"Srbiji se ne žuri da reši pitanje KiM"

Predsednica CEAS-a Jelena Milić konstatuje da je Srbija sada ta kojoj se ne žuri mnogo po pitanju rešavanja odnosa Beograda i Prištine.

Pa je, prema njenim rečima, potpuno logično da kaže - ''ne'', ako eventualno rešenje za KiM ne bude zadovoljavajuće po njene interese.

Milićeva tako odgovara na pitanje ko trenutno ima najviše motiva da požuruje rešenje oko KiM, kako vidi dalju ulogu izaslanika SAD Ričarda Grenela za dijalog Beograda i Prištine, kao i poruke ministara spoljnih poslova Francuske i Nemačke o hitnoj potrebi nastavka dijaloga.... te ima li neko u Evropi neko "gotovo rešenje" koje bi da ponudi, što pretpostavlja predsednik Aleksandar Vučić, koji ima na umu neki predlog za koji je siguran da će morati da ga odbije.

Milićeva ocenjuje da je najpametnije da Srbija pokuša da sa samom sobom nađe konsenzus,a zatim sa američkom administracijom, pa da prepusti američkoj administraciji da traži konsenzus sa Kosovarima i sa Evropljanima.

"Nisam videla da neka tema, poput eventualne korekcije administrativne linije, toliko puta bude sahranjena i da se toliko kritikuje. Rekla bih da se žuri određenim krugovima u Nemačkoj i onima koji se nadaju funkciji u nekoj novoj administraciji SAD, da bi zaštitili svoje nasleđe od pre 20 godina", rekla je Milićeva.

Prema njenim rečima, od Ričarda Grenela, doskora ambasadora SAD u Nemačkoj, sada se može očekivati da više vremena i dinamike posveti pitanju odnosa Beograda i Prištine.

"Grenel je izuzetan diplomata, koji je rekao da je njegova uloga da postavi ekonomske temelje, za kojima bi došao politički sporauzm. To je poruku liderima u regionu da i oni imaju felksibilniji pristup kao i SAD, a zauzvrat, Amerika će im biti podrška, a zemlje regiona imati finansijske i političke koristi", rekla je Milićeva.

To je, kaže, ''win-win'' situacija i pravi put, ocenjuje Milićeva. Ona kaže da je približavanje SAD-u, u slučaju kompromisa sa Kosovom u interesu svih koji zagovaraju evrointegracije Srbije na duge staze.

Milićeva ističe da je jako dobro to što je administracija Donalda Trampa postavila zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Aleksandra ALDENA, koji ima zadatak da uspostavi odnose sa Briselom, koji su bili poremećeni, na šta se ovde, kaže, ovde nije posebno obratila pažnja.

"Tako će Metju Palmer sada imati više vremena i energije za pitanje Zapadnog Balkana, a Ričard Grenel za pregovore Beograda i Prištine, što je očito jedan od njegovih ključnih zadataka u izbornom periodu", rekla je Milićeva.

Ukazuje da Grenel odlazi iz Berlina sa "odlčnim nasleđem i rezultatima", ali i dodaje da, ako Trampu sada treba neka velika spoljnopolitička pobeda - to će pre biti nešto u vezi sa Ukrajinom, nego nešto u vezi sa politikom po pitanju jugoistočne Evrope. Dodaje da se politika SAD prema Jugoistočnoj Evropi, a pre svega Zapadnom Balkanu, u kontinutitetu "slična i dobra", te da Amerika nije promenila svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova, ali je pokazala malo više razuma za srpski slučaj.

"Beograd sada pokazuje izuzetno veliku dozu kooperativnosti, racionalnosti da promeni donekle situaciju i narativ i da promeni nešto za Srbe na KIM, za Srbiju, i da sačuva svoju zapadnu orijentaciju. Beograd treba da nastavi sa tom politikom, čak i ako Tramp izgubi izbore", rekla je Milićeva.

Milićeva primećuje da su u pismu Francuske i Nemačke u kojem se poziva na hitnu obnovu dijaloga Beograda i Prištine zanimljive dve stvari - ne spominje se uloga SAD, ali se spominje Briselski sporazum, čiju glavnu odredbu o osnivanju ZSO, Priština godinama ne ispunjava.

Podseća da u zvaničnom saopštenju EU iz marta postoji rečenica da će se nastaviti saradnja sa parterima, pre svega sa SAD, ali se sada, kaže, partnerstvo sa SAD ne spominje, iako se može pretpostaviti da se na Ameriku odnosi referenca da "nema brzih rešenja".

"Imamo situaciju da se sedam godina ne primenjuje glavna odbredba Briselskog sporazuma, obaveza Kosova da se formira ZSO, a ni u pismu, a ni u retorici nemačkih zvaničnika, komentatora, medija ne spominje se odgovornost prištinske administarcije za to", kaže Milićeva.

Zato ukazuje da Beograd ima legitiman argument da se pobuni i da zapita - koliki je kredibilitet EU, koja sama sebe naziva u pismu "jedini pouzdan partner", ako za sedam godina Priština ključnu stvar nije ispunila, a Beograd je pritiskan za energetski sporazum.