Srbija ne treba da prihvati da se dijalog vrati na početak

BEOGRAD, 8. juna (Tanjug) - Srbija ne bi trebalo da prihvati da se dijalog između Beograda i Prištine vrati na početak, ako zaista postoji takva ideja, smatra direktorka CEAS-a Jelena Milić,

Ona tako vidi ocene nekih evropskih analitičara po kojima specijalni posrednik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ima nameru da u pravljenju nacrta za nastavak dijaloga Beograda i Prištine kreće u pravcu prvobitnih principa na kojima se dijalog o noramalizaciji odnosa zasnivao od 2012. godine.

To bi kaže, ona značilo da se Kosovo nagrađuje za neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma u kojem je jedan od najznačajnijih elemenata formiranje Zajednice srpskih opština, kao i za nipodaštavanje same Evropske unije kao kredibilnog partnera.

Milić podseća da je Lajčak dosta doprineo i održavanju referendumu u Crnoj Gori, navodeći da ona nema ništa protiv toga da Crna Gora bude nezavisna i da to poštuje, međutim, smatra da treba da se pogleda kako se do njih došlo, koliko su primenljiva na Balkanu i da li su proizvela funkcionalne ili nefunkcionalne države.

"Dejtonski sporazum je nešto što je moralo da se napravi iz nužde, ali nam je dao jednu vrlo nefunkcionalnu Bosnu. Vidimo i da je Ahtisarijev plan nefunkcionalan. Mi smo svi postali taoci nedorečernosti i političkih odluka, neusaglašenih zakona i zakonskih rupa na Kosovu", kaže Milić.

Milić napominje da bi Lajčak s tog aspekta trebalo da razume da treba da se gleda ka rešenju koje će biti funkcionalno i primenljivo.

"EU je kao glavni posrednik izgubila jednu vrstu kredibilnosti, zato me sada posebno čudi nova tura izjava zvaničnika EU, koje de fakto oblikuju Lajčakov stav, da je jedino rešenje otprilike da se strane vrate što pre dijalogu i da Beograd na kraju krajeva prizna Kosovo, da bi obe strane, iako jedna nije poštovala Briselski sporazum, dobile nedefinisanu ideju evropske perspektive", dodala je Milić.

Ona podseća da je usvojena nova Strategija proširenja u kojoj se zemljama članicama daje mnogo veći prostor u konačnom donošenju odluka nego ranije, a to je, kaže, samo znak da šta god vam Evropa ili evropske institucije nešto ponude ne mora da znači da će ishod biti takav. "EU treba da ponudi nešto konkretnije", smatra Milić.

Na pitanje da kako vidi ulogu SAD u procesu dijaloga i postizanja konačnog rešenja i mogu li se očekivati i neka inicijativa iz Bele kuće, kaže da ne zna šta različito nudi američka strana u odnosu na evropsku, ali joj se, kaže, čini da razlika postoji.

To se, primećuje, može čuti kroz retoriku i komentatore bliskih vlasti - da im je američki pristup bliži.

"Očito nešto konkretnije postoji i ja bih, ako bih bila prinuđena da biram i ako postoje sada već dva plana - jedan EU, a drugi SAD - bez mnogo razmišljanja prihvatila američki predlog", istakla je Milić.

Ona ističe i da jedino NATO u kojem se SAD itekako pitaju može da da bezbednosni okvir sporazumu.

Milić ocenjuje i da se američki predlog ne može mnogo razlikovati od evropskog, navodeći i da je sam predsednik Aleksandar Vučić kazao da će svaka odluka biti bolna i da nema "srećnog rešenja".

Ističe da razume Vučića kada kaže da je umoran od davanja predloga za rešenje kosovskog problema, a na pitanje odakle može stići rešenje, odgovara da je to teško reći, ali se nada da može doći od samih strana u dijalogu.

Ipak, napominje da bi svi lideri na Zapadnom Balkanu koji se bune protiv korekcije administrativne linije trebalo da razumeju da bi za sve bila "win-win" situacija kada bi Srbija i Amerika uspostavile neku vrstu dogovora.

Prema njenoj oceni, Srbija je u poslednjih par godina vrlo dobro predstavljala svoje argumente, ponašala se mnogo principijalnije i odgovornije i uspostavljala je bolju političku i bezbednosnu saradnju i sa NATO i sa SAD.

"Sad ste postigli maksimalno sa ovom administracijom u ovom izbornom ciklusu.

Iduća administracija može da bude Trampova, ali i ne mora da bude Trampova", podseća Milić.

Ona dodaje da Džo Bajden trenutno stoji bolje od Trampa i Hilari Klinton u odnosu na isti period tokom prošlog izbornog ciklusa koji će, ako pobedi, imati novi Kongres iako mozda demokratski, nove okolnosti i prioritete.

Ipak, može se, kaže, prepostaviti da će on imati drugačiji stav od Donalda Trampa i da će biti sličniji evropskim partnerima.

"Prostor za odluku Srbije, ako hoće da pokuša da ostane na evropskom putu, posle kraćeg EU ''durenja'' uz jaču saradnju sa SAD se smanjuje i mislim da taj prostor treba iskoristiti", zaključila je Milić.