju rešavanja spora na Kosovu, niti namerno postavlja druge prepreke u odnosima između Srbije i EU i Sjedinjenih Država. U stvari, saradnja Beograda sa Kinom bar delimično ima za cilj da ublaži ruski uticaj u Srbiji. Štaviše, suština odnosa Srbije sa Kinom se stvarno ne razlikuje od odnosa mnogih drugih evropskih država, uključujući zemlje koje su već članice EU i NATO-a. Značajna pažnja posvećena je pomoći koju je Kina pružila Srbiji u borbi protiv COVID-19, ali je daleko manje pažnje posvećeno činjenici da je Peking takođe pružio slične oblike pomoći Italiji, Španiji, Poljskoj i još desetak drugih zemalja članica EU i NATO-a. Iako je Vučić izrazio zahvalnost predsedniku Si Đinpingu na kineskoj pomoći, takođe se zahvalio i američkom predsedniku Trampu i Siju što „zajedno rade na rešavanju ove krize“ i rekao im da „svetu treba njihovo vođstvo više nego ikad ranije“.

Međutim, delimično se priča vraća na Kosovo. Odbijanje Pekinga da prizna jednostranu secesiju Prištine i njegova uloga u sprečavanju članstva Kosova u UN, što je za Beograd od ključne važnosti dok pregovara o obostrano prihvatljivom sporazumu sa Prištinom, stvorili su osnovu za širenje kinesko-srpskih odnosa. Ako su Sjedinjene Države i Evropa zaista zabrinuti za kineski uticaj u Srbiji, mogu istisnuti Kinu pomažući Beogradu i Prištini da postignu kompromis.

U međuvremenu, EU bi trebala da se suprotstavi kineskim ekonomskim aktivnostima u Srbiji i široj regiji tako što će olakšati pristup svojim infrastrukturnim fondovima za zemlje kandidate za članstvo kao što je Srbija. Brisel mora da razvije zajedničku EU politiku i set uslova za kineske investicije, posebno one povezane sa tehnologijom i telekomunikacijama, i tako omogući Srbiji i drugim zemljama kandidatima ​​da dobiju tačnu procenu usaglašenosti. Takođe bi trebala da ukloni kvote za čelik kao i ostale kvote koje su uvedene za ove zemlje, i tretira ih kao buduće članice, što one i jesu. Sjedinjene Države mogu da iskoriste resurse nedavno osnovane Korporacije za razvoj finansiranja i sponzorišu projekte u Srbiji koji su i komercijalno održivi, ali i strateški važni, posebno u oblasti ključne infrastrukture. To se takođe može postići povezivanjem Srbije i Zapadnog Balkana sa Inicijativom tri mora.

Sa svoje strane Srbija još uvek mora biti oprezna u odnosima sa Kinom. Ovo se naročito odnosi na upotrebu kineske tehnologije i telekomunikacione opreme u odbrambenim i bezbednosnim sistemima i javnoj administraciji. Srbija ne bi trebala da koristi kinesku tehnologiju na način koji bi mogao ugroziti građanske slobode ili pružiti Kini pristup njenoj bezbednosnoj infrastrukturi, što bi stvorilo probleme Srbiji na putu ka EU. Peking može pomoći Srbiji da održi prednost u pregovorima oko pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo, ali ne može igrati aktivnu ulogu u rešavanju ovog spora, čemu Vučić teži. Rešenje za Kosovo leži u Evropi i Sjedinjenim Državama. Beograd to dobro razume. Srbija ne pokušava da zameni Zapad kao svog glavnog partnera i uprkos trenutnoj retorici i javnim izlivima zahvalnosti, nema te kineske pomoći u borbi protiv koronavirusa koja to može promeniti.