Milić: Srbija ne mora da žuri oko Kosova, sad može i da kaže ''ne''

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić konstatuje da je Srbija sada ta kojoj se ne žuri mnogo po pitanju rešavanja odnosa sa Prištinom, te je potpuno logično da kaže - ''ne'', ako eventualno rešenje za Kosovo ne bude zadovoljavajuće po njene interese, prenosi Tanjug.

Milić je tako odgovorila na pitanje ko trenutno ima najviše motiva da požuruje rešenje oko Kosova, kako vidi dalju ulogu izaslanika SAD Ričarda Grenela, kao i poruke ministara spoljnih poslova Francuske i Nemačke o hitnoj potrebi nastavka dijaloga.

Ona ocenjuje da je najpametnije da Srbija pokuša da sa samom sobom nađe konsenzus, a zatim sa američkom administracijom, pa da prepusti američkoj administraciji da traži konsenzus sa Kosovarima i sa Evoprljanima.

"Nisam videla da neka tema poput eventualne korekcije administrativne linije toliko puta bude "sahranjena" i da se toliko kritikuje. Rekla bih da se žuri određenim krugovima u Nemačkoj i onima koji se nadaju funkciji u nekoj novoj administraciji SAD, da bi zaštitili svoje nasleđe od pre 20 godina", rekla je Milić.

Grenel izuzetan diplomata

Prema njenim rečima, od Ričarda Grenela, odlazećeg ambasadora SAD u Nemačkoj, sada se može očekivati da više vremena i dinamike posveti pitanju odnosa Beograda i Prištine.

"Grenel je izuzetan diplomata, koji je rekao da je njegova uloga da postavi ekonomske temelje, za kojima bi došao politički sporazum. To je poruka liderima u regionu da i oni imaju fleksibilniji pristup kao i SAD. Zauzvrat Amerika će im biti podrška, a zemlje regiona imaće finansijske i političke koristi", rekla je Milić.

To je, kaže, ''vin-vin'' situacija i pravi put je približavanje Americi u slučaju kompromisa sa Kosovom u interesu svih koji zagovaraju evrointegracije Srbije na duge staze.

Milić ističe da je jako dobro što je administracija Donalda Trampa postavila zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji ima zadatak da uspostavi odnose sa Briselom, koji su bili poremećeni, na šta se ovde, kaže, nije posebno obratila pažnja.

"Tako će Metju Palmer sada imati više vremena i energije za pitanje Zapadnog Balkana, a Ričard Grenel za pregovore Beograda i Prištine, što je očito jedan od njegovih ključnih zadataka u izbornom periodu", rekla je Milić.

Ukazala je da Grenel odlazi iz Berlina sa "odličnim nasleđem i rezultatima", ali i dodala da, ako Trampu sada treba neka velika spoljnopolitička pobeda - to će pre biti nešto u vezi sa Ukrajinom, nego nešto u vezi sa politikom po pitanju jugoistočne Evrope.

Milić dodaje da je politika SAD prema Jugoistočnoj Evropi, a pre svega Zapadnom Balkanu, u kontinuitetu "slična i dobra", te da Amerika nije promenila svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova, ali je pokazala malo više razuma za srpski slučaj.

"Beograd sada pokazuje izuzetno veliku dozu kooperativnosti, racionalnosti da promeni donekle situaciju i narativ i da promeni nešto za Srbe na KiM, za Srbiju, i da sačuva svoju zapadnu orijentaciju. Beograd treba da nastavi sa tom politikom, čak i ako Tramp izgubi izbore", rekla je Milić.

Nemci zaboravili na ZSO

Milić primećuje da su u pismu Francuske i Nemačke u kojem se poziva na hitnu obnovu dijaloga Beograda i Prištine zanimljive dve stvari - ne spominje se uloga SAD, ali se spominje Briselski sporazum, čiju glavnu odredbu o osnivanju ZSO, Priština godinama ne ispunjava.

Podseća da u zvaničnom saopštenju EU iz marta postoji rečenica da će se nastaviti saradnja sa partnerima, pre svega sa SAD, ali se sada, kaže, partnerstvo sa SAD ne spominje, iako se može pretpostaviti da se na Ameriku odnosi referenca da "nema brzih rešenja".

"Imamo situaciju da se sedam godina ne primenjuje glavna odbredba Briselskog sporazuma, obaveza Kosova da se formira ZSO, a ni u pismu, ni u retorici nemačkih zvaničnika, komentatora, medija ne spominje se odgovornost prištinske administracije za to", kaže Milić.

Zato ukazuje da Beograd ima legitiman argument da se pobuni i da zapita - koliki je kredibilitet EU, koja sama sebe naziva u pismu "jedini pouzdan partner", ako za sedam godina Priština ključnu stvar nije ispunila, a Beograd je pritiskan za energetski sporazum.