Samit održan u teškom periodu za SRB,racionalan stav Vučića

BEOGRAD, 7. maja (Tanjug) - Srbija se na međunarodnoj sceni u prethodnih nekoliko godina ponaša izuzetno racionalno i dobro balansira svoja očekivanja i realnosti u odnosima Beograda i Prištine, kaže direktorka CEAS-a Jelena Milić povodom poruka koje su se mogle čuti na Samitu EU-Zapadni Balkan.

Prema njenoj oceni, Samit se održao u teškom periodu za Srbiju, ne samo kada je reč o kovidu 19, već i o "epidemiji tekstova u zapadnoj štampi punih faktičkih netačnosti".

Pojedini mediji su priviđali okolnosti koje su se dešavale u Srbiji i samim tim su, napominje Milić, donošene vrlo paušalne ocene o stanju stvari u zemlji.

"Mislim da je zato dobro što se predsednik Aleksandar Vucicć još jednom zahvalio EU na svoj pomoći koju je pružila tokom epidemije, ali i pre toga. Bilo je za očekivati i videlo se iz Deklaracije da se proširenje i članstvo neće pominjati, ali to su razočaravajuće stvari i zbog toga je ideja sa mini-šengenom i jačeg povezivanja sa SAD nešto najracionalnije što Srbija radi i tako treba da nastavi", smatra Milić.

Ona napominje da se juče održan Samit odvijao pod posebnim uslovima koje je Španija tražila u vezi sa Kosovom, što, kako kaže, govori o tome da i dalje postoji okolnost, koju bi mnogi da gurnu pod tepih, da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo.

Milić je izrazila zadovoljstvo što su se od zemalja članica EU i NATO-a poput Bugarske, Grčke i Mađarske mogle čuti, ne samo dobre reči o Srbiji, već i o tome koliko je Zapadni Balkan značajan za EU. "Smatram da je region pođednako značajan i za SAD.

Jako je dobro što je Srbija u poslednjih par godina počela da diversifikuje svoju spoljnu politiku dalje na zapad i ka SAD koje mogu da pruže jedan okvir u periodu kada je Evroskoj uniji potrebna konsolidacija", rekla je Milić za Tanjug.

Kaže i da je vrlo racionalan zahtev da EU neke od strukturalnih fondova učini dostupnim za zemlje aplikante, navodeći da stručnjaci o tome govore već dvadesetak godina.

"Ako oni nisu dostupni onda povećavate jaz između aplikanata i zemalja članica", dodala je Milić.

Tokom Samita predsednik Srbije je zatražio izuzetak za Srbiju u vezi sa proizvodnjom i izvozom čelika, te je od evropskih partnera, kako je preneo, dobio odgovor da će to pitanje biti razmatrano, a Milić kaže: "Spočitava nam se stalno odnos sa Kinom, a EU koliko znam i dalje ima problema da odobri Srbiji kvote za čelik i slično. To su sve vrlo racionalna očekivanja".

Nemačka kancelarka Angela Merkel u obraćanju tokom samita EU - Zapadni Balkan, pola svog govora posvetila je pregovorima Beograda i Prištine, a Milić podseća da je ovih dana bilo i komentara nemačkih parlamentaraca zaduženih za izveštavanje o Kosovu da nikakvi "teritorijalni elementi" sporazuma ne dolaze u obzir.

"Ne znam šta su sve tačke pregovaranja, ali apsolutno mislim da neki od argumenata protiv ''potencijalnih elemenata'' nikako ne stoje.

Ta priča o eventualnim posledicama razgraničenja nije održiva jer projektujete nepoverenje prema činjenici da su u međuvremenu Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija postale zemlje članice NATO-a, da ceo region je u procesu evropskih integracija, uz to 20 godina nema oružanih sukoba", kaže Milić.

Prema njenoj oceni, argumenti da region nije u mogućnosti da prihvati jedno posebno rešenje koje ne bi bilo presedan za druge jednostavno nisu tačni.

"Nemačka bi mogla da pokaže više razumevanja za legitimne okolnosti koje postoje" podvukla je Milić.

Ona dodaje da je razočaravajuće da se tvrdi da jedan američki funkcioner može da obori vladu na Kosovu, da će to da destabilizuje proces, kao što je zabrinjavajuće što nema ujednačenog izveštavanja u nemačkim ''mejnstrim'' medijima.

S jedne strane se piše netačno o Srbiji, dok se istovremeno na Kosovu potencijalno postavlja za ministra pravde osuđenik za ratne zločine, a pri tom se i dalje ne zna ništa o 2.500 nestalih Srba i drugih nealbanaca.

"Budu li se ti nejednaki aršini dugo zloupotrebljavali da se Srbija pritisne na nešto što joj ne odgovara biće konstraproduktivno ne samo po konslidaciju demokratije u Srbiji nego i za samu EU", ocenila je Milić.

Milić poručuje da je Balkanu potrebno orkuženje u kome može da nastavi demokratizaciju i dodaje da bi ubrzano proširenje upravo to pomoglo.