Milić: Nemački odnos prema administraciji SAD postaje remetilački faktor za sporazum Beograda i Prištine

Na neuobičajeno oštar odijum među zapadnim donosiocima odluka naišla je mogućnost da Beograd i Priština postignu multidimenzionalni sveobuhvatni sporazum zasnovan na validnim argumentima Srbije i znatno promenjenim geopolitičkim okolnostima, izjavila je za Kosovo Onlajn direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić.

„Skoro je nemoguće u zapadnim medijima čuti okolnost da pola zemalja članica UN, dve zemlje članice Saveta bezbednosti UN, pet zemalja članica EU, od toga četiri zemlje člancie NATO ne priznaju Kosovo. Stiče se utisak da samo Srbija ne priznaje Kosovo i da je ona izvor problema“, kaže Milić.

Sa druge strane, kako navodi, tvrdi se da Srbija nastavlja sa negativnom politikom lobiranja za povlaćenje priznanja Kosova.

„To nije tačno. Kosovo je to koje je unilateralno proglasilo nezavisnost od Srbije, a Srbija traži da se odnos prema Kosovu formira posle sporazuma koji bi Beograd postigao sa  Prištinom. Argumetni protiv sporazuma su neprimereni realnosti na terenu i više su usmereni da opravdaju neke stare politike i stavove onih koji ih zastupaju ili da zadrže  interese  nad određenim resursima. Ne radi se niokakvoj etničkoj podeli već o načinu da se do kompromisa dođe na najegalitarniji  način. A po meni je to da država Srbija ima i pristup resursima u koje je ulagala, i da budu adekvatno zaštićena ljudska i manjinska, a pre svega demokratksa prava manjina na Kosovu“, naglasila je Milić.

Prema njenim rečima, mogućnost postizanja sporazuma ne bi smela da bude, a jeste, u funkciji trenutnog, pre svega, nemačkog odnosa prema aktuelnoj administraciji u Vašingtonu. To bi, kako navodi, bilo neodgovorno jer je politika Vašingtona prema Zapadnom Balkanu u kontinuitetu dobra.

Ona napominje da to što bi sporazum mogao da ima elemente teritorijalnog, zapravo se odnosi na korekciju administrativne linije. To, smatra, nije nikakva podela Kosova, već se  radi o vrlo malom procentu na kome su smešteni značajni resursi.

„Ako tvrdite da će kompromisni sporazum, koji može da ima i  elemente teritorijalnog, izazvati tako destabiližući efekat , šta su onda radile EU i SAD u regionu 20 godina. Kako su to Albanija, Crna  Gora i Makedonija postale zemlje članice NATO ? Zar to ne stabilizuje regiona“, zapitala se ona.

Milić ukazuje da su stvorene nove okolnosti u kojma  jedan sveobuhvatni sporazum, koji bi uvažio validne argumente Srbije, „zapravo odblokirao velike potencijale regiona i uopšte ne bi bio destablizujući“.

„Iz istih zapadnih izvora dolaze paušalne ocene, neretko potpuno netačne. Sa druge strane imate jedno romantizovanje Kosova , romantizovanje Kurtija, i maltene optužbe da SAD  destabilizuju Kosovo, što je neverovatno. SAD podržavaju demokratizaciju regiona  i njegov proces evropskih integracija. Apsurdno  je da zapadni mediji trenutno tako vide ulogu SAD“, naglasila je Milić za Kosovo Onlajn.

Imajući u vidu sve geopolitičke okolnoti, mišljenja je da je delom srpska pozicija, argumentovana i vrlo skromna, sada ugrožena time što Nemačka nema fokus na pravo rešenje i kompromis. Nemački odnos prema američkoj administraciji sada postaje remetilački faktor, smatra Milić.

„Da li se ijednom igde spominje da na Kosovu niko skoro nije odgovarao za sudbinu 2.500 nestalih kosovskih Srba i drugih nealbanaca? Nema balansiranog odnosa u pristupu prema pravdi i činjenici da je Srbja platila svoje. Što UN sankcijama,  što teškom infrastrukturnom devastacijom, bombarodvanjem u kom smo izgubili više od 700 života. Koliko se kosovskih Srba neće vratiti na Kosovo? Šta je sa njihovom imovinom“, zapitala se Milić.

Kaže da se ništa od tih okolnosti i argumenata u zapadnoj štampi nikad ne spominje.

„S druge strane se tvrdi da Srbija klizi ka autokratiji da u njoj  nema demokratije. Nije mi jasno kako očekuju da se ustavno  normira nova okolnot između Beograda i Prištine? Da bi to Srbija uradila na demokratski način, mora da prođe ustavne procedure. Znate kolika je potrebna većina za tako nešto. Na koji oni način misle da postignu kompromis između Beograda  i Prištine ako ne da se traži rešenje koje će u Srbiji moći da ima  demokratsku verifikaciju“, zaključila je Milić.