Brisel ne prati Trampovu „kosovsku politiku"

Ubeđeni smo da će promene granica samo otvoriti nove probleme, umesto da ih reše, ponovio je ovih dana nemački ambasador Tomas Šib dobro poznati stav svoje zemlje koja je ostala najdoslednija u protivljenju toj ideji, piše Politika.

Berlin, kako je ovaj diplomata rekao, smatra da pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine „mora dati odgovore na sva otvorena pitanja i doprineti regionalnoj stabilnosti“, kao i da ga moraju „priznati i prihvatiti obe strane, kako građani Srbije, tako i građani Kosova“.

Da Nemačka i dalje „tvrdo“ stoji na svojoj poziciji potvrdio je i ministar inostranih poslova Hajko Mas, koji je rekao da „treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj“.

Prema njegovim rečima, takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorskokak.

Iz Moskve poručuju da je za njih prihvatljivo svako rešenje o kome se slože dve strane, odnosno koje je prihvatljivo za Srbiju, ali isto tako ističu i važnost Rezolucije 1244 SB UN.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je pre nekoliko dana za „Politiku“ pojasnio stav svoje zemlje, rekavši da bi definitivno rešenje za Kosovo trebalo da bude uvršteno u Savetu bezbednosti, donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila  Rezoluciju 1244.

Govoreći o „aktuelnosti ideje podele Kosova“, ruski diplomata je istakao da to mogu da promene samo Beograd i Priština.

Održiv rasplet kosovskog pitanja, kako je rekao, ostvariv je samo ako budu izbalansiani uzajamni interesi, a „na osnovu međunarodnog prava, bez nametanja spoljnih šema ili vremenskih okvira“.

Pod administracijom Donalda Trampa ni saradnja s Rusijom po pitanju Kosova nije skaredna ideja kao što je to bio slučaj s prethodnim američkim administracijama.

„Svako je dobrodošao da doprinese idejama koje će pomoći stabilnosti, miru i prosperittu Srbije i Kosova“, rekao je, nakon izjave Bocan-Harčenka da je uključivanje Moskve moguće u slučaju takvog poziva iz Beograda, Dik Kastin, portparol specijalnog izaslanika američkog predsednika za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela.

Na taj način Kastin je odgovorio na pitanje da li ima prostora za uključivanje Rusije u pregovore.

I dok zvaničnici u Berlinu ne ostavljaju ni najmanji prostor za bilo kakvo drugačije rešenje osim onoga koje bi podrazumevalo da Srbija prizna Kosovo i protive se „promeni granica“, što se u međunarodnim krugovima tumači kao eufemizam za podelu Kosova, iz ove zemlje ipak stižu i drugačiji glasovi koji govore da ni u Nemačkoj nisu više monolitni po pitanju Kosova.

Raspravu u Bundestagu povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima u Kforu, opozicioni poslanici su iskoristili za kritiku svoje vlade.

Poslanik Levice Aleksander Noj podsetio je da su Prištinina i Beograd izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija kao i da je to naišlo na podršku SAD i pojedinih članica EU.

„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena territorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu“, rekao je Noj, dodajući da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.

Poslanik Alternative za Nemačku Anton Frizen ocenio je da je angažovanje Budensvera na Kosovu počelo lažima i da se danas ta priča nastavlja.

Pema njegovim rečima, niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu. Zato bi, smatra Frizen, nemačka vlada trebalo da podrži razmenu teritorija.

U EU znaju često da kažu da je sporazum Beograda i Prištine pitanje dve strane, ali novi evropski posrednik za pregovore Miroslav Lajčak (za koga kažu da je funkciju dobio pre svega zahvalljujući podršci Berlina), odbacio je ideju promene granica na Balkanu.

On je u intervjuu autrijskoj agenciji APA rekao da „razmena teritorija između Kosova i Srbije“ nije na dnevnom redu i da je potreban dogovor koji smiruje situaciju, a da su reakcije na idjeu razmene teritorija, pokazale „vrlo jasno“ da bi to donelo „upravo suprotno“.

On se u ovu priču uključio kada su SAD već uveliko pokazale da preuzimaju štafetnu palicu od Brisela.

Lajčak preporučuje da ipak Evropska unija i SAD moraju ići „ruku podruku“.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić za „Politiku“ kaže, međutim, da se Brisel teško uklapa u fleksibilniju američku politiku prema Kosovu pod Trampovom administracijom.

„EU, zemlje članice, ali i lideri u regionu nemaju toku razloga za strah da bi fleksibilno rešenje, koje može da podrazumeva elemente razmene teritorija izazvalo takvu destabilizaciju regiona o kojoj govori Lajčak“, kaže Milićeva.

Smatra da je ključno da Evropa prati nešto fleksibilniji pristup američke administracije koji je „očito dao neke rezultate“.

„Imate Kfor i Eufor, dve međunarodne misije u regionu, Albaniju i Crnu Goru, Severnu Makeodniju, koje su ušle u NATO u međuvremenu. Ne vidim koji bi to veliki iredentistički pokreti mogli toliko da destabilizuju region. Pre mi se čini da su partikularni državni i politički interesi prioritet“, objašnjava sagovornica, a na opasku da li tu misli na pojedine države EU, ona odgovora pozitivno i kaže da su u pitanju i pojedine strukture u SAD koje štite svoje pozicije.

Upravo taj fleksibilniji američki pristup, ocenjuje ona, ogoljava koliko je Kosovo od pojedinačnih članica EU i struktura štićeno da se ne suoči s problemima koje ima.

Milićeva ukazuje da Srbija mora da pojača dinamiku objašnjavanja svojih pozicija i u Evropi i u SAD „jer smo svedoci talasa neutemeljenog izveštavanja o dešavanjima u Srbiji koja nema funkciju izveštavanja već otežavanja nešto poboljšanih srpskih pozcija u vezi s pregovorima s Prištinom".

Da su SAD s Trampom na čelu napravile ozbiljan politički zaokret koji ih je odvojio od EU, ocenjuje Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

„Neka logika iz prošlosti je bila da SAD koriste EU kao neku vrstu svoje produžene ruke i oni koordinirano deluju. Međutim, otkad je Tramp došao za predsednika, postoje značajne razlike o mnogim spoljnopolitičkim pitanjima, a ne samo u vezi s Kosovom“, objašnjava Zečećvić.

Komentarišući Lajčakove reči da bi trebalo da SAD i EU „idu ruku pdoruku“, on kaže da je to Lajčakova želja, ali da objektivno postoje razlike.

„Videćemo od jeseni šta će biti. Da li će u septembru biti ozbiljne inicijative od strane SAD za neko rešenje za Kosovo i da li će to EU da podrži ili ne. Amerika će voditi svoju spoljnu politiku, a realnija opcija bi bila da se EU uklopi u neki američki plan“, zaključuje Zečević.